Jump to content

Prozor na krovu

Члан
  • Број садржаја

    85
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Prozor na krovu

  • Ранг
    Ту је, мало гледа-мало пише

Скорашњи посетиоци профила

270 посетилаца
  1. Definitivno je bilo najbolje u vreme Ante Markovica, 1990, 1991. Te cifre od par hiljada odnose se se na na to vreme. Mislim da je tu radnički prosek bio 800-900 nemackih maraka. Sa fakultetima je bilo znatno više. No, nije poenta samo u platama što neko gore napisa, nego u tome šta se sve dobijalo džabe ili po povlašćenim cenama, a što danas košta toliko da ti odlazi najveći deo onoga što zaradiš. Dobijali su se stanovi, i imao si rešeno egzistencijalno pitanje a da nisi morao da podigneš ni kredit niti da štediš, zdravstvo i lekovi su bili bespatni, a to je značajna stavka, u školama su s
  2. Problem je u tome što je svima sve jasno kad brak propadne. Dok traje nikom nije ništa jasno kada mu govore. Svi misle da su najpametniji, a svi ostali zlobni i pojma nemaju.
  3. Mene živo interesuje kako su se svi ovi "filozofi" sa mreža i you tuba snašli u svim tim temama o kojima pričaju u njihovim životima. Šesto čulo mi govori da su izgubljeni ko guske u magli.
  4. Suštinski bi smirenog čoveka razlikovalo od kukavice njegova savest koja je mirna tj. smirena. Nije poenta biti smiren dok neko tebi ili nekom tebi bliskom (pa ni bilo kome drugome ako prisustvuješ tome) čini zlo. A ti smiren ... gledaš i ćutiš jer si ... smiren. Nego, brate, vratiš, sprečiš, zaštitiš, skočiš.. ili bar probaš - i onda se smiriš jer si učinio sve što je do tebe. Smiren si jer si pravedan, po savesti, a ne jer si prividno miran, jer te zabole i jer gledaš na drugu stranu. Opet naglašavam da je razlika u tome o čemu je reč. Ovo se odnosi na nasilje koje je očigledno. A z
  5. Osim toga, i svega napred izrečenog, danas je nasilje do te mere izgubilo granice i izvitoperilo se u svom osnovnom jasnom značenju da je nekada vrlo teško razlikovati šta je ono zapravo. U moru jasnog nasilja nalaze se i tihi pasivni agresivci koji nikada ne odaju agresiju na jasan način i čak izgledaju kao žrtve, imamo verbalno nasilje koje je često samo nemoćni odgovor na psihičko nasilje koje se ne vidi i tako dalje... Zato imamo mnogo istinskih žrtava koje na nasilje ne odgovaraju i kriju ga iz straha i sramote, a na drugoj strani imamo one koji na sva zvona potenciraju da su žrtve vrlo č
  6. Ako se čovek usprotivi nasilniku i nepravednom čoveku - onda je on svakako i jak i pravedan. Ne može nikako da bude slab. Jer suprotstaviti se nasilniku i nepravednom čoveku je praktično i dužnost i svako skretanje i smirenje je zapravo samo opravdanje za kukavičluk i sopstvenu slabost.Dakle, nasilniku i nepravednom čoveku se ne sme ni povlačiti ni popuštati. Ako je reč samo o galami i psovkama - ako čovek na galamu i psovke odgovara mirno i kulturno - tu postoji mnogo varijanti, jer smo mi generalno temperamentan narod pa smo u stanju da galamimo i psujemo oko raznih krupnih ali vrlo sitnih
  7. Kad vidim ovu ekipu za stolom ja sve odmah sve automatski verujem. Takvo poverenje imam u te likove, čim zinu ja se onesvestim od pameti i poverenja.
  8. Pusti ovde, popusti onde, decenijama bez pravca i cilja, bez plana, bez nacionalnog osvešćenja, bez cilja, bez pameti ... i eto, rezultat je tu.
  9. Isuviše mu se laska kao Zagoru. Zagor je ok lik. Milo može da dobaci do zlog šumskog patuljka.
  10. Najveći Dritanov kvalitet je fantasitična direktnost, odsustvo okolišanja u stavovima i neprekidno ponavljanje u želji da se ne zaboravi kakvo je zlo Milo Djukanović sa svojim kompletnim aparatom. Osim toga, jasan je u stavovima, nema potrebe da iko tumači šta je hteo da kaže. I nema problem sa komunikacijom oči u oči gde jasno sagovorniku kaže da o njemu misli sve najgore a da ovaj ne zna da se okrene.
  11. Meni lično dovoljan je onaj momenat kada Tramp ide i ne konstatuje kraljicu, koja baulja iza njega levo desno, pa cela scena izgleda kao da pribogu neka sirotica ide za nadobudnim čovekom. Ali sumnjam da u Engleskoj postoji forum na kome za to krive kraljicu i ismevaju se toj ponižavajućoj sceni prebacujući lopticu sa nevaspitanja i nadobudnosti na teren sopstvene manjkavosti.
  12. Spinozina misao je lepa i tačna ali ne vidim joj mesta u ovom kontekstu. Trebalo je da se odnosi na mene? Pomenuh negde Atanasija? Mislim da nisam.
  13. Šta se mene tiče tudja mržnja? Niti živi u meni niti mene truje. Neka mrzi ko koga hoće, pa i ti. Samo konstatujem kakav je tvoj narativ. Inače tipičan uglavnom za Crnogorce koji žive u Srbiji.
  14. Mrziš, kako god i zbog čega god. Da ga ne mrziš ne bi se smejao i radovao jer na onoj stolici u Americi nije sedeo on, nego Srbija, a ako to ne možeš ili nećeš da razumeš onda ništa.
×
×
  • Креирај ново...