Jump to content

marija

Члан
  • Број садржаја

    5389
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    marija got a reaction from SerbCro in Филмови који се не пропуштају   
    Posebno ovaj deo...
  2. Свиђа ми се
    marija got a reaction from SerbCro in Da li je sex između supruznika uzvišen čin, ili je to nešto sto činimo zbog slabosti, i ne treba mu pridavati značaja?   
    inače intima, polnost i seksualnost uopšte nisu tabu teme, već smo o tome toliko puta "razglabal", u braku, van braka, pre braka posle braka, e sad i u starosti :smiley:
    neko  je star sa 20 neko nije ni sa 50
    gde je duh umrtvljen onda je i telo mrtvo
    https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,715.0.html
    samo da ne krenemo ponovo sa  pričom da se muž i žena i u braku  mogu intimno  "sastajati" isključivo radi potomstva
  3. Свиђа ми се
    marija got a reaction from SerbCro in Da li je sex između supruznika uzvišen čin, ili je to nešto sto činimo zbog slabosti, i ne treba mu pridavati značaja?   
    ček da dođete u 40- te bliss jeeee
    sve stoji sem godina, tu se ne slažem nikako, tema je starost i intima a četrdesotogodišnjaci nisu stari ljudi
  4. Волим
    marija got a reaction from Violetta Valery in Смирење - најкраћи пут ка спасењу   
    Не треба да престанемо испитивати себе, ако хоћемо да постигнемо врлину смиреноумља. Па ако у дубини душе будемо мислили да је сваки наш ближњи бољи од нас, значи да је милост Божија близу.
    Немогуће је да из снега произађе пламен; још је мање могуће да у јеретику има смиреноумља. То је врлина која припада само верним и побожним људима, и то само онима који су се већ очистили.
    Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.
    Ако хоћеш да будеш смирен, онда немој да будеш кротак са једнима, а дрзак са другима, него буди кротак са свима, био то пријатељ или непријатељ, велики или мали
    (св. Јован Златоуст).
    Смирење је – мислити о себи да си грешник и да ништа добро не чиниш пред Богом
    (авва Исаија).
  5. Волим
    marija got a reaction from Aleksandra_A in Старац Пајсије - поуке   
    Svetost se ne može podvesti pod određene standarde. Svako od nas poseduje svoj sopstveni put kojim biva osveštan. Ako se neko spasao podvizavajući se na bademovom drvetu, to ne znači da vi morate da činite to isto. Ako je neko činio stotinu metanija, vi ne morate da činite to što je on činio. Ako je pak neki od svetitelja pazio na disanje izgovarajući Molitvu Isusovu to ne znači da treba da ga podražavate.


    Kratke pouke oca Pajsija Svetogorca
  6. Волим
    marija got a reaction from Aleksandra_A in Старац Пајсије - поуке   
    СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
    ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА

    ПОГЛАВЉЕ I
    СВЕТСКО ОБРАЗОВАЊЕ И ЗНАЊЕ
    Мудар човек је очишћен човек
    Када човек не изоштрава свој ум Богом, него га изоштрава злобом, прима у себе ђавола. Боље би му било да је изгубио памет, јер би тако барем имао олакшање на дан Суда.
    - Старче, разликују ли се простота ( = незналаштво) и лукавство?
    - Да, као лисица од шакала. Шакал, када нешто види, он то и пожели, и журно иде да то узме. Лисица ће, пак, прво применити лукавство, а потом ће отићи да узме оно што је хтела.
    - Може ли неко, старче, да лукавост сматра за мудрост?
    - Да, може, али ако испита самога себе, схватиће шта је лукавство а шта је мудрост. Има и списак, помоћу кога то може да разуме. Који су дарови Духа Светога? љубав, радост, мир, итд. Да ли је оно што има у себи, има са тим везе? Ако нема, онда је то нешто сатанско, онда је његова мудрост искварена
    Мудар човек је онај који се прочистио, који је очишћен од страсти. Онај ко је осветио свој ум, тај је заиста мудар. А ако му ум није очишћен, мудрост му уопште не користи. Погледајте новинаре, политичаре - мудри су. Али многи од њих, због тога што немају освећени ум, када говоре мудре ствари, говоре и безумности. Од велике мудрости говоре велике безумности! Ако човек не усавршава свој ум, ђаво га искористи. Ако не усавршава свој ум у правцу чињења добра, ђаво га искористи за зло.
    - Ако, дакле, човек не усавршава свој ум, тиме ђаволу отвара могућности?
    - Ако га не усавршава, све те могућности се саме отварају. Ако човек не дела духовно, постаје непостојан у добру, и он сам, а не ђаво, чини зло. Тако је неко, на пример, мудар, али не дела умом својим већ лењствује. А ако не користи свој ум, какве користи има од тога што је мудар?
    - Може ли неко да буде мудар, али да њиме владају страсти, па не може своју мудрост правилно да користи?
    - Као прво, треба пазити да се не верује сопственом уму, јер, ако је човек духован па верује свом уму - преластиће се, а ако је од овога света - полудеће. Не треба да верује свом разуму. Треба да пита, да се саветује, да освећује своју мудрост. И уопште, човек треба да освећује све што има. Ако је мудрост освећена, она помаже при сваком расуђивању. Ако је неко мудар, али његова мудрост није освећена, он не може духовно да расуђује. Неко може, због своје природне простоте, да неког варалицу сматра за светитеља, и да неки безобразлук сматра за благочестивост. Када се, пак, мудар освети, постаје веома разборит.
    - Старче, како се мудрост освећује?
    - Да би се човек осветио, не треба да од лукавог ( = ђавола) прими поруке, нити да размишља лукаво, већ да све чини са добротом и простодушношћу. Тако долази духовна јасноћа, божанско просветљење, и тада човек сагледава срца људи, и не доноси људске закључке.
    - Старче, да ли је расуђивање повезано са знањем?
    - Расуђивање долази од божанског просветљења. Неко може да чита Оце, да правилно зна одређене ствари, да се подвизава и да се моли. Расуђивање, међутим, долази од божанског просветљења, и то је сасвим друга ствар.
    - Да ли је свет, старче, некада би бољи?
    - Није био бољи, али су људи некада имали простодушност и добро размишљање. Данас људи на све гледају са лукавством, јер све мере умом. Европски дух је донео много зла. Тај дух је оно што сакати људе. Људи би данас били у много бољем духовном стању, јер су школованији и могли би да се споразумеју. Међутим, научили су их атеизму, и свему сатанском, тако да су већ на самом почетку скренули са пута и не могу да се споразумеју. Некада, ниси могао да се са неким разумеш, јер иако је било благочестивости,[1] није било ни образовања. Сећам се, један калуђер се једном приликом, када је чуо да се помиње "Григорије, Папа римски"[2], саблазнио и побегао из Цркве, јер је помислио да помињу римског Папу! Видиш ли шта чини незнање! Незнање је страшна ствар. Најгоре зло чине они који у исто време имају у себи и благочестивости и онога што је шкодљиво. Такви, без да испитају ствари, стварају проблеме.
    Знање без божанског просветљења је пропаст
    Ако се људи у брзини свога размишљања на тренутак зауставе, њихов ум ће се одморити, али ће им се и божанска благодат лако приближити. Знање без просветљења је пропаст. Ако се неко труди на духовном плану, ако се подвизава, тада га Бог и просветљава. Тада он има божанско просветљење, божанска искуства, и нема своје сопствене мисли, па зато и види далеко. Онај ко је кратковид, изблиза добро види ствари, али на даљину не види. А онај ко није кратковид, видеће мало даље, али и ово још ништа не говори. Јер телесних очију је један пар, а духовних има много.
    Они који су се удаљили од Христа, одбацују божанско просветљење, јер одбацују сунце као нешто безумно, и одлазе тамо где сунца нема. Као последица тога јавља се духова прехлада и болест. Ако се човек не освети, ако не дође божанско просветљење, ако је остало знање и исправно - на ово мислим - то је само један рационализам и ништа више од тога. Ако недостаје божанско просветљење, и оно што ће људи рећи, и оно што ће написати, неће им помоћи. Погледајте како Псалтир, који је исписан божанским просветљењем, има велику дубину! Сакупи, ако желиш, све теологе и све филологе, и видећеш да један псалам са таквом дубином не могу да саставе! Давид је био неписмен, али можеш јасно да видиш како га је водио Дух Божји.
    И Црква је данас у тескоби, јер недостаје божанско просветљење, и свако ради како хоће. Улазе и људски елементи од којих настају страсти које касније користи ђаво. Због тога не би требало да власт траже људи којима владају њихове страсти.
    - Дакле, људи треба непрестано да траже божанско просветљење?
    - Да, јер другачије, решења до којих долазе настају дејством ума. Тако се касније стварају смутње. Скупштине, параскупштине... А зло је у томе што нису препознали оно што је претходно било у њима самима. Јер ако ми у себи самима имамо неко исправно знање, зашто таквог знања не би било и код осталог света? Када човек себе спозна смирено, бива препознат и од људи. Ако неки спознају саме себе, спознаће и ругобу своју и више уопште неће говорити.
    Једном приликом ми неко рече. "Нема ни једног православног да представља православље ван њега самог, на скуповима, итд". И тако је говорио, говорио, говорио, прекоревајући. "Пророк Илија", рекох му, "када га Бог упита: шта тражиш Илија на Хориву, он одговори: остадох сам. Тада му Бог рече: "Оставих себи седам хиљада који нису преклонили колена пред Ваалом". Седам хиљада људи било је верно Богу, а пророк Илија рече: "Остах сам!" И ти тако прекореваш, иако постоје толики верни! ... Ко је наш Пантократор ( = Сведржитељ)? Да ли је Он Сведржитељ у грађевини која има оштећења од земљотреса, и ми размишљамо шта да радимо да је спасемо да не падне, па зовемо археологе да је подупру?" "Али тамо у Америци нема никога", рече ми. "Али је сам упознао толико верних из Америке", рекох му. "Да, али католици делују лукаво". "Али католици сами, остављају папизам и прелазе у православље. Добро, када је Патријарх Димитрије ишао у Америку, зар ти исти католици нису викали: "Патријарх је истинити хришћанин, а папа је трговац"? Зар нису то католици говорили са гневом? Зашто онда говориш о томе да католици желе да преваре Православне, да их промене, итд? Где је Бог? Зар ђаво може успети?"
    На жалост, западни рационализам је утицао и на источне православне предстојатеље, и тако се нашао и у телу једине Источне Православне Цркве Христове, док је он сав у ствари на Западу који у њему гледа као на владаоца света. Ако се на Запад погледа духовно, светлошћу Истока, светлошћу Христовом, тада ће се видети залазак Запада, који мало по мало губи светлост мисленог Сунца, Христа, и који напредује ка дубоком мраку. Скупљају се и саборују[3] и договарају се о стварима о којима не треба расправљати, о којима ни Свети Оци нису расправљали толико времена. Све је ово од лукавога, како би вернима дотужило и како би се саблазнили, и како би их гурнули - једне у јерес а друге у раскол, и како би тиме ђаво зарадио. О, о... муче и усложњавају живот ови људи!
    И куда води све ово? Нико се не бави духовним делањем, него умишља да је духован човек и говори безумности. Једно дете са природном чистоћом ума и са малим знањем које има, рећи ће ти исправне ствари. Насупрот томе, неко са великим образовањем, са умом замућеним демонским искуством које је примио, говори ти највеће безбожности.
    Онај ко стално изоштрава свој ум знањем, а живи удаљено од Бога, на концу раздваја свој ум на два дела. Један део ће мало по мало сам пропасти, а другим људи прибегавају потпуно људским решењима. Људско знање, када се освећује, постаје божанско и тада је од помоћи. Другачије је са људским сучељавањима, умом, логиком овога света. Чисти ум је као користити лепак за гвожђе. А магнет привлачи метале, и овај пријања, али се не лепи.
    То је данашњи свет. На све ствари се гледа сувом логиком. Ова логика је катастрофална. Зар није речено да "знање надима" (1 Кор. 8, 2). Ако нема божанског просветљења, знање ничему не користи, него доноси пропаст.
    Наука треба да се развија духовним животом
    Свако зло потиче од ума, онда када се ум стално забавља једино науком и када је сасвим одвојен од Бога. Због тога овакви људи и не налазе свој унутрашњи мир и равнотежу. Насупрот овоме, када се ум креће око Бога, људи користе и науку за старање о својој унутрашњости, и за добро света, јер је тада ум освећен.
    - Дакле, старче, наука није од помоћи човеку?
    - Наука много помаже али и много замућује. Иако наука познаје душе са највећом јасноћом, мало о њима зна. Они који су свој ум прво замутили науком, па га благодаћу Божијом разбистрили, тада, свакако имају више алата за свој посао. Али ако пак нису осветили свој алат - ако нису осветили знање - могу да га користе једино за светска, али не и за духовна дела. Но они свој ум брзо освећују, ако у њега уђе доба устрепталост. Они који се посвете унутрашњем образовању, образовању душе, и који користе и спољашње образовање за унутрашње, они се брзо духовно преображавају. Ако се духовно вежбају, тада су у стању да многима помогну, јер их ослобађају страха од мука, и воде их рајском блаженству. Ови људи Божји, могу у многим случајевима да имају мало школе, али да много помажу, јер имају много благодати иако немају много папира (= диплома). Свет је испуњен грехом и потребно му је много молитве и искуства. Новчанице су исписане многим словима, али њихова вредност зависи од тога какво покриће има онај ко ју је издао. Тако је потребно много се трудити и када је у питању "рудник" душе.
    Сећам се једног старчића у Манастиру Есфигмену, који је био толико прост (=необразован) да је и за Вазнесење мислио да је какав светац. Он начини једну метанију и рече: "Светитељу Божји, заступи нас"! Једном један брат беше болестан, а он није имао шта да му да да поједе. Силазио је пењао се уз степенице, па отвори прозор који гледа на море, испружи руке према мору и рече: "Свети Вазнесење, дај ми једну рибицу за брата". И одмах - о, чуда - једна врло велика риба искочи из мора право у његове руке. Они који су то посматрали, били су запрепашћени. Он их погледа и само се насмеја, као да им говори: "Шта сте чудно видели?" Ми имамо знање, знамо када се који светитељ прославља, како је неки други мученички пострадао. Знамо када је празник Вазнесења, где се оно и како догодило, међутим не можемо ни једну такву рибу да добијемо! То је та чудесност духовног живота, коју они, који логику траже само у себи самима, а не у Богу, не могу да разумеју, јер имају једино знање овога света, које је сједињено са духовним болестима овога света, а Духа Светога немају.
  7. Тужан
    marija got a reaction from Smaragdni kamičak in Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    Draga,
    Dajmo oči vodoskocima plavim
    Da ih bacimo visoko u nebo.
    Noću,
    Proklijaće zvezde pod
    Trepavicama. Ali nećemo reći
    Ni jednom ogledalu koliko smo lepi.
    Držaćemo se za ruke
    I gledaćemo jedno u drugo slepi.

    Branko Miljković
  8. Свиђа ми се
    marija got a reaction from PredragVId in Internet čučavci   
    Neverovatno koliko sam ovakvih ljudi  susrela na netu.Ima ih skoro svuda, niču kao korov, smucaju se pod različitim nikovima, ali nekako su ipak prepoznatljivi.
    Igraju igru koju drugi žele, traže slabu tačku i onda igraju uvežbanui ulogu.
    Ljudi im služe samo da bi zadovoljili sebe, igraju se sa tuđim emocijama i osećanjima.
    Takav čovek je obavijen tamom.
    Jako im je teško odoleti.
    Opsednut je sobom, surevnjiv, pun zavisti, mržnje i besa. Hteo bi, međutim, da prođe kao prijateljski nastrojena, velikodušna, plemenita osoba. Zato zlo nanosi podmuklo, iz potaje.
    Osvetoljubiv je do neba. Ne može da podnese nikog boljeg od sebe. Tuđa nadmoć, bilo koje vrste, nanosi mu nepodnošljiv bol. Goni ga neodoljiva potreba da povredi svakog ko ga u bilo čemu prevazilazi, da mu napakosti na bilo koji način.
    Okružuje se ništarijama( po njegovoj sopstvenoj proceni), kako bi izgledao vredniji nego što jeste.
    Ne priznaje svoju osvetoljubivost. Ona se ne uklapa u sliku o velikodušnosti i plemenitosti, koju se iz petnih žila upinje da o sebi stvori.
    Osvetoljubivost maskira dobrim namerama, visokim vrednostima, uzvišenim ciljevima, opštevažećim principima, najotrcanijim i najbljutavijim opštim mestima.
    Kada nekog povredi, nekog ošteti, nekome nanese bol, što se događa veoma često jer bez toga ne može da živi, ne dopušta da se pretpostavi zla namera. On, eto, vitez bez mane, samo služi višim vrednostima. Ako je neko pritom nastradao, šta da se radi, tako je moralo biti.
    Ne krije svoje likovanje kada mu osveta pođe za rukom, ali ga predstavlja kao trijumf pravde, ne njegov lični. Krajnje je potišten kada u osveti omane.
    Da bi se bolje prikrio, rado se služi drugima kao svojim oružjem. Tako mu ruke, bar prividno, a do privida mu je veoma stalo, ostaju čiste. Zato mu trebaju izvršioci, lišeni vlastite volje, koji će slepo nasrnuti na onog na koga on ukaže.
    Razmeće se ljubaznošću, srdačnošću i predusretljivošću, kako bi zavarao okolinu. U stanju je da prema nekome postupa naizgled najiskrenije i najsrdačnije a da mu istovremeno radi iza leđa, ni najmanje se zbog toga ne zbunjujući.
    Iz istih razloga se povremeno razmeće i velikodušnim gestovima.
    Potajno se ponosi svojom podmuklošću.
    Istovremeno, međutim, živi u stalnom strahu da će biti razotkriven. Strah od razotkrivanja je u osnovi svih njegovih, inače brojnih strahova.
  9. Волим
    marija got a reaction from Smaragdni kamičak in Internet čučavci   
    najstrašnija stvar za čučavca je kaad se plen pretvori u lovca 0104_cheesy
  10. Свиђа ми се
    marija got a reaction from Smaragdni kamičak in Internet čučavci   
    Neverovatno koliko sam ovakvih ljudi  susrela na netu.Ima ih skoro svuda, niču kao korov, smucaju se pod različitim nikovima, ali nekako su ipak prepoznatljivi.
    Igraju igru koju drugi žele, traže slabu tačku i onda igraju uvežbanui ulogu.
    Ljudi im služe samo da bi zadovoljili sebe, igraju se sa tuđim emocijama i osećanjima.
    Takav čovek je obavijen tamom.
    Jako im je teško odoleti.
    Opsednut je sobom, surevnjiv, pun zavisti, mržnje i besa. Hteo bi, međutim, da prođe kao prijateljski nastrojena, velikodušna, plemenita osoba. Zato zlo nanosi podmuklo, iz potaje.
    Osvetoljubiv je do neba. Ne može da podnese nikog boljeg od sebe. Tuđa nadmoć, bilo koje vrste, nanosi mu nepodnošljiv bol. Goni ga neodoljiva potreba da povredi svakog ko ga u bilo čemu prevazilazi, da mu napakosti na bilo koji način.
    Okružuje se ništarijama( po njegovoj sopstvenoj proceni), kako bi izgledao vredniji nego što jeste.
    Ne priznaje svoju osvetoljubivost. Ona se ne uklapa u sliku o velikodušnosti i plemenitosti, koju se iz petnih žila upinje da o sebi stvori.
    Osvetoljubivost maskira dobrim namerama, visokim vrednostima, uzvišenim ciljevima, opštevažećim principima, najotrcanijim i najbljutavijim opštim mestima.
    Kada nekog povredi, nekog ošteti, nekome nanese bol, što se događa veoma često jer bez toga ne može da živi, ne dopušta da se pretpostavi zla namera. On, eto, vitez bez mane, samo služi višim vrednostima. Ako je neko pritom nastradao, šta da se radi, tako je moralo biti.
    Ne krije svoje likovanje kada mu osveta pođe za rukom, ali ga predstavlja kao trijumf pravde, ne njegov lični. Krajnje je potišten kada u osveti omane.
    Da bi se bolje prikrio, rado se služi drugima kao svojim oružjem. Tako mu ruke, bar prividno, a do privida mu je veoma stalo, ostaju čiste. Zato mu trebaju izvršioci, lišeni vlastite volje, koji će slepo nasrnuti na onog na koga on ukaže.
    Razmeće se ljubaznošću, srdačnošću i predusretljivošću, kako bi zavarao okolinu. U stanju je da prema nekome postupa naizgled najiskrenije i najsrdačnije a da mu istovremeno radi iza leđa, ni najmanje se zbog toga ne zbunjujući.
    Iz istih razloga se povremeno razmeće i velikodušnim gestovima.
    Potajno se ponosi svojom podmuklošću.
    Istovremeno, međutim, živi u stalnom strahu da će biti razotkriven. Strah od razotkrivanja je u osnovi svih njegovih, inače brojnih strahova.
  11. Волим
    marija got a reaction from dusica cirovic in "Закон Божији" - уџбеник веронауке протојереја С. Слободскоја са илустрацијама   
    О Богу


    Бог је створио цео свет из ничега, једном Својом речју. Он може да створи, све што пожели.
    Бог - је највише биће. Њему нема равнога никада и нигде, ни на земљи ни на небу.
    Ми људи, својим разумом Њега потпуно познати не можемо. И сами ми ништа не би могли сазнати о Њему, када Сам Бог нама не би открио Себе. Оно што знамо о Богу, све нам је откривено Њим Самим.
    Када је Бог створио прве људе - Адама и Еву, јављао им се у рају и откривао им о Себи: како је Он створио свет, како треба веровати у Јединога Истинитога Бога и како испуњавати вољу Његову.

    То учење Божије у почетку се предавало са колена на колено, а потом, по упутству Божијем, њега су записали Мојсије и касније и други пророци у светим књигама.
    Напослетку, сам Син Божији, Исус Христос, јавио се на земљи и допунио све, што треба људи да знају о Богу. Он је открио људима велику тајну, да је Бог један, али тројичан у Лицима. Прво лице - Бог Отац, друго Лице - Бог Син, треће Лице - Бог Дух Свети.
    То нису три Бога, већ један Бог у три Лица, Тројица Једносуштна и Нераздељива.
    Сва три Лица имају подједнако Божанско достојанство, нема међу њима ни старијег, ни млађег; како је Бог Отац истинити Бог, тако је и Бог Син истинити Бог, и тако је и Дух Свети истинити Бог.
    Тројица Једносуштна и Нераздељива
    Они се разликују само по томе, што се Бог Отац ни од кога не рађа и не исходи; Син Божији рађа се од Бога Оца, а Дух Свети исходи од Бога Оца.
    Исус Христос кроз откривање тајне Пресвете Тројице нас је научио не само да се истинито поклањамо Богу, већ и да волимо Бога, јер сва три Лица Пресвете Тројице - Отац, Син и Свети Дух - вечно пребивају један са другим у непрекидној љубави и чине Собом једну Суштину. Бог је најсавршенија Љубав.
    Велику тајну, коју нам је открио Бог о Себи - тајну Свете Тројице, наш слаби ум не може примити у себе, нити је разумети.
    Свети Кирил, славни учитељ, старајући се да објасни тајну Пресвете Тројице, је говорио: "Видите ли на небу круг који бљешти (сунце) и како се од њега рађа светлост и исходи топлота? Бог Отац, је као сунчани круг, без почетка и краја. Од Њега се вечно рађа Син Божији, као од сунца светлост; и као што од сунца са светлосним зрацима исходи и топлота, тако исходи и Дух Свети. Свако разликује посебно и сунчани круг, и светлост и топлоту (али то нису три сунца) – то је једно сунце на небу. Тако и Света Тројица; три су у Њој Лица, а Бог је један и нераздељив."
    Св. Августин говори: "Ти видиш Тројицу, ако видиш љубав". То значи, да је тајну Пресвете Тројице пре могуће разумети срцем, тј. љубављу, него нашим слабим умом.
    Учење Исуса Христа, Сина Божијег, записали су Његови ученици у светој књизи, која се назива Јеванђељем. Реч "Јеванђеље" значи блага, или добра вест.
    А све свете књиге, скупљене заједно, у једну књигу, називају се Библијом. То је реч грчка, а значи књига.
    *
    ПИТАЊА:
    Можемо ли ми у потпуности разумети својим умом, ко је Бог, и сами познати Њега? Како смо ми сазнали о Богу, и да је он Творац света? Ко је допунио учење о Богу, да је Он један, али Тројичан у Лицима? Како се називају Лица Свете Тројице? Чиме се разликују међу Собом Лица Свете Тројице? Шта је Јеванђеље и шта је Библија?
  12. Волим
    marija got a reaction from dusica cirovic in "Закон Божији" - уџбеник веронауке протојереја С. Слободскоја са илустрацијама   
    Протојереј Серафим Слободској
                                                     Закон Божији
    Закон Божији је комплетан уџбеник веронауке који користе православни хришћани (деца и одрасли) у Руској Православној Заграничној Цркви као и у Руској Православној Цркви.
    Овај уџбеник има вишедеценијску примену у духовном животу руских православних. Закон Божији је предаван и у Царској Русији. А ово издање је последње - прилагођено времену у ком живимо.
    Нашим Србима, на жалост није предаван Закон Божији.  Живевши у времену комунизма и материјализма, веома је отежано било упознати Свето Писмо. Сви ми смо се уверили колико је тешко отворити Стари Завет и било шта ту разумети - без ваљаног руковођења.
    Закон Божији управо и служи томе, да нас информише али и да нас научи како да учимо и упознамо нашу веру.
    Читаоцу који прочита предговор већ ће бити јасно зашто је посебна ова књига. Са подједнаком озбиљношћу аутор, протојереј Серафим Слободској, је приступио објашњењу како основних тако и најкомплекснијих питања вере. Колико често смо се суочили са тим да ни сами свештеници, наши пастири, не умеју правилно да се осене крсним знамењем. А ми са правом од њих очекујемо да нас томе поуче. Нека се нико не изговара тиме да су то површне, спољашње манифестације а "да је вера у срцу". Ето, баш на таква, основна питања, овде је скренута пажња.
    Такође, читалац који жели да сазна и више, овде ће добити науку о најјкомплекснијим питањима наше вере - о догматици, добиће многа научна објашњења, добиће упутства како да се моли и чита на црквено-словенском језику - на језику Светог Саве и Немање и још много тога.
    Искрено се радујемо што је овај квалитетан уџбеник сада на располагању и нама Србима расејаним по целом свету, као уосталом и свим истинољубивим људима.
    Да нас вера наша у Васкрслог Господа Исуса Христа, обједини све, као што птица својим крилима грли своје птиће.  


  13. Волим
    marija got a reaction from Драшко in Православна чуда   
    Dakle ČUDA postoje, samo treba verovati u čudo
    nekim ljudima je ejdnostavno potrebno ČUDO da bi poverovali
    jedan moj poznanik je otišao u Jeruslem da bi "dokazao" da je Blagodatni oganj prevara za lakoverne, okoreli ateista (bivši  :cheesy1: )
    Vratio se, mesec dana ni sa kim nije kontaktirao, prozvali su ga u gradu Isus ( nemojte komentarisati andimak znam ja to ali pričam kako su ga drugi nazvali)
    Nikada nije ispričao šta se tamo tačno dogodilo, ali u njegovim očima, u njegovom srcu, u njegovim rečima, piokretima je bio takav mir  u njegovom osmehu takvo blaženstvo
  14. Волим
    marija got a reaction from Чунга Лунга in Predrasude   
    Predrasude nas sprecavaju da vidimo stvari i ljude onakve kakve jesu, zamagljuju istinu...To je zato sto smo skloni da gledamo kroz sebe ...
    Treba se osloboditi toga, izaci iz sebe, svojih predodzba, iskustva i etiketa...
    Niko nije imun na neku vrstu predrasuda zbog iskustva koje ima, vaspitanja itd...
    Bitno je biti svetan toga i raditi na tome, biti otvorenog uma za nove stvari, nove ljude...
    U nasem drustvu preovladavaju nacionalne i religiozne predrasude...  a zatim i sve druge...
    Predrasude pocivaju na NEZNANJU...
    ili iskustvu...
    Predrasude prema ljudima naravno postoje jer ljude vidimo onakvima kakvi smo mi..
    Kao sto predrasude proizilaze iz neznanja, tako iz predrasuda prizilazi mrznja.
    " Neke ljude mrzimo zato sto ih ne poznajemo, a ne zelimo da ih upoznamo zato sto ih mrzimo."
  15. Свиђа ми се
    marija got a reaction from Isusovo magare in Da li je sex između supruznika uzvišen čin, ili je to nešto sto činimo zbog slabosti, i ne treba mu pridavati značaja?   
    ček da dođete u 40- te bliss jeeee
    sve stoji sem godina, tu se ne slažem nikako, tema je starost i intima a četrdesotogodišnjaci nisu stari ljudi
  16. Волим
    marija got a reaction from Darko Tešić in Питајте Администрацију   
    Pomoz Bog, pa evo da pitam gde bi se mogla postaviti tema  Žena u hrišćanstvu, ili uloga žene u hrišćanstvu ili kako god je već moderatori nazivali.na probnom forumu čini mi se da je bila tema Pitajte sveštenika..ili pitanje pastiru, mislim da je  to dobra temaSvako dobro u daljem radu winter
  17. Волим
    marija got a reaction from Биљана, два in Прелест   
    Buba retki su oni koji to ne čine.
    Većina čini samo neće to da prizna
    A onda sam odlučila da sagledam sebe, da se suočim sa svojim manama i shvatila da me ne ljute drugi već ja samu sebe, da me ne razočaravaju drugi već ja samu sebe, oni su takvi kakvi su, možda žele da se menjaju, možda ne. to je do njih, ali je suludo da ja očekujem da se promene samo da bi meni udovoljili
    razočara  me moje sopastveno očekivanje, moja sopstvena želja..ne razočaraju me ljudi već ono što sam ja očekivala od njih i videla u njima
    često vidimo samo ono što želimo a ne ono što uistinu jeste :smiley:
  18. Волим
    marija got a reaction from Aleksandra_A in Borba za prevlast - Ja znam Ti ne znaš   
    J
    ednog je dana Svetac imao priliku popričati s Bogom te ga
    upita: - Gospodine,
    bilo bi mi zadovoljstvo znati kako izgledaju Pakao i Raj.
    Bog odvede sveca do dvoje vrata.
    Otvori jedna od dvoje vrata i dozvoli mu da pogleda
    unutra.
    Na sredini sobe, stajao je veliki okrugli STO.
    Na sredini stola, nalazila se velika posuda,
    sa jako finom i mirišljavom hranom.
    Svetac oseti kako mu navire voda na usta. Osobe
    koje su sedele za stolom bile su izrazito mršave,
    ljubičaste boje i bolesnog izgleda.
    Izgledali su svi izgladnelo. Imali su kašike s jako dugačkim
    drškama koje su bile pričvrščene na njihove ruke.
    Svi su mogli dohvatiti tanjir s hranom i uzeti malo,
    no kako je drška kašike bila duža od njihove ruke,
    nisu mogli staviti hranu u usta.
    Sveti se čovek stresao na sam pogled njihovog jada i
    njihovih patnji.
    Bog reče:-
    Upravo si video pakao. Bog i čovek se uputiše
    prema drugim vratima.
    Bog otvori druga vrata. Scena koju je čovek ugledao
    bila je identična prethodnoj.
    Bio je tu veliki okrugli STO, posuda prepuna fine hrane,
    koja mu je opet naterala vodu na usta.
    Osobe za stolom su isto imale kašike
    dugih dršaka,
    no ovaj su put, osobe bile dobro nahranjene i srećne
    te su razgovarale međusobno zadovoljno se smeškajući.
    Sveti čovek reče Bogu:- Ne razumem!
    - Jednostavno je, odgovori Bog,
    sve zavisi o jednoj veštini.
    Ovi su naučili hraniti jedni druge, dok oni drugi ne misle
    na ništa osim na sebe same.
    Kada je Isus umro na krstu, mislio je na tebe.
    Ja sam deo onih seti se da ću uvek podeliti
    moju kašiku s tobom!
  19. Волим
    marija got a reaction from ines in Бити жена у цркви   
    И, како то бива, кад се сетите смрти, и живот постаје квалитативно различит. Љубав која побеђује смрт, усељава се у живот и помаже да и себе, и свет око себе видите другачије.
    Одушевљење открићем Цркве резултирало је мојим дисциплиновањем, које први пут нисам схватила као потчињавање и женски компромис. Како каже наш Патријарх, дисциплина је неопходна, нарочито уморнима и очајнима.
    Наравно, раније претеривање у недисциплини, довело је и до претеривања у црквеној дисциплини, те сам ушла у тзв. зилотску фазу, са све марамом, дугом сукњом, смртно озбиљним изразом, присилним мисионарењем, критиком свих и свега што још није открило Цркву и дисциплиновало се. Током времена, учешћем на Литургији и тзв. литургијском катихезом, полако је почела да попушта та агресивност, као резултат базичне анксиозности, јер сам ужасно страховала да ту, где сам открила Вечност, нешто не забрљам.
    Са освајањем већег степена слободе (заправо сам напуштала погрешан доживљај Бога као Судије, Полицајца, Законодавца), почела сам да се осећам као код куће, међу својима, и то баш ја - онаква каква јесам. Дугачког језика, гадне нарави, егоцентрична, женски сујетна, али са огромном жељом да од мене постане - права жена у Цркви. Уследило је скидање мараме и униформе за Цркву, јер ми је изгледало лицемерно да пред Богом глумим подобност, а ван Цркве, нити се тако носим, нити се тако односим према себи и другима.
    То је био лакши део.
    Тежи је оно што, верујем, представља проблем многим лаицима - народу Божијем, независно од пола. Који су и какви моји таланти, како да ускладим своје дарове и како да уопште пустим у погон потенцијале од Бога дароване, а да то не буде ни претерано адаптирано, ни претерано бунтовно функционисање?!
    Иако још увек имам више питања, него одговора, поделићу са вама оне одговоре који илуструју тезу са којом сам почела - тезу о томе да су Хришћани, као максималисти, и највећи феминисти!
    Црквено, библијско и јеванђелско схватање жене не само да није дискриминаторно у односу на њене капацитете и слободу, већ даје жени достојанство, које јој ни у најслободнијој феминистичкој фантазији није дато!
    У библијској причи жена се назива човечицом, оном која стоји наспрам мушкарцу, равноправна у љубави, у боголикости, у шансама да се од иконе Божије развије у подобије Божије.
    Као што Бог у једној личности не би био Љубав, већ се модел, еталон Љубави налази у Богу као Тројици, ни људско биће не би, као затворена јединка, могло да буде Његова слика.
    Једно према другоме, једно наспрам другог - у томе је сапостојање мушкарца и жене, те је људско биће од искона - брачно биће.
    Или, како каже Павле Евдокимов, човек је изнад разликовања мушко - женско. Може се чак рећи да су та два вида човека у замисли Божјој толико нераздвојна да једно људско биће узето одвојено и посматрано за себе, није у потпуности човек. У бићу одвојеном од своје допуне постоји само половина човека.
    Мит мушкарца-пастува и контрамит жене-Амазонке јесу ћорсокаци.
    Хришћанско тумачење односа међу половима не инсистира на равноправности, већ иде корак даље од тога - тежи равноправности у љубави. А сврха љубави је да двоје једно буду.
    Иако су данас веома популарне књиге које говоре о томе да су жене са Венере, а мушкарци са Марса, могло би се поставити питање: зар нису сви Господњи? Мушкарац и жена јесу двојединка, двоје и једно у исти мах, што превазилази и сада већ опште познату констатацију о постојању женског и мушког дела личности (анима и анимус).
    И мушкарац и жена имају веома аутентична и специфична призвања, уз заједнички пут узрастања до светости, која није полно условљена!
    Свети апостол Павле се не обраћа само мушкарцима са свети. Он говори свем народу Божјем.
    Он се не обраћа ни само представницима клира, дакле - мушкарцима, већ сваког човека и човечицу посматра као свештеника. Сви смо позвани да служимо Богу, да будемо свештеници, богословље није само привилегија људи у мантији, већ задатак сваком члану Цркве. Авва Јустин каже: „Човек је богослужење, а свет је богојављење!“
    Дакле, то што у Цркви постоје различити дарови, службе и дејства, не укида истину о Једном Духу, као што ни апостолско прејемство не укида неопходност лаичког апостолата.
    Старозаветни однос са прописаним нормама јесте заправо припрема за једину и најважнију норму Новога Завета - Љубав. Од Еве, која се пре пада звала човечицом, преко многих светих жена Старог Завета, стиже се до пуноће и испуњења у Новој Еви - Пресветој Богородици.
    Павле Евдокимов говори о материнском свештенству жене, тврдећи да се женина генијалност показала баш у вери. Предање зове Дјеву Марију - новом Евом. Она је учинила оно што прва Ева није успела - да буде жена и да буде модел односа према Богу за читаво човечанство, без обзира на пол.
    Ако је основа Цркве послушање, при чему је свака сличност са оним што се у општедруштвеној употреби назива послушношћу, покоравањем и потчињавањем, случајна, онда је Богородица постала еталон те послушности из Љубави дајући живот Другом и свој живот испуњавајући и осмишљавајући у Њему!
    Кроз Њу се препознаје да је прихватање Христа, чежња да Он борави у нама самима - циљ и пуноћа живота свакога од нас и целокупне љубави.
    Ни Богородица није била формални представник клира, а ипак је остварила позив на свештенство, и остала за вјек вјекова - наша Владичица!
    Што се мене тиче, ако Њој није сметало што нема епитрахиљ, не само да не смета ни мени, већ чезнем да, бар у траговима, развијем смирење и љубав налик Њеној. Уосталом, приговор о одсуству жена свештеника, често долази од мушкараца, или жена који и не разумеју да Црква није нека политичка организација, ни Централни комитет, који доноси обавезујуће декрете, већ Тајна Царства у коме нема поделе на мушкарце и жене, клир и вернике.
    Критичарима Цркве, у форми заступника женских права, поред одсуства жена-свештеника (ваљда би и то требало да се уради по неком кључу или квоти, као у политици!), највише смета истицање улоге жене-мајке.
    И, опет, уместо да се дар материнства посматра као израз врхунског поверења и љубави Самог Господа, он се своди на неподношљиве обавезе савремене, пословне жене према потомству. Успешне жене се жале да им је тешко да ускладе своје остале дарове са даром материнства. Оне агресивније би најрадије стале пред Господа са амандманом да дар рађања на даље повери и мушкарцима!
    Суштинска грешка није у констатацији да је тешко ускладити различите дарове. Уосталом, коме је више дато, од њега ће се више и тражити! Грешка је посматрање дара материнства и материнског свештенства, без обзира да ли жена реално може да роди или не, као нечега што спутава њену слободу и развој.
    У хедонистичком свету који нас окружује, инсистира се на слободи избора која често није аутентична слобода за човека, слобода од сопствених страсти, већ слобода против човека и његове боголике датости.
    Удружења за заштиту грађанских слобода и остваривање женских права добро уочавају да живимо у неслободи, али их бунт води у спољну револуцију и пропаганду, уместо у преображај и узрастање. А нема те револуције која ће од човека учинити Бога по благодати, јер је једини прави револуционар и феминиста човек светог живота.
    Уместо да дар материнства, за који се усуђујем да кажем како није случајно поверен женама (јер ако је Богу све могуће, било је могуће да га повери и мушкарцима), тумаче као привилегију, стални подстицај за тренирање љубави, неке га жене заправо закопавају, тражећи слободу и љубав на погрешним местима, са погрешним особама, у погрешно време.
    Поента није у томе да ли је жена постала или може да постане физички мајка. Важно је да она поседује дар материнства, потенцијал да кроз матерински однос, који подразумева Жртву из Љубави, јер Љубави без Жртве и Крста нема, развија и умножава аутентичну и Свету Љубав, која једина надилази смрт.
    Смисао љубави није у томе да би се рађала деца. Љубави не треба никакво оправдање: није љубав добра само зато што даје живот, него - баш зато што је добра, она даје живот! - каже Александар Шмеман.
    Дакле, ако је улога народа Божјег да буде свети род и царско свештенство у Цркви Бога Живога, онда и наш задатак, без обзира да ли смо мушкарци или жене, а са уважавањем чињенице да нас је Бог управо дао као мушкарце или жене, јесте да, са поверењем у Господа, служимо пре свега спасењу оног другог - нашег ближњег.
    Немамо права да не пустимо у погон потенцијале којима нас је Бог опремио за сваки случај, било да се ради о радости или несрећи, немамо права ни да пројектујемо властито неповерење у Бога тако што ћемо стално проналазити оне који нас ометају да остваримо своју слободу.
    Ако већ морамо да се такмичимо, нека то буде такмичење у служењу, такмичење у љубави!
    А женама је кроз дар материнства дата шанса да природније и лакше схвате како је љубавна жртва радост, како лепота није у егоцентричној спознаји своје непоновљиве индивидуе, већ баш у искораку из свог космоса у макрокосмос другог, једиственог и непоновљивог Божјег створења! н
    Предавање одржано на Коларцу у Београду, 18. новембра 2004.
    Александра ЈанковиЋ
    уредникТВемисије„Саборник“
  20. Волим
    marija got a reaction from ines in Бити жена у цркви   
    Разумна — врсна жена
    јесте Божји дар. 1Мојс. 24,48; Прич. 19,14; Сир. 26,17, 19.
    јесте Божја благодат. Прич. 18,22; Сир. 25,11; Сир. 26,1-3.
    венац је своме мужу. Прич. 12,4; Прич. 31,10-12.
    задобија част своме мужу. Прич. 31,23; Прич, 11,16.
    има поверење код свога мужа. Прич. 31,28-29.
    вредна је, брижна и мудра. Прич. 31,13-27.
    брине се о домаћој срећи.  Прич. 14,1.
    чини добро сиромашним. Прич. 31,20.
    радост је мужу. Сир. 26,16,18.
    мудра је и није злојезична. Прич. 31,26.
    љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Бога, она заслужује похвалу. Прич. 31,30.
    треба да штеди. Прич. 18,22; Сир. 7,21,28.
    не треба да је љубоморна. Сир. 9,1.
    Свештеникова жена треба да служи за пример. 1Тим. 3, 11.
  21. Волим
    marija got a reaction from ines in Бити жена у цркви   
    У Новом Завету жена се више не упоређује са Евом, женом Адамовом, него са Дјевом Маријом, новом Евом, Мајком Господњом, кроз чију се послушност и материнство оваплотио Син Божији. Марија је слика жене не само као узор врлине и љубави материнске него и као "Богородица". У том смислу, жени припада духовна и спасоносна улога да "роди" у Богу свога мужа и своју децу.Протојереј Јован Брија sajt SPC
    Е сада, мене интересују ваша мишљења.
    зашто се ставови толико разликују, да ли је то ипак до човека, или се заступа званични став  цркве као институције
  22. Волим
    marija got a reaction from ines in Бити жена у цркви   
    Жене имају различите службе, харизме (в. ХАРИЗМА) и улоге у Цркви од самог почетка. На пример: дар (харизму) пророштва (1. Кор. 11,5), одговорност за молитву (Дела 1,14; 12,12; 1. Тим. 5,5), поучавање (Тит 2, 3-5), организовање богослужења у њиховим кућама (1. Кор. 16,9; Кол. 4,15), проповедање Јеванђеља и поучавање (Рим. 16,3; Дела 18,24-26; Филип. 4,3). Две су категорије поменуте одвојено: ђаконисе (Фива - Рим. 16,1; 1. Тим. 3,11) и удовице, које имају тачно одређену улогу (1. Тим. 5,9,12) и треба да испуне извесне посебне услове (1. Тим. 3, 1-13; 5,9-10).Покрет политичке и друштвене еманципације и борба против дискриминације жене у друштву и породици у наше време; дискусије, декларације и акције на плану хиротоније жена, подстакле су Цркве да поново расправљају о месту и корисном присуству жена у црквеном животу. Да би развила што потпуније разумевање о жени, православна теологија има више посматрачких углова:антрополошки, еклисиолошки и мариолошки.Са становишта антропологије Црква је признала специфичност женскога пола на физиолошком, анатомском, хормонском и психолошком плану. Она је побијала схватања о инфериорности и неравноправности жене у односу на мужа и противила се феминистичкој дискриминацији. Допринос жене у чину рађања већи је од мужевљевог. Муж и жена имају међузависност и природно допуњавање; они формирају јединство без којег се не може схватити човечанство у његовој целокупности или целовитости.
  23. Волим
    marija got a reaction from ines in Бити жена у цркви   
    а) Жена, непосредно и одвојено од мужа, учествује у Оваплоћењу Сина Божијег. У том смислу се magnificantum (величање) (Лк. 1,46-48) може узета као "Вјерују" хришћанске теологије о жени. У Маријином одговору пуног радости почиње да се остварује Божије обећање дато Еви. Семе - потомство - жене јесте Исус Христос (Гал. 3,18). Од жене Син Божији ствара Себи тело.б) Жене су биле примљене као ученице Христове, али не као Апостоли - оне Га прате, слушају Га и учествују у Његовој мисији (Мк. 15, 40-41; Лк. 8,1-3,49-55). Исус говори жени Самарјанки (Јн. 4,7-26) и Марти и Марији (Лк. 10, 38-42). Заједно са Дјевом Маријом, која стајаше под крстом (Јн. 19,25), мноштво жена из Галилеје "које беху следовале Исусу" учествују у голготским страдањима.в) Жене су биле изабране као први сведоци и благовесници Васкрсења Христова (Мт. 28,1 10; Мк. 16,1-11; Лк. 24 1-2 и Јн. 20,11-18). Оне то јављају Апостолима и другим ученицима (Лк. 24,9), а позване су и да заједно са овима сусретну Христа у Галилеји: "Не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети" (Мт. 28,10).Иако се не зна детаљније какву су конкретну улогу жене имале у првој Цркви, ипак знамо да су њихово присуство и делатност веома важни. "Жене и Марија" увек се налазе у пратњи Апостола (Дела 1,14), што значи да је апостолски круг био отворен. Апостол Павле сматра сарадницима у послу Прискилу као и Еводију и Синтихију, у чијој кући организује Цркву (1. Кор. 16,19; уп. Дела 12,12), због чега су им Цркве од незнабожаца биле веома захвалне (Рим. 16,4). Он наводи мноштво имена жена које су учествовале у животу Цркве (Рим. 16,6; Филип. 4,2-3).
  24. Волим
    marija got a reaction from ines in Бити жена у цркви   
    Протојереј Јован Брија ЖЕНА (гр. γυνη, γυναικοσ, лат. femina): из описа стварања, зна се име прве жене, Ева, која значи "живот" јер се из ње родио људски род (Пост. 3,20; Тов. 8,6), а коју је Бог непосредно створио и наменио јој улогу да буде помоћник сличан човеку (Пост. 2,20-23). Заједно са Адамом (в. АДАМ), Ева формира прародитељски пар позван да буде у заједници, без које се чин стварања не може замислити (Пост. 2,24; 1. Кор. 11, 8-9, Мт. 19,5). Укључивши се ђаволовим лукавством у чин пада у грех, (Пост. 3, 4-12; Прем. Сир. 25,27), трпећи његове последице (1. Тим. 2,13-15), жена, такође, прима једно од великих месијанских обећања из историје Спасења: да ће семе - њено потомство, разрушити ђавола: "Ставићу непријатељство између тебе и жене, између семена твога и семена њезина; оно ће ти главу здробити, а ти ћеш га за пету уједати" (Пост. 3,15). Једнакост жене са мужем у чину рађања, њен посебни удео у преношењу живота, а нарочито благосиљања њеног потомства, јесу идеје које се изричито исказују у Књизи Постања.Под утицајем доцнијег јудејског законодавства, ова библијска концепција о јединству и једнакости жене и мужа радикално се изменила: иако у инфериорном стању, жена учествује у верским празницима (Пон. зак. 12,12), у култној игри (Јуд. 21 21), на жртвеној вечери (1. Днев. 1,4), у служењу при олтару (Изл. 38,8). Сара, супруга Авраамова, прима благослов Божији: "И благословићу је и даћу ти од ње сина; благословићу је и биће мајка народима" (Пост. 17,16; Рим. 9,9). Жена има улогу у очувању израиљског народа; на пример, Рута Моавићанка (Рута 4,5,11). Исто тако, зна се за неколико имена пророчица: Хулда (2. Днев. 34,22), Маријам, Мојсијева и Аронова сестра (Изл. 15,20), Девора која је била судија (Суд. 4,4) и Ана (Лк. 2 36-38).У Новом Завету, жена је позвана да има главну улогу и у историји Спасења и у животу Цркве. Тако:
  25. Волим
    marija got a reaction from w.a.mozart in Naš kutak engleskog jezika   
    Moj sin ti se zahvaljuje i pita ima li negde i testova za rešavanje https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/joooj.gif
    jedna anegdota( on je sa 5 godina krenuo na engleski sa 10 je završio srednji 2- šta god to bilo) skinula ja njegovoj profesorki i odštampala neke testove, ostavila na stolu kad on posle pola sata dolazi i kaže: mama ima li još ja rešio
    ja rekoh, nije sine to za tebe nego za Gocu, i što si ih ti rešavao
    kako što pa piše III za tre?i razred; jeste sine piše III ali za tre?u godinu fakulteta
    p.s dobio je 4+, a ja se još uvek najlepše smejem na engleskom klapklap
    kad ej majka nepismena da bar dete opismenim
×
×
  • Креирај ново...