Jump to content

Božena

Члан
  • Број садржаја

    1634
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Božena got a reaction from Вилер Текс in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    "Јасеновац, Јадовно, Пребиловци, јаме на Велебиту... нису дело заведених или изманипулисаних људи. То је производ државне политике НДХ и напора целе те државе да физички истреби српски народ. Геноцид над Србима нису водиле усташе, већ сам врх Католичке цркве на челу са Алојзијем Степенцем.Учествовали су сви, хрватски домобрани, обични сељаци, железничари, а када је 1944. постало јасно да Немачка губи рат, поново су сви уложили велики напор да сакрију трагове геноцида. Моша Пијаде и Миле Будак су се сретали и по овом питању. Тито је, како је то открила др Смиља Аврамов, 1944. ишао у тајну аудијенцију код папе. Можда је са територије бивше СФРЈ ова документација нестала, али у светским архивама, у то сам убеђен, постоји.
    Шта сте нашли трагајући по свету?
    - У Лондону, рецимо у Јавном архиву је више од 2.000 докумената о усташкој држави и злочинима над Србима. У Архиву СССР у Москви смо нашли тек два документа. Плашим се да су браћа комунисти учествовала у прикривању злочина. У малом Музеју холокауста у граду Аки, у Израелу, пронашли смо море докумената и сведочења о овим злочинима. Године 2000. у Њујорку, када је наша Међународна комисија за истину о Јасеновцу излагала везе Католичке цркве са геноцидом, устао је професор Мајкл Бернбаум из Музеја Холокауста у овом граду и изгрдио нас што ништа не радимо да се истина сазна. Наиме, ми смо тада имали податак да је око 370 католичких свештеника било директно укључено у ликвидације Срба, док је Бернбаум имао списак од 1.400 имена. Кренувши за овим списком, наша комисија је дошла до имена 1.371 католичког свештеника који је учествовао у ликвидацијама."
    академик Србољуб Живановић
  2. Свиђа ми се
    Božena got a reaction from Вилер Текс in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    Nemci su prihvatili da su izvršili genocid nad Jevrejima,ali ne i nadSrbima. Zašto? Zato štose Srbi nisu osvestili da su doživeli genocid u prošlom veku, kao što su to prihvatili Jevreji. Kad kažem Nemci tu podrazumevam i Hrvate. Da nije Jevreja Jasenovac bi se danas tretirao kao srpska izmišljotina.
    Jovan Dučić je poručivao da Srbi moraju uvek da pominju šta su preživeli u Drugom svetskom ratu.
    Mi smo preostali narod od Jasenovca.
     
  3. Волим
    Božena got a reaction from Чунга Лунга in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    Hrvati nikada nisu bilo kaznjeni za svoje zlocine, cak naprotiv nagradjivani su.Njihova istorijska uloga je da budu koljaci I tako cuvaju granicu od pravoslavlja.
    Kao sto su Jevreji stradali od Nemaca, Jermeni od Turaka....
    Srbi su zbog zlotvora JBT-a cutali ,sada vise ne moraju.Jasenovac je radio I pola godina posle Ausvica, radio se na unistavanju jednog naroda. Kao I 90ih, sada je Hr etnicki vista drzava.
    Kad citas,Ako mozes, tesko je, to su bila ritualna ubistva.
     
     
  4. Свиђа ми се
    Božena је реаговао/ла на Вилер Текс у Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    Срби и Србија никад али никад нису имали идеју геноцида или етничког чишћења ни муслимана ни Хрвата. Јер да јесу, како се онда то није десило и откуда у Србији неколико стотина хиљада и Хрвата и муслимана?
    Вуковар је битка. Било је ратних злочина над заробљеницима и цивилима од стране Срба.
    Сребреница је битка. Било је ратних злочина над заробљеницима од стране Срба.
    То није план ни политика већ злочин који се десио. За разлику од геноцида над Србима који су починиле усташе Хрвати и усташе муслимани и који је био плански и политички.
    Данашња Хрватска је наследница НДХ и мејнстрим прича у Хрватској је да Срби лажу за геноцид или су Хрвати незаинтересовани за ту причу што је такође ветар у леђа злу и срамота. И то је срамота за Хрвате. Мало њих ће рећи да огрешили смо се о Србе. Исто је код муслимана.
     
  5. Свиђа ми се
    Božena got a reaction from Orion in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    @Тражитељ Kako kaze Kovic mi smo gurnuti u konstantnu podelu na partizane I cetnike, ljoticevce I nedicevce da bi zaboravili na genocid. 
     
  6. Свиђа ми се
    Božena је реаговао/ла на Тражитељ у Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    Пази, у Другом светском рату је победила, и то захваљујући Србима, страна која је још за време рата говодила да Хрвати нису одговорни ни за шта, већ да су одговорни окупатори и домаћи издајници тј. изроди. Дакле, нису Хрвати никога преварили, ми смо ратовали и гинули за идеју да нису криви Хрвати него малобројни хрватски изроди (као што је било и српских изрода). И не само то, гинули смо да Хрватска добије Задар и тај комплетан део Јадрана од Италије, успут им освојили Истру и Барању, а политичком одлуком дали цео западни Срем са Вуковаром.
    И онда кад је таква Хрватска, чиста и опрана, решила да изађе из Југославије и 1991. понови 1941, ми се тад сетимо да су Дража и четници можда ипак били у праву кад су у свом ратном циљу унапред прогласили да ће Хрватска као таква бити територијално жестоко кажњена због велеиздаје у будућој Југославији. Али пошто то чинимо као партизански синови и унуци, нећемо баш да признамо да су четници били у праву, него ћемо савремене Хрвате да прогласимо за усташе, па ако прође прође... и није прошло. И није прошло јер смо у том процесу и себи мозак помутили па не видимо да је Хрватска као таква, по дефиницији, природни непријатељ Србији и Србима на својој територији, без обзира да ли је систем у њој фашистички, демократски, аустроугарски или какав год. Од природе тог система зависи на који начин ће се борити против Србије и Срба и прогонити их, да ли фашистичким методама или демократским.
  7. Волим
    Božena got a reaction from Чунга Лунга in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    "Јасеновац, Јадовно, Пребиловци, јаме на Велебиту... нису дело заведених или изманипулисаних људи. То је производ државне политике НДХ и напора целе те државе да физички истреби српски народ. Геноцид над Србима нису водиле усташе, већ сам врх Католичке цркве на челу са Алојзијем Степенцем.Учествовали су сви, хрватски домобрани, обични сељаци, железничари, а када је 1944. постало јасно да Немачка губи рат, поново су сви уложили велики напор да сакрију трагове геноцида. Моша Пијаде и Миле Будак су се сретали и по овом питању. Тито је, како је то открила др Смиља Аврамов, 1944. ишао у тајну аудијенцију код папе. Можда је са територије бивше СФРЈ ова документација нестала, али у светским архивама, у то сам убеђен, постоји.
    Шта сте нашли трагајући по свету?
    - У Лондону, рецимо у Јавном архиву је више од 2.000 докумената о усташкој држави и злочинима над Србима. У Архиву СССР у Москви смо нашли тек два документа. Плашим се да су браћа комунисти учествовала у прикривању злочина. У малом Музеју холокауста у граду Аки, у Израелу, пронашли смо море докумената и сведочења о овим злочинима. Године 2000. у Њујорку, када је наша Међународна комисија за истину о Јасеновцу излагала везе Католичке цркве са геноцидом, устао је професор Мајкл Бернбаум из Музеја Холокауста у овом граду и изгрдио нас што ништа не радимо да се истина сазна. Наиме, ми смо тада имали податак да је око 370 католичких свештеника било директно укључено у ликвидације Срба, док је Бернбаум имао списак од 1.400 имена. Кренувши за овим списком, наша комисија је дошла до имена 1.371 католичког свештеника који је учествовао у ликвидацијама."
    академик Србољуб Живановић
  8. Волим
    Božena got a reaction from Чунга Лунга in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    Nemci su prihvatili da su izvršili genocid nad Jevrejima,ali ne i nadSrbima. Zašto? Zato štose Srbi nisu osvestili da su doživeli genocid u prošlom veku, kao što su to prihvatili Jevreji. Kad kažem Nemci tu podrazumevam i Hrvate. Da nije Jevreja Jasenovac bi se danas tretirao kao srpska izmišljotina.
    Jovan Dučić je poručivao da Srbi moraju uvek da pominju šta su preživeli u Drugom svetskom ratu.
    Mi smo preostali narod od Jasenovca.
     
  9. Свиђа ми се
    Božena got a reaction from Orion in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    Hrvati nikada nisu bilo kaznjeni za svoje zlocine, cak naprotiv nagradjivani su.Njihova istorijska uloga je da budu koljaci I tako cuvaju granicu od pravoslavlja.
    Kao sto su Jevreji stradali od Nemaca, Jermeni od Turaka....
    Srbi su zbog zlotvora JBT-a cutali ,sada vise ne moraju.Jasenovac je radio I pola godina posle Ausvica, radio se na unistavanju jednog naroda. Kao I 90ih, sada je Hr etnicki vista drzava.
    Kad citas,Ako mozes, tesko je, to su bila ritualna ubistva.
     
     
  10. Свиђа ми се
    Božena got a reaction from Просечан србенда in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    Hrvati nikada nisu bilo kaznjeni za svoje zlocine, cak naprotiv nagradjivani su.Njihova istorijska uloga je da budu koljaci I tako cuvaju granicu od pravoslavlja.
    Kao sto su Jevreji stradali od Nemaca, Jermeni od Turaka....
    Srbi su zbog zlotvora JBT-a cutali ,sada vise ne moraju.Jasenovac je radio I pola godina posle Ausvica, radio se na unistavanju jednog naroda. Kao I 90ih, sada je Hr etnicki vista drzava.
    Kad citas,Ako mozes, tesko je, to su bila ritualna ubistva.
     
     
  11. Свиђа ми се
    Božena got a reaction from Orion in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    i još oprostiti.....kako kad se nisu pokajali
  12. Свиђа ми се
  13. Свиђа ми се
    Božena got a reaction from Просечан србенда in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2021/04/20/7212930_djurdjica.jpg Јасеновац – најтужнија српска реч
    WWW.RTS.RS Пре више од двадесет година, док сам још била студент, радила сам неколико месеци као продавачица...  
  14. Свиђа ми се
    Božena је реаговао/ла на Чунга Лунга у Поезија   
    Господе, који ме посеја и зали,
    Зашто бејах нужан у свету и пуку?
    Прођох пут и видех све сем тебе. Али
    Кад год мој брод нагне,
    нађем твоју руку
     
    Јован Дучић
  15. Волим
    Božena got a reaction from Чунга Лунга in U OVOJ CRKVI KRIJE SE FRESKA KAKVE NEMA NIGDE U SVETU!   
    Crkve oko Pirota kriju Isusa bez kose i sveca sa glavom životinje
    WWW.NOVOSTI.RS U crkvama pirotskog kraja više dragulja fresko-slikarstva. Izuzetno delo nepoznatog autora u pećinskoj crkvi  
  16. Волим
  17. Тужан
  18. Хахаха
  19. Волим
    Božena got a reaction from illuminated in U OVOJ CRKVI KRIJE SE FRESKA KAKVE NEMA NIGDE U SVETU!   
    Crkve oko Pirota kriju Isusa bez kose i sveca sa glavom životinje
    WWW.NOVOSTI.RS U crkvama pirotskog kraja više dragulja fresko-slikarstva. Izuzetno delo nepoznatog autora u pećinskoj crkvi  
  20. Свиђа ми се
    Božena got a reaction from Milan Nikolic in Избори у Црној Гори 2020   
    @Milan Nikolic
    Mislis Srbima u CG se menjao identitet? 
     
  21. Свиђа ми се
    Božena got a reaction from Milan Nikolic in Избори у Црној Гори 2020   
    @Ayla današnji komitaši što se tiče Crne Gore, odnosno  konvertiti ma gde bili tj.disidenti, preletači, jurišnici, diktatori, agitatori itd..znaju dobro ko su imbili preci zato i  žele da im zatru svaki trag
  22. Збуњен
    Božena got a reaction from Ayla in Српска народна религија   
    Kod nje dolaze JAVNE LIČNOSTI, jer Selma "saliva STRAVU": Ako olovo potamni biće problema!
    Dom Selme Kovačević u sremskom selu Nikinci za mnoge je adresa nade na koju pokucaju kada izgube kormilo nad sopstvenim životom.
     
    Bolest, ljubavni problemi, finansijska "glavobolja", neobjašnjivi strahovi, košmarni snovi, bezrazložne svađe sa najbližima, mučna potraga za poslom, neispunjena želja za roditeljstvom - samo su neki od "prizora" koji se ukažu na komadiću olova koje ova žena izliva. I tako, kaže, saliva stravu. Nestaju brige kao rukom odnešene.
    Selma je dar nasledila od bake iz Bosne, iz sela Glodi, odakle je stigla u Nikince kada se udala za Sremca sa kojim je u srećnom braku. Od tada je prošlo nekoliko decenija i njenim domom protutnjalo na stotine vapaja za pomoć. Iz cele bivše Jugoslavije, pa i šire.
    Neko ih je urekao
    LJudi koji mi se obraćaju za pomoć uglavnom sumnjaju da ih je neko urekao, da im je nešto uvračao ili namestio, ali ne znaju ko. Znaju samo da im je odjednom sve u životu krenulo naopako. Depresivni su, nesrećni, ne mogu da spavaju, osećaju agresiju, ne mogu da dobiju decu, imaju panične napade, dešavaju im se tragedije. Kada salijem olovo, sve vidim.
    Dolaze i javne ličnosti, pevačice, političari, ljudi iz podzemlja!
    Preko praga njene kuće redovno dolaze "obični" ljudi, ali i mnoge javne ličnosti. Dolaze kao na kafu kod najbolje prijateljice. Dok nam glasno nabraja imena pevačica, političara, pa i ljudi iz podzemlja koji su joj stalni gosti, gleda nas pravo u oči.
    - Nevolja ne pita ko se kako zove i čime se bavi, a meni je svaki čovek isto vredan. Svakome želim da pomognem - kaže Selma.
    Tri kapi vode i 30 grama olova
    I mi smo stigli kod nje na "seansu". Da vidimo kako izgleda to salivanje strave u kome ljudi traže odgovor i rešenje beznađa u koje su zapali.
    Selma odvrće slavinu i pušta da kap vode sklizne u metalnu šerpu. Zavrće slavinu. Opet je odvrće i "hvata" još jednu kap. Zavrće slavinu. Pušta da voda potekne po treći put i spoji se sa prethodne dve kapi. Stavlja šerpu na šporet. Pita za ime.
    Spušta komadić olova u vodu, pokriva glavu peškirom, olovo se otopilo!
    - Molim se dragom Bogu za vas. Neka mi kaže šta se sa vama dešava i šta je u vašoj glavi. Da vam Bog i svi sveci daju zdravlje - izgovara Selma i spušta kašikom komadić olova u vodu.
    Ono se topi. Glavu nam prekriva peškirom, a ruke obmotava istom pamučnom tkaninom. Na glavu nam stavlja šerpu skinutu sa ringle. Olovo se, kaže, istopilo.
    Ako olovo skroz pocrni - ne valja!
    - Dobro je, sija se. Malo je potamnelo, ali to nije strašno. Ako skroz pocrni, ne valja. To znači da postoji neka težina. Problem. Blokada. Borba. Bolest. I onda mora još dva puta da se izlije, da bi se skinula ta tama i muke nestale - kaže Selma i pokazuje nam 30-ak grama olova koje je, navodno, ogledalo našeg stanja.
    Olovo se umota u nešto crveno, voda zalije.
    Dobijamo nove instrukcije - da tri prsta tri puta umočimo u vodu i da ih stavimo u usta. Vodom zaliva sobnu biljku.
    - Ako se za godinu dana osuši, neće valjati. Ukoliko nastavi da raste i sačuva zelenu boju, biće dobro - naglašava Selma i prevrće šerpu naopačke, da stoji tako 24 sata.

    Tek posle toga može da se opere. Daje nam olovo i kaže da ga umotamo u nešto crveno, stavimo ispod jastuka, prenoćimo na njemu i ujutru damo sve od sebe da se prisetimo sna. Važno je da kada se probudimo ne pogledamo prvo u prozor, jer ćemo zaboraviti šta smo sanjali. A san će nam razrešiti sumnje ili probleme koje imamo. Posle toga, olovo se baca u reku. Da oteče. I sa sobom odnese sve što nas je mučilo. Da više ne boli.
    novosti.rs

  23. Радостан
    Božena got a reaction from Ayla in Избори у Црној Гори 2020   
    Ako si iz CG, odnosno, Podgorice, a ja rekoh što rekoh za PG, i meni je sve jasno
     
  24. Радостан
    Božena got a reaction from Violetta Valery in Поезија   
  25. Волим
    Božena got a reaction from Sun14861 in Prvi svetski rat i Srbija, nasa otadzbina   
    Какав пук? Страшан пук!
    Херојством су стекли право
    да једини међу сто пешадијских
    и артиљеријских пукова
    у српској војсци понесу
    име Гвоздени пук
     
    Уз звуке марша „Дрино, водо хладна” Други пешадијски пук „Књаз Михаило” I позива Моравске дивизије кренуо је 7. октобра 1912. године из центра Прокупља ка Марковом камену, па према Куманову. Читава Топлица слегла се да испрати, „осветнике Косова”, како су их називали. Цвет Топлице, Јабланице и Заплања, 5000 младића између 21. и 31. године старости, уздигнутих глава отишао је у рат против вековног непријатеља. Мајке, сестре, деца и остарели очеви испратили су их са зебњом, надајући се брзој победи и срећи на повратку кући.
        Нико није ни сањао да ће најмилије видети тек за осам година, и то само оне које је судбина поштедела страдања у огњу и паклу рата. Од куће су отишли младићи, сељаци а вратили су се прекаљени ратници, груди отежалих од силних одликовања. Али, до повратка их је водио дуг пут.
                                                Јуриш на коту 650
        Пук „Књаз Михаило” учествовао је у свим биткама Првог балканског рата: Кумановској, Прилепској и Битољској. После краћег затишја након победе над Турцима дошло је до сукоба с дојучерашњим савезником, Бугарском. На реци Брегалници почела је крвава битка чији је улог била читава Македонија и победа у Другом балканском рату. Бугари су изненада напали положаје Прве и Треће армије са намером да једним ударом пробију српски фронт и муњевитом победом реши исход рата. Дринска дивизија нашла се у средишту напада и с тешким губицима је држала положај. Моравска дивизија је одмах упућена да им помогне. Међу првима у помоћ хитао је пук „Књаз Михајло”. Пред полазак, командант батаљона, Јордан Миловановић одржао је говор својим војницима.
        „Покажите се достојни својих предака, Југ Богдана, Топлице и Косанчића, будите хероји какви бесте на Битољу. Пут за Прокупље, моји соколови, води преко Софије. За мном, напред!”
        Војници су уз песму кренули за својим командантом. Пуковски свештеник пророчки је приметио:
        „С песмом у смрт иду. Ова војска мора победити!”.
        Врховна команда издала је Топличанима наређење да освоје коту .650 на обронцима планине Рујна, стратешки важно узвишење на врло неприступачном земљишту. Испред њих стајали су добро утврђени бугарски војници на знатно повољнијем, вишем положају.
        Младићи из Топлице кроз куршуме и огањ извршили су наређење, на јуриш заузели коту .650 и својим херојством стекли право да једини међу сто пешадијских и артиљеријских пукова у српској војсци понесу име Гвоздени пук. У току Брегалничке битке пук је изгубио команданта, све команданте батаљона и командире чета као и половину људства. Из пакла битке Топличани су изашли овенчани славом првих међу једнакима, најхрабрији међу херојима.
        Мир након победе у Балканским ратовима кратко је трајао. Економски и војно истрошена Србија била је приморана да уђе у рат са моћном Аустроугарском царевином који је убрзо прерастао у светски рат. Мала, ратом измучена, Србија стајала је на путу огромној царевини ка испуњењу њеног деценијског циља – пробоја на исток. Српски војници поразили су бројчано надмоћне и боље наоружане аустроугарске трупе у биткама на Церу и Колубари. Међу стотинама знаних и незнаних јунака поново су се истакли Топличани. На њиховом челу стајао је нови ратни командант, пуковник Миливоје Стојановић Брка. Један од елитних српских официра, унук устаничког војводе Петра Добрњца, на сопствени захтев дошао је за команданта Топличана пред почетак светског рата.
        Током Церске битке Гвоздени пук био је у средишту операција, код села Текериш, где је у крвавој кланици одлучен исход битке. Српски војници извојевали су прву савезничку победу у Првом светском рату. У њену славу одушевљени српски народ спевао је песму „Дођи Швабо да видиш где је српски Текериш” „А што ћу га гледати кад ја морам бегати...”. Након битке, у затишју офанзива, Гвозденом пуку поверен је задатак да нападне непријатељске положаје на Дрини. Пуковник Брка Стојановић је у овој операцији показао своју ратничку даровитост.  Наспрам његових војника нашао се аустроугарски пук „Бан Јелачић”.  Вештим маневрима Брка је окружио непријатеља у облику потковице, а потом затворио обруч иза противникових леђа. Непријатељ је до ногу потучен: изгубили су преко 500 војника, а 173 била су заробљена.
     
                                                   Војникова наредба
        Већ прекаљеним ратницима Врховна команда је у Колубарској бици дала задатак да заузму важно стратешко узвишење Кременица. Пуковник Стојановић лежао је болестан у шатору, па је команду на бојишту поверио нижим официрима. У неколико крвавих јуриша Топличани су покушали да заузму Кременицу, али су одбијени уз велике губитке. Командант није могао да из кревета слуша вести и погибији својих војника. Устао је и изашао на положај иако је једва стајао на ногама од грознице. Уз команду „Јуриш”, храбро је повео војнике. Кременица је пала а у јуришу је страдао управо он, Миливоје Стојановић Брка.
        После победе у Колубарској бици команданта Гвозденог пука постао је пуковник Димитрије Милић. Почетком 1915. године јединица је пребачена у Македонију како би се ојачао фронт према Бугарској. У данима слома пред крај 1915. године војници Гвозденог пука добили су задатак да чувају одступницу српским јединицама и хиљадама избеглица. Они су последњи напустили тло Србије и преко албанских гудура стигли до мора и спаса на Крфу. Након краћег опоравка распоређени су на Солунски фронт. Пук се нашао у средишту операција у борбама за село Горничево, као и приликом ослобађања Битоља. У овим борбама истакле су се и две жене, војници пука, Милунка Савић и Енглескиња Флора Сендс.
        Након пробоја Солунског фронта пук је учествовао у борбама за ослобођење Ниша. Надомак града француски командант здружених снага генерал Франш д’ Епере наредио је задржавање како би се сачекао долазак појачања и војници мало одморили. Немачки положаји на Морави били су јаки и добро утврђени. Командант није желео да ризикује непотребне жртве и евентуалну немачку противофанзиву. Жељни дома, српски војници су с гунђањем примили ову одлуку. Међу Нишлијама је остала прича да је тада пред команданта Прве српске армије ђенерала Петра Бојовића изашао обичан војник и срамежљиво за реч. Кад му је војвода допустио да говори рекао је команданту да већ годинама није видео своју кућу, жену и децу, да разуме зашто је тако и да се не жали. Али, тешко му је да се заустави надомак куће у којој после дугих година поново жели да прослави своју крсну славу Светог Николу. Замолио је да га после ових речи ђенерал или пошаље на вешала или пусти Шваби на метак, а он ће већ да се снађе да стигне у дом и упали славску свећу. Након ових речи, које су изражавале расположење свих војника, војвода Бојовић послао је Врховној команди кратак извештај:
        „Српски војник наредио је јуриш на Ниш. Наређење ће бити извршено”. Након два дана борби, 12. октобра, српски војници ушли су у слободан град.
                                                    Славље и туга
        Октобра 1918. године „Журнал де Женев” с усхићењем је писао о српским војницима:
        „Изгледа да они воде борбу у хипнози, у неком летаргичном сну, иду напред... Под непрестаном борбом, занесени, опијени, иду из дана у дан као олуја, као махнити по 30-40 километара дневно. Ова брзина само је за кинематографске филмове…” Генерал Франше д’ Епере описао их је:
    „То су сељаци, готово сви; то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви; то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива”.
        Након ослобођења Ниша Гвоздени пук истакао се у борбама за ослобођење Алексинца, Ражња, Параћина, Свилајнца, да би потом прешао Дунав и стигао до Зрењанина и Кикинде. Тек средином децембра 1918. пук је повучен у Београд. Ту је остао све до 5. маја 1920. године. Преживели војници одабрани су да буду гардијска јединица и чувају краља, двор и парламент до званичног стварања гарде. Тек тада, скоро осам година након мобилизације, преживели ратници кренули су кућама.
        Дочекани су с неверицом, јер су и њихови најближи одавно изгубили наду да ће их коначно видети. Људе који су у кућама оставили ситну децу на прагу породичног дома сада су дочекивали одрасли момци и девојке. Топлица је дочекала своје хероје али славље је свуда било помешано са тугом. Цена слободе била је огромна. Погинула су три ратна команданта пука. У борбама је страдало и 32 официра и 1239 војника, док је рањено 148 официра и 6942 војника. У број погинулих нису урачунати они који су умрли од колере, 1913. и тифуса 1915. године. Њихов број није утврђен. Готово да није било куће у Топлици.
                                                   ХЕРОИНЕ
                                  
             Међу борцима Гвозденог пука истакле су се и две даме,
    Милунка Савић и Флора Сендс. Биле су једине жене одликоване Карађорђевом звездом. Милунка је учествовала у свим ратовима од 1912. године а Флора од 1914. када је из Енглеске стигла у Србију. Жене ратнице нису у подвизима заостајале за мушким саборцима. Милунка је рањена девет пута, као бомбаш прошла је све битке од Куманова до ослобођења, преживела албанску голготу, а једном приликом, у бици на Црној Реци 1916. године, сама је заробила 23 бугарска војника. Флора је у Србију дошла као болничарка. Радила је у болницама у Крагујевцу и Ваљеву, где се и сама разболела од тифуса. Када је прездравила прикључила се српској војсци као обичан војник, прешла је преко Албаније и била на Солунском фронту. Одликована је бројним српским одликовањима а народ ју је са поносом звао „наша Енглескиња”.
    ЗАСТАВА И СЛАВЕ
       Ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива „Књаз Михаило”, најодликованија је застава у српској војсци. Њој су припала следећа одликовања: Карађорђева звезда са мачевима II реда, Карађорђева звезда са мачевима III реда, Карађорђева звезда са мачевима IV реда, Орден Белог орла III реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни крст са палмом. Кроз пук је током рата прошло око 16.000 људи. Двадесет и седам војника и официра пука били су носиоци по две Карађорђеве звезде. Још преко 250 официра и војника понели су по једно ово одликовање. Највеће признање Топличани су добили 1921. године када је ковчег преминулог краља Петра I Карађорђевића био прекривен управо заставом овог пука.
                                             БРКИН МАРШ
       Пуковник Миливоје Стојановић Брка рођен је 6. септембра 1873. године у Пожаревцу. Војну академију је завршио 1894. године. Био је унук српског војводе из Првог српског устанка Петра Добрњца и припадао је реду елитних официра. У Првом Балканском рату истакао се као командант 12. пука „Цар Лазар” који је први ушао на простор Косова и успешно се борио против арнаутских јединица.
       Током Брегалничке битке, на положају Ретки Буки, херојски се држао са својим пуком. Командант Прве армије престолонаследник Александар лично га је одликовао скинувши са груди своју Карађорђеву звезду са мачевима. Била је то част коју није заслужио ниједан други официр. Командант Гвозденог пука постао је непосредно пред Церску битку. Погинуо је у јуришу на Кременицу 21. новембра 1914. године. Храброст и херојство које је показао у борбама надахнули су Станислава Биничког да му посвети „Марш на Дрину”.
    политикинзабавник

×
×
  • Креирај ново...