Jump to content

mirko1929

Члан
  • Број садржаја

    476
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    5

Последњи трофеј

mirko1929 је имао/ла садржај са највише реакција!

1 Пратилац

Скорашњи посетиоци профила

703 посетилаца

mirko1929's Achievements

  1. Опет не разумеш поенту. Тертулијан је то мислио у значењу шта има вера с разумом? Он је инсистирао на томе да је вера ирационална ствар. Зато је после и постао јеретик, и то баш монтаниста.
  2. Можеш ли да замислиш како би хришћанство изгледало да је настало у Кинеском Царству? Не, наравно да не можеш. Нови Завет је писан у Римском Царству на старогрчком. Хришћанство је нераздвојиво од римске културе и грчке философије. Сам концепт Логоса и оваплоћења је из философије. Ето, не можемо ни да причамо о Христу без философије. Hе разумем шта је твој проблем? Да се чудиш и ишчуђаваш на све ово, је као кад би се чудио некоме што говори да је небо плаво. Ако хоћеш читај радове о питагорејском прокреационизму, ако нећеш, не мораш. Али да ми закераш за историјски преглед то не разумем.
  3. Види. Не знам шта ти мислиш, зашто се Христос иконопише са дугачком косом и брадом? Мислиш ли да то има икакве везе с тиме како је Исус стварно изгледао? Ево, да ти одмах кажем, нема, нема никакве. На најстаријим представама је обичан младић. У хеленистичком свету, међутим, зна се како врховно божанство треба да изгледа. К'о Зевс. Зашто се Богородица иконопише са црвеним ципелама? Зашто епископи носе омофор? Mилион зашто и само једно зато...
  4. Гледај, какве то везе има с овим што сам окачио? Ја сам само окачио два рада о питагорејском прокреационизму. То је све. Оно што сам ја писао, је само кратак историјски преглед сексуалне етике од вајдака до сексуалне револуције, с кратким освртом на философске школе. Контра Холивуду, римљани нису били склони оргијама. Напротив, оптужба да практикујеш оргије (и инцест, и једење беба) је био уобичајени метод да покушаш да дискредитујеш одређену групу. За оргије су пагани оптуживали хришћане, хришћани гностике, итд. Вомиторијуми, у Холивудском смислу, као собе где идеш да се исповраћаш након преједења да би јео још, никада нису постојали. Вомиторијум је само реч за велики пролаз у амфитеатру. Ми данас имамо у глави потпуно погрешну представу о старом Риму, а израсли смо на његовим вредностима.
  5. Има зрно истине у том поусту. А то је да фармацеутске куће воле да муљају, лажу, и заташкавају. Није им за веровати што би наш народ рекао. Е сад зашто им није за веровати, па... ствари су мало сложеније од графена: http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_largest_pharmaceutical_settlements
  6. Не знам зашто се овде као аргумент и узима оно шта је рекао овај или онај старац. Чињеница је да има нуспојава. Одлука за вакцинисањем мора да буде добровољна, и свко ко се вакцинише мора да буде упознат са нуспојавама пре вакцинације. То не важи само за вакцине. Требало би сваког пацијента упознати са потенцијалним нуспојавама када се било који лек преписује. Поговото у случајевима када последице могу бити трајне.
  7. Проблем је у томе што ти благе везе немаш о чему се овде прича. Нимало чак не капираш шта ја причам. То видим по овоме што сад приговараш. Знаш, било би добро да не гураш главу тамо где јој место није. Ако нешто не разумеш, само игнориши, немој да се утрпаваш.
  8. А ја ти кажем да причаш бесмислице. Видиш, ти данас можеш да се образујеш на изрекама стараца, поукама светих отаца, и сл. Али, пре тога није било, јер није ни било отаца пре отаца. Једино је било философа. Свети оци и рани подвижници су одрастали на философима. И ти онда узмеш и кажеш, не, ово што сам ја примио од отаца, нема везе с оним од кога су га оци примили, иако су га они примили од тога, па самим тим и ја, преко отаца. Хришћани су само охристовили оно што је већ постојало (вековима пре хришћанства). Стање бестрашћа је окосница стоичке философије, толико да је у свим светским језицима термин стоички постао синоним за кротко (слично томе је реч циник постала синоним за некога ко сматра да су људи неискрени). Тако ни нпр. исихазам није био ништа ново, већ охристовљење старе философске праксе омфалоскепсиса. Као што рекох, радови које сам окачио су на тему продора Питагориног погледа на сексуалност у хришћанство (питагорејски поглед је престао да буде ограничен на питагорејце и постао општеприхваћен у Римском царству још пре него што се хришћанство појавило, и упркос томе што питагорејци, за разлику од неких других школа, нису пропагирали безбрачност, пропагирали су максимално уздражање, а објаснио сам и зашто). Уместо што ми приговараш на историјском прегледу философских школа, узми па прочитај! Изреке Секстове су биле врло утицајно штиво међу хришћанима у другом и трећем веку. Видим по броју скидања да нико није скидао документе. Оно што сам ја писао је дакле само увод у контекст. Читај документе које сам окачио. Реално боље би било да ништа нисам писао, него само да сам окачио документе, без и једне једине речи. Онда се не би људи лепили за небитне ствари.
  9. Дај Боксите, с опроштењем, не сери. Него, ако хоћеш прочитај атачоване радове, а ако нећеш немој. Није хришћанство настало ex nihilo у потпуном културном мраку и интелектуалном вакууму, већ у најнапреднијој и најразвијенијој цивилизацији тога времена. Још је Јустин Мученик правдао лапање свега од стране хришћана тако што је рекао све што је добро и истинито је наше, па је развијао те своје теорије о Логосу Сперматикосу. Теолошка терминологија је сва преузета из философије. Не знам колики крембилиот треба да будеш да то не видиш. Философе и осликавају на фрескама припрата храмова заједно са старозаветним пророцима.
  10. Па да, антихистаминици прве генерације (нпр. Atarax) те убију у појам на мртво име. Не само што спаваш петнес' сати, него сутрадан цео дан не можеш да дођеш себи.
  11. Антихистаминике прве генерације. Они су поприлично безопасни (ако не мораш да возиш). Али мора да буду прве генерације. Ови друге и треће не делују на мозак.
  12. Моја истраживања историјата сексуалне етике су открила занимљиве ствари. Хришћани нису измислили ништа. Контекст у којем су настали, хришћани су наследили. Хрићшани су само упили културу у којој су се налазили, и интелектуалне традиције које су им биле при руци. Али ништа се нису битно разликовали ставови ни готово свих осталих светских култура, или чак нецивилизованих племена (изузетак је било по које забачено племе на Папуи Новој Гвинеји). Патријархат и брак (са девицама) су универзални, једино се разликују по томе колико жена човек може да има. Па тако, хришћани практикују моногамију, јер се налазе у Римском царству (римљани су ствари схватали врло озбиљно, па су тако казне за прељубу биле велике, а познато је и да је отац који ухвати своју неудату ћерку са наложником, или муж који ухвати своју супругу са швалером, in fragante delicti имао право да их убије на месту, не само жену и ћерку, већ и њихове љубавнике), иако је полигинија Библијска пракса, и имају читав низ различитих ставова о сексуалности наслеђених из философије (цео спектар ставова заступљених у философији, заступљен је и у хришћанству). Римски идеали били су pudicitia -- чедност, стриктни морал и univira -- стриктна моногамија, једно удавање за цео живот. Глумци, гладијатори, плесачице, проститутке, и сви остали који су зарађивали показивањем свога тела (као и професије повезане с њима, нпр. макрои) губили су правни статус слободњака, упркос томе што нису били робови. Овај статус се звао infamis. Овај статус су добијали не само они који су се бавили нечастним професијама, већ и неки за које се открије да су радили нешто понижавајуће у животу, нпр. пасивни хомићи. Старе културе (небитно да ли су биле хришћанске, или не) су без изузетка сматрале да је једини ваљан израз сексуалности унутар брака (изузетак је проституција, на коју се не гледа као на нешто позитивно, али толерише се, да заштити девојке од мушкараца, проститутке су нешто што су, попут крвника, чак и свети оци сматрали неопходним за опстајање и исправно уређење друштва, па тако свети Августин Ипонски пише Уклони проститутке из људских послова и све ћеш пореметити зарад похота), са притом различитим погледима на брак и сексуалне односе унутар истог. Наравно, ово није нешто што је ограничено само на Eвропске цивилизације. Иако је свуда, па и у Европи био познат невенчани брак (овде су хришћани замутили воду увођењем црквеног обреда -- невенчани брак није блуд, али је забрањен Триндентинским концилом, а није блуд ни грађански брак, оба су постојала пре увођења црквеног обреда; ваља поменути да је обредни брак, међутим, постојао много пре него што га је хришћанство увело, у римском паганизму, confarreatio, али је био ограничен -- није могао свако да ступи у такав брак, већ само патрицији), модерни концепт тзв. хукап културе није постојао нигде. Постојала је проституција, и модерне везе би од старих култура биле препознате као проституција (концепт тзв. предбрачног секса је модерног датума, и у доба када је узимање невиности девојци доводило до правно обавезујућег брака, могло се само говорити о насиловању, које упркос свом имену значи узимање девојке себи за жену не без њеног пристанка, већ без пристанка њеног оца или старатеља, њен пристанак је био небитан у целој причи). За мушкарце је било куд који мили моји, док је за девојке било апсолутно правило да се чувају за брак (отуда девојка у смислу млада жена, и девица у смислу невина жена и јесу били синоними, у свим језицима, због чега никада није престала расправа између јевреја и хришћана око тога шта пише код Исаије, да ли девојка ће зачети, или девица ће зачети), што додуше није било нарочито тешко постићи, будући да су девојке бивале врло рано удаване (у просеку са 14 година). Пошто је то било незамисливо у ранија времена, ступање у брак са женом (тј. како би ми данас рекли, девојком која није невина) или бившом проститутком сматрао се изразом крајњег милосрђа, и великим добрим делом учињеним од стране мушкарца према жени (па је тако један од средњовековних папа позивао верне мушкарце да за спас своје душе жене бивше проститутке). Примећујемо да је ствар једнострана и да су правила игре крајње патријархална, и то је тачно. Канони кажу да муж мора да се разведе од неверне супруге, док жена мора да трпи неверног супруга. Конкубинат је био допуштен од стране старих, чак и од стране хришћана, али конкубинат није био хукап, већ брак са особом нижег социјалног статуса (слободњак, или племић, са својом робињом). Хришћани су међутим инсистирали на раскидању конкубината ако мушкарац жели да се ожени (да ступи у брак са особом истог социјалног ранга), који међутим није сносио канонске последице стандардног развода (XVII канон првог сабора у Толеду, папа Лав Велики). Друге културе, оне које нису практиковале моногамију, допуштале су више од једне конкубине, као и било који број конкубина и супруга у исто време. Хришћани су многоженство сматрали за умерени блуд (Василије Велики). Одређене културе допуштале су инцест (пред-хришћанска египатска и пред-исламска персијска), али је он био ограничен на највише друштвене слојеве (додуше, то је био случај и код хришћана, махом су све владајуће породице у Европи у неком сродству). Девичанство је сматрано магијски и ритуално моћним у древним културама, и придаване су му разне мистичке особине (отуда онај чувени узус жртвовања девица). Весталке (посвећене девице у част богиње Хестије) у древном Риму су сматране важнима за живот државе, и кршење њихових завета је било строго кажњиво смрћу (и весталке, и онога који јој је у том кршењу „помогао“). Киници су били лутајући просјаци, претече каснијих, хришћанских јуродиваца. Оштро су извргавали руглу друштво својим необичним понашањем и понекад, на ироничан начин, скретали друштвени поглед на гладне и сиромашне. Оно што знамо јесте да су одбацивали лажну уштогљеност и малограђанштину, док су ствари, којих се, према њима заиста треба стидети: небрига за душу, непажња према телу, и непоштовање оца. Пропагирали су једноставну храну (дакле ништа месо, ништа колачи), од пића само воду, и индиферентност према нелагодностима. Нпр. Крат је зими ишао оскудно одевен, а лети претоварен одећом, намерно подвргавао себе увредама и јавним понижењима, итд. Киничка сексуална етика је изразито анти-противна. Никада није право време за брак: млад човек је премлад за брак, а стар престар. Швалерка увек има власт над швалером, ма био он и краљ. Проститука је отров умочен у мед. Прељуба није вредна ризика. Бити вољен је несрећа, волети је неправда. Ипак остаје простора за сексуално олакшање, допуштали су мастурбацију као најмање зао вид сексуалног пражњења. Као друго по реду најмање зло, сматрао је добровољни брак, тј. брак где је супруга добровољно пристала да се уда за свог мужа (уместо по морању због очеве заповести, но ипак је и у овом случају захтевало очев пристанак). Међутим, девојка мора да има исту толику посвећеност врлини као и муж, и посвећеност исправном живљењу треба буде критеријум за одабир жене (а не физички изглед). Насупрот киницима, стоици су веома ценили јавни ред, устаљени поредак, и ригидне норме понашања, и били су блиски вишим сталежима. Циљ стоичког живота било је достизање стања бестрашћа (да, оног из православне духовне литературе, то смо покупили од њих). Стоици су били подвојени по питању брака. Неки су га сматрали попут хришћана, тајном сједињења двоје у једно. Други су пак били изричито против. Они који су били за брак, признавали су унитативни аспект људске сексуалности (нешто што питагорејци категорички одбијају) у раном пероду, док касније прихватају рестриктивну, питагорејску позицију. Тачка разилажења између стоика са епикурејцима је то што стоици пропагирају грађанску врлину и вршење друштвених дужности и обавеза, док се епикурејци повлаче из света, и сматрају да треба игнорисати богове и загробни живот. Стоици који су били против брака сматрали су, да човек који се спаја са женом, ризикује понижење обмане од стране жене. Сматрали су живот са женама забрињавајућим, јер су по њима жене непоуздана, лакомислена и свадљива (овај не баш ласкави став према женама дели и свети Августин Ипонски, који каже да је полност једино за шта жена треба мушкарцу, јер све друго што може да ради са женом, може да ради са мушкарем само много боље) бића, полу-људи. Такође, ови стоици су сматрали да ко ступа у брак излаже себе ризику туге која долази од губитка ближњих. Аргумент из туге сличан је аргументу против брака који је изнео свети Григорије Ниски (који је сам био ожењен, али претрпео велику породичну трагедију, што га је нагнало да пише у прилог монаштва). Епикур је сматрао да је од сексуалне страсти више штете, него користи, и тако одговара младићу који се интересује за шврљања: Разумем да је твоја природна наклоност превише настројена ка блудној страсти. Прати своју наклоност како ти воља, само да не прекршиш ни законе, не узнемириш старе обичаје, не наудиш ниједноме од својих ближњих, не повредиш своје тело, нити ћердаш имовину. Да не пркршиш једну, или више од ових ствари је немогуће; јер човек никада не добија никакво добро од блудне страсти, а срећан је ако не прими штету. док је Лукреције приде ниподаштавао и заљубљеност, и романтичну љубав. Епикурејци су словили су за хедонисте, иако су заправо били аскетски настројени. То је пошто њихов хедонизам није био усмерен на уживање у чулним уживањима, већ је за њих уживање била слобода од менталних и физичких узнемирености. Било какво чулно уживање било је противно овом циљу, пошто нпр. једење укусних јела чини да будеш узнемирен, када ти се тражи да поново једеш то јело. Циљ им је стога био достизање стања апсолутног спокојства. Сексуалност увек негативно утиче на постизање спокојства, те је стога епикурејски поглед на исту врло негативан. Међутим, курварство је било сматрано мањим злом од љубавних веза, пошто емотивно уношење још више узнемирава спокојство човека него пуко задовољење нагона. Ипак, допуштали су брак у одређеним условима. И тако Епикур каже да је допуштено женити се ако и само ако човекова животна ситуација то захтева, уколико човек не може достићи стање спокојства ни на један други начин. Епикурејци по питању брака, дакле сличе апостолу Павлу (жени се да се не успаљујеш). Овај став (брак је ради спречавања блуда), супротан питагорејском прокреационизму, држао је и свети Јован Златоусти. Убедљиво најекстремнији су били неопитагорејци са тзв. питагорејским прокреационизмом. Неопитагорејци су сматрали да су сва телесна задовољства и сви телесни импулси штетни по чистоту душе. Једини дозвољен вид испољавања полности је само, једино, и искључиво у сврху размножавања унутар брака, а и тада полни однос мора да буде уздржан, такорећи с гађењем. Ко ужива у полом односу, ма и са супругом, ма и у циљу прокреације, свеједно прељубу чини. Љубав се мора водити на бестрасан начин да деца не би била разјарена, да не би попримила страсну нарав. Сматрали су да је зачеће изузетно трауматичан догађај за душу (душа се утамничава), те било које додатно излагање стресу негативно утиче на дете. Веровали су да што су родитељи сексуално неуздржанији, то ће дете бити зверскије. Мастурбација је геноцид, пошто су веровало да је жена само плодно тле, и не учествује у зачећу, а да се у мушком семену налазе мали људи. Питагорејски поглед на ствари је био изразито популаран међу монаштвом (пошто је неопитагорејска литература била изразито рабљено штиво међу раним монаштвом -- убеђење да што више умртвиш тело, то ти је душа ближа Богу је неопитагорејска доктрина), и званични је став РКЦ. У атачу су два врло занимљива научна рада на тему питагорејског односа ка сексуалности. Овај историјски осврт горе сам написао као увод за ова два рада. Оно што се да приметити приликом истраживања философских школа је колико хришћанство заправо дугује њима, у сваком погледу. gaca2000.pdf Pythagorean.pdf
  13. Штагод да је, није ни битно, превише је опасно. У свету се полако укида преписивање бензоса за било шта. Америчка FDA је недавно издала Black Box упозорење за њих. У принципу не би требало да се користе сем у анестезиологији.
  14. Преписују, али лекари који то раде нису нормални, и то је врло неодговорно. Та група лекова има рибаунд ефекат, па може да након што прође трајање лека заправо погорша симптоме (а може да има и парадоксални ефекат, па да појача симптоме за које је преписан, уместо да их уклони). Поготово ми нису јасни ови доктори што то преписују у трудноћи, или ове коњске дозе, то је већ чиста тровачина, и ван Балкана може за то озбиљно да се одговара.
×
×
  • Креирај ново...