Jump to content

deda

Теолог
  • Број садржаја

    1256
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    deda got a reaction from NemanjaVa in Равна Гора -дебата о серији на РТС-у   
    Лично мислим да сте много запенили после прве епизоде ове серије. Не знам што одмах многи скачу око темпа. Једноставно, свако ко се иоле разуме у кинематографију (а има таквих овде, хвала Богу, видим), зна се како се праве серије. За неке ствари постоји шема, концепт. Тешко да ће у првој епизоди бити одмах неког лудила, јурњаве, пуцњаве. Баш на једној друштв.мрежи лик каже да све то из 1.еп могло да стане у 10 мин. По мом мишљењу, то се управо, намерно, тако ради. Упознавање ликова, ситуације, времена и места радње. Наравно да је све могло да стане и у 5 мин, али потребно је да се развуче материјал како би се добило и на квантитету (због серије). Побогу, сви то раде. 
    Визуелно, мени се допада серија. Ипак, данас се све снима филмски, па и обични музички спотови, а камоли серије. Глума ми је ту и тамо. Лично мислим да кубуримо са младим глумцима (иако их многи величају). Зато, некако и очекујем највише од Драже.. овај Глоговца (као глумца пре свега, не толико као филм.јунака). Ови нови, млади глумци (па ево, можете их видети и у неким другим серијама, филмовима)..некако је све то празно... ајд, ко сме да упореди ове младе глумце данас (говорим о нашима) са најпознатијим српским глумцима када су били млади? Ипак мислим да има разлике. Али добро, да не улазимо сад у то.
     
    Што се приче као такве тиче, ја очекујем да видим оно што је Бајић најављивао, да ће покушати да превазиђе поделе (поделе у Србији неко ће превазићи????). И слажем се са Жељковим запажањима (то беше Жељко писао?) о неким пропустима у 1.еп. И мени је баш баш наивно било оно са папучама и она патетика.... па и мали Штиглиц... украдена фора... проваљено већ на многим филмовима (п.с. гледати Михалкова, нпр.)
     
    Са друге стране, мислим да многи овде греше јер очекују уџбеник из историје. Себе не сматрам неким ко је уопште компетентан да се бави филмом или, не дај Боже, критиком филма. Али, мислим да многи не разумеју шта је филм-серија. Баш синоћ сам више размишљао о филму Св. Георгије убија аждају и напада на исти. Филм је уметност, и СВАКО ИМА ПРАВО да одређени догађај тумачи на свој начин као што то ради аутор (сценариста, редитељ и др.) као и сваки гледалац. Па ћемо ми у оним смешним папучама да видимо једну симболику, а можда је Бајић имао сасвим неку десету (само њему знану). У праву је неко ко је рекао овде да ће серија послужити као уџбеник многима у Србији. И зато мислим да ће бити грешака у закључивању у старту.
     
    Оно што је за мене позитива и плус, јесте управо коментар на твитеру неке особе "Пола свог живота гледам партизанске филмове (наше), вала, погледаћу и ову једну серију Равна Гора". Дакле, за почетак, мислим да је сасвим ок да се у 2.деценији 21.века нешто (мало) променило. Смогли смо снаге да се мало позабавимо темама које су до "јуче" биле забрањене, и, хтели да признамо то или не, ипак је то неки помак. Гледам их хришћанског угла. Лако је критиковати, нападати, пљувати, вређати (ко је на твитеру, могао је синоћ да види невероватне коментаре, да се човек згрози), али... помак има... један мали корак. Тај Бајић се одважио да то уради. Ни ја га нешто не симпатишем али... увек сам говорио, ако неко зна боље и уме, слободно нека уради. Колико је тешко снимити филм у Србији, знају само они који се тиме баве. 
    Стога, не видим разлог да се опет делимо, вређамо (по било којој основи) и то је оно што ми је најтужније. Чак и да имамо различита мишљења и виђења (што је сасвим легитимно, чак и пожељно), не видим разлога за поделу... тј. не видим правих разлога...
     
    На крају, победници, по мени, опет су А. Рајс (Чујте Срби) и Д. Ковачевић (20 српских подела).
  2. Волим
    deda got a reaction from Драган Јашић in Равна Гора -дебата о серији на РТС-у   
    Лично мислим да сте много запенили после прве епизоде ове серије. Не знам што одмах многи скачу око темпа. Једноставно, свако ко се иоле разуме у кинематографију (а има таквих овде, хвала Богу, видим), зна се како се праве серије. За неке ствари постоји шема, концепт. Тешко да ће у првој епизоди бити одмах неког лудила, јурњаве, пуцњаве. Баш на једној друштв.мрежи лик каже да све то из 1.еп могло да стане у 10 мин. По мом мишљењу, то се управо, намерно, тако ради. Упознавање ликова, ситуације, времена и места радње. Наравно да је све могло да стане и у 5 мин, али потребно је да се развуче материјал како би се добило и на квантитету (због серије). Побогу, сви то раде. 
    Визуелно, мени се допада серија. Ипак, данас се све снима филмски, па и обични музички спотови, а камоли серије. Глума ми је ту и тамо. Лично мислим да кубуримо са младим глумцима (иако их многи величају). Зато, некако и очекујем највише од Драже.. овај Глоговца (као глумца пре свега, не толико као филм.јунака). Ови нови, млади глумци (па ево, можете их видети и у неким другим серијама, филмовима)..некако је све то празно... ајд, ко сме да упореди ове младе глумце данас (говорим о нашима) са најпознатијим српским глумцима када су били млади? Ипак мислим да има разлике. Али добро, да не улазимо сад у то.
     
    Што се приче као такве тиче, ја очекујем да видим оно што је Бајић најављивао, да ће покушати да превазиђе поделе (поделе у Србији неко ће превазићи????). И слажем се са Жељковим запажањима (то беше Жељко писао?) о неким пропустима у 1.еп. И мени је баш баш наивно било оно са папучама и она патетика.... па и мали Штиглиц... украдена фора... проваљено већ на многим филмовима (п.с. гледати Михалкова, нпр.)
     
    Са друге стране, мислим да многи овде греше јер очекују уџбеник из историје. Себе не сматрам неким ко је уопште компетентан да се бави филмом или, не дај Боже, критиком филма. Али, мислим да многи не разумеју шта је филм-серија. Баш синоћ сам више размишљао о филму Св. Георгије убија аждају и напада на исти. Филм је уметност, и СВАКО ИМА ПРАВО да одређени догађај тумачи на свој начин као што то ради аутор (сценариста, редитељ и др.) као и сваки гледалац. Па ћемо ми у оним смешним папучама да видимо једну симболику, а можда је Бајић имао сасвим неку десету (само њему знану). У праву је неко ко је рекао овде да ће серија послужити као уџбеник многима у Србији. И зато мислим да ће бити грешака у закључивању у старту.
     
    Оно што је за мене позитива и плус, јесте управо коментар на твитеру неке особе "Пола свог живота гледам партизанске филмове (наше), вала, погледаћу и ову једну серију Равна Гора". Дакле, за почетак, мислим да је сасвим ок да се у 2.деценији 21.века нешто (мало) променило. Смогли смо снаге да се мало позабавимо темама које су до "јуче" биле забрањене, и, хтели да признамо то или не, ипак је то неки помак. Гледам их хришћанског угла. Лако је критиковати, нападати, пљувати, вређати (ко је на твитеру, могао је синоћ да види невероватне коментаре, да се човек згрози), али... помак има... један мали корак. Тај Бајић се одважио да то уради. Ни ја га нешто не симпатишем али... увек сам говорио, ако неко зна боље и уме, слободно нека уради. Колико је тешко снимити филм у Србији, знају само они који се тиме баве. 
    Стога, не видим разлог да се опет делимо, вређамо (по било којој основи) и то је оно што ми је најтужније. Чак и да имамо различита мишљења и виђења (што је сасвим легитимно, чак и пожељно), не видим разлога за поделу... тј. не видим правих разлога...
     
    На крају, победници, по мени, опет су А. Рајс (Чујте Срби) и Д. Ковачевић (20 српских подела).
  3. Волим
    deda got a reaction from Баба in Равна Гора -дебата о серији на РТС-у   
    Лично мислим да сте много запенили после прве епизоде ове серије. Не знам што одмах многи скачу око темпа. Једноставно, свако ко се иоле разуме у кинематографију (а има таквих овде, хвала Богу, видим), зна се како се праве серије. За неке ствари постоји шема, концепт. Тешко да ће у првој епизоди бити одмах неког лудила, јурњаве, пуцњаве. Баш на једној друштв.мрежи лик каже да све то из 1.еп могло да стане у 10 мин. По мом мишљењу, то се управо, намерно, тако ради. Упознавање ликова, ситуације, времена и места радње. Наравно да је све могло да стане и у 5 мин, али потребно је да се развуче материјал како би се добило и на квантитету (због серије). Побогу, сви то раде. 
    Визуелно, мени се допада серија. Ипак, данас се све снима филмски, па и обични музички спотови, а камоли серије. Глума ми је ту и тамо. Лично мислим да кубуримо са младим глумцима (иако их многи величају). Зато, некако и очекујем највише од Драже.. овај Глоговца (као глумца пре свега, не толико као филм.јунака). Ови нови, млади глумци (па ево, можете их видети и у неким другим серијама, филмовима)..некако је све то празно... ајд, ко сме да упореди ове младе глумце данас (говорим о нашима) са најпознатијим српским глумцима када су били млади? Ипак мислим да има разлике. Али добро, да не улазимо сад у то.
     
    Што се приче као такве тиче, ја очекујем да видим оно што је Бајић најављивао, да ће покушати да превазиђе поделе (поделе у Србији неко ће превазићи????). И слажем се са Жељковим запажањима (то беше Жељко писао?) о неким пропустима у 1.еп. И мени је баш баш наивно било оно са папучама и она патетика.... па и мали Штиглиц... украдена фора... проваљено већ на многим филмовима (п.с. гледати Михалкова, нпр.)
     
    Са друге стране, мислим да многи овде греше јер очекују уџбеник из историје. Себе не сматрам неким ко је уопште компетентан да се бави филмом или, не дај Боже, критиком филма. Али, мислим да многи не разумеју шта је филм-серија. Баш синоћ сам више размишљао о филму Св. Георгије убија аждају и напада на исти. Филм је уметност, и СВАКО ИМА ПРАВО да одређени догађај тумачи на свој начин као што то ради аутор (сценариста, редитељ и др.) као и сваки гледалац. Па ћемо ми у оним смешним папучама да видимо једну симболику, а можда је Бајић имао сасвим неку десету (само њему знану). У праву је неко ко је рекао овде да ће серија послужити као уџбеник многима у Србији. И зато мислим да ће бити грешака у закључивању у старту.
     
    Оно што је за мене позитива и плус, јесте управо коментар на твитеру неке особе "Пола свог живота гледам партизанске филмове (наше), вала, погледаћу и ову једну серију Равна Гора". Дакле, за почетак, мислим да је сасвим ок да се у 2.деценији 21.века нешто (мало) променило. Смогли смо снаге да се мало позабавимо темама које су до "јуче" биле забрањене, и, хтели да признамо то или не, ипак је то неки помак. Гледам их хришћанског угла. Лако је критиковати, нападати, пљувати, вређати (ко је на твитеру, могао је синоћ да види невероватне коментаре, да се човек згрози), али... помак има... један мали корак. Тај Бајић се одважио да то уради. Ни ја га нешто не симпатишем али... увек сам говорио, ако неко зна боље и уме, слободно нека уради. Колико је тешко снимити филм у Србији, знају само они који се тиме баве. 
    Стога, не видим разлог да се опет делимо, вређамо (по било којој основи) и то је оно што ми је најтужније. Чак и да имамо различита мишљења и виђења (што је сасвим легитимно, чак и пожељно), не видим разлога за поделу... тј. не видим правих разлога...
     
    На крају, победници, по мени, опет су А. Рајс (Чујте Срби) и Д. Ковачевић (20 српских подела).
  4. Волим
    deda got a reaction from Милан Ракић in Равна Гора -дебата о серији на РТС-у   
    Лично мислим да сте много запенили после прве епизоде ове серије. Не знам што одмах многи скачу око темпа. Једноставно, свако ко се иоле разуме у кинематографију (а има таквих овде, хвала Богу, видим), зна се како се праве серије. За неке ствари постоји шема, концепт. Тешко да ће у првој епизоди бити одмах неког лудила, јурњаве, пуцњаве. Баш на једној друштв.мрежи лик каже да све то из 1.еп могло да стане у 10 мин. По мом мишљењу, то се управо, намерно, тако ради. Упознавање ликова, ситуације, времена и места радње. Наравно да је све могло да стане и у 5 мин, али потребно је да се развуче материјал како би се добило и на квантитету (због серије). Побогу, сви то раде. 
    Визуелно, мени се допада серија. Ипак, данас се све снима филмски, па и обични музички спотови, а камоли серије. Глума ми је ту и тамо. Лично мислим да кубуримо са младим глумцима (иако их многи величају). Зато, некако и очекујем највише од Драже.. овај Глоговца (као глумца пре свега, не толико као филм.јунака). Ови нови, млади глумци (па ево, можете их видети и у неким другим серијама, филмовима)..некако је све то празно... ајд, ко сме да упореди ове младе глумце данас (говорим о нашима) са најпознатијим српским глумцима када су били млади? Ипак мислим да има разлике. Али добро, да не улазимо сад у то.
     
    Што се приче као такве тиче, ја очекујем да видим оно што је Бајић најављивао, да ће покушати да превазиђе поделе (поделе у Србији неко ће превазићи????). И слажем се са Жељковим запажањима (то беше Жељко писао?) о неким пропустима у 1.еп. И мени је баш баш наивно било оно са папучама и она патетика.... па и мали Штиглиц... украдена фора... проваљено већ на многим филмовима (п.с. гледати Михалкова, нпр.)
     
    Са друге стране, мислим да многи овде греше јер очекују уџбеник из историје. Себе не сматрам неким ко је уопште компетентан да се бави филмом или, не дај Боже, критиком филма. Али, мислим да многи не разумеју шта је филм-серија. Баш синоћ сам више размишљао о филму Св. Георгије убија аждају и напада на исти. Филм је уметност, и СВАКО ИМА ПРАВО да одређени догађај тумачи на свој начин као што то ради аутор (сценариста, редитељ и др.) као и сваки гледалац. Па ћемо ми у оним смешним папучама да видимо једну симболику, а можда је Бајић имао сасвим неку десету (само њему знану). У праву је неко ко је рекао овде да ће серија послужити као уџбеник многима у Србији. И зато мислим да ће бити грешака у закључивању у старту.
     
    Оно што је за мене позитива и плус, јесте управо коментар на твитеру неке особе "Пола свог живота гледам партизанске филмове (наше), вала, погледаћу и ову једну серију Равна Гора". Дакле, за почетак, мислим да је сасвим ок да се у 2.деценији 21.века нешто (мало) променило. Смогли смо снаге да се мало позабавимо темама које су до "јуче" биле забрањене, и, хтели да признамо то или не, ипак је то неки помак. Гледам их хришћанског угла. Лако је критиковати, нападати, пљувати, вређати (ко је на твитеру, могао је синоћ да види невероватне коментаре, да се човек згрози), али... помак има... један мали корак. Тај Бајић се одважио да то уради. Ни ја га нешто не симпатишем али... увек сам говорио, ако неко зна боље и уме, слободно нека уради. Колико је тешко снимити филм у Србији, знају само они који се тиме баве. 
    Стога, не видим разлог да се опет делимо, вређамо (по било којој основи) и то је оно што ми је најтужније. Чак и да имамо различита мишљења и виђења (што је сасвим легитимно, чак и пожељно), не видим разлога за поделу... тј. не видим правих разлога...
     
    На крају, победници, по мени, опет су А. Рајс (Чујте Срби) и Д. Ковачевић (20 српских подела).
  5. Волим
    deda је реаговао/ла на Александар Милојков у Равна Гора -дебата о серији на РТС-у   
    По првој епизоди се још ништа конкретно не може рећи (једино ми је онај са Лењиновом књигом сумњив, гарант ће бити неки комесар ). Полако, видећемо. Ја очекујем да буде добро.
  6. Волим
    deda got a reaction from feeble in Навијачи спремају нереде (Насиље у спорту)   
    Да бре. Мени су најжешћи снимци где се види чак и убадање ножем на трибинама Ј. Америке (не сећам се тачно који документарац)... баш њих брига за лошу слику у свету.
     
    А шта ми је још симпатично- људи траже енглески стандард (а ла челична) иако су свесни да је то нижа лествица (у односу на квалитет фудбала) решавања проблема.
    п.с. за оне који нису упућени, има на кабловској да се погледа и енглеска друга, трећа лига
    Ти исти људи добијају од државе да ће Србија увести европске стандарде (али, такође, по питању неких "нижих" питања, нпр. време рада, година пензије) али тада знају да се буне и кажу "А што нам прво не уведете плате као у Европи па онда и цене"
     
    Е па ја питам ТЕ ИСТЕ ЉУДЕ: Хоћете да нам (неко) уведе стандард на трибини као у Енглеској? Ок, ја хоћу онда и да фудбал буде као у Енглеској. (чија трећа лига је квалитетнија од нашег дербија).
     
    Али, нажалост, они који су неупућени, лаку падају на шарену лажу.
     
    Ја, од када сам видео све и свашта на трибини, поприлично сам се повукао. Због свега што се дешава на трибини. Треба људи да знају да и тамо има пуно ок ликова, другова, који су спремни да помогну ортаку у невољи, који не воле када се меша политика и фудбал (као ватрени гробар отворено ћу рећи да су неки идиоти пре пар година знали да уносе на трибину и барјаке СРС-а), који не воле уопште када дође до нереда...
     
    Тако, данас не идем да гледам ни европске утакмице (када их уопште и играмо) а ни дерби. А некад сам јурио да гледам све живо (и ватерполо чак) само ради навијања.
     
    Као што и у Цркви има разноразних. И педера, и мафијаша и коцкара и оваквих и онаквих. Али, ко је заступљен у медијима? Ко се провлачи кроз медије? Сигурно се не провлаче све оне позитивне приче о Цркви (којих итекако има) већ САМО оне лоше. Да се разумемо. Ја јесам за то да се чак и људи из Цркве (а поготову они на неким "функцијама") стављају на студ срама. Народ треба да зна. Нестало 2 мил. из касе и нисмо знали (!!!!???) И то и јесте добро за Цркву. Само, дајмо мало више позитивних примера, мало више светла.
    Што би неки на твитеру рекли #позитива  
  7. Волим
    deda got a reaction from МилошБГ in Навијачи спремају нереде (Насиље у спорту)   
    Да бре. Мени су најжешћи снимци где се види чак и убадање ножем на трибинама Ј. Америке (не сећам се тачно који документарац)... баш њих брига за лошу слику у свету.
     
    А шта ми је још симпатично- људи траже енглески стандард (а ла челична) иако су свесни да је то нижа лествица (у односу на квалитет фудбала) решавања проблема.
    п.с. за оне који нису упућени, има на кабловској да се погледа и енглеска друга, трећа лига
    Ти исти људи добијају од државе да ће Србија увести европске стандарде (али, такође, по питању неких "нижих" питања, нпр. време рада, година пензије) али тада знају да се буне и кажу "А што нам прво не уведете плате као у Европи па онда и цене"
     
    Е па ја питам ТЕ ИСТЕ ЉУДЕ: Хоћете да нам (неко) уведе стандард на трибини као у Енглеској? Ок, ја хоћу онда и да фудбал буде као у Енглеској. (чија трећа лига је квалитетнија од нашег дербија).
     
    Али, нажалост, они који су неупућени, лаку падају на шарену лажу.
     
    Ја, од када сам видео све и свашта на трибини, поприлично сам се повукао. Због свега што се дешава на трибини. Треба људи да знају да и тамо има пуно ок ликова, другова, који су спремни да помогну ортаку у невољи, који не воле када се меша политика и фудбал (као ватрени гробар отворено ћу рећи да су неки идиоти пре пар година знали да уносе на трибину и барјаке СРС-а), који не воле уопште када дође до нереда...
     
    Тако, данас не идем да гледам ни европске утакмице (када их уопште и играмо) а ни дерби. А некад сам јурио да гледам све живо (и ватерполо чак) само ради навијања.
     
    Као што и у Цркви има разноразних. И педера, и мафијаша и коцкара и оваквих и онаквих. Али, ко је заступљен у медијима? Ко се провлачи кроз медије? Сигурно се не провлаче све оне позитивне приче о Цркви (којих итекако има) већ САМО оне лоше. Да се разумемо. Ја јесам за то да се чак и људи из Цркве (а поготову они на неким "функцијама") стављају на студ срама. Народ треба да зна. Нестало 2 мил. из касе и нисмо знали (!!!!???) И то и јесте добро за Цркву. Само, дајмо мало више позитивних примера, мало више светла.
    Што би неки на твитеру рекли #позитива  
  8. Волим
    deda got a reaction from feeble in Навијачи спремају нереде (Насиље у спорту)   
    Као што сам већ негде писао, док сам био активан на трибини, све и свашта сам видео. И слажем се како са Милошем тако и са осталима. Разумем Милоша апсолутно који покушава да брани навијаче (дакле, не треба генерализовати све), а са друге стране, људи који нису нешто ватрени, већ једноставно желе погледати добру утакмицу, су много изреволтирани начином на који се држава (не)обрачунава са насиљем на трибини.
    Мени лично смета када су људи неинформисани а понашају се да знају све тајне (циа, удба, фби, ватикан бла бла). Један од "смешних" коментара по нету (не мислим на наш форум) јесте како навијачко дивљање шаље лошу слику у свет. Ок, треба погледати неке друге земље, па може лако да се види да нису Срби једини који знају да направе велико ...
    Што се тиче више те истрошене теме око челичне М. Тачер и томе како је успела да заведе ред... ало људи, Енглези нису исто што и ми. Не разумем такво поређење, заиста. (не бих овде сада да ширим причу о томе).
    А то да држава неће да спречи много штошта... па то и врапци знају... наравно да сви они знају ко је чији навијач, чији син, где живи, чиме се бави... да су људи попут Мишића, Богданова само параван...
    А ова смејурија како се најављује крв по улицама Бг-а због неке текме...не знам, али мени ту само смрди на неку (новинарску или чију већ) подметачину...
    п.с. дајте народу хлеба и игара...
  9. Волим
    deda је реаговао/ла на Лазар Нешић у Мито св. Кирила Александријског   
    Занимљиво је то, а ова тема је само још једна потврда:
     
    када хришћани расуђују о гресима света (педери, убице, лопови, атеисти, итд.), онда се иде жестоком акривијом и етиком ("то је грех", "неприродно", "болест", "епитимија", итд.);
     
    а када исти ти хришћани расуђују о гресима своје сабраће у Цркви (светитељи мафијаши, епикопи педофили, попови лопови, итд.), онда је наравно мека и медина само онтологија и личност и евхаристија и љубав и заједница и слично ("светост није етика", "ми смо ту због евхаристије", "па добро, сви смо ми само људи", итд.).
     
    Лицемерно!
  10. Волим
    deda је реаговао/ла на w.a.mozart у Мито св. Кирила Александријског   
    ovo je samo vrh ledenog brega
  11. Волим
    deda је реаговао/ла на Midrash у Сплит тема - Савремени Срби католици   
    Svratih na tren pa da samo kažem jednu stvar. Ima toga što stoji, svakako, problem je, ako je to problem...stanje stvari je da je hrišćanstvo ukupno uzevši u svojevrznoj krizi...doduše oduvek bilo. 
     
    Nije problem ovde i ja, od kako sam na forumima u susretu sa pravoslavcima, stalno govorim - nije ovde krivica stanje duha, zapad, katolici, sekte, ateizam, komunizam...već nerad i loša, veoma slaba evangelizacija, rad sa ljudima, okamenjena struktura, monaška logika, nerazumevanje sveta. Koliko sam video većina pravoslavnih u strukturi Crkve, koji su odgovorni za vođenje Crkve ne razume, a skoro da ih i ne interesuje šta se u svetu dešava i loše ili nikako ne reaguju. Čovej je isti, ali i nije isti. Ima iste probleme od pamtiveka, ali uvek u novoj formi. Da bi prišao savremenom čoveku i ponudio mu Dobru Vest, moraš da znaš kako će da je čuje i kako da mu je kažeš. Isus je to pokazao prilagođavajući svoj govor vremenu u kojem je govorio. Pravoslavlje danas kao da želi da prenese poruku čoveku od pre 4 veka. Vladike monasi, i monasi koji su najutecajniji za način razmišljanja i današnjih pravoslavaca, kao da su ljuti na ljude što ne razmišljaju kao oni, kao da je to njihova krivica - valjda očekuju da svi budu monasi da bi mogli da budu pravoslavni, a oni koji to ne mogu, njih onako, prihvataju kao nužno zlo. Kao da očekuju da ljudi sami dolaze, po automatici, da bi ih onda oni doterivali. A onda kad to ne ide, krivi su drugi. Stalno se gleda u tuđ tanjir, a u sebe se retko zagledaju. 
     
    Drugo, mržnja se stalno seje - bez opraštanja i bez pokušaja opraštanja, ali to je na tom nivou da se više i ne oseća da je to problem, i tako se drugi uče. Eto npr. o. Nikola kojeg Željko nahvali za misionarsku aktivnost. Pazi rečenicu:
     
    Нико ко је имало имао додира са Православљем неће прихватити веру, која је преко милион његових сродника пре времена послала на онај свет, нико имало упућен неће се молити блаженом Алојзију Степинцу и Леополду Мандићу.
     
    Ljudima je dosta stalno istog i ne veruju Crkvi koja ne pokušava da bar smanji intezitet neopraštanja, a stalno govori o opraštanju. Ne govorim ovde da li krivica postoji ili ne. Ovde, kako je o. Nebojša rekao, je potpuno ne hrišćanski. Nije VERA slala nikoga u smrt, već zli ljudi - ali kako to da objasniš nekome ko NIJE shvatio šta je Hristos učio? Šizofrenija na delu - ali, to je bolest svih hrišćana. Teško je biti hrišćanin danas, ali ne od sveta, već od onih koji su u Crkvi i koji misle da znaju šta čine. 
     
    Što se katolika Srba tiče. Po ko zna koji put sam pročitao ono što Željko reče: napustio veru otaca. Koju veru otaca? Ja sam hrišćanin i trudim se da sledim ono što Predanje i Sveto Pismo govori, a što je sam Hristos! Ima li koja druga vera otaca? Šta je Svetosavlje? Pa, to isto, ili ako nije, onda se od Svetog Save napravio idol - sumnjam da bi on to želeo i da želi. Da li je moj "greh" što sam "napustio" stil ili "dodatke" srpskog duha što je Sveti Sava možda uneo? Sasvim nevažno! Svetosavlje je pomoglo da se očuva hrišćanstvo i srpski identitet tokom silnih porobljavanja, kao što i poljaci imaju poljsku verziju svog hrišćanstva, katoličkog tipa, koji je nastao iz istog problema. Da li je moj greh što sam napustio jedan klub, pa ušao u "strani" klub? A onda se čudimo što zvezdaši Stojkoviću buše gume i prete - pa to smo ih mi, hrišćani, naučili. Braćo, nemojmo da se lažemo. Između Istočnog i Zapadnog Hrišćanstva razlika je u POLITICI, običnoj, ljudskoj, grabežljivoj, sebičnoj i samoživoj - i nemojte sebi da povlađujete - jednako je snažna i u KC kao i u PC - a ne u teologiji. Koja je razlika? U tome što je Zapad, germansko-latinski elemenat bio snažniji ili lukaviji? Da, ali radi se o tome samo da je na Zapadu taj element bio SAMO snažniji, a da na Istoku nije bio TOLIKO snažan, a ne da ga nema. Pogledajte često despotsko ponašanje vladika i biskupa...O...kako bi svi oni voleli da su pape, ali pošto ne mogu, jedni se pokoravaju a drugi prebacuju ovima što se pokoravaju. 
     
    Vera otaca...Pa oci su oni koji su dopustili da nema te vere, a to je bilo moguće jer ni oni NISU NI OD KOGA dobili PRAVU VERU! Pa, komunisti su došli iz naroda, nisu pali sa marsa i zavladali! Iz pravoslavnih naroda! Kako je to moguće? Crkva je preživela, naravno i uvek će, ali pastiri će se loše provesti, oni koji su gledali svoj interes i komoditet, što se desilo to što se desilo jer nisu radili kako valja. Isus lepo kaže svima onima koji kažu "u tvoje ime smo..." - "odlazite od mene bezakonici" (Mt 7,22-23). 
     
    Nije sve to tako jednostavno kako bi neki želeli da bude. Ima tu istorije na gomile, ljudske psihologije na sve strane - niko bezgrešan. Da li će da nas uteši što je neko više a neko manje grešan? Isto mu je. Grešan malo ili mnogo - grešan si. Kad bi malo počeli da se volimo - jer danas se ne radi o tome da li ćeš da voliš katolika ili pravoslavca od pre vek ipo, dva ili deset vekova. Stoji čovek pred tobom, danas - a mi ga pljujemo zbog nekih drugih ljudi u neko drugo vreme ni kriva ni dužna. Govorimo da je greh individualan, a onda su nam celi narodi i cele Crkve krive! Šta mislite da u Hrvatskoj nema onih koji isto ovako, kao neki ovde reaguju na pojavu pravoslavaca - znate i te kako dobro da ih ima - ali, nisu oni ništa više ostrašćeni od ovdašnjih.
     
    Naravno, masa će da shvati pogrešno ovo što sam napisao. Nije moj problem. Ali, pogledajte samo koliko neukih i ne podučenih, rekao bih i nevernih ljudi ima u Crkvi. I kod vas i kod nas - u celom svetu. Ljudi ne žive hrišćanstvo i ne shvataju ga, ali mi se (i kod nas je ista pesma) baš nešto ne ubismo da im kažemo šta to zaista Isus od nas traži da bi mogli da mu se vratimo, već pristajemo na formu. To ugrožava hrišćanstvo - naše stalno krvljenje - od početaka pa do danas. Da nas Konstantin nije pritisnuo, šipak bi imali kakav takav dogovor. Izgleda da nam treba novi Konstantin. Nek nam je Bog u pomoći! 
  12. Волим
    deda је реаговао/ла на Баба у Сплит тема - Савремени Срби католици   
    Жао ми је што је ова тема овако хендикепирана.
    Иако знам да овде многи мисле да сам ја неки задрти клерофашиста ипак изненадићу вас имао сам наду да би ова тема могла бити здрав основ за српско-српски дијалог пре свега католичко-православни.
    Али да би дијалог био постављен на добрим основама битно је рећи истину.
    Међутим није било нужно ниподаштавати оног другог.
    Од истине се мора кренути.
    Глупо је оптуживати савремене Србе католике за злочине који су учињени у име католичанства Србима, јер побогу и они су Срби.
    Међутим и они треба да су свесни да је то основна препрека за било какав дијалог православних са католицима Србима.
    Може се та тема о страдањима избећи занемаривањем али то је увек некако лицемерно и неискрено с обе стране.
     
    Треба ипак да размисле обе стране и православна и католичка, иако је католичка тренутно по њиховим речима мала и незнатна( што не значи да ће тако бити и за 50 или 100 година) како поставити односе на неким људским темељима.
    Православни не треба да падају у прелест да генерално одбацују Србе католике због историјског искуства, ајде да видимо да ли се може нешто учинити и шта, па да се сутра такво искуство не понови или предупреди.
    Католици Срби пак морају ако желе остати Срби разумети своју браћу по крви због чега имају такав однос према католичанству, без обзира колико је то по њима оправдано или неоправдано.
    Искрено више бих волео да ови Срби католици остану Срби него да постану Хрвати.
    Али да би тако било морају и Срби православци томе допринети, тај допринос наравно не треба да буде на штету српског народног бића како је то бивало сервилним односом у две Југославије. Али управо зато и кажем да се некакав дијалог мора градити на истини а не на лицемерју.
     
    Ево шта ја као Србин патриота и православац мислим о Србима католицима.
    Прво знам да је пре раскола добар део Срба био под јурисдикцијом западне Цркве, колико сам учачкао у некој својој племенској прошлости изгледа и да је део мојих предака би у том крилу цркве.Стефан Немања је првобитно био крштен по западном обреду. По расколу линија разграничења источне и западне Цркве пала је по сред српског националног корпуса.
    То је био узрок многих сукоба и грађанских ратова, сетите се само рата између Вукана и Стефана Немањића.
    Срба католика је било кроз историју доста а многи од њих су били велики патриоти.
    Ипак државотворна политика отаца нације-Немањића била је везана за источно Хришћанство отуда је народни дух на духу православља базиран.
    То међутим није никада сметало истинским Србима патриотама католичке вере.
    Иво Андрић и Јосиф Панчић су најпознатији Срби католици, али ја ћу поменути још и др. Лују Бакотића католичког свештеника и велику србенду јер су његови историјски списи веома значајни за разумевање процеса похрваћења Срба католика у Далмацији и проче.
     
    Религијским осећањима су велике силе увек лако манипулисале отуда је код Срба католика утицај западних држава био у правцу њиховог везивања за сопствене интересе, као што су то уосталом са Србима православцима чинили Руси рецимо из својих интереса.
     
    Прошли смо 1000 година историјског искуства.
    Видели смо да је манипулисање верским осећајима Срба католика и утицајем великих сила многе од њих одвело у корпус других народа пре свега Хрвата.
    Неминовно је да религијска различитост временом током генерација рађа и културну различитост, мада на примеру Срба и Хрвата та културна различитост се не може баш нешто уочити или барем подвући нека линија где она настаје и како се манифестује, можда и стога што су савремени Срби и Хрвати потекли са истоветних руралних простора. Међутим ако се сетимо старих Дубровчана који су писали ћирилицом и изјашњавали се као Срби све до малтене 20 века и њихове културе која је била типично западноевропска биће више него јасно о чему говорим.
     
    У светлу свих тих сада набројаних и оне које нисам набројао чињеница треба посматрати и савремене Србе католике и однос нас православих Срба према њима и њихов према нама.
     
    Ајде да видимо какву заједничку корист за овај народ можемо да учинимо.
    То је оно једино што мене занима.
    Јер ако и једни и други Христову заповест поштујемо о љубави према ближњем, онда ћемо волети свој народ без обзира какав је.
    Није овај народ тешко критиковати има толико тога да би се енциклопедија критика могла написати, тешко га је разумети, саосећати се са њим а најтеже му је помоћи, али помоћи несебично а не као савремени политичари него пре свега као Хришћани.
  13. Волим
    deda је реаговао/ла на Manolis у Сплит тема - Савремени Срби католици   
    Марко мрзи католике из дна душе, што је и показао у скоро свим његовим постовима. Требо би да се стидиш али ти за стид не знаш. И ти си овде "модератор"?! СРАМНО!
  14. Волим
    deda је реаговао/ла на Midrash у Сплит тема - Савремени Срби католици   
    Kako je biti Srbin katolik? Da se razumemo. Čovek raste i sazreva u kulturnom okruženju u kojem raste - nema tu baš mnogo izbora. Tačno je da je SPC proganjana i marginalizovana togom prošlog veka od komunista, ali moram da kažem da se ja sasvim lepo sećam, čak bih rekao i jedino sećam da smo na ekskurzijama u školi često obilazili manastire. Naš brat Marko, je imao sreće pa je možda imao prilike da u svom domu primi hrišćansku poduku (ne vidim po ponašanju ovde da ju je i prihvatio). Masa nas drugih, nismo imali tu sreću ili mogućnost (da se ne razume pogrešno - ne smatram nesrećom katoličku verziju hrišćanstva - ni nju nismo imali prilike da upoznamo). Smatram, doduše, da Bog ima svoje prste i u tome ko šta odabere kad je slobodan da sam odluči.
     
    Mnogo onih koji su svoju "veru" primili u porodici i kroz nju, posebno ovde na našim prosorima, možda imaju neki osećaj, ali je pre hrišćanskog mnogo jači nacionalni koji kroz Crkvu dobija svoj vrhunac, pa tako i Crkva za njega postaje bastion odbrane nacije, a ne škola duhovnog rasta. Primetio sam i to da mnogi koji svojim izborom postaju deo i pravoslavne i katoličke Crkve, mnogo hrišćanskije rezonuju i ponašaju se, jer ZNAJU kome su poverovali i zašto. Masa, sa druge strane, tradicionalnih, ne shvataju i ne osećaju. Ne mogu vam reći koliko sam često i kod jednih i kod drugih to video za sve ove godine koliko sam u Crkvi.
     
    Nas Srba katolika nema puno, ali nema nas baš ni malo. Ni ne smatram da bi trebalo puno Srba da bude u KC, jer Crkva se formira po onome kakav je narod i prirodno je da ako je većina naroda izrasla iz jedne kulture koja je svoju osnovi izgradila, i svoj identitet na jednome, u ovom slučaju na pravoslavnoj verziji hrišćanstva, tu i sebe nađe, jer je to najbliže duhu u kojem je neko rastao...Taj duh se provlači svuda pa i u društvima koje zabranjuju veru - ne možeš da ga izbrišeš, ali možeš da duh preusmeriš u drugom smeru i da probaš da ga odsečeš.
     
    Marko je u pravu u jednome - ovde smo marginalizovani. Nipodaštavaju nas i jedni i drugi (kao što se vidi i ovde). No, meni se čini da je to ODLIČNA pozicija. Ne govorim o drugima, svako treba da da odgovor za sebe. Bivajući nepriznat i od pravoslavaca i od ostalih katolika, na prvom mestu najuticajnijih, Hrvata - ostaje ti jedna opcija - Hristos!! Hristos je postao moja nacija i narod. Zato ja nemam problema ni sa pravoslavljem ni sa katoličanstvom, ali - nisu svi isti. Ima ih i koji se pohrvate...ali to su ljudi koji su u Crkvu ušli i onako ne znajući ko su i šta su. Video sam i kod nas, a posebno kod vas, da ljudi, posebno u sveštenstvo dolaze zbog uhlebljenja, besplatnog i blanko poštovanja, beže od bede, a ne trče Hristu u susret. Isto je sa svima.
     
    Dakle, kako je Srbima katolicima - u Srbiji malko teže nego Srbima pravoslavcima, a možda i malko lakše, jer onaj ko ispravno shvati, vidi da upravo u toj situaciji gde nisi tako bitan, gde se ne osećaš baš kao kod kuće, imaš perspektivu gde ti je kuća zaista. Ni u Srbiji, ni u Evropi ili bilo gde u svetu već u jednom drugom Kraljevstvu Oslobođen predrasuda, tvrdnji da si BAŠ ti upravu i da je TVOJA Crkva ili klub, onaj pravi, posmatraš okolo i ne zaslepljen masovnim zaslepljivanjem, možeš da vidiš gde je pravo svetlo. Svakako, to svetlo mogu da vide i vide i oni pravi vernici Pravoslavne i Katoličke Crkve u svojim narodima...ali pričamo o Srbima katolicima.  
     
    Što se konvertita tiče, razloge sam naveo uglavnom u jednom od predhodnih postova - loš rad pravoslavnog sveštenstva - lenjost, neznanje, nezainteresovanost mnogih. Bogu hvala, pa ipak, broj konvertita nije ogroman, ali ogroman broj dolazi kod nas iz tih razloga. Ali, to nije pitanje samo konvertita. Njih, kako rekoh, nema puno. Problem su mase Srba agnostika, ateista otvorenih ili praktikujućih, pseudo vernih, pravoslavaca koji nisu ni kršteni a tako se zovu, pri tom mrze Crkvu iz dna duše...
     
    Malo je duži post, ali eto.
  15. Волим
    deda got a reaction from Срђан Шијакињић in Neobični Beograđani: Aleksandar Ninković - od vojnog stručnjaka do vatikanskog doktora   
    Оче, ако можете да напишете нешто о том студирању у Риму, на Понтиф.Универзитет Св. Томе Аквинског, на коме сте ви. Колико трају докторске, ко вам је ментор, како успевате поред обавеза у Цркви да радите на свом докторском и сл....  Наравно, ако и када будете имали времена.
    Један мој пријатељ, колега са ПБФ-а, управо завршава мастер на неком од Универзитета у Риму (ваљда исто Понтификални, али не знам који.. додуше, не знам ни саму организацију свих тих Универзитета) и планира да тамо настави и др студије.
  16. Волим
    deda је реаговао/ла на Midrash у Neobični Beograđani: Aleksandar Ninković - od vojnog stručnjaka do vatikanskog doktora   
    Pontifikalni univerziteti nisu svi prihvatili Bolonju. Odnosno, sistem studiranja na osnovu bodova i izbora predmeta je prihvaćen, ali studije i dalje idu uglavnom na, rekao bih tri nivoa: prvi su osnovne studije iz dva dela, dobijaju se dva bakalaureata - prve dve godine bakalaureat iz filozofije a tri godine nakon toga iz teologije, što čini 5 godina za osnovne studije (uzgred master je akademska titula, nije naučna, to je ono što mnogi ovde ne znaju). Nakon tih studija dolaze postdiplomske iz dva dela, ne nužno povezana. Prvi deo je magistarski, ili licenca (što i znači reč magistar - dobija se dozvola, licenca za podučavanje - magister). Te studije traju, od oblasti do oblasti, od dve do 4 godine. Na kraju se polaže komplesivni ispit, odnosno ispit koji obuhvata sve predmete koji su se radili tokom studija i završna radnja, koja ne mora da donese ništa novo, već pokazuje da je kandidat sposoban za samostalno proučavanje određene teme. Nakon toga se upisuju doktorske studije gde se samo piše teza i na kraju brani. Doktorati za one koji to sebi mogu da dozvole (borvak u Rimu i sli.) traje do tri godine. Nakon tih studija se dobijaju naučna zvanja magistar i doktor. Bolonja je integrisala magistarske i doktorske u jedno, pa se u prvom delu polažu ispiti a u drugom radi teza.
     
    Ja sam lenja buba pa se to malko odužilo
  17. Волим
    deda је реаговао/ла на Jakov Edeski у Neobični Beograđani: Aleksandar Ninković - od vojnog stručnjaka do vatikanskog doktora   
    Aleksandre,na koju temu radite doktorsku disertaciju i na kom univerzitetu u Rimu,ako nije top secret?
  18. Волим
    deda је реаговао/ла у Нема лепше вере од паганске (остаци паганштине у православним обичајима)   
    О читавој ситуацији, као и о самм тексту, треба веома озбиљно разговарати и узети све у обзир.
     
    Такошђе, милим да је битно поменути и христијанизацију паганских обичаја. То не смемо испустити јер то је повезано и са мисијом Цркве код одређених народа.
  19. Волим
    deda је реаговао/ла на Ламех у Хијерархија и организација у Цркви.   
    Ово ти је једнбо од оних "једноставних" питања на које нема шансе да ти се да одговор, часком. :.mislise.
  20. Волим
    deda је реаговао/ла на Милан Ракић у Филмови који се не пропуштају   
    Морам да признам да ме је разговор између nlcph и Срђана Шијакињића о томе да му она препоручи неки добар дански филм, а на теми "Ново из филмске продукције" инспирисао да прошврљам мало по нету и погледам шта то има новог у филмској продукцији севера Европе и налетех на ово ремек-дело.. Додуше, није дански но норвешки и није нов, снимљен је прошле године, те га "стављам" у ову тему...
    Кон-Тики
    Дакле, прошле године, скупила се екипа предвођена двојицом норвешких режисера и туцетом глумаца, те за неколико месеци обиђоше САД, Бугарску, Малту, Тајланд, Малдиве, Шведску, те саму Норвешку и снимише филм о епском подухвату Тора Хејердала и његове дружине која се упустила у авантуру преласка преко Тихог океана на сплаву направљеном на начин како су некадашњи становници Јужне Америке, пре око 1500 година дошли до обала Полинезије, а што је требало да послужи и као доказ Хејердаловог етнографског истраживања које је вршио претходних 10-ак година, тј. од средине 30-их година прошлог века па до саме авантуре која се одиграла у лето 1947. године.
    На почетку, прича прати Хејердалове напоре да убеди и заинтересује некога да му помогне у остваривању наума и предузимању пута од 8000 километара на "чамчићу" од балзе... Потом мало организације пута и напослетку саму авантуру и пловидбу дугу 101 дан, где су се момци, 5 Норвежана и један Швеђанин водили само путем звезда и рекао бих, Божје воље...
     
    Нешто мало мање од 2 сата ћете уживати у овој причи о снази људске вере и прелепој слици аутора фотографије овог филма, за којег сам нашао информацију да је инсистирао да се сцене са отвореним океаном не снимају у "ТамоНекомБугарскомСтудију", него баш на "океанским сетовима" Тајланда и Малдива...
     
    Што се тиче глумачке и ауторске екипе, нисам могао баш да ломим језик са норвешким језиком и њиховим именима...
     
    Свакако, препорука!

     
    IMDb
  21. Волим
    deda got a reaction from МилошБГ in Хијерархија и организација у Цркви.   
    Што се тиче пристанка патријарха, његов глас, по Уставу СЦ, је увек одлучујући, као председавајући члан. Наравно, патријарх је председавајући како у САСабору, тако и у САСиноду, Патријаршијском управном одбору. 
    Најважније тело је Св. Арх. Сабор, који окупља све епископе, митрополите, на челу са својим патријархом. У случају да је патријарх спречен да председава, "узима" се најстарији митрополит Синода, или епископ. Али, Сабор не може донети ни једну одлуку без потписа патријарха. Ако је спреченост дужа (баш као случај са патр.Павлом), онда Синод преузима његову улогу, али ништа не може да се доноси, мислим на одлуке. Тада је некакво стање- статус кво.
    Е сад, патријарх може са Сабором заједно да донесе одлуку, то не значи да су СВИ епископи били ЗА, јер за неке одлуке је потребна обична или двотрећинска већина гласова, са унапред потврђеним кворумом (половина свих чланова).
    Патријарх је први међу једнакима. Он је, пре свега, епископ своје епархије (у СПЦ, то је архиепископија бг-карловачка) и он рукополаже свештеника и ђаконе само у својој епархији, нема он надлежност да оде у другу епархију да рукополаже.
     
    Што се, Милоше, тиче тих политичких одлука.. ах, ако погледамо историју, па и историју Цркве (уједно и наше СЦ), видећемо да је увек политика била ту негде, ништа ново.
  22. Волим
    deda је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    „Острво“ је сјајан филм и можда најбоље до сада остварење Павела Лунгина, а посебно треба издвојити главну улогу Пјотра Мамонова, великог глумца. Бриљирали су опет заједно и у филму „Цар“ који је на мене такође оставио добар утисак. „Острво“ је један од ретких филмова који приказује монаштво на уверљив и аутентичан начин и представља успешан покушај да се кинематографски прикаже покајање у свој својој дубини. Зато овај филм у много чему надилази слична уметничка остварења, посебно у западним кинематографијама.
     
    Можемо направити поређење са филмом „Монах“ Доминика Мола из 2011 у којем је Вансан Касел дао одличну улогу, али који као и већина западних филмова на тему монаштва носи једну прилично језиву, готску атмосферу. Филм је веома поучан, али и трагичан јер пали монах не налази пут ка покајању. Као изузетак би навео прилично добар француски филм из 2010 „О боговима и људима“ Хавијера Бовоа који групу римокатоличких монаха приказује као људе топлог срца и снажне вере који жртвују своје животе ради вере у Христа.
     
    Наравно, не треба се ограничити само на тематику која је везана за хришћанску веру и монаштво. Добар филм не зависи толико од теме, колико од способности да нам пружи један аутентичан и непосредан доживљај живота који је највеће чудо Божије.
  23. Волим
    deda је реаговао/ла на marko_13 у Питање дипл. теолозима: шта након завршеног ПБФ?   
    Не знам ни једног студента Православног богословског факултета који ће се потписати као студент Теолошког факултета!? 
     
    У Београду постоји теолошки факултет, али суботарски.
     
    Тако да је ово некаква ујдурма црквенорушитеља, који су прво морали основну терминологију да савладају.
  24. Волим
    deda је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Одласком бившег Епископа,а садашњег монаха Артемија, монаштво у нашој Епархији није ништа суштински изгубило зато што се монаси везују за Христа, а не за човека. Сви смо ми од данас до сутра, јер једино Христос остаје довека и ми са њим у заједници Његовог Тела и Крви тј. у Цркви.
     
    Можда би умесније питање било шта се променило у животу оних монаха који су отишли из наручја Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве у раскол, претпостављајући верност човеку верности Христу. То је већ много озбиљније питање јер је главни разлог одласка једног броја монаха и монахиња из наше Епархије био њихово чврсто убеђење да верност духовном оцу надилази верност Цркви. За њих темељ Цркве и главни елемент јединства у њој није Христос, већ лојалност духовном оцу, па чак и у случају када он прекине сваку заједницу са осталим канонским Епископима и самим тим закорачи ван Цркве Христове. Мерило црквености и православности никада није било само правилно исповедање вере, већ жива заједница која се заснива и манифестује у евхаристијском јединству. У Цркви нема соло играча и све је увезано у саборну заједницу која живо постоји и показује се у евхаристијском општењу. Они који темеље Цркву само на исповедању вере (конфесији) више сличе протестантима и попут њих олако одлучују да формирају засебне (пара)црквене јединице, цепајући заједницу која нам је дата у Христу Господу.
     
    Истина, одласком бившег Епископа у раскол изгубили смо човека кога смо истински волели и од кога смо својевремено много тога научили о духовном животу. Ипак, љубав у Цркви не може да се одвоји од љубави према Богу и оне који одступе од Цркве на пут раскола или јереси не можемо да волимо у стању њихове заблуде, већ се молимо Богу за њихов повратак и покајање. Као што волећи грешника не волимо грех, тако волећи оне који су у духовној обнови свесно изабрали да се удаље од своје Цркве, не оправдавамо њихове поступке на било који начин.
     
    Гледајући конкретније, променило се много тога и то на боље, морам да кажем. Последњих година пре његовог рашчињења од стране Св. Архијерејског Сабора, бивши Епископ се све више изоловао од осталих Епископа, улазећи у све дубљу конфронтацију са Св.Архијерејским Сабором и Синодом наше Цркве. Епископ Теодосије, као садашњи члан Св. Арх. Синода, активно ради у пуној координацији са Његовом Светошћу и осталим Епископима и редовно их обавештава о ситуацији на КиМ, што код његовог претходника није био случај, па му је више пута озбиљно замерано да је монополизовао питање Косова. Нема више упадања на територије других Епархија, ширења духа црквеног раздора и непоштовања црквених пастира, што је био велики проблем раније. Све је то, морам да кажем, било повезано са нездравим духом гуру-духовништва по коме је Рашко-призренска Епархија била раније нарочито позната. Квази-духовници су на странпутицу одводили бројне младе душе. Њихови следбеници нису се развијали у одговорне и слободне личности, већ су постајали клонови тих истих духовно нестабилних "духовника" па им и сада неки од њих следују у расколу. Ова појава је веома нездрава и зато сада верном народу у нашој Епархији саветујемо да се духовно везује за своје парохијске свештенике који и јесу позвани да буду њихови пастири.
     
    Такође је већи акценат стављен на парохијски живот који је био прилично запостављен, док је с друге стране развијан нездрави монашки елитизам који је водио у монахократију, како је често говорио Еп. Атанасије. Епархијски центар је враћен у Призрен, обновљен је већи број порушених светиња, чему се бивши Епископ одлучно противио и поред става Цркве да је обнова која је вршена потребна и једина могућа у постојећим околностима. Епископ Теодосије се за разлику од свог претходника не бави политиком нити полемише са политичарима у штампи, већ највише времена проводи обилазећи парохије и трудећи се око обновљене Богословије. Главни акценат се даје на богослужбени живот и пастирски рад. 
     
    Укратко, Епархија која је била на путу да самовољом бившег Епископа постане својеврсна аутокефална јединица, одвојена од СПЦ, поново функционише као целовити део наше Помесне Цркве.
  25. Волим
    deda је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Колико знам све православне Помесне Цркве држе се чврсто догматског предања и ниједна није прихватила било какво учење које га релативизира или меша са другим религијама или вероисповестима. То се јасно показује у чињеници да не постоји интеркомунио са неправославним црквама и заједницама иако са тим хришћанима имамо доста тога заједничког и водимо дијалог. Претходних година могли смо да видимо да поједина свештена лица могу да мање или више пређу границе канонског предањас, али такви ставови и поступци ипак нису прихваћени званично и саборно ни од једне помесне Цркве . За разлику од претходних деценија када се чешће залазило на простор синкретистичког екуменизма, чини ми се да данас постоји много већа осетљивост по том питању и свест да је то неканонски и погрешно. Све више се показује да учествовање у екуменистичким фестивалима, да их тако назовем, не доприноси повратку појединих заједница аутентичном хришћанском предању, већ још више ствара тензије у међуправославном јединству. Православна Црква може веома много да учини и већ је много и учинила да омогући да наше богато предање буде што доступније и боље разумљивије неправославним заједницама и у том погледу важан је дијалог и коришћење сваке прилике да исповедимо своју веру и изнесемо конструктивно и у духу љубави наше ставове. 
     
    Највише је напредовао разговор са Римокатолицима јер је пред нама веома напоран процес да се озбиљно сагледају разлике које нас раздвајају. Које су од тих разлика последице различите културе, историјских кретања или ментатлитета карактеристичног за Запад односно за Исток, а које су суштинске богословске разлике које угрожавају наше поимање Свете Тројице, домостроја спасења и Цркве. Озбиљан студијски рад бројних теолога са Истока и Запада показује да те суштинске разлике нису толико велике колико се оне чине на нивоу свакодневног живота и искуства. Добар део предрасуда последица је такође и неразумевања специфичности које су дефинисале развој Цркве на Западу, посебно од раног средњег века, али и непознавања православног предања у ширем континуитету.
     
    Древна Црква првих десет векова била је јединствена али не и униформна. Штавише јединство се никада у Цркви није испољавало у униформности обреда и обичаја. У првим вековима постојале су различите литургијске форме, различите уметности али такође и различите богословске школе које су основна питања наше вере осветљавале више са једног или другог аспекта иако њихова учења нису неопходно и суштински била увек различита. Нажалост, од 11 века имамо много већу централизацију цркве око Рима и Цариграда и униформизацију обичаја и обреда, како на Истоку, тако и на Западу. У том контексту одређене разлике још више су се кристалисане и претвориле, нарочито након 4. крсташког рата и пљачке Цариграда 1204.г. у непомирљиве две традиције у оквиру којих се створила искључивост и одсуство жеље за истинским помирењем у духу предања, док су разлике посебно пренаглашаване и увећаване бројним предрасудама.
     
    Хришћански Исток, који се развијао у културном окриљу древне Грчке и Византије, увек је био склон спекулативном размишљању и зато је остварио највеће домете на пољу богословља. Запад је, с друге стране, увек био склон више римској прагматичности, организацији и дисциплини. Оба менталитета су јако важна за Цркву. Како је један богослов рекао, када поменете сто, Грк одмах размишља шта је тај сто по суштини и каква је разлика између његове суштине и његовог видљивог облика. Западњак се више бави питањем како се тај сто што боље може искористити за нешто корисно, колико људи може да седне за тај сто и који је облик најпрактичнији за одређене потребе. Западни Filioque је управо изнедрила жеља латинских богослова да се нагласи однос личности Св. Тројице у времену и притом се није направила јасна разлика између нивоа вечности и времена. Исток је с друге стране и пре свега наглашавао вечни однос Оца и Сина и Оца и Духа Светога. Разумевање ових различитих богословских менталитета веома је важно како би се расплело ово компликовано питање.
     
    Узмимо један одличан пример. Св. Максим Исповедник у свом писму презвитеру Марину у 7. веку, PG 91:136. на пример, ово учење неких западних отаца не види као нерешив проблем јер га посматра са свешћу како су о њему тада западњаци размишљали. Он тврди да "Латини знају да је Отац једини узрок и Сина и Духа, једнога рођењем, а другог исхођењем (ἐκπορεύεσθαι) али користе овај израз (филиокве) како би објаснили (про)излажење Духа (προϊέναι дакле не ἐκπορεύεσθαι) кроз њега, и на овај начин показали јединство и истоветност природе“ Не смемо заборавити да се Filioque појавио управо у процесу анти-аријанске борбе, у одлукама сабора у Толеду (397-400). Аријанци тврдили да уколико су Отац и Син једносушни, како онда Дух Свети исходи само од Оца? За источне богослове увек је било јасно да постоји разлика у вечном исхођењу и чињенице да је Дух Свети својствен Сину и преко Сина се даје у времену. Западни богослови су ова два нивоа поистоветили и за две грчке различите речи ἐκπορεύεσθαι и προϊέναι употребили исту латинску реч procedere. Пут до промене у Символу вере био је отворен (Filioque улази у Символ вере у Риму 1014.) јер су Западни сматрали да је то само додатно појашњење, а не ново учење. Ова проблематика је рецимо посебно последњих година заокупила пажњу поново  и западних и источних богослова и Ватикан је издао једно ново објашњење схватања овог питања, на које је Митрополит Пергамски Јован одговорио краћим текстом остављајући значајан простор за даљу богословску дискусију.
     
    Врло је занимљиво како је неслагање око овог питања довело до продубљивања разлика. Западни богослови су ову формулацију која је једно време пре раскола постојала на Западу без неке посебно гласне критике са Истока, убрзо одвели у потпуну крајност, што је крајње отежало даљи дијалог. На другом Лионском сабору 1272., који је требало да буде сабор помирења и превазилажења раскола, Западњаци уводе формулацију да Дух Свети вечно происходи из обојице (Оца и Сина), из једног принципа  и јединственог процеса спирације (происхођења) (Ab utroque aeternaliter tamquam ab uno principio et unica spiratione procedit). За Исток било је јасно да ово јеретичко учење потпуно подрива тројично учење Цркве, опасно мешајући лична својства Свете Тројице, јер Отац је једини узрок и Сина и Духа Светога. Ако је Св. Максим шест векова раније тврдио да Латини тако не гледају на ово питање, јасно је да је једно непрецизно артикулисано учење поникло у локалној традицији Запада довело до потпуно неистинитог учења кога се Запад од тада никада суштински није одрекао.
     
    Праштајте на дужини одговора, али сам покренуо ову тему да покажем у ком правцу може да иде један здрави богословски дијалог конкретно са Римокатолицима у овом случају. Слично је и са другим темама.
×
×
  • Креирај ново...