Тражитељ

Разлика је једна, оче Саво, у томе што је у претходним окупацијама на територију где живе Срби долазила туђинска власт. Живи били, па видели, шта је овде у плану. Мени је највеће изненађење то што САД и албанско руководство први нису за поделу у којој би се одрекли 10%, а Србија оном 90% признала независност и/или уједињење са Албанијом. То ме више убеђује да се овде ради једино о стварању хаоса и региона тзв. "контролисане кризе" у ком у сваком тренутку може да се активира рат регионалних размера.

Дошло је задње време, кад у јавности о Исусу и односу верника према Богу више чујемо од муслимана и протестаната, него од црквених архијереја. Којима као да је највећа жал што од епископског чина нема даље и нема ко да их постави да буду судије, законодавци, војсковође и државници. Лепо је бити свестран и имати мишљење о свему и баш због тога је жалосно што се сви гурају да воде државнички посао, и то не са становишта грађанина који има право гласа, него са становишта некога коме власт по природи ствари следује. Само, ко нам онда остаје да народу проповеда о вери? Упорно говоримо како неко треба да призна или не призна нешто на Косову. То је све у реду, да не буде спора око тога, али са којим правом је по том питању најгласнији управо онај ко је са Косова први отишао и никада није показао намеру да се на њега врати? Све објективне околности стоје, Аустријско-Турски рат, пристајање Срба уз Аустрију, терор и одмазде Арбанаса кроз векове, али опет се понегде нашао неко ко је све то време остао, а то нису биле ни владике ни патријарси ни трговци ни великаши, него гоља и сиротиња. Док пећки патријарх не столује у Пећи, с којим правом си ти* најгласнији у одбрани нечега што ничим суштински и не браниш, још при том оптужујеш искључиво друге, а о својој одговорности и одговорности своје организације - ма колико она можда била и безначајна, а није - не прозбориш ни речи? Та организација је, наравно, СПЦ, али не као Црква Христова и заједница свих верних, него као политичка организација у којој право гласа и право на мишљење и одлуке имају само они на хијерархијском врху. Треба ли нам СПЦ као државно-политичка организација у време кад имамо и државу и партије? И ако су и држава и партије овакви какви су, хоће ли СПЦ побољшати ситуацију тако што ће постати једна од њих, али тим достојанственија јер је није народ бирао да тртља о политици, него јој је Бог то дао? (*Не "ти" у смислу обраћања форумашу који је поставио цитат, него делимично хипотетичком саговорнику, а делимично владици Атанасију!)

Ово је тачно, међутим моје чуђење је било због тога што тај дан ваљда нико на свету осим нас не зове "Ноћ вештица" (осим можда Шпанаца и Мексиканаца који имају неку своју ноћ са тим називом), већ се та ноћ зове "Вече светих". Наравно, у питању је комерцијални хорор-празник циљан на децу и тинејџере којима се продају костими, а генерално на ТВ станицама и по биоскопима врте хорор филмови, још успут и подстиче продаја слаткиша које треба даровати деци која иду од куће до куће. О оправданости тога, као и иначе о оправданости свих комерцијалних "хајпова", бесмислено је судити у контексту тога како нам неке верске секте или отворени сатанисти потурају "амерички сатанистички празник". А "сатанистичким празником" га правимо сами јер из њега узимамо нео-паганску љуштуру, а фалсификујемо његово право име. Отприлике као што је и Бадње вече, поготово у време Југославије, и даље прослављано и обележавано обичајно, а лишено верске позадине. Међутим, то се и даље звало "Бадње вече", није га нико преименовао у "Ноћ ломаче", "Ноћ експлозија" или "Ноћ под маскама" (у Војводини се деца маскирају и коринђају по селу/улици и скупљају дарове у џаковима). Ово наше са "ноћи вештица" је заиста најбизарнији шлаг на иначе бизарној торти. То је моја поента, да будемо свесни бар о чему је реч - комерцијализација "Свих светих", нечега из туђе фолклорне хришћанске традиције што је постало делом америчке поп-културе и одатле се шири на Европу, а не празник посвећен сатанским силама.

Помаже Бог свима! У сусрет свим живим савременим помодарствима са запада, што комерцијалним што културолошким, ваља рећи и 100 пута поновити: амерички (и ирски) празник "Хелоуин" није никаква "Ноћ вештица", већ римокатоличка прослава вечери уочи дана Свих светих, а сама реч Halloween (Hallow' Even') буквално значи "Вече светих". У питању је остатак претхришћанске праксе налик нашем Бадњем дану, вечери уочи Божића, када се традиционално пале ватре, пуца из оружја, а у појединим крајевима изводе и коледарски обичаји, чак и ови слични "Хелоуину" када се деца облаче у костиме и "коринђају" од куће до куће док им домаћини дају дарове у воћу и слаткишима. Од некадашњег слободног филмског превода филма "Halloween" као "Ноћ вештица" (по аналогији на мексичку Noche de brujas), прогласисмо римокатолички празник чије име у преводу значи "Вече светих" за квази-сатанистички пир и још му кумовасмо вештичјим именом. Отварам тему у "Породици", пошто ово помодарство највише погађа најмлађе, а чак се увлачи и у школе. Будимо поштени према себи и свесни да смо сав пратећи сатанизам око овог католичког празника делом сами измислили, овом бесмисленом вештичјем прекрштавању "Ноћи светих" сами кумовали, а затим за све то оптужујемо запад. Не треба славити "Хелоуин", али немојмо бар ни лагати и оптуживати друге за нешто шта смо око тога сами направили.

Можда круто делујем, такав ми је стил писања јер док уобличим реченицу, мисао оде из главе, па све личи као неко, Боже прости, званично писмо. А иначе, да, интересовало ме је да ли постоји неко, хајде да не кажем "правило" па да опет асоцира на саобраћај или нешто нефлексибилно, него ред понашања. Јер видим да се брачни парови углавном раздвајају при уласку, али има и оних који то не чине, па ме чисто интересује. Као што је и препорука коју не треба посебно појашњавати да се долази пристојно обучен у складу са могућностима, па опет нико неће избацити некога ко дође у тренерци. Ако сам добро схватио, никаквог прописа око тога нема, али ипак не би било лоше потврдити код свог пароха.

Хвала много још једном свима на одговорима и труду да се напишу, надам се да су још неком били од користи осим само мени!

Не, не, нема љутње, напротив. Било би и незахвално са моје стране, јер сам ја тај који је отворио тему јер нешто не зна. Разговор је замало ухватио други ток јер сам споменуо надовезујући се на нешто друго, да сам један од оних који осећају глад, а не да то сматрам каквом великом муком - имали смо не тако давно време стварне глади, а толико гладних и даље има и данас, оно је било тотално ван тог контекста. Искрено, ако могу да будем помало и личан под велом анонимности, нисам баш срећан што чланови моје породице, иако су верујући хришћани, просто не желе да иду на литургију. Не знам каква су искуства осталих, а то је можда и посебна тема. Једноставно не желе да стоје сат и по и не желе да недељно преподне проведу на тај начин и ту нема силе - понекад неко и крене са мном, видим чисто из жеље да мени учине, али и тад излазе напоље, враћају се мало касније и сл. Исто и људи из моје непосредне и професионалне околине, а који се сматрају православним хришћанима. Оду у цркву често да се помоле и упале свећу, дају прилоге и милостињу (чак и велике суме), читају црквену литературу и Свето писмо и познају га, крштавају се, венчавају у цркви, сахрањују уз опело али литургија - "немам ја ту навику".

Добро Александре, овде га претерасте без икакве потребе. Испада да је човек самољубив ако од недеље не прави мини рамазански пост. У реду је, истрпи се глад као блага непријатност, али немојте одлазак на недељну литургију представљати као подвижништво нити самољубивима називати људе о којима не знате ништа и које не познајете.

Хвала на савету. Није проблем у благом трпљењу, може се без проблема одстојати на литургији и са каменчићем у ципели или трном у руци, само се осврћем на то какво треба да нам буде субјективно искуство литургије. Већи проблем али то је друга тема, имам са најужом породицом која не воли да иде на недељну литургију. Једноставно та идеја учествовања у црквеном животу као жртви није људима блиска.

Хвала на шали, свакако волим хумор где му је место, али ако се након шале не врати на озбиљан ток, то личи на подсмех. Што у овом случају и јесте, јер се не познајемо. Ако је могуће, молим вас да се тема не претвори у то. Свестан сам да су питања која сам поставио многима банална, али изненадили бисте се колико људи то не зна (ја међу њима), где је у реду да некога то не занима, али не би требало да стварамо такву атмосферу да се неко плаши да постави питање како не би испао глуп.

Примери из моје праксе: када би нам, као деци, неко са литургије донео нафору, већ би увелико прошло 11 сати и до тад смо увелико доручковали. Такође, а зато сам и питао како бих видео да ли је погрешна пракса, као студенти, пошто смо устајали пре 7 да би отишли на литургију, доручковали бисмо у мензи ако се не припремамо за причешће, и узимали смо нафору а да смо пре тога доручковали. Данас морам признати да то ствара благе незгодације, јер празан стомак и чупање у њему непотребно одвраћају пажњу и уносе нервозу за нас који редовно устајемо око 6 и до 8 сати доручкујемо. Не мора то бити обилат доручак, али бар кифла или који комад хлеба да се беспотребно не развија глад, а журити кући да би се она утолила око 11 сати ем што упропасти/одложи недељни ручак, ем што мало нарушава поенту недеље као такве. (Ово не придикујем и не критикујем, него само наводим своја искуства.)

Узгред, "агнец" као црслв. за јагње (то јест, Христа) или има друго значење?

Хвала! Другим речима, ако сам добро разумео, позив оглашенима је једноставно традиционални део литургије или да се лаички изразим "литургијског сценарија" и више не представља стварни позив? (Наравно, изузев за оне који на пример због тежине исповеђеног греха имају привремену забрану причешћа и сл.?)

Да ли то зависи од парохије до парохије, то јест да ли се треба посаветовати о томе при упознавању са парохом? Знате, иако некад неке ствари радите по правилима како сте прочитали негде, ако је обичај средине другачији непотребно скрећете пажњу са себе. Каква су ваша искуства и каква је ваша пракса и пракса у храму у који редовно идете? Да ли са супругом/супружником заједно стојите на литургији, или се раздвајате?

Брат. Хвала на добродошлици. Ово су, верујем, банална питања које би пре поставило дете. Увек рачунам да има људи који воле да другима објашњавају ствари које познају ако их неко пита јер сам и сам такав, тако да пуно хвала за претходна два одговора. Веруј да доста људи који редовно долазе на литургију то не зна (кажем, ни ја се раније никад нисам запитао око тога), а искрено нисам хтео да пароха одвајам са стране само због тога, то ми је попут питања професора математичке анализе за правила о минусу испред заграде. Хвала још једном!