@ЈованЦГ толико имамо избора данас што се тиче теолога да сам се ја, искрено да ти кажем, уморила гледајући њихова мимоилажења.
Што се мене тиче, идем по обрасцу - мораш сам по срцу свом да бираш даље пут, као кад имаш бебу па постанеш много осетљивији на њене потребе за растом. Тако и са вером.
Често сам била и у тренутној ( само тренутној) дилеми као ти, када дајем имена за помињање неких умрлих што пријатеља, што чланова породице ( има и самоубица, Бог да им душу прости). Увек одлучим да се ипак помолим...
Није да нисам страдала пуно у овоме свету, али ни близу толико да умањи радост кад се поново сретнемо у Вечности и седнемо за једну Трпезу
@Milica Bajic могуће да је сујевјерје, причао сам на ову тему и са једним љекаром психијатром. Он сматра да сам се просто био преморио, а организам у таквим случајевима има своју сигурносну клопку, па неко добије грип, неко напад астме, ја сам ето закачио панику, која се никада прије и касније није поновила. Иначе, међу руским свештенством се чује и став да се не треба молити за ближње. Овдје Ткачев упозарава и на опасност молитве за ближње