Jump to content

Иванушка987

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Број садржаја

    148
  • На ЖРУ од

2 Пратилаца

О Иванушка987

  • Ранг
    Једно је вера у Бога, а друго је познање да Он истински постоји.
  • Рођендан 01/14/1987

Profile Information

  • Пол :
    Женско
  • Локација :
    Београд
  • Интересовање :
    Иконопис, црквено појање

Скорашњи посетиоци профила

372 посетилаца
  1. Драги брате, желим да ти кажем једну ствар- неверујући човек не постоји, ако не верују у постајање Господа, онда кажу да верују у ,,оно нешто". Православље као такво, није религија, но је Истина. Религије су све остале вере, које се заснивају на веру у оно нешто без унутрашњег проживљавања истог, док у Православљу, човек заиста долази до истинског богопознања... Они који су врсни теолози знају да кажу- до неке мере теологија уме да објасни нешто и то је домен религије и вере, а после тога се све препушта личном односу са Богом.... Видиш, ми, Православни, једини имамо пуноту благодати. Бог као
  2. NEODGOVORNO NOVINARSTVO O PRAVOSLAVNOM PAROHU DARUVARSKOM – IPA IPAPRKC.ORG Na jučerašnjoj press konferenciji Nacionalnog stožera civilne zaštite... Необзирност новинара се зна нашироко и надугачко. Њихова жеља да праве што већи тираж нема мере у маштовитости и измишљотинама, непреза ни од чега... Али, шта се дешава када маштовитост пређе границе укуса...? Хоће ли ко истински и одговарати за ово...? Смирење не значи да си чивилук на који се свако качи... Има ли ово мере...?
  3. Политика Online - А када прође пандемија WWW.POLITIKA.RS Колико год парадоксално звучало, ковид 19 је дар с неба за западне владајуће... Сагледавајући потрекли париод и целокупну фаму око тзв пандемије и броја жртава/оболелих који не поткрепљује званичан статус болести, питамо се шта се крије иза кулиса....? Можда је ипак нешто друго по среди...?
  4. Да, али овде се говори ако се примети- да се кварење се збило пре, а не после .... И да је другачији поступак када се примети кварљивост пре, а другачији после... Дакле, другачије се поступа са свим? Или грешим? Јер по вама вино и хлебсе освештава по тој некој благодатној имагинацијии задржавајући иста телесна својства... ако их задржава комплетно, зашто је другачији начин приступања телесним својствима пре и после освештења, хлеб је хлеб, какве везе има? Ако је због светости и благодати , како се онда задржавају иста својства било нешто у благодати или не, ако знамо да је то енергија Духа Св
  5. То је став који и ја заступам и поклапа се са Св Отачким предањем.. И, да, ако се Причестим после оболелог од Корене нећу се заразити... Причестила сам се иза сидаша у терминалној фази болести који је имао масу опортунистичких болести, па ми није било ништа... Чак и после сестре која је имала гнојаву Ангину- стафилокока није мала беба... 🙃
  6. Није тачно, Куга се преносила капљичним путем, добићеш је прлазећи болеснику неависно од Причешћа. А, ко је Причешћивао болесног, с обзиром да је то било у терминалној фази, јер си по зарази умирао у току 3 дана, углавном би умро после тога. Умро би и да га није причестио, само да је нагео над њим кашичицом, па повукао је назад.... Како научно доказано- неко је намерно сипао Јериснију у освећене дарове и тиме причешћивао и посматрао пацијенте?
  7. 1. Ако би мува или што друго упало у св. Путир до освећења дарова, онда да се то извади, завије у артију и сагори, па пепео баци на какво место, које се не гази, или у умиваоник у зиду (до Проскомидије). Но ако ли је упао паук, или у опште отровна животињица, онда да вино излије из св. Путира у какав други суд, па да у св. Путир сипа чисто вино и воду с произношењем речи: „Једин от војин копијем Јему ребра прободе… “ и даље, а потом да продужи св. Литургију. По свршетку св. Литургије да заоставше вино проспе у текућу воду или у умиваоник, или да излије под св. Престо. 2. Али ако би се то д
  8. Тачно. И све ово је пре Епиклезе. А, после је већ друга прича.... Благодат.... Али да се разумемо иако трвдимо да се Причешћем зараза не може пренети, нити се ико други заразити, то апсолутно не значи да је Причешће амајлија која ће човека штити од заразе. Већ да сама Св Тајна Причешћа, као таква, због благодати Духа Светог која у њој битава, не може бити нити извор заразе, нити пренос, а све остало је на нашу одговорност.
  9. Ово нису моје речи... Е, сад како Цркву не сачињавају светитељи, но људи, који имају ,,свој став" и мишљење... Шта сад... И нека сам ја малоумна, ограничена итд....
  10. Apsoluto imate sve u prethodnom postu, koji dodatak uz Trebnik, gde se jasno kaze- ko ima manje vere i vise veruje telesnim lekarima... itd... Nema potrebe za ovakvim tonom. I sam Gospod nas poziva na veru, vera nam je sve... I lepo se kaze- Gospode, pomozi mome neverju. Odkad se stidimo da to izgovorimo?
  11. Па, просто. Ми гледајући разумски на њих- не знамо да ли су свети... Бојимо се пропадљивости која следи од умртвљеног тела, па спуштамо у земљу.... Таква тела су храна црвима, буђи и разним микробима, која се на њих насељују по закону природе, али је благодат која обитава у њима, та, која им мења својства и таква тела бивају очувана. Мада имамо и одмах по упокојењу пројаву светости- имамо пример и на Синају, упокоје се на молитви и у том положају и остану, па их је немогуће и у земљу спустити... Иде се скроз против закона природе...А, имамо и пример Вазнесења- Владичца, Св Јован Богослов, сам
  12. Појавило се питање: могу ли се и треба лу се причешћивати лица, која су заражена заразним болестима: дифтеријом, венеријом, тифусом, шарлахом, богињама итд. На ово питање т. звани „учевњаци“: доктори, поједини чиновници и други, категорички захтевају, да се забрани причешће и деци и одраслима, где се која од поменутих зараза појави, јер би се веле, скупљањем и причешћивањем из једног суда (Путира) и једном лажичицом, зараза преносила од болних на здраве. Због оваквог гледишта ових световњака, чешће су изилазиле званичне забране причешћивања и здравих, у оним местима, у којима ова или она зараз
  13. Ако би Агнец изгубио свој пређашњи вид хлеба па се уместо њега појави у виду тела, меса, или у виду детета; вино у виду крви човечије, онда свештеник тиме да се не причешћује, јер то нису право тело и крв Господња, већ чудо од Бога, које се појавило услед невјерја свештеникова или због неког другог узрока. У овом пак случају, свештеник да пре свега пажљиво и побожно уклони на страну тај Агнец, па да узме другу просфору и прописно извади други, нови Агнец. Потом да од речи из Служебника: „Со сини и ни блаженими силами… “ све остало доврши, како је раније казано тј. освети Агнец и њиме се приче
×
×
  • Креирај ново...