ekdikos_apomahis

Па није спорно да ти понешто знаш, ни то да су наши преци били благонаклони према егзархистима, али општења није било до послије Првог свјетског рата. Како год, све то нема ама баш никакве везе са ситуацијом у Украјини. Можемо ти и ја овдје размјењивати куриозитете (ево ти још један, Кирил, будући бугарски патријарх се школовао на ПБФ), али свакако то неће промијенити ово озго.... ситуација у Украјини није пројекција оне из Бугарске у 1870.

To je 1939. Али 1870, СПЦ није ни било у данашњем облику. У Кнежевини Србији је била само аутономна фанарска митрополија. Већ сам поменуо Виктора нишког, он је примљен у српску Цркву кроз покајање. Када је митрополит Севастијан Дебељковић сахрањен, егзархијски митрополит се само прекрстио када је поворка пролазила поред њега. Митрополита Викентија су Бугари спалили. Између два рата је дошло до отопљења, али прије I свјетског рата није било општења, напротив.

Кад, гдје, ко? Референце, колега!

Аман заман човјече, ако већ читаш Свете Оце погледај шта пишу. Свака друга или трећа реченица је цитат из Светог писма. Лутер, Цвингли и Калвин су живјели 14 вијекова послије Новог завјета, а Свети Атанасије, нпр, 200 година послије. Не можеш једноставно прилијепити стикер "библијски" на оно што ти узимаш као правилну интерпретацију.

Нисмо заједничарили. Односи су били јако натегнути додуше касније, Бугари су запалили скопског митрополита викентија... Него, зашто толико о Егзархији? Човјече, то више не интересује ни Бугаре, а камоли кога другог. Ето, Руси су данас протјерали бугарског дипломату из Москве.

Као првор, тад није ни било проблема аутокефалности. Тада се нико није бунио када мајка Црква да или не да Томос. Руска Црква није имала општење са Бугарима докле Цариград није подигао забрану. Моји преци су имали ту несрећу да се друже са фанариотским аргирофилима све до 1882. Ми, тј. наши преци су добро памтили благодати фанариотске црквене управе. Случај Украјина имамо због Фебруарске револуције.

Ма јел. А ето они неће да иду на сабор. Сем тога, он је тај који гура у раскол. Вратоломије је прекршио и тај канон на који се позиваш (6. канон Другог васељенског сабора).

Јесте. Он не прави социјалне случајеве. Сви његови кандидати имају посао, било школу било парохију. Сви његови студенти добијају стипендију од епархије. Не прима више него што може да збрине.

Можда јој није дао да предаје вјеронауку?

У колима нисам, а информације су тачне. Ово заправо није никакво инсајдерисање. Штоно рече један наш (ваљда је наш) свештеник, ми смо мала Црква сви се знамо и све се зна. Ако ниси попадија праштај. Понукало ме је то што на сваку критику екипиззе са ПБФ и Григорија одговараш ша са Иринејем. Нарочито тамо гдје је он поштен.

Овај, да ли ти уопште разумијеш о чему причамо? Григорије је примао дјецу која нису примљена у матичним епархијама. Причам о дјеци из основне школе. Родитељи потпишу да дјечак да владика неће тражити парохиу. Иринеј је све своје кандидате како тако удомио. Као и Фотије, Јефрем и још понеки. Григорије прима Владана Перишића који нема никакво богословско образовање за пароха у Дубровнику. Ето сад има шансу да помогне тим момцима. Завршили су факултете, нек се жене па правац Дојчланд. Ти ли си она попадија?

Бачки им бар да вјеронауку. А овај ништа, чак ни то.

Ваљда са Амфилохијевим. Патријарх је лежао у кревету. Како год, све се питало Ђаковца... Него шта са Григоријевим богословима који потписују да неће тражити парохију од њега?

Питај др. Родољуба гламочког. Зашто је његова жена предавала вјеронауку, а толико људи по Београду са заврђеном богословијом и богословским факултетом је тада радило на грађевини?

Ево, мада сам полагао Догматику код Игњатија браничевског, надам се да ми неће замјерити што сам метнуо њ по навици, ја се уопште не сјећам да су он или ђакон Пеђа, инсистирали на некој специјалној улози Предстојатеља у еклисиологији. Предстојатељ има специјалну литургијску улогу (тј, он служи, а остали саслужују) и наравно има административне прерогативе. Међутим не постоји никаква догматско-еклисиолошка улога првог. Bp. Irenei (Steenberg). Primacy and Identity. A Response to ‘First Without Equals’ and the Tragedy of Deficient Ecclesiology ORTHOCHRISTIAN.COM We are witnessing, at the present moment, a fuller realisation of the disastrous theological and ecclesiological positions outlined... Патријарх Вартоломеј је: 1) Нарушио канонске границе Руске Православне Цркве 2) Нарушио своја многократна обећања 3) Васпоставио непокајаног ожењеног монаха и прогласио канонског митрополита за расколника 4) "Васпоствио" читав низ епископа који немају чак ни формално апостолско прејемство. Канони су недвосмислени за сваки од ових преступа. Сам Патријарх Вартоломеј је отпао у раскол, наша Црква је дужна да престане свако општење са њим док се не покаје. Поређење са Руским расколом је ван мјеста. Тамо се група епископа нашла изван Русије, покушали су да се организују, међутим патријарх и синод нису могли да санкционишу ово због притиска.