Jump to content

deda

Теолог
  • Број садржаја

    1256
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    deda got a reaction from Баба in Епископи на Твитеру?   
    Преносим линк једног текста са насловом "Папа долази. Бискупи, крените са твитањем."
    Линк ка оригиналном тексту, на енглеском језику, налази се на дну овог поста.
     
     
    (мој превод за оне који не знају енглески. Морам да се оградим- превод и није баш нешто квалитетан, не замерите)  
     
     
    Папа долази; бискупи, почните са твитањем
     
    Надбискуп Џон Вестер је приметио да је свештеник, коме се обраћао, ометен.
    Заинтригиран, Вестер га је питао о чему се ради. Свештеник је објаснио да је његов нећак направио ново средство комуникације и да сада међусобно размењују  кратке поруке о томе где су били, шта су јели. Вестер се нашалио да свештеников нећак треба да се врати учењу.
    Годинама касније, свештеник и нећак, оснивач Твитера Џек Дорси, су се последњи смејали.
    Не само да је платформа друштвеног медија у вредности од неколико стотина милиона долара, него је постала главно средство комуникације папе Фрање и десетине кардинала и бискупа, укључујући и самог Вестера. Данас, када се амерички католици припремају за долазак папе Фрање, шачица твитујућих бискупа нерадо припрема своје вршњаке да се логују и да почну да твитују.
    Вестер, који ће ускоро бити постављен за надбискупа Санта Фе, један је од око 40 бискупа који су активни на Твитеру, према Америчкој бискупској конференцији (АБК). То значи да око 160 не твитује и АБК  ради да то промени. Представници фирме са седиштем у Сан Франциску обучавају бискупе, и њихово особље, како да користе Твитер и како да Твитер буде део папских разговора у септембру.
    Бискуп Берлингтона (Вермонт) Кристофер Којн, председник Одбора за комуникацију АБФ, изјавио је сајту КРУКС,  да су два хаштага (кратка фраза која почиње # тарабом и помаже да се сортирају хиљаде твитова који се објаве сваке секунде) изабрана да помогну твитер корисницима да буду у току са папином посетом Вашингтону, Њујорку и Филаделфији #PopeInUs  #ElPapaEnUSA
    Којн је изјавио да има смисла то што користи Твитер у својој бискупији, како би се одазвао папином позиву да цркву  приближи људима тамо где се они налазе.
    „Они не морају да долазе код вас, ви идите к њима. То је више јеванђељски, изаћи и проповедати добру вест“, рекао је он.
    Вестер се слаже, говорећи за КРУКС, „да је Св.Павле данас жив, верујем да би непрестано користио друштвене мреже, јер је то одличан начин да ширите вест.“
    Када се папа Бенедикт XVI придружио Твитеру, Ватикан је морао да превазиђе оштар скептицизам код неких старијих црквених лидера у погледу коришћења нове технологије. Неки су сматрали да 140 карактера у папиној поруци, што је лимит на Твитеру, јесте испод достојанства папске канцеларије.
    „Али људи су рекли исту ствар и о Радио Ватикану пре 50 година“, рекла је Клер Дијаз Ортиз, аутор књиге „Twitter for Good“ и члан Твитер тима који је помогао Светој Столици да се повеже 2013. године. Она је рекла да је изненађена отвореношћу одређеног особља  Ватикана ка новим медијима као и ефикасношћу папе Фрање у употреби овог средства.
     
     „То је супер органско“, рекла је она, „очигледно је да је он папа и да ту има више слојева, али када погледате његове твитове, схватићете  да је он транспарентан, онолико колико може бити у односу на његову позицију.“
    Пре неколико година, Твитер је увидео да су верски лидери међу најактивнијим корисницима друштвене мреже а данас тим људи ради на обучавању верских лидера, међу њима и католичких бискупа.
    Папа Фрања је један од најутицајнијих верских лидера на Твитеру, твитује на 9 језика уз око 20 милиона пратиоца. Овај успех помаже при убеђивању неких америчких бискупа, који су скептични по питању коришћења Твитера, да се придруже мрежи.
     
    „Мислим да све што виде да Св.Столица ради, они желе да се угледају на то што ради“, каже Којн. Наравно, неће сваки бискуп да дође на мрежу. „Увек ће бити неких који ће нерадо користити друштвену мрежу. Не значи да је неуспешан, већ само другачији.“
    Хелен Осман, секретар Одбора за комуникацију при АБК, која координира Твитер обуком, изјавила је да има велика очекивања.
     „Нисам сигурна да је Црква икада била авангарда неком медију, али када једном уђемо у то, онда смо максимално у томе“, рекла је она.
    Особље конференције је присуствовало вишесатном семинару ове недеље, и очекивано је учешће бискупа, уживо и „online“ и у наредним месецима.
     
    Када је папа посетио Филипине ове године, постављен је нови рекорд у твитању. Десило се да је мрежа тада пала. Да би ово избегли, „AT&T and Verizon“ планирају да поставе  хотспот уређаје у Вашингтону и Филаделфији да би посетиоцима дали могућност да на друштвеној мрежу учествују у папиној посети.
    Међу онима који ће твитовати из Вашингтона (ДК), биће и ,некада скептични, Вестер.
    „То је начин да непосредно одговорим, да поделим шта видим и мислим, да се повежем са људима у надбискупији“, каже он.
     
    Ево неких примера како амерички бискупи твитају:
     
    (саме твитове нисам преводио- погледај линк и на крају текста и саме твитове)
     
    http://www.cruxnow.com/church/2015/05/29/the-pope-is-coming-bishops-start-your-tweets/
  2. Волим
    deda got a reaction from sleki in Епископи на Твитеру?   
    Имам конкретан предлог. Сматрам да би наши Архијереји СПЦ требали да отворе профиле на Твитеру (барем они који су склони ка употреби савремених средстава комуникације и савремене технологије). Чињеница да је ова друштвена мрежа све заступљенија у свету па и код нас, да се поприлично разликује од Фејсбука и да је јавна и отворена. Свако на интернету може читати било чије твитове (није услов да и ти имаш профил да би другог читао), осим ако профил није закључан.
    Како сам и сам дугогодишњи корисник Твитера, планирао сам да овај предлог (немој да се смејете) пошаљем неким епархијама, па ће можда неко од секретара (или особља) који чита мејл да пренесе свом Епископу овај скромни, искрени предлог.
     
    Свако ће се запитати- А што да наши Епископи отварају профил?
    Чињеница је да Цркву (СПЦ) нападају данас сви редом, од политичара (скоро и потпредседник ДС-а Борко Стефановић у свом Програму изнео предлог да веронаука треба да се "врати" у цркву и да се верске заједнице опорезују, и није једини који то мисли) до лаика. Новинари раде свој део "посла" (читај: битна им је афера, а то што не познају материју, нема везе...). 
    Јесте, имамо и веронауку и сајтове и свашта нешто... али на Твитеру, мислим, некако би ти наши Епископи били ближе лаицима, и верном и неверном народу, који очигледно тражи одговоре.
     
    Скоро прочитах да је Твитер тим направио сарадњу са Католичком црквом. Наиме, ради организације посете Папе САД-у, Твитер тим на семинарима обучава њихове великодостојнике (кардинале, надбискупе, бискупе) око употребе ове друштвене мреже. Многи кардинали и бискупи већ имају профиле. И, могу вам рећи, делује доста занимљиво.
     
     
    п.с. У следећем посту преносим тај текст.
  3. Волим
    Guest
    deda got a reaction from Guest in Епископи на Твитеру?   
    Преносим линк једног текста са насловом "Папа долази. Бискупи, крените са твитањем."
    Линк ка оригиналном тексту, на енглеском језику, налази се на дну овог поста.
     
     
    (мој превод за оне који не знају енглески. Морам да се оградим- превод и није баш нешто квалитетан, не замерите)  
     
     
    Папа долази; бискупи, почните са твитањем
     
    Надбискуп Џон Вестер је приметио да је свештеник, коме се обраћао, ометен.
    Заинтригиран, Вестер га је питао о чему се ради. Свештеник је објаснио да је његов нећак направио ново средство комуникације и да сада међусобно размењују  кратке поруке о томе где су били, шта су јели. Вестер се нашалио да свештеников нећак треба да се врати учењу.
    Годинама касније, свештеник и нећак, оснивач Твитера Џек Дорси, су се последњи смејали.
    Не само да је платформа друштвеног медија у вредности од неколико стотина милиона долара, него је постала главно средство комуникације папе Фрање и десетине кардинала и бискупа, укључујући и самог Вестера. Данас, када се амерички католици припремају за долазак папе Фрање, шачица твитујућих бискупа нерадо припрема своје вршњаке да се логују и да почну да твитују.
    Вестер, који ће ускоро бити постављен за надбискупа Санта Фе, један је од око 40 бискупа који су активни на Твитеру, према Америчкој бискупској конференцији (АБК). То значи да око 160 не твитује и АБК  ради да то промени. Представници фирме са седиштем у Сан Франциску обучавају бискупе, и њихово особље, како да користе Твитер и како да Твитер буде део папских разговора у септембру.
    Бискуп Берлингтона (Вермонт) Кристофер Којн, председник Одбора за комуникацију АБФ, изјавио је сајту КРУКС,  да су два хаштага (кратка фраза која почиње # тарабом и помаже да се сортирају хиљаде твитова који се објаве сваке секунде) изабрана да помогну твитер корисницима да буду у току са папином посетом Вашингтону, Њујорку и Филаделфији #PopeInUs  #ElPapaEnUSA
    Којн је изјавио да има смисла то што користи Твитер у својој бискупији, како би се одазвао папином позиву да цркву  приближи људима тамо где се они налазе.
    „Они не морају да долазе код вас, ви идите к њима. То је више јеванђељски, изаћи и проповедати добру вест“, рекао је он.
    Вестер се слаже, говорећи за КРУКС, „да је Св.Павле данас жив, верујем да би непрестано користио друштвене мреже, јер је то одличан начин да ширите вест.“
    Када се папа Бенедикт XVI придружио Твитеру, Ватикан је морао да превазиђе оштар скептицизам код неких старијих црквених лидера у погледу коришћења нове технологије. Неки су сматрали да 140 карактера у папиној поруци, што је лимит на Твитеру, јесте испод достојанства папске канцеларије.
    „Али људи су рекли исту ствар и о Радио Ватикану пре 50 година“, рекла је Клер Дијаз Ортиз, аутор књиге „Twitter for Good“ и члан Твитер тима који је помогао Светој Столици да се повеже 2013. године. Она је рекла да је изненађена отвореношћу одређеног особља  Ватикана ка новим медијима као и ефикасношћу папе Фрање у употреби овог средства.
     
     „То је супер органско“, рекла је она, „очигледно је да је он папа и да ту има више слојева, али када погледате његове твитове, схватићете  да је он транспарентан, онолико колико може бити у односу на његову позицију.“
    Пре неколико година, Твитер је увидео да су верски лидери међу најактивнијим корисницима друштвене мреже а данас тим људи ради на обучавању верских лидера, међу њима и католичких бискупа.
    Папа Фрања је један од најутицајнијих верских лидера на Твитеру, твитује на 9 језика уз око 20 милиона пратиоца. Овај успех помаже при убеђивању неких америчких бискупа, који су скептични по питању коришћења Твитера, да се придруже мрежи.
     
    „Мислим да све што виде да Св.Столица ради, они желе да се угледају на то што ради“, каже Којн. Наравно, неће сваки бискуп да дође на мрежу. „Увек ће бити неких који ће нерадо користити друштвену мрежу. Не значи да је неуспешан, већ само другачији.“
    Хелен Осман, секретар Одбора за комуникацију при АБК, која координира Твитер обуком, изјавила је да има велика очекивања.
     „Нисам сигурна да је Црква икада била авангарда неком медију, али када једном уђемо у то, онда смо максимално у томе“, рекла је она.
    Особље конференције је присуствовало вишесатном семинару ове недеље, и очекивано је учешће бискупа, уживо и „online“ и у наредним месецима.
     
    Када је папа посетио Филипине ове године, постављен је нови рекорд у твитању. Десило се да је мрежа тада пала. Да би ово избегли, „AT&T and Verizon“ планирају да поставе  хотспот уређаје у Вашингтону и Филаделфији да би посетиоцима дали могућност да на друштвеној мрежу учествују у папиној посети.
    Међу онима који ће твитовати из Вашингтона (ДК), биће и ,некада скептични, Вестер.
    „То је начин да непосредно одговорим, да поделим шта видим и мислим, да се повежем са људима у надбискупији“, каже он.
     
    Ево неких примера како амерички бискупи твитају:
     
    (саме твитове нисам преводио- погледај линк и на крају текста и саме твитове)
     
    http://www.cruxnow.com/church/2015/05/29/the-pope-is-coming-bishops-start-your-tweets/
  4. Волим
    deda got a reaction from Баба in Епископи на Твитеру?   
    Имам конкретан предлог. Сматрам да би наши Архијереји СПЦ требали да отворе профиле на Твитеру (барем они који су склони ка употреби савремених средстава комуникације и савремене технологије). Чињеница да је ова друштвена мрежа све заступљенија у свету па и код нас, да се поприлично разликује од Фејсбука и да је јавна и отворена. Свако на интернету може читати било чије твитове (није услов да и ти имаш профил да би другог читао), осим ако профил није закључан.
    Како сам и сам дугогодишњи корисник Твитера, планирао сам да овај предлог (немој да се смејете) пошаљем неким епархијама, па ће можда неко од секретара (или особља) који чита мејл да пренесе свом Епископу овај скромни, искрени предлог.
     
    Свако ће се запитати- А што да наши Епископи отварају профил?
    Чињеница је да Цркву (СПЦ) нападају данас сви редом, од политичара (скоро и потпредседник ДС-а Борко Стефановић у свом Програму изнео предлог да веронаука треба да се "врати" у цркву и да се верске заједнице опорезују, и није једини који то мисли) до лаика. Новинари раде свој део "посла" (читај: битна им је афера, а то што не познају материју, нема везе...). 
    Јесте, имамо и веронауку и сајтове и свашта нешто... али на Твитеру, мислим, некако би ти наши Епископи били ближе лаицима, и верном и неверном народу, који очигледно тражи одговоре.
     
    Скоро прочитах да је Твитер тим направио сарадњу са Католичком црквом. Наиме, ради организације посете Папе САД-у, Твитер тим на семинарима обучава њихове великодостојнике (кардинале, надбискупе, бискупе) око употребе ове друштвене мреже. Многи кардинали и бискупи већ имају профиле. И, могу вам рећи, делује доста занимљиво.
     
     
    п.с. У следећем посту преносим тај текст.
  5. Волим
    deda got a reaction from blue in Филмови који се не пропуштају   
    После овог филма, све око мене је било шарено, лепо и весело наредних неколико дана.

  6. Волим
    deda got a reaction from emilija in Филмови који се не пропуштају   
    Јој, да. ФИлм је одличан. Мени се свидео. И, стварно, та руска трагика, пожртвованост, љубав... још увек не могу да схватим Русе... као и у Сибирском берберину, кад се воли, онда се воли целим својим бићем. Многима то изгледа патетично али за мене, то је права љубав. Воли или умри. Нема компромиса, средине. Уф, какав осећај. Да се човек најежи.
  7. Волим
    deda got a reaction from Дијана. in Смисао патње..."Свјакоје дајаније Божије благо"...Колико вера и Литургија, побеђују проблем бола и смрти?   
    Страдање. Несрећа. Једна од егзистенцијалистичких тема. Непресушна тема код Достојевског (ког још увек проучавам и упознајем). Смисао страдања. Често се питамо зашто баш ми страдамо, зашто се баш нама дешава то, зашто нас Бог "кажњава"?
    По мом мишљењу, страдање је саставни део живота. Проблем је у нама, у томе како ми прихватамо то страдање. Увек сам говорио да не можеш спознати сву лепоту и красоту неба док не видиш сву горчину и таму дна. Јер, заправо не знаш колико је то "горе" лепо и дивно. Прво се десио Велики Петак па тек онда Велика Недеља, прво Страдање па онда Васкрсење. Имамо милион примера код уметника, заправо мислим да је уметност неодвојива од страдања. Велики уметник је имао разна живота страдања, што физичка, што и психичка. То је и саставни део Божије икономије. Пре доласка Господа, прво се јавио Св. Јован Крститељ који је позивао на покајање. Преумљење. Преображење. Преобраћење. Јевреји пре него што су улазили у свој храм, прво су се прали водом која је била испред храма. Хришћани, пре него што постану чланови Цркве, литургијске  заједнице, прво се оперу од свега пређашњег водом спасења у светом чину крштења. Кад идемо код неког на славу, скинемо стару одећу и обучемо нову. Можда овоме може да се дода и она народна "без невоље, нема богомоље". Има у томе истине.
    Да бисмо некад нешто схватили, потребно је да се доста помучимо, прођемо и кроз неку своју кризу, кроз своје страхове.
    Али, није проблем у паду већ у (не)устајању. Није грех пасти, грех је не устати после пада. Пад је саставни део човековог палог живота али то је само последица људске слободе. Поред своје (људске) тежње за грехом (због злоупотребе слободе), човек такође има и онтолошку тежњу за добрим, за савршенством. Знамо по речима Христовим шта ће и Ко ће победити на крају. Наше је да се чврсто држимо уз Васкрслог (увек акценат стављам на Васкрслог) Христа јер ће, по речима великог Достојевског, лепота спасити свет.
  8. Волим
    deda got a reaction from Жика in Andrei Tarkovsky   
    Мени је фантастичан Рубљов. Најдирљивија сцена са звоном, кад клинац крене да плаче, да рида и ваља се по блату јер је звоно прорадило.
  9. Волим
    deda got a reaction from Mini Mi in Savremena iskusenja i mladi   
    Сматрам да ништа није лоше само по себи него да зависи од наше слободне употребе. Као и мрсна и посна храна. Није мрсна храна лоша по себи зато што се не једе у време поста. А човеку је дато да буде господар створеног света и да управља њиме а не да робује. Тај јаз између човека и природе је последица првородног греха али човек треба да се труди, да тежи савршенству, Христу.
    ШТо се конкретног питања теме тиче, мислим да секс пре црквеног брака није лош али зависи од наше употребе тј од тога како га ми доживљавамо. Сматрам да је секс са особом са којом смо у љубавној вези, продубљивање и испољавање те везе а не блуд. Са друге стране, секс "за једну ноћ" је класично задовољавање својих потреба, нагона, што је робовање природи. Мада, искрено, мислим да и ту има неких позитивних ствари (знам да ће се на ово мноогиии саблазнити, али ајде да причамо сви отворено). Нпр, ако неко нема секс пре брака и први секс му буде у браку.... лично мислим да ће он много теже савлађивати животне препреке у вези, да ће другачије гледати на ствари, да неће најбоље разумети неке ствари око њега (везане за тај брак и сексуални однос у њему).... плус још, ако је његов партнер већ имао однос пре брака, проблем више. Мислим да је и секс део одрастања, менталног одрастања.... И држим се оног правила да ако пар има проблема у сексу-има проблема у вези. Секс никад не треба да буде најбитнији, али никако ни најмање битан. Секс је, по мени, веома битан.
    Наравно да ништа није немогуће, таман посла. Уз Божију помоћ, све је могуће.
    п.с.  сад, не знам колико сам био јасан.... 
  10. Волим
    deda got a reaction from Тања1 in Ваша библиотека   
    Нису књиге, али јесте мини библиотека  
    Опростите на мали спам


  11. Волим
    deda got a reaction from Rašo in Добра народна музика...   
    Уф. Тома је краљ. Прави боем. Без компромиса. Ево једне приче коју сам чуо и прочитао у једној књизи.
    (ово сам скинуо са нета, неко је ископирао то из књиге)
    Negde osamdesetih godina svirao sam sa svojim orkestrom “Zlajini drugari” svadbu jednom Dorcolcu u “Velikoj Skadarliji” kod Srbe. Mladozenjina zelja je bila da mu peva Toma Zdravkovic. “Kralj” je po obicaju bio na visini ocekivanja. Glasom i cuvenim sarmom fascinirao je sve, pa je uz obode baste bilo vise slusalaca, nego na svadbi.
    Kada je svadba zavrsena, Toma i ja smo krenuli uz kaldrmu lagano, jer sam ja nosio kofer sa harmonikom. Negde kod kafane “Tri sesira” iznenadi nas pravi proletnji pljusak. Sklonili smo se u bastu dok ne mine. Tu ispod strehe je stajala mala cigancica s’ velikom korpom punom ruza.
    Toma je znao i upita je :
    - Je li Zorice, kako si nocas prosla?
    - Lose je bilo, mnogo lose Tomo. Ali, vece mi je i pored loseg pazara, bilo prelepo. Slusala sam te kako si pevao i zadovoljna sam.
    Toma je iz dzepa izvadio novac i bez reci ga prosledio u njenu kecelju.
    Zorica mu je uzvratila jednom lepom ruzom.
    Pravo iznenadjenje je tek sledilo.
    Kad’ smo nakon sto je prestala izasli iz Skadarlije, a posto smo se rastajali jer smo isli u dva razlicita pravca, Toma mi rece :
    - E, majstore, daj mi 100 kinti za taksi.
    Tek tad’ sam shvatio da je maloj Zorici dao citav honorar od 700 maraka !
    On se nije dao iznenaditi. Pogledao me i rekao :
    - Njoj su pare potrebnije, a i ova ruza, veruj mi, vise vredi od bilo kojih para.
    ...Kad’ se Toma preselio na neko lepse mesto, svirao sam negde u Svajcarskoj. Zao mi je, nisam mogao biti na poslednjem ispracaju najvecem boemu koji je setao ovim prostorima. Moj gitarista mi je kasnije pricao. Na sahrani je dominirao jedan veliki venac od prirodnih ruza na kojem je pisalo – “Tomo, moje detinjstvo te zali”, a donela ga je, tada vec devojka, lepa cigancica Zorica...
    п.с.  Мислим, шта рећи....                     
  12. Волим
    deda је реаговао/ла на Александар Милојков у Полемика епископа Атанасија Јевтића и др Зорана Ђуровића   
    Нажалост, наши теолози веома често одступају од научног приступа на теме које су постављене на научним методама, попут ове оца Зорана. Тако, уместо плодне дискусије имамо идеолошко препуцавање. Теологија се претвара у идеологију. Њен једини "аргумент" постаје име у које нико не сме дирнути. Тужно, градимо науку на логичкој грешци argumentum ad autoritatem. То ће нам се обити о главу и када је у питању статус, углед и делотворност теологије, али и када је општи литургијски живот Цркве у питању. Ми сами једни другима нећемо деловати озбиљно а камоли "спољном свету".
  13. Волим
    deda got a reaction from Дуња in Добра народна музика...   
    Уф. Тома је краљ. Прави боем. Без компромиса. Ево једне приче коју сам чуо и прочитао у једној књизи.
    (ово сам скинуо са нета, неко је ископирао то из књиге)
    Negde osamdesetih godina svirao sam sa svojim orkestrom “Zlajini drugari” svadbu jednom Dorcolcu u “Velikoj Skadarliji” kod Srbe. Mladozenjina zelja je bila da mu peva Toma Zdravkovic. “Kralj” je po obicaju bio na visini ocekivanja. Glasom i cuvenim sarmom fascinirao je sve, pa je uz obode baste bilo vise slusalaca, nego na svadbi.
    Kada je svadba zavrsena, Toma i ja smo krenuli uz kaldrmu lagano, jer sam ja nosio kofer sa harmonikom. Negde kod kafane “Tri sesira” iznenadi nas pravi proletnji pljusak. Sklonili smo se u bastu dok ne mine. Tu ispod strehe je stajala mala cigancica s’ velikom korpom punom ruza.
    Toma je znao i upita je :
    - Je li Zorice, kako si nocas prosla?
    - Lose je bilo, mnogo lose Tomo. Ali, vece mi je i pored loseg pazara, bilo prelepo. Slusala sam te kako si pevao i zadovoljna sam.
    Toma je iz dzepa izvadio novac i bez reci ga prosledio u njenu kecelju.
    Zorica mu je uzvratila jednom lepom ruzom.
    Pravo iznenadjenje je tek sledilo.
    Kad’ smo nakon sto je prestala izasli iz Skadarlije, a posto smo se rastajali jer smo isli u dva razlicita pravca, Toma mi rece :
    - E, majstore, daj mi 100 kinti za taksi.
    Tek tad’ sam shvatio da je maloj Zorici dao citav honorar od 700 maraka !
    On se nije dao iznenaditi. Pogledao me i rekao :
    - Njoj su pare potrebnije, a i ova ruza, veruj mi, vise vredi od bilo kojih para.
    ...Kad’ se Toma preselio na neko lepse mesto, svirao sam negde u Svajcarskoj. Zao mi je, nisam mogao biti na poslednjem ispracaju najvecem boemu koji je setao ovim prostorima. Moj gitarista mi je kasnije pricao. Na sahrani je dominirao jedan veliki venac od prirodnih ruza na kojem je pisalo – “Tomo, moje detinjstvo te zali”, a donela ga je, tada vec devojka, lepa cigancica Zorica...
    п.с.  Мислим, шта рећи....                     
  14. Волим
    deda got a reaction from Саша од Москве in FiLmSkI CiTaTi   
  15. Волим
    deda got a reaction from Саша од Москве in FiLmSkI CiTaTi   
    "Не мрзи своје непријатеље. То утиче на твоје расуђивање"- филм Кум 3;  Мајкл Корлеоне (Ал Паћино) у хеликоптеру говори свом сестрићу, будућем куму, Винсенту (Енди Гарсија). Пошли су на пословни састанак.
    "Гордост. Мој омиљени грех."- филм Ђавољи адвокат; говори Ал Паћино силазећи низ степеницу на крају филма
  16. Волим
    deda got a reaction from Славица Дујаковић in Упознајмо се - представимо се   
    Младен Алексић из Јагодине. Имам 24 године (то је 85 годиште). Студент који завршава Богословски факултет и покушава да упише филмску режију на ФДУ. Студент који жели да споји теологију са кинематографијом. Неки ме и знају као чтеца из цркве.
    А податке о висини, тежини, боји очију, матичном броју баш и не бих  winter
  17. Волим
    deda got a reaction from blue in Филмови који се не пропуштају   
    Schindler's List - Trailer
  18. Свиђа ми се
    deda got a reaction from Милошшш in Ф. М. Достојевски   
    Великан, апостол хришћанства. Званично није уврштен у ред светитеља али за мене јесте. Још један пример где сам научио да Васкрсења нема без страдања и крста. Човек који је рекао неке неверованте ствари о Човеку, Богу, Христу, о суштини човековог живота, о обожењу. Ма милион ствари. Исувише широк а опет тачан и конкретан. Удара право у центар.
    Нажалост, нисам прочитао сва његова дела. Доста нисам. Али, годинама га читам и покушавам да га још боље схватим и разумем. Човек за кога је св. Јустин рекао да је за њега био и учитељ и мучитељ. Човек о коме се непрестано пише, који представља непресушни извор када се пише и прича о хришћанству, Русији, религији, књижевности. И, опет, свако га схвата на свој начин. За неке, он је само један од великих писаца. За мене, он је нешто много више од тога.
    Беше прво Савле а онда је постао Павле. Открио је многе чињенице из психологије пре саме науке. Често себе питам како му је бре то пошло. Наравно, није то докучио тако што је само седио и читао, него је све муке, патње, злобе осетио на својој кожи, у свом  животу.
    Неки критичари су рекли да није морао да напише ништа од својих дела сем Легенду о Великом Инквизитору (поглавље у роману Браћа Карамазови). То поглавље је мени отворило очи о многим питањима и проблемима у животу. Слобода, човек, патња, Велики Бог, Христос... Тек након прочитаног поглавља, буквално сам схватио суштину и значај појма слобода. Од тада сам многе ствари почео да гледам другим очима.
    Достојевски се целог свог живота бавио човеком. Докучавао га, улазио му у дубину. И та своја "антрополошка истраживања" је делио са читаоцима кроз папир али не зато што је баш то хтео, већ да би се прехранио. Тако је зарађивао за живота. Своја истраживања није обављао у неким лабораторијама већ је његов живот био истраживање, његов однос са људима около себе, са пријатељима, непријатељима, женама... Чувене су његове речи  "Човек је преширок. Сузио бих га".  Наравно, многима су познате његове изреке.
  19. Волим
    deda got a reaction from Nikolajj in Шта мислите о богословском дијалогу Православне Цркве са римокатолицима?   
    Па зар није Христос рекао : "Идите и научите СВЕ НАРОДЕ крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа, сада и увек и у све векове. Амин."
  20. Волим
    deda got a reaction from verum est in beer in Шпанска Православна Цркве (Iglesia Ortodoxa Española)   
    Ја сам планирао да радим документарни филм о њима, али никако да набавим та финанс.средства... Иначе, чак сам и са њима ступио у контакт. Кажу да је и тај о. Жоан скроз занимљив као личност.
  21. Волим
    deda је реаговао/ла на Милан Ракић у Музички "Оскар" за Србина   
    Према одлуци комисије Универзитета из америчког града Луивила, Кентаки, лауерат Гравмејерове награде из области музике и музичке уметности за 2014. годину је српски композитор Ђуро Живковић.

    Ђуро Живковић, Извор за фото:USA Today
     
    Ђуро Живковић је рођен у Београду 1975. године. На новосадској Музичкој академији је започео студирање виолине, да би са истим студијама прешао у родни град, где је поред виолине код професора Властимира Трајковића започео и студије композиције. Специјалистичке студије је након 2000. године наставио на Краљевској музичкој академији у Стокхолму, где и данас ради. 
     
    Област његових музичких и композиторских интересовања су фолклор, те православно-византијско музичко наслеђе. На тим темељима је развио низ композиционих техника попут полиритмије, импровизације, лествичних низова заснованих на особеним хармонијама, полифоније слојева (мултиполифоније) и хетерофоније. Од 2002. све више га интересује организација хармонија, што је видљиво у новом приступу процесу компоновања. Живковићу је значајно тзв. хармонско поље, начин на који акорди постоје у кохеренцији или симбиози сами са собом, па и генеза и изградња хармонског пута. Његову музику наручују, изводе, снимају и емитују водећи ансамбли и солисти широм Европе, Јапана и Северне Америке. Добитник је Шведске Греми награде 2010. за дело Le Cimetière Marin у извођењу ансамбла Sonanza. 
     
    Гравмејерову награду у износу од 100000 долара Универзитета у Луивилу, добио је за композицију "О чувању срца" (On the Guarding of the Heart). Ово дело је први пут премијерно изведено на београдској Међународној трибини композитора пре две године у интерпретацији бечког "Клангфорума"...
     


     
    У данашњем клултурном додатку у листу Политика имате интервју са нашим композитором, у тексту "Музика је прозор ка оном свету", где Ђуро прича о својим почецима, о музици као врсти молитве, о созерцању, аскези, о "Филокалији" и Преподобном ави Филимону и још много, много тога

     
    http://louisville.edu/uofltoday/campus-news/zivkovic-wins-grawemeyer-music-prize
     
    http://grawemeyer.org/news-updates/zivkovic-wins-grawemeyer-music-prize
     
    http://www.newmusicbox.org/articles/university-of-louisville-announces-2014-100k-grawemeyer-music-prize/
     
    А од мене и свих форумаша ЖРУ, једно вееелико  facenew22222222  8086.gif 
  22. Волим
    deda got a reaction from kordun in Филмови који се не пропуштају   
    Овај филм (наши превели "У жару освете") ми је фантастичан. Дензел кога обожавам и сматрам невероватним глумцем, свиђа ми се камера и екстра је музика. Наравно, прича је одлична. Погледати обавезно!!!!!
    http://www.imdb.com/title/tt0328107/
    Man On Fire - Trailer
  23. Волим
    deda је реаговао/ла на w.a.mozart у Reč i delo pape Franciska I, medijske objave i reportaže   
    tu je i problem mentaliteta ili čak etosa jer kad papa uradi tako nešto vernici su (većina) programirani da se oduševe i upiru prstom u njega govoreći da je to primer dobrog pastira a naši bi verovatno, čak i da patrijarh ode u bolnicu ili na neko slično mesto i poseti bolesne, rekli - što ne hvata pedofile i lopove po crkvi umesto da se šeta po bolnicama?
     
    inače, slažem se da je izlazak iz Patrijaršije mali korak za patrijarha a veliki za Crkvu : )
  24. Волим
    deda је реаговао/ла на verum est in beer у Reč i delo pape Franciska I, medijske objave i reportaže   
    Када би и наш патрихарх кренуо у тако неке акције.
    Јесте лепо примати у патријаршији амбасадоре, спортисте, председнике... али је исто тако лепо изаћи мало из те патријаршије и обићи децу, старе, болесне...
    Мало је наша Црква неодлучна у неким стварима. Као дете, хоће ... неће ...
    Маркетинга правог нема нигде, а да се не лажемо нису имуни на маркетинг, али је усмерен на погрешну страну.
    Колико је само одушевљења и медијског праћења било када је папа отворио твитер налог или када направи овако нешто.
    Треба ми још пуно да учимо, тј да прихватимо и да имамо жељу да учимо.
  25. Волим
    deda је реаговао/ла на Александар Милојков у Равна Гора -дебата о серији на РТС-у   
    Ја се питам - зашто смо ми Хрвате држали у заједничкој држави? Зашто их, једноставно, нисмо пустили да на миру оду? Мислим да би много мање зла видели као народ да смо тако учинили. Југославија је наша највећа трагедија и наш највећи гробар и мислим да ту највише и сносимо кривицу. Зато што смо упорно гурали ту неинтелигентну и за нас погубну идеју.
×
×
  • Креирај ново...