Тражитељ

Паа... није да баш са тобом нисам својевремено имао расправу где је инсинуирано да сам СНС-овац, чак од оне неморалне сорте јер одбијам то да признам, већ изигравам неког тобоже човека без странке и фаворита на изборима. Ниси био једини, више њих је тако реаговало. И то ме је, искрено, након инцијалног брецања и љутитог реплицирњања натерало да се запитам да ли сам заиста неки "спавач" кога су хипнотисали и репрограмирали да ради за њих а тога није свестан, јер за све ово време (рачунам и нерегистровано праћење форума) нисам ниједном видео да си са неким ушао у форумски клинч а да ниси био у праву.

А посебно сам алергичан на таблоидско коришћење појмова кич и шунд. Кич је нешто што нема уметничку вредност, а сладуњаво је и допадљиво, на пример Битлси су кич, Дејан Цукић и Спори ритам бенд су кич, није кич нешто што је а приори негативно. А шунд је петпарачка литература, љубавни и писани романи који се продају по трафикама. Ако се води нека борба, треба да буде против вулгарности и пропагирања неморала и да се то јасно дефинише.

И баш КУРИР нађе да преноси како СПЦ тражи закон о кичу и шунду. А пропо ове теме и апсолутно истих мерила, далеко је скандалозније што се СПЦ не огради од Курира и његовог гурања у прве редове да се прикажу као дневни лист у ексклузивној вези са СПЦ. Далеко најгоре ђубре и дно од новина које пажњу привлачи најгорим садржајима, а први су да објаве кад је почео пост и како се пости, први су да објаве који је данас светац и шта ваља а шта не ваља радити, први су да уз своје грозне насловне стране поклањају иконе, бројанице и црквене календаре. Ево, сад на истој страни, у истом чланку објављују како почиње Божићни пост, а затим упућују да се кликне на интервју са неком старлетом где прича какав "се*с" воли и какве позе, где из неког чудног разлога реч "секс" цензуришу, ваљда због своје моралне чистоте. У ријалитијима је бар јасна разлика негативаца и позитиваца, убаце неког позитивног лика и окруже га проблематичним личностима које непрестано провоцирају на скандале, и онда људи бесомучно гласају да избаце оне лоше, еда би некако добри победио. А овај Курир непрестано форсира и рекламира баш те лоше, баш у фокус и наслове ставља искључиво најгора дешавања из ријалитија, нпр. никад није насловна вест да је неко неком рекао "опрости" или да је смирено претрпео нешто, а дешава се и то.

Тешко је овде говорити о некаквим "вама" кад се говори о огорченим противницима СНС, јер је то веома хетерогена категорија. Углавном смо свесни тзв. "Н1-опозиције", такозваних аутошовиниста, јер су се веома професионално позиционирали на медијској сцени и по друштвеним мрежама и вероватно су једини који делују интернационално и синхронизовано на више медијских и НВО фронтова. Али жестоко против Вучића је читава андерграунд националистичка и конзервативна сцена, а такође и маса унутар оних 50% који не гласају и којима се не може приговорити да раде за неког. Ја сам, на пример, под јаким утицајем управо оних првих, где ми се као једина алтернатива Вучићу намећу непријатељи и пета колона претходних ратова и ма колико не био за СНС у неком афирмативном смислу, далеко сам више против тога да ми опет на власт заседне неко ко ће да ћути о Олуји, плаче над ђеносајдом*, а у Србији да измишља заставе и грбове аутономних покрајина и води их у сецесију. Или они исти који су били пре ових, а апсолутно негирају да је њихов систем био једнако корумпиран, ако не још и горе. Миланово идолизовање Вучића или Билбијино троловање за СНС би ми можда више падали у очи да то раде у некој неутралној атмосфери, а не у атмосфери у којој се намеће наратив да је једино нормално бити огорчено против СНС и извргавати Вучића руглу, а ненормално бити за њих. У таквој атмосфери класични, нормални гласачи за СНС који нису склони препуцавањима и интернет-ратовима ће углавном ћутати, а јављаће се једино они који баш воле да иду уз ветар и гурају прст у око.

Иначе, још један мали офтопик... Какво је политичко расположење у старијој популацији у вашој околини (родбина, комшије, пријатељи)? Утврђено је као догма да СНС опстаје гласовима пензионера, док су у мом кругу познаника пензионери, уз пар изузетака, најзадртији противници СНС и Вучића... у смислу да поцрвене у лицу и крену да псују кад се он помене. Једине стварне симпатизере СНС знам у популацији 40-55 и игром случаја знам за неке клинце који су чланови због посла, али њих уопште и не рачунам у политички свесне.

Добро, Милан Николић заиста понекад спамује про-СНС, али је уз, мислим, Билбију једини са те стране политичког спектра, док пет пута има више оних који то раде са супротне стране. Ни ја не забрањујем то, наравно, нити имам проблем са тим, али заиста на интернету уопште, па и овде на форуму, сама чињеница да ниси довољно против СНС може бити довољна да будеш изложен рафалу називања "ботом", гурању сендвича у уста итд. А пропо ботовања, на интернету је парадоксално то што се ботовање користи ради вештачког приказивања масовности неке опције. На пример, на једном домаћем интернет-порталу је пре неколико година деловало по гласовима да ће Двери узети више од 40% гласова на изборима, а били су на ивици цензуса, што значи да је један број људи имао координисану акцију. Сада тренутно на многим интернет местима где протерују "ботове" делује као да у Србији има 90% огорчених противника СНС, и то не из неутралног, негласачког спектра, него баш из оног спектра који је политички активан преко својих медија и политичких иступања. А на изборима се покаже да су гласачи СНС бројнији од њих у односу 3:1, док по тим порталима делује да их је 10 пута мање, а још ако се неко и усуди да буде за СНС, попије етикету бота.

Ја примећујем да је од некадашње звезде и лица непријатељских медија, напрасно постао "тужни пајац" након оног сукоба око тога чија је ДС и ко је њен председник. Као да је у том моменту пуштен низ воду. Ове надреалне медијске оптужбе за силовање и пујдање агресивне масе на њега као да су ударци бичем бивших газди за непослушност... као и што се Весића тиче.

Бити за СНС је ботовање?

Што се тиче јелека, онлајн речници кажу да је yelek турска реч за прслук. Сваки прслук, од прслука у народној ношњи, до савремених прслука испод сакоа или прслука на јакнама. На енглеско-санскртским онлајн речницима нисам пронашао ниједну реч за прслук која макар личи на "јелек", али јесам нашао - скр. вести, कटी. Ко зна енглески, зна да се прслук на енглеском каже vest, а онлајн етимолошки речници казују да је то vest од фр. veste, прслук, а које је од лат. vestis, рухо, а које је од индоевропског корена *wes-ti, обући, заоденути, нешто чиме се човек заодене. https://www.learnsanskrit.cc/index.php?mode=3&script=hk&tran_input=waistcoat Стварно, за "српски и санскрт, то бре исто" се некако пречесто преокрене у "енглески и санскрт, то бре исто". Главу дајем да је слична прича за већину оних "сензационално сличних" речи које су се код нас појавиле у забавној литератури и штампи 1990-их, а које тада нико није могао да провери, већ смо веровали на реч "проучаваоцима санскрта" да заиста постоје.

Ту је јако битно да се врло прецизно каже шта се подразумева под српским језиком, јер ако бисмо данас посадили неког Србина из времена Св. Саве са неким Србином из данашњег Београда, обојица говоре српски, а један другог не би разумели јер говоре различитим језицима. Санскрт има гласове "тх" и "дх" који данас постоје у енглеском, а које просечан Србин не уме да изговори чак и након година учења, такође и гласове "пх", "бх" и "гх". Има слоготворно "л" које постоји у чешком, има двојину која постоји у словеначком итд. "Јасноћа" или "нејасноћа" изговора је субјективна и осећај за то зависи од тога ком језику је особа изложена у најранијем детињству, или које је све језике научила да говори. Сви језици су, као различити системи, међусобно еквивалентни и негативне оцене туђих језика обично само осликавају сопствену учауреност у сопствени и само сопствени језик.

На пример, све ове наведене речи су мање-више исте по свим индоевропским језицима. Довољно је знати латински или енглески и видети да је нпр. скр. mā́tr сличније са лат. mater и енг. mother него са срп. мати (акузатив матер) или скр. bhrā́tr са енг. brother него са срп. брат, а од 2010-их на интернету постоје и онлајн преводиоци на санскрт преко којих се обично испоставља да маса оних речи које су циркулисале у српској сензационалистичкој литератури 1990-их баш и не могу тако лако да се нађу. Антерија и јелек су документовани турцизми. Само и то да појасним, турцизмима не називамо речи из савременог турског језика, него из турског језика у време Османлија, када је турски обиловао позајмљеницама из персијског и арапског.

Бранислава Божиновић је машински инжењер и она је санскртом почела да се бави у средњим годинама, на аматерској бази. Да се разумемо, жена је интелигентна и њено дело свакако треба узети у разматрање, али је оно далеко од стручне литературе. Да направим паралелу, отприлике као када би неки професор енглеског језика написао књигу о својој фасцинацији авионима и ономе шта је уочио посматрајући авионе на аеродромима током 10 година - иако интересантно, такво дело тешко да би било уџбеник авионаутике.

У Индији санскртолози пишу да је утицај дравидских језика на санскрт евидентан и документован. Кованица "индоевропски" заиста јесте измишљена - измишљена је од речи "Индија" и "Европа" када је установљено да нису само европски језици сродни међу собом, него су и језици Индијског потконтинента такође део те фамилије, са једнаким степеном сродности/сличности.

И да, није грчки псеудонаука, него су паушалне тврдње типа "Српски и санскрт су били један језик" псеудонаука, кад се од тога прави нешто сензационално. Српски и санскрт су два различита језика, апсолутно неразумљива, са врло ограниченим фондом истих или сличних речи. Ако се под тврдњом како су "били исти језик" мисли на то да када узмемо језичку прошлост српског језика, па направимо низ од савременог српског ка архаичном српском, црквенословенском, старословенском и прасловенском језику и тако даље уназад, а са друге стране од санскрта направимо низ ка ведском санскрту, архаичним облицима индоиранског и тако даље, ту је тачно да долазимо до заједничког језика. Тај хипотетички језик се назива "праиндоевропским",

Санскртом се није говорило 5.000 година пре Христа, то је савремен погрешан јавни став, санскрт је књижевни језик који се стандардизовао током 7. века пре Христа. Постоји и тзв. "ведски сансркт", тј. архаична варијанта санскрта на којој су написане Веде, али ни она није толико стара.