Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Srna

Члан
  • Број садржаја

    49
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Srna

  • Ранг
    Напише по коју
  • Рођендан 01/01/1

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. http://www.youtube.com/watch?v=gQh9jK13CrM&feature=player_embedded
  2. Srna

    Otac Gavrilo

    Blazeni koji ne videse a poverovase... Vasa Srna
  3. Srna

    Otac Gavrilo

    Pomaze Bog, Brate Molila bih te da se malo vise informises na sajtu www.manastir-lepavina.org . Inace, o.Gavrilo je bio veliki protivnik koriscenja kompjutera, ali Mitropolit Jovan je blagoslovio ovaj rad. I treba se na primeru O.Gavrila uciti poslusanju, jel u tome je njegova velicina. Da ne bismo lutali, predlazem ti da se malo bolje informises. Izmedju ostalog, o.Gavrilo je mnoge mlade ljude bas putem interneta uputio u Crkvu, i savetovao o znacaju Posta, Pricesca i Svete Tajne Ispovesti. Svaodnevno reke ljudi hrle u ovu svetu obitelj, trazeci spas i utehu i savete ovog blagocestivog Svetogorca. Dobro drvo radja samo dobre plodove. Razmislio o ovome... Oprosti i pomjani Srna
  4. Ma ne moze se nista porediti sa Valjevkom :cheesy2:
  5. Srna

    Otac Gavrilo

    Pomaze Bog, Braco i Sestre Sveti Lestvičnik (Pouka 7) kaže: „Nećemo biti okrivljeni zato što nismo činili čudesa, ali ćemo sigurno morati da polažemo račune Bogu zbog toga što nismo neprestano oplakivali naše grehe“. Duhovna borba zahteva od čoveka da se spusti u svoj sopstveni bezdan – svoj, a ne tuđ. Prepodobni Isak Sirin govori: „Onaj ko vidi svoj greh, veći je od onoga ko vaskrsava mrtve“. U velikom, ali blaženom naporu da odbaci svoju sklonost ka osuđivanju, duša će se kretati od uskosti ka širini sagledavanja, od mrzovolje ka blagodatnoj radosti. Širiće se ka ljubavi prema drugima. U tom blaženom napredovanju proživljavaće zlo cele vaseljene, prolaziće kroz Getsimanski vrt i uzrašće do drugačijeg viđenja, koje će joj oduzeti svaku sposobnost osuđivanja.. Razmislite o ovome.. Vasa Srna
  6. Nadam se da ce biti i jedno mesto za mene? Pozdrav
  7. Srna

    Otac Gavrilo

    Poklonjenje cudotvornoj ikoni Majke Bozije Lepavinske Od prvoh dana kada ugledah kopiju cudotvorne ikone Majke Bozije Lepavinske, pozeleh da joj se i sama poklonim i da je celivam..Dugo godina, zivota u grehu, i svakim grehom udaljavajuci se od Gospoda, osecajuci prazninu i bol u dusi, odstupih od Gospoda svoga, i zaboravih na zavet koji dadoh na krstenju..Crna i uprljana grehom, sa bolom u dusi, u vremenu kada sam mislila da sam od svih ostavljena, u vrtlogu strasti zaboravih na milost i ljubav Boziju..Postadoh masina, pravi Evropski covek, kako kaze Ava Justin Popovic „LES KOJI SETA I GOVORI“. U tami svoga zivota, i miloscu Bozijom, saznadoh da se sa o.Gavrilom, blagocestivim monahom i asketom koji sluzi u Manastiru Lepavina moze kontaktirati i putem Skypa. Slava Gospodu, pa me Gospod uputi ka njemu..Danima sam pisala ocu, mucila ga svojim problemima i pitanjima, crpela ga nesvesna u kakvom se zlu nalazim, remetivsi njegovo tihovanje. Otac me je brizno savetovao, ponekada bih bila i naporna, postavljala suvisna pitanja, misleci da znam sustinu zivota, razmisljajuci isuvise o ovozemaljskom blagu, zaboravljajuci na prolaznost svega...Otac Gavrilo me pozva da posetim Manastir Lepavinu, za sta naravno imadoh zelju, ali to je za mene momentalno bilo nedokucivo, i nekako nemoguce.. Zamolih oca da se pomoli za mene nedostojnu da mi Presveta Bogorodica otvori put..Nakon par dana, Gospod me uputi na jednu divnu osobu, koja mi rece, da oni neplanirano idu u hodocasce i poklonjenje Cudotvornoj Ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, pa ako zelim mogu se pridruziti...Sa suzama u ocima, podigoh ruke ka nebu i zablagodarih Gospodu i Presvetoj na milosti i ocu Gavrilu na molitvama..Ne verujuci ni sama sta mi se desilo, nisam smela da se radujem, osetih lagano strah u sebi, strah koji mi govori da nisam dostojna ni da pridjem ikoni Presvete, a kamoli da je celivam..Osetih tugu u srcu, bol u grudima i shvatih koliko sam mala i nistavna..Poceh moliti Gospoda za oprostaj..Navirase mi odjednom misli, sve ono cega bejah svesna i nesvesna, svaka gadost koju ucinih, svaka losa rec koju izgovorih..I sto vise zadirah sama u svoje srce, osecah se uzasno...Osetih smrad duse svoje od prljavstine koja se talozila godinama....Pokajah se i zamolih svestenika za blagoslov.. Sutra krecemo u Manastir Lepavinu...Zbunjeno brojim sate…Dosao je i taj momenat..Srecem se sa grupom poboznih ljudi koju do tada nikada nisam videla, prepustih se Gospodu i njegovoj volji i polako krenusmo..Cutim..Posmatram radost Brace i Sestara koji su sa mnom.Na samom polasku izvadise ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske i pocese da se mole...OCE NAS...RADUJ SE BLAGODATNA...VERUJEM....Prikljucih se zbunjeno. Postavise Ikonu na sam prozor, prepustise se VLADICICI i kretosmo...Svi radosni, zeljni da sto pre stignu kako bi se priklonili ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske i sapnuli joj svoju zahvalnost i izmolili od nje nesto sto ih tisti...I dalje cutim, i od cuda ne mogu da progovorim...Oko sebe samo cujem saputanje, svako upucuje Gospodu svoje molitvice...Svanulo je, blizu smo manastira..Sestra me opominje, da smo blizu..Polako se priblizavamo...Posmatram sve oko sebe, prelep kraj, priroda neopisiva...Vidi se Manastir..Svi oko mene radosno povikase, stigli smo... Ja i dalje cutim, ne znam sta me ocekuje..Cudna tisina, mir, priroda kao sa slike…Cini mi se da ovako zelenu travu jos nigde nisam videla..Otvorise kapiju, i polako u tisini uputismo se ka IZVORU PRESVETE BOGORODICE. Cvece ima neku cudnu, zivu boju i miris neovozemaljski , sve odise Bozijim prisustvom...Svaki cvetic bese nagnut ka Ikoni kraj izvora, i pomislih: „ Boze, i priroda se klanja i zahvaljuje Presvetoj Bogorodici.“ Umih se sa vodom sa ovog izvora, i ucini mi se da nekako sve drugacije videh. http://brat radomir i sestra sonja lepavina 059 I dalje zbunjeno cutim...Kretosmo ka vratima manastira..Polako jedan za drugim pocesmo ulaziti.. Sve mirise. i kao da se sve moli..Ugledah ikonu Presvete Bogorodice postavljenu u velicanstvenom tronu, nekako kao da se osmehuje i raduje sa nama sto se odrekosmo greha i dodjosmo da od nje isprosimo milost i pokajanje.. O, Gospode, kako su velika dela tvoja, kada si mene gresnu udostojio da joj se poklonim..Pridjoh i poklonih joj se..Stavih svoju gresnu ruku na nju, i poceh da se molim...Osetih toplinu na sebi, bas kao da me Presveta zagrli i privuce sebi..Ne znam da li sam bila opijena od mirisa ili topline,ali na tren sam cini mi se bila van ovoga sveta...Sa suzama zahvalnosti celivah je i zatrazih blagoslov...Pocelo je pristizati mnogo ljudi...Izadjosmo iz Hrama da pricekamo jos malo, uskoro pocinje Sveta Liturgija...Odjednom ugledah o.Gavrila kako prilazi Crkvi..Ispred njega zastade mnogo ljudi, i svi klanjajuci se zatrazise blagoslov...Ugledah pred sobom Sveto Evanjdjelje u njegovom liku, ugledah onoga koji me ponovo RODI u HRISTU .Kao osice, ljudi pritrcavase njemu i uzimase blagoslov, sa takvim strahopostovanjem bas kao da sam Gospod stoji pred njima..A Otac, sav ozaren u svetlosti, sav u duhu i Hristu, blagosilja desnicom stado svoje, koje bese rasuto po svetu i dodje svome Pastiru, da svi zajedno i saborno zablagodare Gospodu za dela njegova i milost njegovu..Pridjoh, celivah desnicu i zatrazih blagoslov... http://brat radomir i sestra sonja lepavina 083 Udjosmo u Hram, pocinje Sveta Liturgija...Otvorise se dveri pred nama o.Gavrilo zapoce molitvu, a Jerodjakon Vasilije (sabrat manastira Lepavine) prisluzivase...Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha... Molitve se pocese nizati, a Otac svojom smirenoscu, umilnim glasom otvarao je vrata Carstva nebeskog…Neki se jos ispovedaju, uskoro pocinje Pricesce…Cela Crkva blagodari pesmom i na tren pomislih da je tako umilno pojanje kao da andjeli pevaju, I sve mi ovo nekako postade blisko i svetlo, sve je mirisalo i odisalo molitvom..Pomenuvsi Presvetu, precistu, preblagoslovenu, slavnu Vladicicu nasu Bogorodicu i prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav zivot svoj Hristu Bogu Predajmo... Sa strahom Bozjim, verom i ljubavlju pristupite...Pocinje Sveta Pricest…Sav narod poce polako prilaziti Svetoj Casi, sjedinjujuci se sa Gospodom… Svi nekako postadose drugaciji, ozareni nekom cudnom svetloscu na licu..i svi postase radosni i veseli, i saborni…Gde je dvoje sabranih u moje ime i ja sam medju njima - govori Gospod..i ako nikada niste citali Sveto Evandjelje, ovde ga mozete doziveti. Ljubav i radost koji su zavladali medju vernicima, bili su vise nego ocigledni.. Sva radosna, izgrlih se sa svim prisutnima, i svakog od njih osetih bas kao svog najblizes. Mnoge nikada nisam ni videla, i prvi put sam ih ovde srela, ali osecala sam kao da se znamo i bili su mi dragi bas kao da se poznajemo citavog zivota.. Spoznadoh mnoge dobre, cestite i pobozne ljude, i shvatih ponovo kako je lepo biti Pravoslavan, i da mi ne zamere mnogi koji to nisu, ali shvatih Boga kao Ljubav… Napravljena je mala pauza, vernici izadjose iz crkve da se malo osveze..Otac Gavrilo nas ponovo posecuje, vernici mu prilaze sa raznim pitanjima, zahvalnicama, trazeci savete, moleci o.Gavrila da im pomogne u nekom svom problemu..Otac svakoga pazljivo prati i svakoga od nas prihvatase sa radoscu, bas kao OTAC ZABLUDELOG SINA... Vernici ponovo odlaze u Crkvu, cita se molitva za zdravlje pred Cudotvornom Ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske, osvestavaju se stvari koje su vernici poneli sa sobom, pominju se imena svih prisutnih, i onih cija su se imena pronasla na mnogobrojnim cedljicama. Otac smireno stoji pred Ikonom Presvete, i moli joj se da nas zastiti od svake necistoce i svakoga zla. U dubokoj molitvi, ja gresna i nedostojna, zahvaljujem se presvetoj Bogorodici sto sam danas ovde… Posle molitve, svi vernici su bili pozvani na zajednicki rucak - Trpezu Ljubavi, sto je i obicaj bratstva ovog Manastira. Ni jedan putnik odavde ne izlazi bez a da ne bude domacinski ugoscen. Uz molitvu, o.Gavrilo blagoslovi jelo, a monah Teofan zapoce citanje iz Prologa ( Sv.Vladika Nikolaj) o prazniku koji danas slavimo, Sv.Apostola Petra i Pavla u narodu poznat kao Petrovdan.. Vreme prolazi, i polako se pripremamo za odlazak..Otac nas sve doceka ispred konaka, i blagosiljajuci jednog po jednog svakoga pozdravi i svakome dariva po kopiju Cudotvorne Ikone Lepavinske..Neverovatno je bilo videti kako puno mladih ljudi, koji doputovase iz svih krajeva sveta, sa kakvom verom i blagodarnoscu pristupase ocu. Sa tugom u srcu, sto napustam ovaj raj u kome se nadjoh, uzeh blagoslov i uputih se ka kapiji..Ponesoh mir ovog Svetog mesta u dusi i jos jednom zablagodarih Presvetoj Bogorodici, i divnim ljudima, svojim saputnicima, sto me udostojse ovako velikim darom i pozvase me da krenem sa njima. Sa duhovnom radoscu posmatram casovnik i cekam kada ce 22h, kako bih ponovo cula umilni glas Arhimandrita Gavrila, i pratila citanje Akatista… Vasa Srna
  8. Evo, pronadjoh ovaj tekst, koji je mene, kada sam ga prvi put citala doveo do suza... Dnevnik nerodjene devojcice... Iz ljubavi su mi roditelji dali zivot. Tako ja mislim. Nastaju moje prve zile. Telo pocinje da se oblikuje. Vec imam usta... Srce je pocelo da mi kuca! Ko jos moze da posumnja da ja zivim! Ne shvatam zasto je moja majka zabrinuta... Rucice i nozice su pocele da mi rastu. Na rukama su iznikli prstici. Uskoro cu njima poceti da hvatam. Kada izadjem iz stomaka dodirivacu obraze moje majke... Tek danas je majka saznala da me nosi u stomaku. Presrecna sam zbog toga. Jedva cekam da vidim lice svojih roditelja... Sad je vec sigurno da sam djevojcica. Imam sve organe, bolje osecam okolinu. Kosa, obrve pocinju da mi rastu... To me krasi. Oci, usi, nos... Gledam, cujem, mirisem... Cujem kako moji roditelji razgovaraju. Nekako su uznemireni. Otac kaze:"Kad ces vec jednom da abortiras?" Sta li to znaci? Mozda se spremaju da mi kupe kolevku... Mama, cujes li kako mi kuca srce? Majcice...u stomaku se osecam bezbedno i srecno... Majko !!! Majko !!! Gdje sam to? Sta je to? Sta to rade sa mnom? Majko pomozi mi !!! Neko hoce da me iscupa iz tebe... To su nozevi... Majko, ne dozvoli da me ubiju !!! Boli !!! Boli me !!! Molim te majko, pomozi mi !!! Gospodjo, izvolite, obavili smo operaciju... Zametak je odstranjen...
  9. DVE SAMOHRANE MAJKE U KURŠUMLIJSKOM SELU VISOKA PODIŽU PETORO DECE BEZ IKAKVIH PRIHODA PRAZNIK JE KAD ZA SVE IMA PARČE SUVOG HLEBA U trošnoj kući žive mati i kći, Marina (47) i Radica (24) sa svojom nejači • Ne primaju socijalnu pomoć i dečji dodatak, jer nemaju 70 evra za lična dokumenta ŽIVE OD PRODAJE ŠUMSKIH PLODOVA: Familija Igrutinović Na oko desetak kilometara od Kuršumlije, u selu Visoka, živi sedmočlana porodica Igrutinović koja nije samo još jedna od siromašnih porodica u ovom kraju. Oni žive i ispod praga siromaštva. Dve samohrane majke, 47-godišnja Marina i 24-godišnja Radica izdržavaju petoro maloletne dece, jednogodišnju Dušicu, trogodišnju Danijelu, petogodišnjeg Savu, sedmogodišnjeg Danijela i 17-godišnjeg Miloša. Zanimljivo je da ove dve žene, koje na plećima nose porodicu u kojoj niko nije zaposlen, nisu ni sestre, ni jetrve, nego majka i ćerka koje ulažu nadčovečanske napore da obezbede makar dovoljno hleba za petoro dece. Igrutinovići žive u trošnoj kući, letvari, građenoj pre 50 godina, smeštenoj na brdu i poprilično udaljenoj od centra sela. U kući zatičemo Radicu, majku troje maloletne dece, Danijela, Danijele i Dušice, koja je umesila testo i sprema se da ispeče hleb. Okupljeni mališani ljubopitljivo posmatraju nepoznate goste dok Radica, i sama pomalo zbunjena, kaže da je njena majka Marina otišla u branje pečuraka još u ranu zoru i da očekuje da se uskoro vrati. - Morala sam da se vratim kod majke pre pola godine jer mi je zajednički život s mužem, u selu Bace, postao neizdrživ. Moj muž se propio, pa su deca bila više gladna nego sita. Svakodnevno maltretiranje i dece i mene postalo je neizdrživo... Ovde, kod majke, bar imamo mir, a za hleb i nešto uz hleb nekako se snađemo - govori uz uzdah Radica Igrutinović. I dok nam Radica donosi hladnu izvorsku vodu, trogodišnja Danijela traži od majke nešto za jelo. Ona joj daje parče bajatog hleba, što izaziva plač sedmogodišnjeg Danijela. Želi i on. Radičinoj deci pridružuje se i petogodišnji Sava, njen mlađi brat, ali i ujak njene dece i pet malih Igrutonovića krupnim zalogajima u slast pojedoše korice preostale od prethodnog dana, sve do poslednje mrve. Jedino najstariji Miloš sedi u uglu sobe i ćuti. - Pre nekoliko dana nismo imali brašna. Nije bilo hleba čak ni za decu. Nekako smo se snašle, majka je pozajmila u komšiluku. Teško je deci objasniti da nema ni hleba, a oni traže da se bar paštetom ili mašću namaže. Kad nam se kuća isprazni, preskočimo poneki obrok, najčešće majka i ja. Hvala Bogu da sad ima pečuraka pa smo od njihove prodaje kupili džak brašna, a pozajmljeno smo vratili komšijama - objašnjava nam Radica koja se za trenutak izvinjava jer treba da stavi tepsiju sa umešenim hlebom da se peče. Pola sata posle našeg dolaska u kuću porodice Igrutinović, iz šume se vratila i Marina, mršava žena, na čija pleća su pala, pored dva sina i ćerka sa troje dece. Donosi polupraznu torbu, kaže da danas jedva da je nabrala kilogram pečuraka. - Nije bilo kiše ovih dana pa nema ni pečuraka. Valjda će biti da se proda kilogram koliko sam danas nabrala. Nije za bacanje ni 200 dinara, kolika je cena za kilogram pečuraka sada - kaže Marina. Objašnjava nam da je sada sezona pečuraka i dobar način da se zaradi neki dinar. Ako ih ne bude, otići će u selo da odrade neki poljoprivredni posao kod bogatijih meštana za nadnicu. Najstariji Miloš već zaradi po neki dinara kad ima posla u šumi. - Najviše se brinem za najstarijeg unuka Danijela. Neuhranjen je, ne može ni da potrči sa drugom decom. Zato i nije pošao ove godine u školu, iako mu je bilo vreme, već ima sedam godina. Lekari su preporučili pojačanu ishranu, ali kako, sa čim da mu obezbedimo? - Sleže ramenima rezignirano Marina. Pre nekoliko godina Marini je preminuo suprug Milorad. Od tada i počinje težak život ove porodice. U kući niko nema stalna primanja, čak nemaju ni socijalnu pomoć, a deca ne primaju ni dečje dodatke. Objašnjavaju nam da su im lične karte istekle. Bezvalidnih ličnih dokumenata ne mogu ni ovo pravo koje im pripada da ostvare. Novca za vađenje novih dokumenata nemaju. Ono malo što se zaradi nadničenjem mora da se utroši na najvažnije - na hranu. I dok napuštamo ovu siromašnu porodicu, nosimo u sebi sliku najmlađih Igrutonovića kojima za razliku od većine dece ne samo u ovom kraju, radost predstavlja i korica hleba kad je ima. Većina njihovih vršnjaka toliko se ne raduje kolačima i čokoladama. Glad ne zna za strah Kad je Radica izvadila tepsiju, od mirisa svežeg hleba deci se šire nozdrve. Sava je najnestrpljiviji i ona mu odlomi parče vrelog hleba. Dečak ga čvrsto grabi i odgriza velike komade, kao da od straha da će brzo nestati iz tepsije ne oseća vrelinu koja ostavlja crvene tragove oko usana. Kontakt adresa Sedmočlanoj porodici Igrutinović potrebna je pomoć pre svega u životnim namirnicama. Takođe, njima je potrebno 6.000-7.000 dinara (70 evra) da izvade nova lična dokumenta kako bi mogli da ostvare pravo na socijalu pomoć i dečje dodatke. LJudi dobre volje mogu da se jave na telefon: 00381 / 64 332 83 81 ili na adresu: Marina Igritinović, selo Visoka, 18430, Kuršumlija. IZVOR: VESTI - Humanitarni Most, 3.07.2009.
  10. Srna

    Мошти Светих

    Pomaze Bog, zaista divno izlaganje..Da li biste nam nesto rekli o tom isceljenju koje ste doziveli? Unapred zahvalna
  11. Ja smatram da se mi Pravoslavni Hriscani raspoznajemo po LJUBAVi koju nosimo u sebi, kao i da je samo pravoslavlje LJUBAV..Ako bi nam Gospod sudio po gresima nasim, onda bi smo svi bili u paklu, a umesto toga ON nas nedostojne i gresne, svojom miloscu i ljubavlju uvek podize, i prasta nam svojom nizmernom ljubavlju..Ako cinimo greh, sudimo sami sebi, a Gospod nas iz svoje prevelike Ljubavi uvek priziva sebi i iznova nam daje sansu za POKAJANJE..
  12. Srna

    Свети Василије Острошки

    Bas mi je drago ako sam uspela da te obradujem...
  13. Srna

    Свети Василије Острошки

    Otac Joilo o cudima Svetog Vasilija Ostroskog
  14. Srna

    Блогови форумаша

    Pomaze Bog Sele, samo ti nama pisi i cvrkuci...Citajuci tvoje tekstove, shvatih da si iz dana u dan sve bolja..Samo tako nastavi.. :P Pozdrav confused
  15. Srna

    Бити жена у цркви

    Sestrice Mile, ne morate se meni zahvaljivati, Bogu milom zahvalimo za sve... Evo, pronadjoh jos jedan odlomak iz pomenute Knjige.. Девојка из Назарета НИШТА тако снажно не осветљава улогу жене у животу човека и света као светли и свети лик вечне Девојке Марије, Пресвете Богородице, Матере Спаситеља света Господа нашег Исуса Христа. Могао је Господ одабрати безброј начина да сиђе у овај свет. Могао се спустити на крилима легиона својих светих анђела, могао је у свет ући у лепоти природних појава своје творевине - у песми птица и мирису пољскога цвећа, на крилима лаког поветарца или на утишаном шуму морских таласа. Превечни план Свете Тројице о оваплоћењу Сина Божјег чекао је своје испуњење у чистом сасуду девичанске душе и тела Девојке Марије из Назарета, позног плода бездетних родитеља Јоакима и Ане. Светли и свети лик Пресвете Богородице осветљава нашу хришћанску веру у целини, све њене дубине и тајне, сва њена најтананија и најсуптилнија треперења у бризи за спасење човека и света. То никако не значи да светли лик Пресвете Богородице заклања Светлост Живота свога Сина; напротив, незалазна Светлост Богочовека Христа осветљава њено вечно девичанство као пуноћу врлинског живота и служења. После Богочовека Христа, оваплоћеног Бога и Спаситеља, који је оснивач и глава Цркве, Пресвета Богородица као људско начело у Цркви заузима прво место. Она је света и светла икона Цркве, "Жена обучена у Сунце" (Откр. 12, 1). Шира од неба СТИЧЕ се утисак да теологија Цркве, која је доминантно мушке нарави и духа, свесно или несвесно, замагљује чињеницу женствености Мајке Божје. Она, као жена, "часнија од Херувима и неупоредиво славнија од серафима", својим раширеним рукама са својим Сином на грудима, као "Ширшаја небес" (шира од небеса), физички и духовно закриљује цео олтарски простор, а симболично цело тело и биће Цркве. И упркос томе, жени није допуштено улазити у олтарски простор. Није ли то сурова дискриминација жене. Као да се заборавља да је први Христов дар, и прво и најдубље откриће Његовог учења и призива, даровано људима у лику жене и мајке, Пресвете Богородице. "Зашто је тај лик тако важан, тако утешан и тако спасоносан?" - пита велики богослов Александар Шмеман, и одговара: "Зато што је наш свет постао до краја и безнадежно мушки свет. У нашем мушком свету царује гордост, агресивност, у њему се све своди на власт и владање, на производњу и на оруђа производње, на супарништво и насиље. То је свет у коме нико не жели никоме ни у чему да попусти, да се смири, да заћути и да се погрузи у тиху дубину живота. А управо свему томе стоји као супротност и све то разобличава самим својим присуством лик Деве Марије, Пречисте Мајке. Лик бескрајног спасења, али и лик силе и лепоте смирења. Лик чистоте и њене силе и лепоте. Лик љубави и победе те љубави... У лику Деве Марије проналазимо све оно чега готово да више и нема у нашем мушком, гордом и агресивном свету: страдање, сажаљење, бригу, поверење... И ми се у њеном присуству осећамо као да смо се после дугог, мучног и тегобног потуцања поново вратили у свој дом и да је све изнова постало јасно и препуно среће која се не може исказати никаквим речима. И осећамо да је то једина истинска срећа". Библијска прича о жени не би била потпуна да није јеванђелске девојке Марије из Магдале. Њен светао лик открива све размере, дубине и величине женског срца испуњеног љубављу и захвалношћу према Богу. Иако писци Јеванђеља, као мушкарци Јевреји, игноришу потребу да детаљније представе ову жену, с обзиром на њен значај и улогу у Христовом животу и обратно, на основу и оних узгредних њених спомињања, може се склопити мозаик предивне и чудесне жене, која са Пресветом Богородицом прати свога Учитеља и исцелитеља у стопу. Да ли је то она жена што је излила стакленицу скупоценог нардовог мирисног уља на главу свог Учитеља и тако га припремила за погреб, или је она грешница коју су фарисеји ухватили у прељуби и хтели да је каменују, или је, можда, она жена што је подигла глас из народа и узвикнула: "Благо утроби која те је носила и грудима које су те дојиле" (Лк. 11, 27) - скоро да није важно. Оно што је важно јесте њена појава у потресној драми страдања Господа Христа на Голготи и у освиту васкршњег јутра у Гетсиманском врту. Ова жена је својом улогом у тим судбоносним догађајима спасила достојанство човека. У најтежим тренуцима Спаситељевог живота она га је пратила без узмака. Када су га се сви одрекли и издали, и када су се сви разбежали, Марија Магдалина, везана љубављу за Њега и Његову Мајку, са Њим и уз Њега, излажући се највећим опасностима, иде храбро голготским путем страдања и распећа. За њен величанствени подвиг Господ је награђује и прво се њој јавља после свога славнога Васкрсења: "А Исус, васкрснувши рано у први дан недеље, јави се најпре Марији Магдалини, из које беше истерао седам злих духова. И она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху. А они чувши да је жив и да га је она видела, не вероваше" (Мк. 16, 9-11). Свуда стигла И не само да се њој Господ првој јавио, него, по јеванђелском сведочанству светог апостола Јована, шаље је да апостолима објави вест о своме Васкрсењу и Вазнесењу на небо: "Рече јој Исус: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу своме; Него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу моме и Оцу Вашем, и Богу моме и Богу вашем. А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видела Господа и да јој ово рече" (Јн. 20, 17-18). Овим речима Господ узвисује Марију Магдалину - да буде апостолка апостола, први весник Васкрсења и Вазнесења. Предање даље тврди да је ова храбра жена путовала у Рим да оптужи Понтија Пилата због неправедне осуде Христа на смрт. Изашла је пред цара Тиберија и поздравила га радосним поздравом Васкрсења и даривала га црвеним васкршњим јајетом, симболом празника. Црква је сврстава у равноапостолне мироносице, а у нашем народу је у великом поштовању дан њеног празновања, Блага Марија (4. августа). Лик ове жене служи за понос свим хришћанима: мушкарцима за смирени благородни стид а женама као охрабрење и подстрек. У првим вековима хришћанства жене су биле снажан фактор у ширењу и сведочењу Јеванђеља и у апостолском мисионарском раду. Потискивањем жена из мисионарског подручја црквеног живота у потоњим вековима знатно је ослабило мисију Цркве Христове. Мушка брутална надмоћ и сујетна супериорност, лишени женске интуиције и сензибилитета за спиритуално и сакрално, прерасли су у неодговорну бахатост и изазвали бројне тензије и трвења, јереси и расколе, што је значајно деградирало улогу и значај Цркве и временом у свету стварали све већи антагонизам према хришћанству. ..
×