Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Александар Милојков

Члан
  • Број садржаја

    17279
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    73

Репутација активности

  1. Волим
    Александар Милојков got a reaction from Биљана, два in Монаштво - историја православног монаштва   
    Зашто? Па зато што смо на неки начин прихватили теологију римокатоличког Тридентског сабора (1545-1563), који учи да постоји седам светих тајни. То је један од видљивих западних (схоластичких) утицаја на нас у прошлости. Данас, у сваком малом црквеном календару имате набројано седам светих тајни.
    Ето, зато монашење није света тајна, а уствари јесте. Све је у Цркви света тајна, свака њена радња - јер је сама Црква Тајна - иконично присуство Тајне Христове, Царства Божијег.
  2. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from nmiljan in Свето причешће   
    Краљ Милутин се ПЕТ  пута женио, па поста светац, а неко не сме нафору да узме због своје слабости. То је фарисјештина!
  3. Волим
    Александар Милојков got a reaction from Вилер Текс in Пред лондонским судом поднета тужба против СПЦ због случајева педофилије   
    Чак и да су тврдње тачне, не може бити одговорна СПЦ (јер сам тада и ја одговоран, који везе са тим немам), већ опет појединци у СПЦ. Треба да се разуме да када кажемо "СПЦ", тада обухватамо СВЕ појединце унутар СПЦ. Другим речима, намећемо неку колективну одговорност и кривицу.
  4. Волим
    Александар Милојков got a reaction from Вилер Текс in Пред лондонским судом поднета тужба против СПЦ због случајева педофилије   
    Чак и да су тврдње тачне, не може бити одговорна СПЦ (јер сам тада и ја одговоран, који везе са тим немам), већ опет појединци у СПЦ. Треба да се разуме да када кажемо "СПЦ", тада обухватамо СВЕ појединце унутар СПЦ. Другим речима, намећемо неку колективну одговорност и кривицу.
  5. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from Milica Bajic in Да ли прељуба треба да буде криминализована?   
    Претња и увреда, на пример, јесу дефинисане као кривична дела у Кривичном закону Републике Србије. У сонови ових кривичних дела јесте повреда осећања и осећај страха код човека који је претрео претњу или увреду. Шта више, код кривичног дела претње, није важно да ли је онај који претио озбиљно мислио да физички науди ономе коме прети, већ је битан страх и осећај угрожености који су изазвани код жртве.
    Насупрот овоме, дело прељубе (хајде да се сконцентришемо само на прељубу у браку) није криминализовано. Питам се: зашто, ако и ово дело итекако повређује другог човека (превареног)? Шта мислите, да ли прељуба треба да буде криминализована? Ја мислим да треба, јер производи сличне ефекте код жртве, али често много јачег интензитета од, на пример, кривичних дела увреде и претње.
  6. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from Milica Bajic in Да ли прељуба треба да буде криминализована?   
    Претња и увреда, на пример, јесу дефинисане као кривична дела у Кривичном закону Републике Србије. У сонови ових кривичних дела јесте повреда осећања и осећај страха код човека који је претрео претњу или увреду. Шта више, код кривичног дела претње, није важно да ли је онај који претио озбиљно мислио да физички науди ономе коме прети, већ је битан страх и осећај угрожености који су изазвани код жртве.
    Насупрот овоме, дело прељубе (хајде да се сконцентришемо само на прељубу у браку) није криминализовано. Питам се: зашто, ако и ово дело итекако повређује другог човека (превареног)? Шта мислите, да ли прељуба треба да буде криминализована? Ја мислим да треба, јер производи сличне ефекте код жртве, али често много јачег интензитета од, на пример, кривичних дела увреде и претње.
  7. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from Milica Bajic in Да ли прељуба треба да буде криминализована?   
    Претња и увреда, на пример, јесу дефинисане као кривична дела у Кривичном закону Републике Србије. У сонови ових кривичних дела јесте повреда осећања и осећај страха код човека који је претрео претњу или увреду. Шта више, код кривичног дела претње, није важно да ли је онај који претио озбиљно мислио да физички науди ономе коме прети, већ је битан страх и осећај угрожености који су изазвани код жртве.
    Насупрот овоме, дело прељубе (хајде да се сконцентришемо само на прељубу у браку) није криминализовано. Питам се: зашто, ако и ово дело итекако повређује другог човека (превареног)? Шта мислите, да ли прељуба треба да буде криминализована? Ја мислим да треба, јер производи сличне ефекте код жртве, али често много јачег интензитета од, на пример, кривичних дела увреде и претње.
  8. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from Milica Bajic in Да ли прељуба треба да буде криминализована?   
    Претња и увреда, на пример, јесу дефинисане као кривична дела у Кривичном закону Републике Србије. У сонови ових кривичних дела јесте повреда осећања и осећај страха код човека који је претрео претњу или увреду. Шта више, код кривичног дела претње, није важно да ли је онај који претио озбиљно мислио да физички науди ономе коме прети, већ је битан страх и осећај угрожености који су изазвани код жртве.
    Насупрот овоме, дело прељубе (хајде да се сконцентришемо само на прељубу у браку) није криминализовано. Питам се: зашто, ако и ово дело итекако повређује другог човека (превареног)? Шта мислите, да ли прељуба треба да буде криминализована? Ја мислим да треба, јер производи сличне ефекте код жртве, али често много јачег интензитета од, на пример, кривичних дела увреде и претње.
  9. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from Milica Bajic in Да ли прељуба треба да буде криминализована?   
    Претња и увреда, на пример, јесу дефинисане као кривична дела у Кривичном закону Републике Србије. У сонови ових кривичних дела јесте повреда осећања и осећај страха код човека који је претрео претњу или увреду. Шта више, код кривичног дела претње, није важно да ли је онај који претио озбиљно мислио да физички науди ономе коме прети, већ је битан страх и осећај угрожености који су изазвани код жртве.
    Насупрот овоме, дело прељубе (хајде да се сконцентришемо само на прељубу у браку) није криминализовано. Питам се: зашто, ако и ово дело итекако повређује другог човека (превареног)? Шта мислите, да ли прељуба треба да буде криминализована? Ја мислим да треба, јер производи сличне ефекте код жртве, али често много јачег интензитета од, на пример, кривичних дела увреде и претње.
  10. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from Milan Nikolic in Александар Милојков: ЛИЧНОСТ И СУШТИНА У ТРИЈАДОЛОГИЈИ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И СВЕТОГ АВГУСТИНА (докторска дисертација)   
    Један, по мени, од важнијих момената у дисертацији је питање "другости" у тријадологији. То јест, питање стварности божанских личности. Једно место код Светог Василија Великог узима се ка пример кападокијске онтологије која је истакла "другост" као стварност. За ту констатацију се обично истиче, као изванредно заслужан и онај који је то код Кападокијаца приметио и истакао, митрополит Зизијулас. Ево тог места код Светог Василија:
     
    Αὕτη δὲ ἡ φωνὴ καὶ τὸ τοῦ Σαβελλίου κακὸν ἐπανορθοῦ ται· ἀναιρεῖ γὰρ τὴν ταυτότητα τῆς ὑποστάσεως καὶ εἰσάγει τελείαν τῶν προσώπων τὴν ἔννοιαν· οὐ γὰρ αὐτὸ τί ἐστιν ἑαυτῷ ὁμοούσιον, ἀλλ' ἕτερον ἑτέρῳ...[1]
     (Тај израз [једносуштан] је исправио и Савелијеву грешку, тако што је уклонио истост ипостаси и увео савршено разумевање лицâ [личности]. Јер, ништа није једносуштно сâмо са собом, већ једно је [једносуштно] другом...)
    Ово ἕτερον ἑτέρῳ се истиче као важна онтолошка констатација, која карактерише Кападокијце, што и јесте тачно. Указивати на другост у Тројици (на стварност појединачних личности) у спрези са говором о једносуштности (онтолошки појам који указује на јединство, не на мноштвеност), заиста је важно.
    Са друге стране, Августин је често тумачен као неко ко у тријадологији истиче управо једност, суштину, док су појединачности (личности) у секундарном положају, чак и непостојеће. Међутим, Августин, слично Светом Василију, каже следеће:
     
     
    Quamobrem unigenitus Filius Dei, neque factus est a Patre; quia sicut dicit Evangelista: Omnia per ipsum facta sunt: neque ex tempore genitus: quoniam sempiterne Deus sapiens, sempiternam secum habet sapientiam suam: neque impar est Patri, id est, in aliquo minor; quia et Apostolus dicit: Qui cum in forma Dei esset constitutus, non rapinam arbitratus est esse aequalis Deo. Hac igitur fide catholica et illi excluduntur qui eumdem dicunt Filium esse qui Pater est; quia et hoc Verbum apud Deum esse non posset nisi apud Patrem Deum, et nulli est aequalis qui solus est. Excluduntur etiam illi qui creaturam esse dicunt Filium, quamvis non talem, quales sunt ceterae creaturae. [1]
     
    Стога, јединородни Син Божији, нити је од Оца створен, сходно ономе што Јеванђелиста говори: Све кроз њега постаде (Јн 1, 3), нити је рођен у времену, будући да вечни Бог мудрост са собом вечно има своју мудрост. Није ни неједнак Оцу, то јест, није у нечему мањи (од Оца), као што Апостол каже: Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом. (Флп 2, 6). Дакле, овим је католичанска вера искључила и оне који говоре да су један и исти Син и Отац, јер Реч не може бити са Богом ако није са Богом Оцем, нити је ико једнак ако је сам. Такође, искључени су и оно који говоре да је Син створење, па чак ни да је створење не онакво каква су остала створења.
      [1] De fide et simbolo 4, 5; PL 40, 184.
      [1] Επιστολή 52, 2; PG 32, 393С.
     
     
    Да извучемо ту кападокијско-августиновску паралелу:
    οὐ γὰρ αὐτὸ τί ἐστιν ἑαυτῷ ὁμοούσιον, ἀλλ' ἕτερον ἑτέρῳ. (Јер, ништа није једносуштно сâмо са собом, већ једно је [једносуштно] другом..)
    et nulli est aequalis qui solus est (нико није једнак (=једносуштан) ако је сам).
     
     
    Ово је једно од места у дисертацији које доводи у питање оправданост тумачења Августинове тријадологије, геде он, наводно, биће поистовећује само са суштином и умањује или потпуно укида стварност личности. За Августина, као и за Кападокијце, чак и један тако снажан онтолошки појам коју указује на једност - једносуштност - не само да не умањује стварност појединачности већ управо указује на њу.
  11. Хахаха
  12. Хахаха
  13. Хахаха
  14. Свиђа ми се
    Александар Милојков је реаговао/ла на o. Miroljub у Александар Милојков: ЛИЧНОСТ И СУШТИНА У ТРИЈАДОЛОГИЈИ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И СВЕТОГ АВГУСТИНА (докторска дисертација)   
    Честитке, уз жеље да успешно одбраните дисертацију!
    Једна добронамерна сугестија, ако може? У абстракту на енглеском, трећи пасус, почетак друге реченице гласи: "This is why this dissertation considers..." 
    Уместо "this is why" можете да употребите "for this reason", "consequently", "on a count of this" или чак "therefrom", "hence", "wherefore". 
    У завршном четвртом пасусу, пети ред, поткрао се typo, "in Trinitarian theologz of St. Gregory...". Треба "theology".
    Све најбоље у наступајућој одбрани дисертације.
     
  15. Свиђа ми се
    Александар Милојков је реаговао/ла на свештеник Александар у Александар Милојков: ЛИЧНОСТ И СУШТИНА У ТРИЈАДОЛОГИЈИ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И СВЕТОГ АВГУСТИНА (докторска дисертација)   
    Драгом имењаку Милојкову унапред честитам.Први део наслова дисертације тј.о тријадологији Кападокијаца била је и моја тема,али на дипломском раду.Хвала на разради теме.
  16. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from Milan Nikolic in Александар Милојков: ЛИЧНОСТ И СУШТИНА У ТРИЈАДОЛОГИЈИ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И СВЕТОГ АВГУСТИНА (докторска дисертација)   
    Један, по мени, од важнијих момената у дисертацији је питање "другости" у тријадологији. То јест, питање стварности божанских личности. Једно место код Светог Василија Великог узима се ка пример кападокијске онтологије која је истакла "другост" као стварност. За ту констатацију се обично истиче, као изванредно заслужан и онај који је то код Кападокијаца приметио и истакао, митрополит Зизијулас. Ево тог места код Светог Василија:
     
    Αὕτη δὲ ἡ φωνὴ καὶ τὸ τοῦ Σαβελλίου κακὸν ἐπανορθοῦ ται· ἀναιρεῖ γὰρ τὴν ταυτότητα τῆς ὑποστάσεως καὶ εἰσάγει τελείαν τῶν προσώπων τὴν ἔννοιαν· οὐ γὰρ αὐτὸ τί ἐστιν ἑαυτῷ ὁμοούσιον, ἀλλ' ἕτερον ἑτέρῳ...[1]
     (Тај израз [једносуштан] је исправио и Савелијеву грешку, тако што је уклонио истост ипостаси и увео савршено разумевање лицâ [личности]. Јер, ништа није једносуштно сâмо са собом, већ једно је [једносуштно] другом...)
    Ово ἕτερον ἑτέρῳ се истиче као важна онтолошка констатација, која карактерише Кападокијце, што и јесте тачно. Указивати на другост у Тројици (на стварност појединачних личности) у спрези са говором о једносуштности (онтолошки појам који указује на јединство, не на мноштвеност), заиста је важно.
    Са друге стране, Августин је често тумачен као неко ко у тријадологији истиче управо једност, суштину, док су појединачности (личности) у секундарном положају, чак и непостојеће. Међутим, Августин, слично Светом Василију, каже следеће:
     
     
    Quamobrem unigenitus Filius Dei, neque factus est a Patre; quia sicut dicit Evangelista: Omnia per ipsum facta sunt: neque ex tempore genitus: quoniam sempiterne Deus sapiens, sempiternam secum habet sapientiam suam: neque impar est Patri, id est, in aliquo minor; quia et Apostolus dicit: Qui cum in forma Dei esset constitutus, non rapinam arbitratus est esse aequalis Deo. Hac igitur fide catholica et illi excluduntur qui eumdem dicunt Filium esse qui Pater est; quia et hoc Verbum apud Deum esse non posset nisi apud Patrem Deum, et nulli est aequalis qui solus est. Excluduntur etiam illi qui creaturam esse dicunt Filium, quamvis non talem, quales sunt ceterae creaturae. [1]
     
    Стога, јединородни Син Божији, нити је од Оца створен, сходно ономе што Јеванђелиста говори: Све кроз њега постаде (Јн 1, 3), нити је рођен у времену, будући да вечни Бог мудрост са собом вечно има своју мудрост. Није ни неједнак Оцу, то јест, није у нечему мањи (од Оца), као што Апостол каже: Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом. (Флп 2, 6). Дакле, овим је католичанска вера искључила и оне који говоре да су један и исти Син и Отац, јер Реч не може бити са Богом ако није са Богом Оцем, нити је ико једнак ако је сам. Такође, искључени су и оно који говоре да је Син створење, па чак ни да је створење не онакво каква су остала створења.
      [1] De fide et simbolo 4, 5; PL 40, 184.
      [1] Επιστολή 52, 2; PG 32, 393С.
     
     
    Да извучемо ту кападокијско-августиновску паралелу:
    οὐ γὰρ αὐτὸ τί ἐστιν ἑαυτῷ ὁμοούσιον, ἀλλ' ἕτερον ἑτέρῳ. (Јер, ништа није једносуштно сâмо са собом, већ једно је [једносуштно] другом..)
    et nulli est aequalis qui solus est (нико није једнак (=једносуштан) ако је сам).
     
     
    Ово је једно од места у дисертацији које доводи у питање оправданост тумачења Августинове тријадологије, геде он, наводно, биће поистовећује само са суштином и умањује или потпуно укида стварност личности. За Августина, као и за Кападокијце, чак и један тако снажан онтолошки појам коју указује на једност - једносуштност - не само да не умањује стварност појединачности већ управо указује на њу.
  17. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from Milan Nikolic in Александар Милојков: ЛИЧНОСТ И СУШТИНА У ТРИЈАДОЛОГИЈИ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И СВЕТОГ АВГУСТИНА (докторска дисертација)   
    Један, по мени, од важнијих момената у дисертацији је питање "другости" у тријадологији. То јест, питање стварности божанских личности. Једно место код Светог Василија Великог узима се ка пример кападокијске онтологије која је истакла "другост" као стварност. За ту констатацију се обично истиче, као изванредно заслужан и онај који је то код Кападокијаца приметио и истакао, митрополит Зизијулас. Ево тог места код Светог Василија:
     
    Αὕτη δὲ ἡ φωνὴ καὶ τὸ τοῦ Σαβελλίου κακὸν ἐπανορθοῦ ται· ἀναιρεῖ γὰρ τὴν ταυτότητα τῆς ὑποστάσεως καὶ εἰσάγει τελείαν τῶν προσώπων τὴν ἔννοιαν· οὐ γὰρ αὐτὸ τί ἐστιν ἑαυτῷ ὁμοούσιον, ἀλλ' ἕτερον ἑτέρῳ...[1]
     (Тај израз [једносуштан] је исправио и Савелијеву грешку, тако што је уклонио истост ипостаси и увео савршено разумевање лицâ [личности]. Јер, ништа није једносуштно сâмо са собом, већ једно је [једносуштно] другом...)
    Ово ἕτερον ἑτέρῳ се истиче као важна онтолошка констатација, која карактерише Кападокијце, што и јесте тачно. Указивати на другост у Тројици (на стварност појединачних личности) у спрези са говором о једносуштности (онтолошки појам који указује на јединство, не на мноштвеност), заиста је важно.
    Са друге стране, Августин је често тумачен као неко ко у тријадологији истиче управо једност, суштину, док су појединачности (личности) у секундарном положају, чак и непостојеће. Међутим, Августин, слично Светом Василију, каже следеће:
     
     
    Quamobrem unigenitus Filius Dei, neque factus est a Patre; quia sicut dicit Evangelista: Omnia per ipsum facta sunt: neque ex tempore genitus: quoniam sempiterne Deus sapiens, sempiternam secum habet sapientiam suam: neque impar est Patri, id est, in aliquo minor; quia et Apostolus dicit: Qui cum in forma Dei esset constitutus, non rapinam arbitratus est esse aequalis Deo. Hac igitur fide catholica et illi excluduntur qui eumdem dicunt Filium esse qui Pater est; quia et hoc Verbum apud Deum esse non posset nisi apud Patrem Deum, et nulli est aequalis qui solus est. Excluduntur etiam illi qui creaturam esse dicunt Filium, quamvis non talem, quales sunt ceterae creaturae. [1]
     
    Стога, јединородни Син Божији, нити је од Оца створен, сходно ономе што Јеванђелиста говори: Све кроз њега постаде (Јн 1, 3), нити је рођен у времену, будући да вечни Бог мудрост са собом вечно има своју мудрост. Није ни неједнак Оцу, то јест, није у нечему мањи (од Оца), као што Апостол каже: Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом. (Флп 2, 6). Дакле, овим је католичанска вера искључила и оне који говоре да су један и исти Син и Отац, јер Реч не може бити са Богом ако није са Богом Оцем, нити је ико једнак ако је сам. Такође, искључени су и оно који говоре да је Син створење, па чак ни да је створење не онакво каква су остала створења.
      [1] De fide et simbolo 4, 5; PL 40, 184.
      [1] Επιστολή 52, 2; PG 32, 393С.
     
     
    Да извучемо ту кападокијско-августиновску паралелу:
    οὐ γὰρ αὐτὸ τί ἐστιν ἑαυτῷ ὁμοούσιον, ἀλλ' ἕτερον ἑτέρῳ. (Јер, ништа није једносуштно сâмо са собом, већ једно је [једносуштно] другом..)
    et nulli est aequalis qui solus est (нико није једнак (=једносуштан) ако је сам).
     
     
    Ово је једно од места у дисертацији које доводи у питање оправданост тумачења Августинове тријадологије, геде он, наводно, биће поистовећује само са суштином и умањује или потпуно укида стварност личности. За Августина, као и за Кападокијце, чак и један тако снажан онтолошки појам коју указује на једност - једносуштност - не само да не умањује стварност појединачности већ управо указује на њу.
  18. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from АлександраВ in Александар Милојков: ЛИЧНОСТ И СУШТИНА У ТРИЈАДОЛОГИЈИ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И СВЕТОГ АВГУСТИНА (докторска дисертација)   
    Хвала братијо!  Али, још то није готово. Месец дана је на уводу јавности, па онда пред Наставно-научним већем ПБФ-а, па тек онда усмена одбрана.
  19. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from Благовесник in Александар Милојков: ЛИЧНОСТ И СУШТИНА У ТРИЈАДОЛОГИЈИ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И СВЕТОГ АВГУСТИНА (докторска дисертација)   
    Имао сам прилику да са професором Јанарасом мало продискутујем на тему. Питао ме је: Шта сте пронашли заједничко у тријадологији Грогорија Богослова и Августина?
    Дисертација је одговор: много тога.
  20. Волим
  21. Свиђа ми се
    Александар Милојков је реаговао/ла на Брка Жарковачки у Александар Милојков: ЛИЧНОСТ И СУШТИНА У ТРИЈАДОЛОГИЈИ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И СВЕТОГ АВГУСТИНА (докторска дисертација)   
    Свака част Ацо брате!
    Ајде, да одбраниш рад, штампаш књигу, па професура ... Мислим да задњих пар деценија није било овакво добре дисертације на ПБФ.
    Био би прави спектакл позвати на твоју одбрану Х. Јанараса - нема на свету теолога који толико мрзи Августина као он. Можда би помогло човеку.
  22. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from АлександраВ in Александар Милојков: ЛИЧНОСТ И СУШТИНА У ТРИЈАДОЛОГИЈИ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И СВЕТОГ АВГУСТИНА (докторска дисертација)   
    Хвала братијо!  Али, још то није готово. Месец дана је на уводу јавности, па онда пред Наставно-научним већем ПБФ-а, па тек онда усмена одбрана.
  23. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from АлександраВ in Александар Милојков: ЛИЧНОСТ И СУШТИНА У ТРИЈАДОЛОГИЈИ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И СВЕТОГ АВГУСТИНА (докторска дисертација)   
    Хвала братијо!  Али, још то није готово. Месец дана је на уводу јавности, па онда пред Наставно-научним већем ПБФ-а, па тек онда усмена одбрана.
  24. Свиђа ми се
    Александар Милојков got a reaction from АлександраВ in Александар Милојков: ЛИЧНОСТ И СУШТИНА У ТРИЈАДОЛОГИЈИ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И СВЕТОГ АВГУСТИНА (докторска дисертација)   
    Хвала братијо!  Али, још то није готово. Месец дана је на уводу јавности, па онда пред Наставно-научним већем ПБФ-а, па тек онда усмена одбрана.
  25. Волим
    Александар Милојков got a reaction from Ђорђе96 in Александар Милојков: ЛИЧНОСТ И СУШТИНА У ТРИЈАДОЛОГИЈИ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА И СВЕТОГ АВГУСТИНА (докторска дисертација)   
    Ма нема ништа ново, само сам препричао Зизијуласа.  
    Рад обрађује, упоредно, тријадологију (и уопште богословље) код двојице отаца, стављајући под критичку лупу управо саврамена читања и тумачења.
×