Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Александар Милојков

Члан
  • Број садржаја

    17277
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    73

Последњи трофеј

Александар Милојков је имао/ла садржај са највише реакција!

10 Пратиоца

О Александар Милојков

  • Ранг
    Александар Милојков, теолог
  • Рођендан 08/27/1973

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Београд
  • Интересовање :
    Философија и теологија

Contact Methods

  • Website URL
    https://aleksandarmilojkov.weebly.com/

Скорашњи посетиоци профила

26399 посетилаца
  1. Александар Милојков

    Да ли прељуба треба да буде криминализована?

    Претња и увреда, на пример, јесу дефинисане као кривична дела у Кривичном закону Републике Србије. У сонови ових кривичних дела јесте повреда осећања и осећај страха код човека који је претрео претњу или увреду. Шта више, код кривичног дела претње, није важно да ли је онај који претио озбиљно мислио да физички науди ономе коме прети, већ је битан страх и осећај угрожености који су изазвани код жртве. Насупрот овоме, дело прељубе (хајде да се сконцентришемо само на прељубу у браку) није криминализовано. Питам се: зашто, ако и ово дело итекако повређује другог човека (превареног)? Шта мислите, да ли прељуба треба да буде криминализована? Ја мислим да треба, јер производи сличне ефекте код жртве, али често много јачег интензитета од, на пример, кривичних дела увреде и претње.
  2. Неће бити. Грчко "ипостасис" преводио сам (то јест нисам преводио, већ остављао изворно) као "ипостас". А "просопон" сам преводио као "личност" или, ређе, као "лице". Такође, објаснио сам да "ипостас" није нужно исто што и "личност" или "лице". Ипостас означава конкретност неког бића, на пример и конкретан коњ је ипостас, али није личност.
  3. Један, по мени, од важнијих момената у дисертацији је питање "другости" у тријадологији. То јест, питање стварности божанских личности. Једно место код Светог Василија Великог узима се ка пример кападокијске онтологије која је истакла "другост" као стварност. За ту констатацију се обично истиче, као изванредно заслужан и онај који је то код Кападокијаца приметио и истакао, митрополит Зизијулас. Ево тог места код Светог Василија: Αὕτη δὲ ἡ φωνὴ καὶ τὸ τοῦ Σαβελλίου κακὸν ἐπανορθοῦ ται· ἀναιρεῖ γὰρ τὴν ταυτότητα τῆς ὑποστάσεως καὶ εἰσάγει τελείαν τῶν προσώπων τὴν ἔννοιαν· οὐ γὰρ αὐτὸ τί ἐστιν ἑαυτῷ ὁμοούσιον, ἀλλ' ἕτερον ἑτέρῳ...[1] (Тај израз [једносуштан] је исправио и Савелијеву грешку, тако што је уклонио истост ипостаси и увео савршено разумевање лицâ [личности]. Јер, ништа није једносуштно сâмо са собом, већ једно је [једносуштно] другом...) Ово ἕτερον ἑτέρῳ се истиче као важна онтолошка констатација, која карактерише Кападокијце, што и јесте тачно. Указивати на другост у Тројици (на стварност појединачних личности) у спрези са говором о једносуштности (онтолошки појам који указује на јединство, не на мноштвеност), заиста је важно. Са друге стране, Августин је често тумачен као неко ко у тријадологији истиче управо једност, суштину, док су појединачности (личности) у секундарном положају, чак и непостојеће. Међутим, Августин, слично Светом Василију, каже следеће: Quamobrem unigenitus Filius Dei, neque factus est a Patre; quia sicut dicit Evangelista: Omnia per ipsum facta sunt: neque ex tempore genitus: quoniam sempiterne Deus sapiens, sempiternam secum habet sapientiam suam: neque impar est Patri, id est, in aliquo minor; quia et Apostolus dicit: Qui cum in forma Dei esset constitutus, non rapinam arbitratus est esse aequalis Deo. Hac igitur fide catholica et illi excluduntur qui eumdem dicunt Filium esse qui Pater est; quia et hoc Verbum apud Deum esse non posset nisi apud Patrem Deum, et nulli est aequalis qui solus est. Excluduntur etiam illi qui creaturam esse dicunt Filium, quamvis non talem, quales sunt ceterae creaturae. [1] Стога, јединородни Син Божији, нити је од Оца створен, сходно ономе што Јеванђелиста говори: Све кроз њега постаде (Јн 1, 3), нити је рођен у времену, будући да вечни Бог мудрост са собом вечно има своју мудрост. Није ни неједнак Оцу, то јест, није у нечему мањи (од Оца), као што Апостол каже: Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом. (Флп 2, 6). Дакле, овим је католичанска вера искључила и оне који говоре да су један и исти Син и Отац, јер Реч не може бити са Богом ако није са Богом Оцем, нити је ико једнак ако је сам. Такође, искључени су и оно који говоре да је Син створење, па чак ни да је створење не онакво каква су остала створења. [1] De fide et simbolo 4, 5; PL 40, 184. [1] Επιστολή 52, 2; PG 32, 393С. Да извучемо ту кападокијско-августиновску паралелу: οὐ γὰρ αὐτὸ τί ἐστιν ἑαυτῷ ὁμοούσιον, ἀλλ' ἕτερον ἑτέρῳ. (Јер, ништа није једносуштно сâмо са собом, већ једно је [једносуштно] другом..) et nulli est aequalis qui solus est (нико није једнак (=једносуштан) ако је сам). Ово је једно од места у дисертацији које доводи у питање оправданост тумачења Августинове тријадологије, геде он, наводно, биће поистовећује само са суштином и умањује или потпуно укида стварност личности. За Августина, као и за Кападокијце, чак и један тако снажан онтолошки појам коју указује на једност - једносуштност - не само да не умањује стварност појединачности већ управо указује на њу.
  4. Имао сам прилику да са професором Јанарасом мало продискутујем на тему. Питао ме је: Шта сте пронашли заједничко у тријадологији Грогорија Богослова и Августина? Дисертација је одговор: много тога.
  5. Ма нема ништа ново, само сам препричао Зизијуласа. Рад обрађује, упоредно, тријадологију (и уопште богословље) код двојице отаца, стављајући под критичку лупу управо саврамена читања и тумачења.
  6. Хвала братијо! Али, још то није готово. Месец дана је на уводу јавности, па онда пред Наставно-научним већем ПБФ-а, па тек онда усмена одбрана.
  7. Ипак је у реду. То се на насловној не види цео текст.
  8. Нисте објавили цео текст. Овде недостаје неколико страна.
  9. Ставио сам те у захвалници. Није се владика љутио.
  10. Па што ниси реаговао на време, док је докторат био на увиду јавности? Сад ће рећи да те не би уважили јер су се уротили против тебе. Могуће, али онда не вреди уопште дискутовати.
  11. Ма ја могу да не сумњам да ћу са тобом опет попити пиво, ако Бога, догодине када опет дођем у Рим. Али у стварима науке нема позивања на познанство. Не могу да судим, јер нисам упућен.
  12. Па добро, ти се сад измотаваш. Ја рекох да не могу да судим о нечему за шта нисам компетентан, а да тај суд буде достојан овако озбиљне теме и да буде научно утемељен. Што се тиче мене и мог Августина и мог ментора.... сам знаш да међу Србљима немамо званичне стручњаке за Августина (ако изузмемо тебе, који си тамо далеко и ниси овде ). Самим тим, добио сам ментора који је стручан за патрологију као науку. И он сам каже да ће мој рад, ако Бог да да се све добро заврши, бити један пионирски подухват на српској теолошкој сцени. Зато, не дирај ми владику Максима, златан је.
×