Jump to content

Vanjah

Члан
  • Број садржаја

    30
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на JESSY у Поуке старца архимандрита Емилијана   
    Децо моја, погледајте како све почиње у простоти. У Цркви вас је само пар. Како ли се незначајним чини овај почетак. Ни птице из околине нису се још пробудиле. Толико је пусто! Ви неколицина млађаних душа, дошле сте да би започеле нови период у свом животу овде, на овако тесном месту, на месту које су многе сузе Светитеља залиле. Ко би знао колико је година прошло од када је боравио калуђер на овом месту. Колико ли само година овај манастирчић није примио посвећене душе! А сада долазите ви тако смирено и просто; и долазите, долазите...Ма, ко може замислити шта је могуће да данас започне у овој посве сиротој средини? Ко може да претпостави колико Светитељки је могуће да се изнедри из ваших трудова и напора, који почињу данас, и да се упише у каталог и уђе у хор Светих? Претходно, пак желео бих да вам кажем како видим ваш нови живот од данас. Ви нисте дошле овде да бисте побегле далеко од људи, него од онога што људи носе са собом. Нисте дошле да бисте се одвојиле од заједнице, него од сујете и пропадљивости. Но, нисте чак дошле ни само зато да бисте побегле од онога што људи носе са собом и од пропадљивости. То није довољно. Ви треба на овом новом месту да чините знамења и чуда невиђена. И ова ће вам бити знамења, да сте Његове ученице: да научите и да вежбате очи своје душе да гледају Бога, Који у тајни дела. Свој дух да обучите истраживањем дубина Божијих. Свети Дух ће свакодневно чинити Бога присутним међу вама. Верујте у ово дечице моја, и изгарајте са овим...Ви ћете зидати себе, а благодат ће зидати ваш манастир. Ви крчите путеве да Господ проходи њима. Старац Емилијан сестринству манастира Ормилија
  2. Свиђа ми се
    Vanjah got a reaction from Просечан србенда in Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш   
    Ti sve okrećeš naopačke. Osnovno razlikovanje pomisli zakomplikuješ do te mere da ga preformulišeš u nekakav nedostupan dar, valjda da bi se oslobodio odgovornosti od truda na radu sa pomislima.
    Ne znam samo šta će ti to kada dobre pomisli donose radost.
  3. Свиђа ми се
    Vanjah got a reaction from Милошшш in Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш   
    Ti sve okrećeš naopačke. Osnovno razlikovanje pomisli zakomplikuješ do te mere da ga preformulišeš u nekakav nedostupan dar, valjda da bi se oslobodio odgovornosti od truda na radu sa pomislima.
    Ne znam samo šta će ti to kada dobre pomisli donose radost.
  4. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на Онуфрије у Да ли се пости Ђурђевдан 2015. године?   
    На Светој Гори су током године (ван великих постова, а опет под условом да није неки празник или славословна или полијелејна служба Светоме) понедељак, среда и петак увек на води, а тим данима се такође служи литургија. Но, пракса је да се тим "обичним" данима не узимају 1., 2. Слава и блажена већ дневни антифони, али пост није ублажен зато што се служи литургија. На Велику Суботу такође имамо литургију, а то је опет једина субота коју постимо на води односно сухоједењем.
     
    По Типику (званичном) Преполовљење је разрешено на рибу и вино.
  5. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на obi-wan у СТОП руднику литијума! Рио Тинто - Марш са Дрине! ПОТПИШИТЕ ПЕТИЦИЈУ!   
    "RIO TINTO je, nama koji hoćemo da znamo, već dosta poznat. Ipak sam hteo da proverim, kako taj monstrum, i posle 150 godina, uništava živote ljudima širom sveta i zašto je došao baš u Srbiju. Neke stvari su postale jasnije.
    RIO TINTO je nastao kupovinom istoimenog rudnika bakra i zlata u Huelvi (Španija) 1873.god. od strane konzorcijuma koga je predvodio Englez Hju Mateson sa učešćem od 24%, zatim DOJČE BANKA sa 56% i građevinska firma Clark, Punchard & Co sa 20%. Na ulogu Dojče Banke u poslovanju RIO TINTA ću se posebno osvrnuti kasnije. Tokom 1. i 2. Svetskog Rata, RIO TINTO se otvoreno stavio na pogrešnu stranu. U godinama intenzivnog naoružavanja Nemačke pod Hitlerom, RIO TINTO je isporučivao gvožđe i rudu gvožđa Hitleru, pod zaštitom diktatora Franciska Franka uz čiju je pomoć u krvi gušio pobune i štrajkove. Rudari su bili STRELJANI na svaki pokušaj da se spreči naoružavanje nacista. Kasnije se RIO TINTO pravdao da su "morali pod pritiskom", zaboravljajući da su tim zločinima aplaudirali na godišnjoj skupštini akcionara 1937. u Londonu. Važno je napomenuti da je RIO TINTO u većinskom vlasništvu porodice Rotšild još od 1888. što objašnjava obilato pomaganje nacistima i pohlepu bez griže savesti koju RIO TINTO demonstrira, kako tada - tako i danas. A ovo je tek početak... 1. Kako RIO TINTO posluje? Onako kako im se dozvoli. Naime, gde god su došli, bile to uređene demokratije poput Kanade i Australije ili države sa nestabilnim korumpiranim vladama poput Indonezije, Papua Nove Gvineje i država centralne Afrike - RIO TINTO ostavlja pustoš. Pangua rudnik u Papua Novoj Gvineji je zatvoren posle građanskog rata koji je trajao 10 godina, od 1990-1997 je poginulo 10.000 ljudi u tom sukobu u kome je RIO TINTO kupovao oružje i opremu za vojsku PNG da ih štiti od besnih građana kojima je RIO TINTO zagadio vodu, vazduh i zemljište koji su i danas neupotrebljivi, decenijama pošto je RIO TINTO podvio rep i pobegao bez sanacije rudnika. Proces pred Vrhovnim Sudom SAD zbog počinjenih ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti, rasizma i ekološke devastacije PNG je u toku i pored obilnog lobiranja i podmićivanja RIO TINTA. Apelacioni sud SAD je odbio njihov zahtev za obustavu postupka. U Australiji je RIO TINTO srušio miniranjem arheološki lokalitet star 46.000 godina. Namerno, nikako slučajno. Najstarija ljudska naseobina na planeti, Aboridžinsko naselje u pećinama klisure Jukan u Zapadnoj Australiji, nestalo je zauvek. RIO TINTO je smenio par rukovodilaca i - poslao izvinjenje! Naravno, nije im palo na pamet da rudnik zatvore niti su preduzeli nešto za spas bar dela tog neprocenjivog istorijskog nasleđa. Ovakvih primera je mnogo. 2. Modus operandi: U razvijenim demokratijama služe se lobiranjem, korupcijom, razvlačenjem postupaka, skrivanjem iza ćerki-firmi, izbegavanjem sindikata i glumljenjem "francuske sobarice" - naprave sranje namerno pa se čude posledicama. U zemljama slabo razvijenim po pitanju demokratije, ekonomije i ljudskih prava, svemu gore navedenom se dodaju: ubistva, mobing, otvoreno nasilje, pljačka, finansiranje diktature, angažovanje plaćenika, robovski rad, rasizam i druge omiljene zabave svog šljama na svetu. 3. Ko ih finansira? Svaka krpa nađe zakrpu. RIO TINTO je našao, uz Rotšilde, DOJČE BANKU koja je tu od osnivanja da "pogura" kad treba, kao i ostali finansijeri kojima pište jaja za kriminalno poslovanje RIO TINTA sve dok kaplje parica od profita. Spisak je na fotki 1, u mil €: Zanimljivo je da je DOJČE BANKA mirođija u mnogo bljutavih čorbi pružajući finansijske usluge mnogim trovačima sklonim neetičkom poslovanju kao što su Adidas, Monsanto, Gazprom, Nestle...ima tog taloga još...Naravno, DOJČE BANKA nije jedina... 4. Zašto Srbija? Ako do sad nije jasno - otvorite oči! Vlada RS je već kupljena, Šoravi takođe + ga drže za jaja jer je pohlepniji od svih Rotšilda na gomili. Zastrašivanje vlasnika parcela eksproprijacijom već daje rezultate. Priča o nekoj čistoj tehnologiji je bajka kojom Šoravi kljuka konzumente đubreta iz tabloida i sa naci-frekvencija, druga mišljenja se ne čuju zbog zarobljenih medija, eko-aktivisti se otvoreno proganjaju... ma IDEALNA situacija za probisvete poput RIO TINTA i žućkastih vlasnika Bora i Smederevske železare koji nas već uveliko truju pod punom zaštitom sekte na vlasti. 5. Kako protiv RIO TINTA? Jedini način je "kuka & motika system". Na to nisu imali odgovor ni u Brazilu ni na Aljasci iako su potkupili lokalne političare i institucije. Kad dobiju po labrnji podviju rep i nestanu. Kad ukapiraju da će "dara da prevrši meru" i da vlast nema mogućnost da im odbrani guzice od trpanja - samo tada zbrišu ko pacovi sa broda koji tone. "MARŠ SA DRINE" jevrlo jasna poruka. Nemo' bit' da ne rekosmo... Na sledećim linkovima možete naći jako dobre analize RIO TINTA i njihovog poslovanja sa sve izvorima podataka, korišćenim arhivama, autorima, fotografijama i video materijalom, pa koga zanima:   https://londonminingnetwork.org/.../rio-tinto-a-shameful.../ https://facing-finance.org/.../2013/12/DIRTY_PROFITS_II.pdf   Hvala na pažnji i strpljenju." (preuzeto s Tw)   https://www.facebook.com/dakon.ilic
    https://www.facebook.com/AleksandarLaserMaster    
  6. Свиђа ми се
  7. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на Tristatri у Opijanje je veliki grijeh   
    .
    Vino i siker (kasnija faza vina, sa sve manje alkohola a više sirćeta) su bili svojevrstan nacin 'ukonzerviranja' uglavnom grožđa (a slično i nekog drugog voća i nanamirnica). Dakle bili su  naneravano hrana. U vremenima kada je nije bilo u izobilju i/ili lako sačuvati tokom cele godine. Koristiti je tada i tako, kao hranu i dodatak hrani ima(lo) je smisla. Energija alkohola je velika, i u organizmu lako iskoristiva, veća je od ugljenih hidrata i manja od masti. Npr. kalorijska vrednost jednog piva (koje ima niži % alk. od vina) je oko 200 kcal npr. isto kao i jedne sarmice. Medjutim, nezgodna osobina ovakve hrane su njena sporedna dejstva ... 
    Zato gde god je u Pismu pominjano vino (kao hrana) išla bi i reč umerenost. Na sreću, hrane danas može biti u izobilju i ima načina čuvati je. Ali na žalost alkoholna pića se danas uglavnom proizvode/plasiraju/koriste zbog tog njegovog sporednog dejstva. Takodje nažalost, pored duge tradicije u upotrebi napitaka sa alkoholom, njihovoj danas masovnoj (zlo)upotrebi doprinose mnogi faktori, a koji uglavnom potiču, ili makar mogu biti kanalisani, od onih koji po definiciji 'treba da služe i usmeravaju svoj narod'. Svedoci smo da sva sredstva koja im stoje na raspolaganju, zarad npr. takvih mogućih pozitivnih usmrenja, koriste sasvim suprotno (npr. medije) ili su ih uništili (npr. skolstvo).
    Stoga preostaje traziti snagu, u borbi protiv ovog jednog od zala, na načine taman kako je ukazano od Lazara u početna dva posta ove teme. Posebno danas i kod mladih. 
    .
  8. Свиђа ми се
    Vanjah got a reaction from Лала из Банатa in Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Al ste naporni s tom napadnom lojalnošću.
  9. Свиђа ми се
    Vanjah got a reaction from Вилер Текс in Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи   
    Ovo je pogrešno jer je kritičan prostor za pojavu proizvoljnosti. Onda bi uvek moglo da se kaže: nećemo graditi, Crkva nije dovoljno živa. 
    Samo Bog zna koliko je nešto živo.
  10. Свиђа ми се
    Vanjah got a reaction from J_a_n_a in Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи   
    Ovo je pogrešno jer je kritičan prostor za pojavu proizvoljnosti. Onda bi uvek moglo da se kaže: nećemo graditi, Crkva nije dovoljno živa. 
    Samo Bog zna koliko je nešto živo.
  11. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на J_a_n_a у Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи   
    Ne znam zašto pojedinima toliko smeta Hram, uslovno rečeno. Od 1935 na ovamo se zida, generacijama se ulagalo u njega, krajnje je vreme da se završi. Svi ti komentari koliko se novca izdvojilo što se mene tiče ne piju vodu. U ovoj zemlji se krade na veliko decenijama, i sada pojedincima smeta novac uložen u hram. Za razliku od nekih "investicija" bar se vidi gde je otišao. Ova zemlja je uvek u problemima, ratovima, teškoćama čekajući da podmirimo sve i bolja vremena ne bi ozidali ni jednu crkvu.
    Što se tiče oca Nenada Ilića, ranije sam više volela da pročitam šta ima da kaže, sada i ne toliko.
  12. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на Просечан србенда у Štajnfeld otkrila da je silovao Branislav Lečić   
    А Вучић је Шешељев изданак, баш лепа прошлост и у свему га је подржавао:) И ко зна колико има путера на глави
    Острвили сте се ту на јадну Данијелу и друге глумце и шта све раде као сумњивог су морала, као свашта раде и шире неморал док су вам Вучић и "напредњаци"(  странке које није ни било док нису покрали Радикалске мандате и тако на превару ушли у скупштину ) И то су вам некакве величине, упропастише парламентаризам и све институције. Закон о лечењу деце није прошао, отимају децу сиромашним породицама, нво организације вршљају и раде шта хоће, извршитељи као утеривачи дугова отимају станове и куће беспомоћним грађанима, док пензионер грцају са по двадесетак или тридесет хиљада динара пензије. То је ваш Вучић и клика око њега, прелетачи и преобучени комунисти а врбују и младе кадрове, да их науче како се служи једној странци због ситних интереса.
  13. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на Ćiriličar у Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ поводом предлога закона о истополним заједницама   
    Да, али тај став ће  морати да се понавља изнова и изнова, јер ЛГБТКју и осталих 70 џендера неће одустати до доласка антихриста. Они имају кад, а тешко да ће их бити мање и да ће бити слабији.
  14. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на Родољуб Лазић у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Ево шта конкретно пише на том месту у Посланици Источних патријараха:
    "Даље, код нас ни патријарси, ни Сабори никад нису могли увести нешто ново, јер је чувар благочашћа (iperaspistis tis thriskias) код нас само тело Цркве, тј. сам народ, који увек жели да сачува своју веру неизмењену и сагласну с вером отаца својих, што су искусили многи од папа и латинствујућих патријарха, који од времена раскола николико нису успели у својим нападима на њу (веру)"
    https://svetosavlje.org/okruzna-poslanica-pravoslavnih-istocnih-patrijaraha-protiv-poslanice-pape-pija-ix-upucene-istocnim-hriscanima-iz-1848-godine/
    А ево нешто на ову тему и од светог Јустина, из дописа Синоду СПЦ, писаном 1971. године, у 77. години живота, 8 година пред смрт:
    Знајмо и у сну и на јави да, по богомудрим и апостолским речима Посланице Источних Патријараха: „сам црквени народ јесте чувар православне вере и предања“ (Посланица 1848. год., пар. 17). Немојмо да се деси да тај још верујући народ Божји једнога часа дође до тога да данашње Епископе не признаје више за носиоце и чуваре апостолско-светоотачке вере, како је то знао чинити православни народ много пута у својој крстоносној историји.
    https://svetosavlje.org/okruzna-poslanica-pravoslavnih-istocnih-patrijaraha-protiv-poslanice-pape-pija-ix-upucene-istocnim-hriscanima-iz-1848-godine/
    Да ме не би поново оптужио, одмах ћу рећи да је овај цитат из писма аве Јустина само у функцији показивања да је народ Божји позван да промишља о ономе што се дешава у Цркви, да није само пуки пасивни објекат у Цркви. Није у функцији осуђивања и непризнавања епископа.
     
  15. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на Родољуб Лазић у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    https://vijesti.hrt.hr/svijet/patrijarh-porfirije-za-hrt-1146855?jwsource=cl
    Од 6: 05 говори о Јасеновцу и, између осталог, на 6: 45 каже да они који су вршили злочине у Јасеновцу и где год да су вршили злочине те врсте, исписали су се из сваког народа, ти људи не припадају ниједном народу.
    Који је смисао реченог? Да ли, пошто су се исписали из Хрвата, то  значи да не припадају хрватском народу? То је логична последица реченог. А онда то значи да Хрватска нема никакву историјску везу ни одговорност за учињене злочине. А потом ни Срби и Србија немају никакву потребу ни право да од Хрвата и Хрватске траже било какво кајање или одговорност због геноцида над Србима у 2. светском рату. Јер то нису радили Хрвати, то су радили људи који не припадају ниједном народу.
    Да је рекао да су ти људи престали да буду људи,  да су се исписали из људског рода, ту врсту фигуративног изражавања бих могао разумети, и то се обично и каже - такви злочинци су нељуди...Али "не припадају ниједном народу" не разумем. 
  16. Волим
    Vanjah got a reaction from Ćiriličar in Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Ako ti neko kaže: plati kaznu jer nisi vezao pojas, kako ćeš to da shvatiš?
    Ili: ne možete da uđete u Austriju jer ste zaboravili pasoš, itd.
    Postoje zakoni, zakonitosti, zemaljske, duhovne. Svakako, postoji i ljubav, ali ona ne isključuje zakone. Postoji ravnoteža zakona i ljubavi. Biti drzak i nerazuman, a pozivajući se na ljubav, tj. pravdajući ljubavlju lenjost i nezainteresovanost i ko zna šta još, znači ne biti u ravnoteži.
  17. Свиђа ми се
    Vanjah got a reaction from Родољуб Лазић in Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Ako ti neko kaže: plati kaznu jer nisi vezao pojas, kako ćeš to da shvatiš?
    Ili: ne možete da uđete u Austriju jer ste zaboravili pasoš, itd.
    Postoje zakoni, zakonitosti, zemaljske, duhovne. Svakako, postoji i ljubav, ali ona ne isključuje zakone. Postoji ravnoteža zakona i ljubavi. Biti drzak i nerazuman, a pozivajući se na ljubav, tj. pravdajući ljubavlju lenjost i nezainteresovanost i ko zna šta još, znači ne biti u ravnoteži.
  18. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на obi-wan у Преминуо епископ Атанасије Јевтић   
    https://www.instagram.com/p/CMIQSAkhGh9/
    ...
    “Једном кад смо се срели у манастиру Ватопеду, рекао си ми како је добро што смо се ту срели, а онда си додао да су се ту срели Симеон и Сава. „И знаш“, додао си, „Симеон је рекао Сави – ’Сине, буди ми отац’“. Убрзо након тог догађаја постао сам епископ херцеговачки, а Ти си 19 година смирено прихватао и поштовао моје пастирске одлуке. Тада сам схватио зашто Светогорци, сви одреда, говоре како је Атанасије оличење смирења!
    И да кажем и оно што сам рекао и за твога најмилијег пријатеља, Амфилохија: Ти се, као и он, ниси плашио земаљских моћника! И то не само да их се ниси плашио – него су се они Тебе плашили и избјегавали на сваки начин, да их не би снашла грмљавина којој се нико није могао супротставити. Грмљавина пуна бола и правде која је извирала само из једног врела, а то је било твоје срце, које је крварило за оне који су обесправљени!

    И за крај, да испричам и то како сам једном сав немоћан отишао код оца Лазара у Острог, да се пожалим како је много тешко у Тврдошу и како си Ти престрог и захтјеван. Отац Лазар ми је одговорио: „Замисли да си сав у дијеловима, као нека машина, и ако хоћеш да те неко састави, да будеш чврст и истрајан, онда ја од владике Атанасија на овом свијету не познајем бољег мајстора који би могао да приврне завртње и састави расуте дјелове. А Ти би ми говорио: „Чворната смо ми стабла и зато боли кад крене глачање“.

    Ако бисмо за некога могли рећи да се Богу наслужио и роду одужио, онда си то Ти, владико херцеговачки; онда си то Ти, старче завјетниче косовско-метохијски; онда си то Ти, Атанасије Српски! Зато се радуј и почивај у миру, а главу положи на херцеговачки камен, као што си нам завјештао, препун светог предања, да би потомци наши, кад год то пожеле, могли да спусте главу на било који камен у Херцеговини и да ослушну и чују како им говориш ријечи вјечнога живота. Твој живот бјеше пут са страдалницима, твоје најмилије мјесто Јерусалим и Голгота. Радуј се, Атанасије, твоја је ово земља, у њој си прославио Божјег Сина, прославиће и она Тебе, прославиће те Херцеговина!”

    Владика Григорије над одром блаженопочившег владике Атанасија
  19. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на Иван Ивковић у Несвакидашњи свештеник на терапији од алкохолизма на Психијатрији у Атини   
    Понеки пут свако од нас у своме животу доживи такве падове какве нисмо ни сањали да могу да нам се десе. Живећи врло често у илузији моралног савршенства сами себе приморавамо да постанемо “светитељима“ и то пре свега да би се другима приказали као добри људи и хришћани. И онда одједном деси се такав пад да као кула од карата почиње да се руши Вавилонска кула наше духовне и моралне умишљености.
    Такав један пад десио се свештенику Николаосу како је он сам то посведочио тадашњем младом студенту медицине, а данас доктору и свештенику Евангелосу Папаниколау, захваљујући којем смо чули и ово чудесно житије.
    Наиме, школске године 1987. тадашњи студент Евангелос заједно са својим пријатељима студентима медицине био је послат од стране Медицинског факултета у Атини на обавезну праксу у Психијатрију “Дафни” и то на одељење лечења од зависности од алкохола и наркоманије.
    Дошавши у Клинику приметио је међу болесницима и једног римокатоличког свештеника, који је био врло уредан и педантан док је његово понашање одавало да је у питању један врло образован и учтив човек. Студент Евангелос био је врло побожан и волио је византијско појање, и често је ишао у једну другу Болницу за лимоидне болести у атинском предграђу Светој Варвари. Тамо је служио блаженопочивши старац Евеменије Сардикакис, духовно чедо Светог Никифора губавог. Своје школске распусте Евангелос је проводио на Светој Гори где је постао духовно чедо Светог Старца Јефрема Катунакијског и Пајсија Светогорца.
    Као такав млади студент Евангелос мислио је да има духовно искуство, као и што многи ми мислимо ако имамo старца светог живота, да смо аутомаски и ми свети, међутим то није баш тако.
    Видевши приликом те прве посете оца Николаоса студент Евангелос рекао је у себи  “хвала Богу да није православни свештеник овде на Психијатрији већ овај римокатолички!“ Иако је приметио да отац Николаос има лепе господске манире и да све фино односи са осталим пацијентима, рекао је у себи да је то та спољашна римокатоличко-протестантска углађеност.
    Тако створивши у себи слику о оцу Николаосу о једном врло културном пацијенту ипак је млади студент био у себи изненађен са којим су се поштовањем опходили према њему остали болесници и како су га пажљиво слушали.
    Причајући са осталим болесницима о оцу Николаосу увидио је да није као остали западњачки свештеници који мисионаре са наметањем хришћанске вере, како су радили и раде римокатолички мисионари широм света, кобајаги бринући се за спасење човечанства.
    По сведочењу осталих болесника отац Николаос иако и сам на терапији, био је врло пажљив и стрпљив слушалац свачије муке и проблема, без да држи час веронауке и моралног исправљања било коме, као што би рекли код нас “без да попује”. Једна унутрашња сила излазила је из њега и привлачила болеснике, медицинско особље, а на крају и самог младог студента Евангелоса.
    Једно велико изненађење, а тиме уједно и шок, које је тада доживео причајући са болесницима о оцу Николаосу било је да он заправо није био римокатолички свештеник већ наш православни свештеник из грчке дијаспоре у Америци. Тиме је уједно и прва лажна духовна маска пала са лица душе студента Евангелоса, који је увидио, а и сам то исповеда, да је спољашни изглед врло често обмана за истинско духовно стање.
    Сви смо навикли да православно свешетенство има дугу браду, а монаштво и косу, да су озбиљни, помало намргођени и да притом лако судимо оним владикам и свештеницима који имају кратаку косу и браду и који су више насмејани него тужни. Та лажна слика коју носимо у себи врло често нас одводи у грех осуђивања и постављања себе изнад других, као да смо ми сами духовно савршениjи.
    Видевши да је пала та прва маска Евангелос је одлучио другог дана да приђе свешетенику Николаосу и да започне са њим разговор. Од тада почиње једно од најнеобичнијих путовања у животу младог студента где кроз разговор са свештеником Николаосом бива ношен из изненађења у изненађење.
    Као и сваки млади човек Евангелос је хтио да сазна што више детаља из живота оца Николаоса, а пре свега како то да један свештеник постане овисан о алкохолу и да заврши на терапији.
    Отац Николаос, који је те 1987. године имао око 53 година, рођен је у Америци од родитеља из Македоније, највероватније из Катерине. Већину својих летњих распуста провео је код своје побожне баке и деке у Катерини, а пошто је близу Света Гора чим је мало порастао скоро свако лето ишао је на поклоњење светињама Атоса.
    У Америци је уписао Богословски факултет Часног крста у Бостону, и за професоре је имао оца Јована Романидиса и оца Георгија Флоровског, који му је био и духовник. Боравећи на Светој Гори упознао је Светога старца Јосифа Исихасту који га је научио умно-срдачној молитви и борби са помислима.
    У личности оца Николаоса сусреле су се и уједниле у његовој души три духовна великана 20. века, васељенски свеправославни протојереј Георгије Флоровски, један од највећих богослова протеклог века, отац Јован Романидис који је својим животом и књигама описао оно што је живио Свети Старац Јосиф Исихаста, враћајући Православно исихастичко богословље на катедре Богословских факултета у Атини и Солуну.
    Ипак, како да се деси пад, и то у зависност од алкохола, једном таквом ученику тако великих учитеља какве је имао отац Николаос, запитао се млади студент Евангелос. Зар вас сећање на тако велике духовнике нијес сачувало?
    “Дете моје, зар се не сећаш шта је рекао Бог Светом апостолу Павлу кад га је молио да му уклони искушење, довољно ти је моја благодат, заједно са њом се бори да се спасеш. Тако је исто и у моме случају…“
    Међутим, млади студент не потпуно задовољан одговором рекао је да је шокиран што је видио једног православног свештеника да је постао зависан од алкохола и да се налази на лечењу у Психијатриској клиници.
    А одговор је био такав да је не само Евангелосу него и свима нама духовно и морално умишљеним, и кобајаги скандализованим и шокираним, зачепио уста на сва времена.
    “Нисам те шокирао дете моје, већ сам те највероватније преплашио, јер си схватио да сам и ја као и ти био некада млад и да сам имао унутрашњу сигурност, и да нисам имао ову страст, а сада си се ти највероватније уплашио променљивости људске природе.“
    Значи, није био у ствари шокиран и скандализован, већ преплашен због променљивости људске природе. Ми смо врло често самодовољни, мислимо да смо чисти јер нисмо пали у неке грехове и врло често се бојимо да не изгубимо моралну чистоћу и да не учинимо некакву грешку, и тиме да изгубимо добро мишљење о нама самима, као и добро мишљење које имају други о нама. Ипак пре свега се бојимо да не изгубимо добро мишљење о нама самима.
    Оно што је схватио млади студент тада је да je духовно искуство, као и присуство благодати Божије, чувало оца Николаоса, јер је кроз смирење говорио, ма шта да направио и у који грех пао, држаћу се Господа Христа и викаћу “Господе Исусе Христе помилуј ме грешног и спаси како умеш и знаш“ .
    Притом је отац Николаос рекао нешто толико дубоко што је најдубљи израз смирења: “Док боравим овде на Психијатрији говорим: Боже мој, сви ови овде болесници ће се спастити док ћу ја у пакао, и ако се деси да се и ја спасем, то ће бити због њихових молитава за мене грешног.“ Тада је погледао Евангелоса упутивши кроз њега реч свима младима: “Твоја младост је лош саветник као и мени некада, али са временом ће се повећавати благодат у теби и надаћеш се само у Христа и Богородицу.“
    “Верујем у милост Божију која дарује Рај онима који мисле, верују да су ван Раја“, закључио је отац Николоаос.
    Видевши духовну жеђ, али и искреност младог студента, на крају је отац Николоас признао оно што је била тајна коју је само знао директор Психијатрије, који је био пријатељ оца Николаоса. Наиме, отац Николаос је дошао у Атину због конкурса на место професора Атинског универзитета, али пошто се конкурс одужио договорио се са својим пријатељем, директором Психијатријске болнице у Дафнију (предграђе Атине) да проведе једно време са болесницима на Психијатрији као болестан, иако заправо није био болестан.
    Уствари његов боравак у болници био је споља гледајући дио једног научног пројекта за који нико није смио знати, јер се отац Николаос специјализовао у Америци у области „зависности од алкохолизма и наркоманије”. Боравећи у болници кобајаги као један од болесника, он је вршио своја научна истраживања у очима медицине, али као свештеник био је један од ретких који је без проповедања са cвојим молитвним исхастичиким присуством истеривао зле духове из болеснике, тако да ко год је изашао из болнице у периоду док је боравио отац Николаос, одлазио je духовно и психички излечен и више се никад није враћао.
    Његово жеља да задобије професорско место у Атини није била плод гордости да задобије неко боље место у друштву, које долази са тим положајем, јер је већ био професор на једном од најпрестижних Универзитета у свету на Харварду, где је наследио оца Георгија Флоровског на Катедри за паламистичке студије. Хтио је да се врати у отаџбину и да пренесе искуство својих учитеља новим генерацијама богослова и свештеника. Нажалост на Атинском универзитету нису имали слуха за њега, као ни за његовог учитеља оца Георгија Флоровског кога су одбили 30 година двадесетог века.
    Кад је све то сазнао млади студент Евангелос био је изненађен, стога га је упито: “Ма како сте могли оставити жену и четвoро деце и положај на Харвадру и дођете овде на психијатрију здрав, зар нисте полудели овде након толико месеци?“
    Отац Николаос му је одговорио: “Ма шта кажеш, да сам полудио!?! Присило сам се да останем овде! Било је то једно искуство као да те постављају у гроб. Да знаш колико сам пуно пријатеља Христових овде упознао, који сматрају да нису достојни Раја док уствари ја их већ видим у Рају. Раширило се срце моје овде на психијатрији и размишљам о часу кад ћу да се упокојим уздајући се у милост Божију, у милост Цркве и њених молитва.”
    Те речи биле су пророчке јер већ следећи дан кад је добио дозоволу да изађе из болнице на викенд, отишао је да се духовно напоји у један манастир близу Атине. Одслужио је Божанствену литугију баш на Теодорову суботе и после примања Светих дарова, пришао је Часној трпези да јој се поклони и ту пред њом испустио је душу своју Господу за кога је живио, жртвујући сав комфор једног угодног професорског живота у Америци зарад ближњих у Психијатријској установи “Дафни”.
    Отац Николаос, смирени слуга Божији, ученик великих отаца Цркве 20 века и професор на Харварду потпуно је презрео славу, богатство и част овог света зарад тога да се уподоби самом Подвигоначелнику смирења Господу Исусу Христу, који се јавио на земљи и са људима поживеo, оваплотивши се од Свете Дјеве, понизивши Себе узео обличје слуге и постао једнак телу смирења нашег, да нас учини једнакима лику славе Његове.
     Архимандрит Евсевије Меанџија
    Фото: https://srpska.pravoslavie.ru/133931.html
    Извор:
    https://mitropolija.com/2021/03/02/nesvakidasnji-svestenik-na-terapiji-od-alkoholizma-na-psihijatriji-u-atini
     

    View full Странице
  20. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на Вилер Текс у Нова стварност: вакцина-пасоши   
    Све је ово танко. Вакцинисани може да пренесе вирус тамо где га нема и зарази људе.А то је још како оптерећење за здравствени систем. Ово је другачије од онога када да би ишао у неку земљу у којој влада нпр. маларија мораш да се вакцинишеш. То је због тебе. А ово је без смисла. И шта ћеш да радиш са људима који не смеју да се вакцинишу? 
    Ствари којима држава/ систем повећава контролу над људима никад нису ревирзибилне. Ретко.
     
  21. Волим
    Vanjah got a reaction from Trifke in Napustio nas je Djole Balašević...   
    Umetnost ne oslobađa čoveka od odgovornosti prema spasenju. U svim aspektima života jednako važe duhovni zakoni.
  22. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на sanja84 у Upoznajte Sloveniju   
    Nisam, moj muž ne voli nigde da ide, a ne voli da igde idem sama.
     
    ALi eto, preko tvojih fotografija kao da jesam.
  23. Свиђа ми се
    Vanjah је реаговао/ла на Родољуб Лазић у Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    И то је, као, одговор на нешто од онога што сам написао? Нисам рекао да није интелектуалац, нити да не говори и исправне ствари. Проблем је у нечему другом, и о том другом сам писао. Верујем да си схватио. Из овог твог одговора назире се да си ти његов фан, а то онда практично онемогућава даљи разговор. Мада ми се чини и да је, у принципу, речено довољно. Немам неку велику жељу да се бавим Боканом. Иначе, интелектуализам и хришћанство су мучно компатибилни, Јер интелект је пун себе и тешко му је да се понизи, смири, да се жртвује зарад Христове "лудости" о којој говори ап. Павле у посланици Римљанима. Зато се Учитељи Цркве тако високо цене и прослављају, јер су направили идеалан спој мудрости, учености и христоподобног смирења. Ништа нам не користи ако цео свет задобијемо, и постанемо највећи интелектуалци (књижевници, научници, сликари...) а души својој наудимо.
  24. Оплаках :))
    Vanjah got a reaction from dragisa in Napredna zona sumraka   
    Svakako ništa ne može da bude gore od onoga kada gospoda, simpatizeri zauvek vladajuće stranke, idu suprotno od pravca pokretnih stepenica.
  25. Свиђа ми се
    Vanjah got a reaction from хахаха in Napredna zona sumraka   
    Svakako ništa ne može da bude gore od onoga kada gospoda, simpatizeri zauvek vladajuće stranke, idu suprotno od pravca pokretnih stepenica.
×
×
  • Креирај ново...