Jump to content

Борис74

Члан
  • Content Count

    11
  • Joined

  • Last visited


Reputation Activity

  1. Волим
    Борис74 reacted to Натан in Птице   
    50 Bird Species and the Sounds They Make
    WWW.AAASTATEOFPLAY.COM    
  2. Волим
    Борис74 reacted to АлександраВ in Птице   
  3. Волим
    Борис74 got a reaction from АлександраВ in Птице   
    Гугутке на мом прозору
    Надам се да се виде слике...
     
     



  4. Волим
    Борис74 reacted to Pieta in Потребност литургијске обнове.   
    Upravo tako, mi cemo postovati odluke u to sam sigurna, kao zvanicni stav SPC.
    No, postavljam prosta pitanja:
    Kako smo mi mirjani svesni ovog problema i uvuceni u njega, tako su ga svesni i episkopi, svestenici...zasto se Sabor, Sinod, ko god, ne sakupi i krene u dijalog medju sobom?
    Zasto se o ovome prica na svakom mestu, sem tamo gde treba (ili mozda prica ali bez zvanicnog obavestenja o tome)?
    Neka se danima, mesecima zatvore i razmotre sve mogucnosti, a nama obrazloze svoju odluku kakva god bila.
  5. Волим
    Борис74 reacted to Pieta in Потребност литургијске обнове.   
    Upravo zbog trazenja odgovora na ovo pitanje sam i dosla na ovaj forum. Ova tema, zaista kako rece @Tanja je ovo nasusna tema.Meni licno je jako bitno da me razjasne ove stvari jer, na zalost, u svojoj parohiji nisam uspela da dobijem odgovor, jer zaista, ovo je nesto o cemu se ne prica toliko javno, vec samo u smislu osudjivanja, ali zato se javno osudjuje bez valjanih argumenata.
    Na zalost, zivim u parohiji, u gradu gde je ova podela vise nego ocigledna, postaje opasna. I sami svestenici su duboko podeljeni i moram da kazem da ponasanje mnogih od njih ne sluzi na cast... Stvar sujete, gordosti... ne znam i nije moje da sudim. Tacno se zna ko ide u koju Crkvu i po tome se odredjuje njegova pripadnost. Moram biti iskrena, da je mene sve ovo toliko pogodilo, rastuzilo i zbunilo da jedno vreme nisam odlazila na Liturgije, jer nisam znala kome pripadam i ko misli kao ja i u koju crkvu treba da idem, potpuni zbun. Nisam teolog, i neuka sam po tom pitanju, ali mislim da umem da razumem ako mi se lepo objasni. Smatram, kao i svi vi verovatno, da je sadrzina bitnija od forme i to mi cini kao jedino ispravno razmisljanje. Jasno mi je da je pricest krajnji cilj Liturgije i razumem da treba ziveti liturgijski i znam da je to jako, jako tesko, jer smo svi skloni padu. Naucena sam da pored casnog, hriscanskog zivota pricest mogu primiti samo posle sedmodnevnog posta na vodi. Nije mi problem da promenim misljenje i zapocnem pricest svake nedelje, ispunjavajuci sve ono sto treba da predhodi, uostalom kako mi je plasticno objasnio moj svestenik: "Sta se ti brines, Vladika je dao blagoslov..." 
    Vidite, ja vas citam redovno od prvih dana foruma i pronalazim odgovore i tek cu ih pronalaziti zahvaljujuci svima vama, divnim ljudima, ali, da li ste svesni koliko nas zaista zeli da shvati bit potrebnih promena i ispravnosti istih, utemeljenih u silnim onim spisima Sv. Otaca? Mnogi ce prihvatiti samo konacni sud i opredeliti se, jer u sustini nas narod je tradicionalno veran, utemeljen na formi a ne sadrzajno veran... Ne zelim da generalizujem, ali svi ste svesni dubine vere koja pociva na  "valja se..." .
    Moj prota, doktor teoloskih i istorijskih nauka mi je pricao o tome da su se nekada svi koji su bili na Liturgiji, i pricescivali, ali i da se mnogo vise postilo, da je to prosto bilo najnormalnija stvar, a da se cestitost i hriscanski nacin zivota podrazumevao. Ako je tako, onda svakonedeljna pricest ne bi bila novotarija vec starotarija:)
    Sto se tice ostalih promena, otvorenih dveri i citanje nekih molitvi na glas a ne u sebi, meni to nista ne smeta, cak mi odgovara da bolje cujem i razumem molitvu, jer samo tako mogu ucestvovati u njoj. Uostalom, budimo iskreni, ko je mogao od obicnih mirjana da razume molitve na crkvenoslovenskom, mumlanje u oltaru, oprostite na izrazu ali tako je, i onda se svi mi nesto ponasamo molitveno i skrhano a nista ne kapiramo o cemu se tamo prica. Ja sam jedna od retkih koja je na takve Liturgije nosila molitvenik, jer sam samo tako kapirala o cemu svestenik prica.
    Pogresno je sto se ove promene poistovecuju sa rimokatolizmom, jer protivnici znaju gde treba da "pogode" narod, koji je duboko neprosvecen i prepun predrasuda. A priznacemo svi, Crkva bez naroda i zajednice i nije Crkva....
    Mislim da je ovo veliko iskusenje za Srpski narod i da ce trebati mnogo snage da se ovo prevazidje...
    Gospodo svestenici, teolozi i bogoslovi...vi ste nam jedini izlaz, vi i vasa rec razuma.....
  6. Волим
    Борис74 reacted to мирођија in О нашим монахињама...нешто и лично...али свакако лепо и поучно...   
    Monahinje intelektualke oživele manastir Kovilje
    BEBA BOJOVIĆ | 04. 05. 2010.
    Ivanjica - Pre nepun mesec u manastir Kovilje stiglo je šest monahinja. One su u istoimeno selo, udaljeno od Ivanjice 32 kilometra,
    došle iz manastira Vraćevšnica kod Gornjeg Milanovca. Zahvaljujući igumaniji Agripini i monahinjama Hristini, Tekli, Haritini, Magdalini i Marti, po prvi put u svojoj istoriji ovaj hram dobiće status ženskog manastira. Monahinje se polako navikavaju na novu sredinu ali se i sredina prilagođava njima.

    Dolazak monahinja privukao je veliki broj turista i vernika
    Naime, u ivanjičkom kraju već dugo nije bilo ženskog manastira, pa su monahinje u svojim odorama, ako ništa drugo, onda iznenađenje za meštane. No, svi koji se upute u manastir Kovilje uveriće se da mlade i vredne monahinje predano rade na uređenju dvorišta oko konaka, služe svakodnevne liturgije, dočekuju vernike, putnike namernike i sa puno topline im pričaju o bogatoj istoriji ovog verskog zdanja.
    - Mi smo iz Beograda. Odlučili smo da praznike provedemo u prirodi i slučajno od meštana saznali da ovde postoji manastir i da su nedavno došle monahinje. Svratili smo da vidimo i oduševljeni smo sa kakvom toplinom i ljubaznošću smo dočekani. Takođe smo puno saznali o samom manastiru koji ima status kulturno-istorijskog zdanja - kaže Dejan iz Beograda.
    Iako nisu bile raspoložene da govore za medije, pravdajući svoj stav činjenicom da su tu da služe Bogu, saznajemo da su ambiciozne monahinje rešile da manastiru Kovilje vrate sve što mu pripada. Na prvom mestu oko 300 hektara šume koja je nekada bila manastirska, a sada je koristi JP „Srbija šume“. Po ugovoru, deo šume bi, komercijalno, i dalje koristilo ovo preduzeće ali uz određenu nadoknadu i obavezu da obezbedi ogrev za konak i crkvu u toku zime. Takođe, sestrinstvo će se zalagati za popravku puta koji vodi do manastira, uređenje samog kompleksa oko konaka i svega što je potrebno kako bi ovo mesto sačuvalo toplinu božjeg hrama.
    Šef mesne kancelarije u Kovilju Radojle Ćurčić kaže da je meštane veoma obradovao dolazak monahinja.

    Manastir Kovilje
    - Mi smo uopšte gostoprimljiv narod - ko nam dođe, dobro je došao. Posebno se radujemo što su u manastir stigle monahinje i time dale poseban značaj ovom duhovnom zadnju i samom kraju. Ljudi su već pritekli u pomoć oko onih prvih, osnovnih stvari, a siguran sam da će pomoći sve što je u njihovoj moći - kaže Ćurčić.
    Šest monahinja već je dobilo obećanje od meštana da će deo zemlje koju trenutno niko ne koristi moći da obrađuje, a u baštici će uzgajali voće i povrće za sopstvene potrebe. S obzirom na to da je reč o vrednim, školovanim i umetnički nadarenim ženama, uskoro će monahinje prionuti na izradu ručnih radova, veza, ikonopisanje, izradu predmeta za crkvene odore… U skladu s vremenom, monahinje će vesti i torbe za mlade, a likovi svetaca naći će se i na drugim odevnim predmetima.
    Monah Amvrozije, koji je prvi stigao u manastir Kovilje, po dolasku monahinja preuzeo je svoju parohiju i vršiće svešteničku službu u Kovilju i okolini.
  7. Волим
    Борис74 reacted to мирођија in О нашим монахињама...нешто и лично...али свакако лепо и поучно...   
    Србија има више монахиња него монаха

    02.09.2011.

    Међународни симпозијум у Жичи о обнови женског монаштва



    После Другог светског рата, наше манастире су сачувале и очувале монахиње и све што је преживело, преживело је захваљујући напорима жена и девојака

    КРАЉЕВО, (ФоНет) - Дочеком његове светости, патријарха српског господина Иринеја, у манастиру Жича јепочео четвородневни научно-духовни симпозијум о православном женском монаштву, који ће окупити 30 еминентних предавача и више од 300 готију из земље И света.
    "Сва земља је света и благословена, али Жича је наша света земља. Она је свето место којим је ходао највећи син српског рода, свети Сава. Овим местом су ходале и највеће личности наше историје, почевши од Стевана Првовенчаног и других светих Немањића, али не само њих", рекао је благословивши скуп патријарх Иринеј.
    На Симпозијуму учествују предавачи, епископи, митрополити и професори Богословских факултета из Србије, Грчке, Сирије, Грузије, Румуније и Русије.
    Идеја о одржавању симпозијума потекла је пре неколико година из потребе да се на једном месту окупе људи великог теолошког знања и духовног искуства, а како Жича обележава осам векова постојања, ово је била иделана прилика да манастир достојанствено обележи јубилеј.




    Жича


    "Долазак у Жичу је дар Божији, њена неисцрпна благодет нас освећују и просвећује. Благословени су сви коју у њу улазе и кад изађу више нису исти, јер су оваплоћени духом светим", поручио је Иринеј.
    Симопзијумом председава епископ Порфирије, који је рекао да је управо Жича била место почетка монашког општежитељног живота, због чега је било природно да се баш у овом манастиру поводом јубилеја организује овакав скуп.
    "Духовна обнова српског народа траје неколико деценија. Показатељ те обнове је чињеница да наши манастири оживљавају и да у њих долазе махом млади људи", рекао је Порфирије.
    Он је појаснио да нема суштинске разлике између мушког и женског монаштва, осим организационе. Женски манастири, наиме, поред игуманије имају и духовника који руководи женском духовном заједницом.
    На почетку Симпозијума оцењено је да женско монаштво, такође, доживљава обнову, па је данас у Србији више монахиња, него монаха.
    После Другог светског рата, наше манастире су сачувале и очувале монахиње и све што је преживело, преживело је захваљујући напорима жена и девојака које су, како је речено, биле запаљене љубављу према Христу и тако очувале светиње до наших дана.
    http://fakti.org/ser...nja-nego-monaha
  8. Волим
    Борис74 reacted to мирођија in О нашим монахињама...нешто и лично...али свакако лепо и поучно...   
    Драге сестре и драга браћо.
    Ова тема је вероватно више везана за подфорум о нашој Светој Православној Цркви, али
    молим вас не замерите што сам је овде у женском кутку поставила. Јер много тога дугујемо нашим монахињама, које су како и овај прилог који следи показује,много тога изнеле на својим женским плећима.
    Па вас молим да износите соје личне утиске, лична искуства и приче које сте чули од других,да се не заборави и бар мало захвали за све што су чиниле и даље чине за нас када
    им предајемо своје бриге, молбе за разним молитвама, када од њих тражимо утеху и помоћ.
    Нека нас Господ све утеши и сачува!
  9. Волим
    Борис74 reacted to Vladan :::. in Ако вас занима монаштво - занимљиве информације и текстови о монашком животу   
    Ако никада ниси провео ни две недеље у неком манастиру онда је стварно сувишно да толико о свему размишљаш. Као да размишљаш да ли да будеш фудбалер у животу а ниси још ни две недеље тренирао у неком локалном клубу  
    Обавезно заврши лепо макар ту средњу школу, сачекај распуст, реши око пријемног шта имаш па иди у госте негде на 3-4 дана да видиш како је.
    Ја сам после прве године факса провео месец дана на Светој Гори са неком као идејом да можда останем и брзо видео да сам се много занео и залетео...
  10. Волим
    Борис74 reacted to Lady Godiva in Ако вас занима монаштво - занимљиве информације и текстови о монашком животу   
    @srema 
    Искрено.. нема то везе с никаквим Божијим призивом. Мислиш често о вери, читаш монашку читературу и онда почнеш да машташ како би било да си ти неки монах, духовни горостас, рок стар међу хришћанима. Сви млади имају сличне мисли, свако у вези неког свог интересовања.
  11. Волим
    Борис74 reacted to Strahinja1 in Ако вас занима монаштво - занимљиве информације и текстови о монашком животу   
    Мислим да си мало прећерао.Много си млад момак као и ја,и мислим да се не разумеш довољно у Религију Православља,ако ти годи време проведено у Цркву иди чешће на Литургије и чешће пости,не мораш бити монах да би остао на страни Божијој и служио му,паметан ти је тај план да се ожениш млад и да имаш пуно деце зато шро онда ћеш морати да работиш бато,да их нахраниш све,и то мислим да ће бити велико искушење за тебе а камоли пут Монаха то је неупоредиво теже а још ти тако неодлучан има да се сломиш
  12. Волим
    Борис74 reacted to Жедни in Ако вас занима монаштво - занимљиве информације и текстови о монашком животу   
    Предобар спис! Ево једног дела "Свет гуши слуге Божије и споља и изнутра. Споља су то: свакодневне гласине и страсна људска дела; то је она узаврела, хаотична и безбожна људска испразност, која се брине о многим стварима и има многе страсти, која се сва заснива на тражењу пролазних земаљских блага, на жељи кратког земаљског успеха, на жудњи за макар тренутном, али овдашњом, данашњом срећом. Свет је малодушни људски страх од размишљања о сутрашњем дану, о смрти, о неизбежном сусрету са вечношћу, о Суду, о страшном одговору за свој земаљски живот; овај недостатак жеље дебелих душа да узлете од земље и подигну лице ка Небу, да потраже Творца; то је окамењена безосећајност срца, која су заборавила и замрзела свог Небеског Оца; ова љубав према материјалном, према свему телесном, крвном и страсном. Свет је неко грандиозно такмичење у играма на срећу у којем су сви опијени страшћу супарништва и јуре за разним шареним блиставим предметима, отимајући их једни другима из руку. Свет је мешање, хаотично преплитање сваковрсних послова, речи, гестова, осећања, појмова, мишљења; грубих, скотских – и истанчаних, поетских, раскошних; ова љубав и мржња, хероизам и кукавичлук, нискост, уображеност и потпуно безумље, складне, симетричне творевине и потпуна пропаст… - све ово као нека заглушујућа какофонија, као огроман компликован оркестар, који штимује своје разноврсне музичке инструменте и заправо никада ни не почиње да свира нешто разумљиво и хармонично. И премда у овом хаосу и промичу понеки делићи нечег озбиљног, дубокомисаоног, то одмах некуда нестаје и опет је збрка, бесмислица, неред… То је оно што нас окружује као узбуркано море с кипућом пеном"!
  13. Свиђа ми се
    Борис74 got a reaction from ekdikos_apomahis in Шта би сами себи поручили...?   
    Да упознам следеће године неке чланове родбине, које ето, стицајем разних околности,
    и кривицом, што њиховом, нешто сигурно и мојом, досад нисам...
    прошла ме је љутња и бес, чини ми се да сам сад спреман за такав сусрет 
    Иначе ништа специјално, Боже здравља, љубави, што мање стреса и нервирања.
  14. Волим
    Борис74 reacted to Јанко in Ако вас занима монаштво - занимљиве информације и текстови о монашком животу   
    Мислим да је ово врло битно. Наиме, од 80-их наовамо извршена је американизација овог простора, наше друштво је постало изразито потрошачко, број развода у последњих пар година је (мени) алармантан... Све у свему он пишући тада о њима пише о нама сада.
    Морам признати да у овим речима видим (иако ожењеног) себе... И чини ми се да је просто дошло време за инверзни пут: као што је у своје време настала потреба за монашким тиховањем јер страдања није било (и нико није одлазио да тихује да би поучавао друге већ тражио поуку за себе), тако је данас преочигледно да се не одлази у манастир због тиховања већ да се постане учитељ (колико данашњи монаси остају у својим манастирима НЕ ИЗЛАЗЕЋИ БЕЗ НАЈНУЖНИЈЕ ПОТРЕБЕ? Напротив, у свему се види нужда и потреба да се интервенише, а себе многи виде као позване да решавају светске проблеме. За молитву се нема времена због алармантне ситуације. У крајњој линији ту је и кренуо Артемијев пад-улажењем у политику и свет кроз она координациона тела на КиМ). Ако је дакле само монаштво кренуло у свет, ова прича о.Шмемана ми је сасвим прихватљива. Наравно, то по мом виђењу значи да лаос треба почети живети овако описаним побожним животом, док се монаштво (кога не треба укидати) треба повући по пештерама, где их само најупорнији могу наћи (па тако су бежали Свети, иза козијих стаза, а не у асфалтиране прилазе. И опет су их људи проналазили, али они који су били ради огулити табане и провести ноћи у трагању уз кору `леба и непрестану молитву и псалтир, а не плаћајући карту да их шофер довезе до пред трпезаријски сто у конаку , уз Цецу и Јецу или погрешно скапирану-да осуде друге јер ето народ пропада а ми смо добри јер путујемо у Светињу- песму в. Николаја "преко пакла паде мост" у аутобусу)...
    То је неко моје виђење, па критикујте...
  15. Волим
    Борис74 reacted to Желе Зека in Ако вас занима монаштво - занимљиве информације и текстови о монашком животу   
    Исечак из предавања:
    Мати Васса Ларина
    О. АЛЕКСАНДАР ШМЕМАН И МОНАШТВО
    ...

    Оно што ме највише задивљује у овим непрекидним "тешкоћама"... је незахвалност. Сви ови монаси су увек несрећни. Људи их "не разумеју," ометају њихово "монаштво," вређају их итд. Увек постоји нека врста кризе, и увек, авај, егоцентризам ...[31]
    Извор фрустрације за Шмемана, пак, нису само духовни недостаци монаштва, већ његова спољашња, "Византијска" форма и култура, и, више од свега, његов однос према овом свету. Ево шта је рекао о добро-устројеном српском женском манастиру на периферији Београда кога је посетио током своје посете тамо 26. септембра 1980. године:

    Женски манастир. Са нама је млада монахиња Евгенија. Све је у "класичном стилу." Поглед усмерен надоле, ход, тихи глас... Али сумња прожима душу. Не због ње, наравно. Она је евидентно беспрекорна у овој класичности. Већ због целог стила. Иконе - већином оне застрашујуће - у цркви. Непоколебљива верност форми, апсолутној истоветности типа. Одвајање не само од света, као овог света, у име другог, претходног света који је древан, непромочив, и избегавање ма какве "проблематике"... Не знам, једноставно не знам. Са једне стране осећам усхићење према овој све-силној - за ове монахиње и свима сличнима њима - супротности демонској ружноћи и сивилу српског социјализма. Али са друге стране - осећање да ова супротност - у овој форми - је немоћна и унапред осуђена на неуспех. Уништите спољашњу форму, и можда ништа неће остати ...[32]
    О. Александар је био забринут због дисхармоније између монашке културе и овог света; он је видео "различитост" монаштва као бекство коме недостаје унутарњи, хришћански садржај.
    У ових неколико последњих година свог живота отац Александар је био узнемирен доминацијом ове "монашке линије" у православљу, као што пише у свом дневнику 2. октобра 1980. године:

    Сада имамо тријумф - у теологији и у побожности - "монашке линије" ... Свуда - патристика. Оно што ме забрињава је поистовећење ове линије са православљем. Ово није само део уместо целине, већ конфузија ове линије са самом целином. ...Не могу се отргнути осећању да је све ово извесна романтичност; љубав према овој слици православља, и љубав посебно зато што је ова слика толико радикално различита од слике савременог света ... То је бекство, одлазак, редукција хришћанства на самог себе ...[33]
    Нешто касније Шмеман замишља сопствену верзију монаштва која би избегла ове замке, као што описује у свом дневнику:

    Све чешће ми се чини да "препород" монаштва (о коме сви говоре са усхићеношћу) или чак покушај да се то оствари може бити могућ само уз почетно укидање монашке "институције." То подразумева укидање свих тог позоришта камилавки, мантија, елегантног одевања итд. Када бих био "старац," рекао бих ономе ко "тражи монашки живот", мање-више ово: нађите посао, најједноставнији могући, који не укључује "креативност" (као нпр, банкарски службненик); - док радите, молите се и "акумулирајте" унутарњи мир, не гајите злобу, не тражите "своје" (права, правду итд.). Сматрајте свакога (колегу, клијента) као да су вам послати, молите се за њих; - пошто платите најскромније станове и набавите најскромнију храну, дајте [остатак] новца сиромашнима - али баш сиромашнима, појединцима, не "добротворним организацијама""; - идите увек у један исти храм и тамо покушајте да помогнете на прави начин (не кроз држање предавања о духовном животу или иконама, не кроз "поучавање"...). Чврсто се држите ове службе и будите потпуно послушни надлежном пароху по црквеним питањима; - не тражите да служите по својој сопственој вољи, не жалостите се ако се "ваши таленти не користе," помажите и служите тамо где је то потребно, а не где ви мислите да треба; - читајте и студирајте колико можете - али немојте читати само "монашку литературу," већ нешто шире (ово захтева објашњење); - ако вас ваши пријатељи и присталице позову у посету јер сте близу, идите - али са "разликовањем, расуђивањем", и то не често. Не задржавајте се дуже од сат и по, два. Дуже од тога чак и најприснија атмосфера може бити штетна; - облачите се апсолутно налик било коме другом, али скромно, и без икаквог "видљивог" знака посвећености "духовном животу"; - будите увек једноставни, безбрижни и радосни. Не поучавајте. Избегавајте "духовне разговоре" као ватру, и такође било какве празне религијске и црквене приче. Ако овако будете поступали, све ће вам бити на корист...; - не трагајте за "духовним старцем" или "руководиоцом." Ако вам је потребан, Господ ће вам га послати, и то онда када је потребно; - служећи и радећи овако током десет година - никако краће - замолите Бога да вам каже да ли треба да наставите такав живот, и да ли вам је потребна нека врста промене. И чекајте на одговор; он ће сигурно доћи, а његови показатељи ће бити "мир и радост у Духу Светоме."[34]
    Не за чудо, Шмеманова идеја монаштва ставља монаштво у овај свет. Он такође искључује монашку заједницу, тако да је његово монаштво у интеракцији са свакодневним животом и никако није искључено у свом свакодневном животу. Још занимљивије, он не жели да монаси поучавају; тј. да воде "духовни" разговор или да "држе предавања." Ово је важно у светлу чињенице да ми имамо монаштво "у овоме свету" у Православној Цркви данас - епископе и тзв. "учено" монаштво. И готово сви они су укључени у "поучавање," а понекад и "држање предавања." Да ли би о. Александар дозволио изузетак у случају епископa? Вероватно. Али можда не у случају монахиње која држи предавања на Семинарији Св. Владимира, тако да бих вероватно имала проблеме ако би он био данас међу нама.



    + + +


    У светлу последњих дешавања у Цркви, било би интересантно да продискутујемо о томе какво монаштво је потребно Цркви данас.Да ли монашки постриг мора бити условљен нечим чиме није до сада или је то у директној колизији с смислом монаштва?Затворити монахе у манастире без икаквог приступа мирјана?Јачати "заједницу" монаха и мирјана већом присутношћу ових првих у свету , преко ТВ емисија, предавања по парохијама на позив надлежних свештеника а по благослову надлежног епископа, изложбама радова и производа?Одбацити монаштво?

    Мени није ни мало близак доживљај који о монаштву има отац Шмеман.Али је његово виђење интересантно.
  16. Волим
    Борис74 reacted to Sophrosyne in Ако вас занима монаштво - занимљиве информације и текстови о монашком животу   
    Лијепа тема.
    Препоручујем књижицу  о.Лазара Абашидзеа "О Монаштву".То је најдубља анализа коју сам имао прилике да прочитам.Иако носи назив "о монаштву",обрађује ту тему на такав начин,да се говори о савременом стању у монаштву и односу младих људи према том призиву.Који су то исправни/неисправни разлози за одлазак у исти,које су то заблуде и илузије које ми гајимо када размишљамо о манастиру и монаштву.Мене је књижица морам признати добро ишамарала и тргнула.Изашла је у издању Манастира Подмаине.
    Ево и приказа књиге :
    У манастирима се већ ретко налазе они који су верни монашком духу, нема опитних наставника, царује својевоља, ради се по својим мислима и нарави. Многи монаси измишљају своја учења, изводе своје појмове о Једном путу, нису сагласни са учењима отаца-монаха прошлих времена. Онога који озбиљно жели да живи у манастиру среће патња, тескоба и униније. Уз то, унутра, у нама је све тако запуштено, болесно, унакажено.. Тако је премного у нама богоборног, суровог, окамењеног да савако, и мало духовно делање тражи исувише снаге, борбе, самопринуђавања. Готово цео монашки живот испуњен је скоро непрестаним уздасима и стењањем. Може се рећи да онај који искрено жели да понесе монашки крст, прима на себе незамисливе патње, тајанствене, недостижне, дубоке, које испијају душу и које, иѕгледа, у наше време, замењују древне монашке подвиге за које смо, иначе неспособни.
    архим. Лазар (Абашидзе)

  17. Волим
    Борис74 reacted to Milica Bajic in Тајна и ток смрти   
    Mislim da mi od stanja šoka ne možemo realno ni da osećamo ni razmišljamo u takvim trenucima. Dobro je kad ima uz tebe neko ko je trezven da podseti da je to Gospod došao da usnulog zagrli, da ti kaže da se što više moliš, da što manje razmišljaš o svemu, ne možeš ništa bolje učiniti ni za sebe ni za njega.
    Velika je tajna smrt, mi samo naziremo jedan mali deo nje kroz onaj poslednji pogled pokojnika koji se ne zaboravlja. 
     
  18. Волим
    Борис74 reacted to Плаво Небо in Авантура   
  19. Волим
    Борис74 reacted to Плаво Небо in Авантура   
  20. Волим
    Борис74 reacted to Плаво Небо in Авантура   
  21. Волим
    Борис74 got a reaction from JESSY in Поуке старца архимандрита Емилијана   
    Дивно. И толико истинито. Пронашао сам се у овим речима, и верујем да сваки човек може да се пронађе. Да, било је тренутака када сам бесмислено одбацивао људе који су ми несебично нудили љубав, пријатељство, подршку. Као да нешто изнутра није желело да пружи руку срећи,
    радости, смирењу, већ је желело бол, патњу, самоћу, да сам себе кажњавам. Човек мучи самог себе.
    Треба отворити срце за друге.
  22. Волим
    Борис74 got a reaction from Биљана, два in Птице   
    Гугутке на мом прозору
    Надам се да се виде слике...
     
     



  23. Волим
    Борис74 reacted to Bokisd in Монаси мирјани; Бело монаштво   
    Moje misljenje, pravo da kazem, sav se prepadnem oko price o belom monastvu u svetu.
    Ja ne znam da takva institucija uopste i postoji u nasoj crkvi, belo monastvo je nesto sto je bilo u Rusiji u doba komunizma usled odredjenih  okolnosti kada su monasi morali da beze od progona po svetu i da zive u tom svetu, kako bi spasili zive glave. Bilo je nesto slicno belom monastvu i takvom zivotu i u prvim vekovima hriscanstva i kasnije, ali po narocitom daru i blagodacu Bozijom kod pojedinaca koji su imali veliku veru i revnost za Boga i Crkvu. Recimo, u nase vreme najpoznatiji je sv.Jovan Kronstanski veliki svetitelj i revnitelj za uzviseni duhovni zivot,koji je ziveo kao brat i sestra sa svojom zakonitom suprugom,..... ali on je izabrani sasud Boziji koji se radja jednom u sto godina.
    Covek vernik da zivi danas u ovakvom danasnjem svetu kao neki beli monah , uhhh, pa to se granici sa fantazijom, to je tesko ispunjiva misija i delo,..... ako  neko hoce da bude monah , pa, ono,  lepo put po noge i pronadji neki manastir u kojem mozes da zivis kao monah. Imao sam  iskustva da vidim sta znaci monastvo i monaski zivot boraveci mnogo puta na Svetoj Gori, cak i minimum monaskih stvari je tesko ispunjivo u svetu.
    Zlatno je pravilo hriscanskog zivota , ne primenjivati monaska pravila u svetu.  
    Sto ne znaci da ne treba, da ne tezimo da zivimo sto blagocestivije i po idealu hriscanskog zivota, ali pazeci da ne prekoracimo svoje duhovne snage,.... belo monastvo u svetu je po meni prakticno nemoguce, pa najveci od podviznika svetitelji nisu hteli i na jedan dan da napuste svoje pustinje i odu' u svet, jer su se plasili da nece moci da ocuvaju svoj monaski zivot u svetu. 
    Polako zivis hriscanski i napredujes duhovno, pa, ako imas neku zelju za nekim visim i duhovnijim zivotom mozes probati u nekom manastiru.
  24. Волим
    Борис74 reacted to LISA in Монаси мирјани; Бело монаштво   
    Moram da priznam da ne mogu da prihvatim navedeni opis izgleda i ponasanja "monaha mirjana". Ne poricem nihovo postojanje niti istinitost predvidjanja njihovog postojanja, ali ne mogu da prihvatim ovaj sladunjavi opis. Nerealan je i neistinit, po meni. Lice mi na neke protestante (neka se ne nadju uvredjeni). Umiveni, ocesljani, okupani, ljubazni... 
     
    Vladika Atanasije cesto koristi izraz "mutavi" za koji smatram da bi odgovarao ovom opisu. Nisu hriscani "mutavci" koji se kao blede senke provlace kroz zivot. Hriscani su pozvani da budu "so" svetu, da mu daju jasan ukus, miris, boju, jasan pravac, a ne bljutavost. Svetitelji se nisu provlacili kroz zivot kao aveti da se ne slucajno ne dodirnu profanog, nego su se borili. Padali i dizali se. Bili aktivni, u aktivnom odnosu sa ljudima i svetom, zivi vise nego iko! I svojom pojavom su "zuljali" svet! Ne moze se ziveti u svetu bez trvenja, borbe, "deljanja" iz dana u dan... Nije zivot sladunjavi, romanticni film. Zivot je borba, svakodnevna, utoliko vise sto si hriscanin, a to podrazumeva, u najmanju ruku, "izborano celo"!  
     
    Nemam nameru da provociram, drago mi je da ste objavili ovaj post, ali ne mogah da ne iskazem svoj utisak. Svako dobro!
  25. Волим
    Борис74 reacted to мирођија in Монаси мирјани; Бело монаштво   
    МОНАСИ МИРЈАНИ
    Објављено април 29, 2014  
     
    (Више Православних духовних Отаца – Св. Антоније Велики, Отац Стратоник са Кавказа и др. - говорило је и писало да ће у последњим временима бити монаха, који ће живети у свету…).
     
    Редки су, чак веома ретки, такви људи. Али, ако их сретнете лако ћете их препознати.  Имају светло и отворено лице са нарочитим сјајем, тако да га дуже времена није лако гледати. Очи су им благе, прозирне, дубоке и увек насмешене, а на дечји начин зачуђене и љубопитљиве.
     
    Целога живота уче, читајући и посматрајући сво чудновато Стварство, тежећи спознаји скривене истине и дубље логике у појавама и односима. Зато су стално запитани. И оно што знају увек проверавају и продубљују, ширећи тако, како кажу, границе свога незнања.
    Понашање им је крајње ненаметљиво. Кроз живот пролазе неприметно, свесно избегавајући све јавне послове или било какве улоге, где су сила и власт, слава и утицај међу људима.
    Раде као учитељи и професори, научници и стручњаци, књижевници, бибљотекари, радници су или сељаци, занатлије старих заната, архивари и антиквари, рибари или морнари… Али, ста год радили њихов Предпостављени налази се на Небу, а њихово главно занимање је суживот са Њим и молитва Њему. Споредно занимање постоји због начела – ко не ради не треба да једе.
    Њихова воља је Воља Његова, а њихов ум – ум Његов.
    Неустрашиви су војници Армије Његове. У армије човекове нерадо одлазе, а ако морају, жртвоваће живот али убијати неће.
    Вољу Његову лако препознају и добијене задатке доследно извршавају – не обазирући се на било какве опасности или страдања, јер они, убеђени су у то, у животу земаљском и од руку земљана пострадати не могу. Једини страх њихов је да не почине грех, а врлину од греха савршено разликују.
    Теже самоћи али никада нису сами, јер је Предпостављени увек са њима. Ретко и нерадо много говоре, али својим понашањем, а нарочито личним примером, кажу и учине више него ли хиљаде и хиљаде па и милиони људи.
    Свесни су непроценљивог значаја своје улоге на Земљи, али то нико из речи њихових или понашања, неће моћи да сазна или закључи. За све што ураде добро захваљују Њему, јер су они најмањи од свих бића и незналице највеће. А људи ће их, по земаљским мерилима, неретко, сматрати покретним енциклопедијама.
    За све што се лоше догоди окривљују себе, никада другога, а по начелу – окриви себе и другоме нећеш судити!
    Понашају се као пси: ако их ударите и отерате – добро је; ако их помилујете и нахраните опет је добро.
    Обучени су скромно, али чисто и уредно. Вредно раде и свој земаљски посао, али све што добију, смешећи се, одмах поклањају онима поред себе. Стога од блага земаљских нити шта имају, нити их желе. Да се у нешто обуку, да понешто једу и скроман кров над главом – то је све. Да је душа слободна и чиста, а све остало што им треба, чврсто верују, додаће им Он, који је савршено веран и никада их не оставља на цедилу.
    У њиховом речнику не постоји нећу и не могу. Све што их неко замоли, и у њиховој је моћи да учине, без поговора ће учинити. Што сами увиде да могу да учине, одмах ће се понудити.
    Људи на путу према злу заобилазе их, збуњени и одбијени јасном и чудесном добротом којом зраче. Они зли ће их напасти али ће доживети пораз, јер ће сво зло бити упијено душама њиховим, а одмах затим, неком надумном, тешко разумљивом силом и разграђено.Никада их нећете видети гневне и нервозне, нерасположене и незадовољне. И најмање ситнице, као што је врабац који на улици нађе мрвицу хлеба и весело одлепрша, довољан су повод за осмех душе и њихову срећу.
    Никада их нећете видети раздрагане или да се смеју, али ни без благог осмеха у запитаним очима, као сталног њиховог украса.Живеће поред вас као неприметни пријатељ из суседства, а душа ваша тежиће стално дружењу са његовом. У његовом присуству, и без разговора, појавиће се осећај да се преображавате у нешто друго. Све док од старог не постанете нови човек, биће вам нејасно шта се са вама догодило.
    Онај ко га сретне никада га не заборавља.
    Непријатеља нема, јер и њих воли као најближе своје. Непријатељство је снажно осећање, страст!  Једино осећање које они имају је савршена љубав, једнака према свим људима, а највећа према Предпостављеном.
    Не тако редко су и ожењени свиме задовљним женама, сличним њима. Мужеви су само једне жене и живе у дуготрајним и срећним браковима, из којих се рађају деца брижно васпитана да воле и склона љубави. Њихове потомке, коленима даље, красе осећања љубави и самилости према људима.
    И деценијама живећи са њима, пратиће вас осећај да их не познајете, јер је безграничан и слободан дух неухватљив, али ћете их сигурно заволети. Ваша љубав биће трајна, јер се они воле тихо и смирено, само непропадљивом духовном љубављу. Друга врста љубави према њима није могућа.
    Живе са нама на Земљи, али нису од овога света. Живе у Духу Светом, а изван духа овога света.
    То су Господови монаси мирјани ( световњаци ) – људи са величанственим и једним од најтежих задатака, који у земаљском животу човека постоје. Препуштајући се пуном свешћу и слободном вољом својом Плану Небеском, од Предпостављеног добијају задатке: да својим душама безгрешним буду чисти проводници животодавних енергија Љубави што са Неба стално притичу – стога су сарадници Његови у управљању и одржању све Васељене; да стварају нове безгрешне људе – чисте душе, које ће даље преузимати Његове величанствене задатке; да присуством међу људима поправљају и лече посрнуле и болесне душе, јединим савршеним леком – Истином Његовом.
     
    http://istokpravoslavni.org/rs/?p=7278#more-7278

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...