Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Александар Милојков

Члан
  • Број садржаја

    17279
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    73

Everything posted by Александар Милојков

  1. Александар Милојков

    Женска лепота

    Да сам момак, женио бих или Јапанку или Афроамериканку. `Ладно...
  2. Чак и да су тврдње тачне, не може бити одговорна СПЦ (јер сам тада и ја одговоран, који везе са тим немам), већ опет појединци у СПЦ. Треба да се разуме да када кажемо "СПЦ", тада обухватамо СВЕ појединце унутар СПЦ. Другим речима, намећемо неку колективну одговорност и кривицу.
  3. Ја сам православни теолог. И сад ја, на пример, учиним неко кривично дело и неко тужи СПЦ због тога!? Има логике. Али само за наше туповао новинарство.
  4. Александар Милојков

    Да ли прељуба треба да буде криминализована?

    Претња и увреда, на пример, јесу дефинисане као кривична дела у Кривичном закону Републике Србије. У сонови ових кривичних дела јесте повреда осећања и осећај страха код човека који је претрео претњу или увреду. Шта више, код кривичног дела претње, није важно да ли је онај који претио озбиљно мислио да физички науди ономе коме прети, већ је битан страх и осећај угрожености који су изазвани код жртве. Насупрот овоме, дело прељубе (хајде да се сконцентришемо само на прељубу у браку) није криминализовано. Питам се: зашто, ако и ово дело итекако повређује другог човека (превареног)? Шта мислите, да ли прељуба треба да буде криминализована? Ја мислим да треба, јер производи сличне ефекте код жртве, али често много јачег интензитета од, на пример, кривичних дела увреде и претње.
  5. Неће бити. Грчко "ипостасис" преводио сам (то јест нисам преводио, већ остављао изворно) као "ипостас". А "просопон" сам преводио као "личност" или, ређе, као "лице". Такође, објаснио сам да "ипостас" није нужно исто што и "личност" или "лице". Ипостас означава конкретност неког бића, на пример и конкретан коњ је ипостас, али није личност.
  6. Један, по мени, од важнијих момената у дисертацији је питање "другости" у тријадологији. То јест, питање стварности божанских личности. Једно место код Светог Василија Великог узима се ка пример кападокијске онтологије која је истакла "другост" као стварност. За ту констатацију се обично истиче, као изванредно заслужан и онај који је то код Кападокијаца приметио и истакао, митрополит Зизијулас. Ево тог места код Светог Василија: Αὕτη δὲ ἡ φωνὴ καὶ τὸ τοῦ Σαβελλίου κακὸν ἐπανορθοῦ ται· ἀναιρεῖ γὰρ τὴν ταυτότητα τῆς ὑποστάσεως καὶ εἰσάγει τελείαν τῶν προσώπων τὴν ἔννοιαν· οὐ γὰρ αὐτὸ τί ἐστιν ἑαυτῷ ὁμοούσιον, ἀλλ' ἕτερον ἑτέρῳ...[1] (Тај израз [једносуштан] је исправио и Савелијеву грешку, тако што је уклонио истост ипостаси и увео савршено разумевање лицâ [личности]. Јер, ништа није једносуштно сâмо са собом, већ једно је [једносуштно] другом...) Ово ἕτερον ἑτέρῳ се истиче као важна онтолошка констатација, која карактерише Кападокијце, што и јесте тачно. Указивати на другост у Тројици (на стварност појединачних личности) у спрези са говором о једносуштности (онтолошки појам који указује на јединство, не на мноштвеност), заиста је важно. Са друге стране, Августин је често тумачен као неко ко у тријадологији истиче управо једност, суштину, док су појединачности (личности) у секундарном положају, чак и непостојеће. Међутим, Августин, слично Светом Василију, каже следеће: Quamobrem unigenitus Filius Dei, neque factus est a Patre; quia sicut dicit Evangelista: Omnia per ipsum facta sunt: neque ex tempore genitus: quoniam sempiterne Deus sapiens, sempiternam secum habet sapientiam suam: neque impar est Patri, id est, in aliquo minor; quia et Apostolus dicit: Qui cum in forma Dei esset constitutus, non rapinam arbitratus est esse aequalis Deo. Hac igitur fide catholica et illi excluduntur qui eumdem dicunt Filium esse qui Pater est; quia et hoc Verbum apud Deum esse non posset nisi apud Patrem Deum, et nulli est aequalis qui solus est. Excluduntur etiam illi qui creaturam esse dicunt Filium, quamvis non talem, quales sunt ceterae creaturae. [1] Стога, јединородни Син Божији, нити је од Оца створен, сходно ономе што Јеванђелиста говори: Све кроз њега постаде (Јн 1, 3), нити је рођен у времену, будући да вечни Бог мудрост са собом вечно има своју мудрост. Није ни неједнак Оцу, то јест, није у нечему мањи (од Оца), као што Апостол каже: Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом. (Флп 2, 6). Дакле, овим је католичанска вера искључила и оне који говоре да су један и исти Син и Отац, јер Реч не може бити са Богом ако није са Богом Оцем, нити је ико једнак ако је сам. Такође, искључени су и оно који говоре да је Син створење, па чак ни да је створење не онакво каква су остала створења. [1] De fide et simbolo 4, 5; PL 40, 184. [1] Επιστολή 52, 2; PG 32, 393С. Да извучемо ту кападокијско-августиновску паралелу: οὐ γὰρ αὐτὸ τί ἐστιν ἑαυτῷ ὁμοούσιον, ἀλλ' ἕτερον ἑτέρῳ. (Јер, ништа није једносуштно сâмо са собом, већ једно је [једносуштно] другом..) et nulli est aequalis qui solus est (нико није једнак (=једносуштан) ако је сам). Ово је једно од места у дисертацији које доводи у питање оправданост тумачења Августинове тријадологије, геде он, наводно, биће поистовећује само са суштином и умањује или потпуно укида стварност личности. За Августина, као и за Кападокијце, чак и један тако снажан онтолошки појам коју указује на једност - једносуштност - не само да не умањује стварност појединачности већ управо указује на њу.
  7. Имао сам прилику да са професором Јанарасом мало продискутујем на тему. Питао ме је: Шта сте пронашли заједничко у тријадологији Грогорија Богослова и Августина? Дисертација је одговор: много тога.
  8. Ма нема ништа ново, само сам препричао Зизијуласа. Рад обрађује, упоредно, тријадологију (и уопште богословље) код двојице отаца, стављајући под критичку лупу управо саврамена читања и тумачења.
  9. Хвала братијо! Али, још то није готово. Месец дана је на уводу јавности, па онда пред Наставно-научним већем ПБФ-а, па тек онда усмена одбрана.
  10. Александар Милојков

    + Патријарх Павле - Будимо људи

    Уокојио се наш свети Патријарх. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/299261/%D0%A3%D0%BC%D1%80%D0%BE+%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85+%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5.html
  11. Ипак је у реду. То се на насловној не види цео текст.
  12. Нисте објавили цео текст. Овде недостаје неколико страна.
  13. Ставио сам те у захвалници. Није се владика љутио.
  14. Па што ниси реаговао на време, док је докторат био на увиду јавности? Сад ће рећи да те не би уважили јер су се уротили против тебе. Могуће, али онда не вреди уопште дискутовати.
  15. Ма ја могу да не сумњам да ћу са тобом опет попити пиво, ако Бога, догодине када опет дођем у Рим. Али у стварима науке нема позивања на познанство. Не могу да судим, јер нисам упућен.
  16. Па добро, ти се сад измотаваш. Ја рекох да не могу да судим о нечему за шта нисам компетентан, а да тај суд буде достојан овако озбиљне теме и да буде научно утемељен. Што се тиче мене и мог Августина и мог ментора.... сам знаш да међу Србљима немамо званичне стручњаке за Августина (ако изузмемо тебе, који си тамо далеко и ниси овде ). Самим тим, добио сам ментора који је стручан за патрологију као науку. И он сам каже да ће мој рад, ако Бог да да се све добро заврши, бити један пионирски подухват на српској теолошкој сцени. Зато, не дирај ми владику Максима, златан је.
  17. Рекох, Аво, нисам компетентан да судим. Нисам читао ни Андрејев докторат, нити се бавио изворима који су релевантни за исти. Генерално, слажем се са тобом да је такав приступ, ако он заиста постоји, непримерен.
  18. Ментор је само један глас. Мада, нисам сигуран да ли учествује у комисији за оцену дисертације. На јавној одбрани да, али за ово нисам сигуран. Знам да на одбрани пријавае и образлагања теме није могао да учествује. Ја сам своју пријаву теме бранио пред трочланом комисијом. Један од њих, није битно ко, био је изразито против теме моје дисертације, тврдећи чак да тема није дисертабилна. Жестоко сам се ознојио бранећи своје ставове. Срећом, два члана су ме подржала и тема је одобрена. Мало погледај извештаје комисија на сајту ПБФ-а. Видећеш да је било издвојених мишљења чланова комисије. Такође, буде и да дисертација прође комисију, али да НН веће ипак не одобри јавну одбрану. Треба се мало информисати пре него се крене са коментарима и критиком.
  19. Ма не браним ја себе, него ти причам каква је процедура. Како за мене, тако и за све друге. Имаш на сајту факултета па погледај. Владика Максим јесте докторирао на патролошкој теми: Човек заједнице у Христу - "Учествовање у Богу" у богословској антрологији Светог Григорија Богослова и Светог Максима Исповедника. Ја се у дисертацији бавим тријадологијом Григорија Богослова и Августина. На првом је докторирао мој ментор, а о другом, могу ти рећи, да је прочитао све изворе које сам у раду користио, као и сву секундарну литеаруру коју сам наводио и више од тога (на многе важне студије ме је упутио и помогао ми да решим неке комплексне дилеме у вези са Августином). Изузетно сам задовољан његовим радом и залагањем на мојој дисертацији. Слободно могу да кажем да је владика Максим најажурнији, највреднији и најприступачнији професор/ментор студентима на ПБФ-у. Лагао бих ако бих тврдио другачије. Ако те неко зове мобилним из Калифорније да са тобом прича на тему дисертације и да ти да одређене смернице, онда је то за респект. А мене је он звао. Све време рада смо у контакту. Суштински се бави мојом темом. Пажљиво чита рад, по ко зна који пут. Не верујем да ће ми са било којом комисијом бити теже него што је усаглашавање дисертације са њим. Али, ја сам му на томе захвалан. И што је најважније - владика Максим је човек отвореног, научног ума. Много мојих аргумената у вези са Августиновом тријадологијом је прихватио, мењајући свој ранији став. Њему заиста није проблем аргументована дискусија. Човек није идеолог већ научник, заиста.
  20. Аво, ја сам пре израде дисертације имао три године предавања и полагања испита (писање и одбрана радова пред комисијом). Када сам положио све предмете, приступио сам образлагању теме докторске дисертације коју сам такође бранио пред комисијом у којој није био ментор. Тек након свега тога приступио сам изради саме дисертације.
  21. Ред је да нам објасниш тај други и бољи процес?
  22. Рећи ћу вам да сам ја моју дисертацију на ПБФ-у радио пуних шест година. Још увек је сређујем са ментором, усаглашавамо, поправљамо текст - ево већ десет месеци то радимо и још није готово. Ментор примењује жестоку научну акривију, водећи рачуна чак и о стилу писања, духу српскоог језика и сл. О стручном делу рада да и не говорим. Преко 500 страна текста, превода извора са латинског и грчког... Тако да није баш тако једноставно докторирати на ПБФ-у.
×