Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

марија97

Члан
  • Број садржаја

    6
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О марија97

  • Ранг
    Тек дошaо/ла
  • Рођендан 06/27/1997

Profile Information

  • Пол :
    Женско

Скорашњи посетиоци профила

125 посетилаца
  1. марија97

    Љубав

    ,,Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мишљу својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова : Љуби ближњег свог као самога себе."(Мт. 22, 37-39) Спремни смо да свакога дана говоримо о љубави, јер нам то причињава већу лакоћу од испуњавања исте. Прегршт литературе о љубави нам је на дохват руке, можемо је пронаћи како у психолошким, филозофским књигама тако и у богословљу. Празном читању ће увек недостајати део који ће пробудити веровање у прочитану реч, а то је управо она љубав која превасходно мора постојати у нама. Много је лакше читати о љубави, него је у потпуности извршавати, јер то изискује напор, промене, борбу, истрајност. Бог је љубав, а човек је створен по лику Божијем, с тим у вези имамо да је човек лик љубави Божије. У сваком од нас посађено је зрно љубави, које је старије од сваког зрна зла и као такво важно је да га својим трудом претворимо у дрво које доноси зреле, крупне плодове. Један од начина јесте пост, ту је и молитва као неизоставни део изграђивања сваког православног верника, али оно у чему се састоји љубав јесте причешћивање. Причешћивање Телом и Крвљу Христовом, задобијамо Његово постојање које у нама отвара зрно љубави. Сједињењем, Његова љубав постаје део нас и то нам даје довољан разлог да сва своја читалачка искуства о љубави, применимо кроз Њега на себе и своје ближње. Литература која нам брижно говори о љубави се не може упоредити са Јеванђељем, које говорећи о плодоносном труду ни у једном свом делу неизоставља Христа као пример. Имајући пред собом Јеванђељски пример Господа Исуса Христа, онда нам једино остају: ,,Љубав, вера, нада, ово троје; али од њих највећа је љубав."(1.КОР.13, 13)
  2. марија97

    Навике

    Оно што ће нам увек бити важно и без чега нам не може проћи дан, јесте питање, шта урадити данас? Како доћи до новца и којим парама отплатити кредит? Толико смо спремни да се дајемо тим питањима, на која неретко не знамо одговор, да потпуно заборавимо наше постојање у овом свету. Колотечина истих питања нас наведе да заборавимо, да Недеља уопште постоји. Заборавимо и да нисмо ,,видовита Ванга'' и да не знамо шта нам спрема ново јутро, уздамо се искључиво у своју снагу коју сматрамо већом чак и од Оног који нас је створио. Спремни смо да проводимо дане депримирани сопственим неуспесима, јер нам је успех била једина мисао. ,,Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада.''(Лука, 21:34) А када наступе болести онда највећег кривца проналазимо у Богу, јер нам није јасно како је допустио да будемо болесни или да пролазимо кроз тешка искушења када смо РАДНИ, ВРЕДНИ, ПОШТЕНИ. Зар кључ проблема и није у томе? ЈА сам радио, ЈА сам вредан, ЈА сам постигао успех. Увек и све очекујемо од себе и сваки потез повезујемо сопственим радом, док нам је сваки проблем довољан разлог да ,,перимо прстом'' у Господа. Да ли ово своје ЈА не можемо некада препустити Богу? Дозволити Њему да уради нешто за нас, да нам помогне у пословима који ће нам донети добро, који ће нас спасити болести и искушења која не можемо поднети, јер Његова помоћ је већа од оне коју ми можемо створити. ,,Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.''(Приче, 16:3) Када би смо покушали да свој дан отпочнемо молитвом или рецимо реченицом ,,Ти Господе знаш све. Ти знаш да те волим '' , тада би нам било лакше у свим пословима које обављамо. Били би свесни својих слабости, својих грехова, своје немоћи да све постигнемо сами. Сем што би нам Господ помогао у животним проблемима, не би дозволио да се вратимо старим навикама које воде у заборавност недељних Литургија или молитве. Најважнији сегмент у нашем животу је да будемо одговорни према својим слабостима, прихватајући их као дар и призив на веру у Господа.
  3. марија97

    Самостална сахрана

    Желим да сутра сахраним саму себе. Али не као иначе, стриктно без крокодилских суза, пустињског срца, и без грама хране за све неухрањене егоисте. Одлучила сам да будем једини члан породице и дa говорим шта све нисам, док ме у позадини спуштају бестрасно присутни пролазници. Како сам могла, само да нисам а шта и да јесам, опет не бих. Да сам успела, као што је требало па иако нећу , све је узалуд. Коме још служи залуђеник за изгубљеним, за новонасталим, за пропалим, који је у залог дао тело рођеном праху, немајући ништа више од тог. Коме је потребан сиромашни сребрењак, који и у сандуку новог живота, носећи смрт, дели људима оно што Богу не треба. Одлучила сам да се сахраним, на старом гробљу. Не треба ми ново, кад су ту они што нису хтели смрт. Ја ћу тамо где има оних што су је приграбрили, дајући живот нама. Без музике, молим. И тужних виолина, нисам умела да одсвирам композицију животарења, не треба ми ни у земљарењу. Хоћу да кажем, да сам била све што није требало и да је требало неком, ником користило не би. Да сам успела да променим ништа и да јесам нешто, то не бих била ја, него други. Да сам живела као што се не живи, јер срећа да умреш је пораз радости, свог незадовољства. Умрла природним избором, за све што постоји. Сахрана ће се одржати сутра, на старом гробљу, нек не долази нико, опело се пораженима не служи. Неутешна радост моје личности, обавештава оног који није ту.
  4. марија97

    Квалитет ≠ квантитет

    Вредности су замениле места. Квалитет и квантитет. Раније су људи, читајући књиге изграђивали своју личност. Желели да у сваком дану пронађу себе кроз оно што читају или да прочитано примене. Шта год радили књига је била главни ослонац, покретач послова и снаге, водила кроз непроходне путеве, чинила сваки корак сигурним. Сем тога, умела је да обузда језик, да не говори оно што не треба уносећи мир самом себи. И што си више речи прочитао, много мање си имао жеље да их беспотребно говориш. Штедео си их за оне који ће умети са њима. Данас је другачије. Књига је постала талон безвредности. Много је важније говорити и оно што не мислиш, неголи прећутати све што мислиш. Вредност читања више није мерило личности. Сада се искључиво мери број изговорених речи. Квалитет је прешао у квантитет. Читање у говор. Мудрост у сналажљивост, искреност у лаж, поверење у површност. И све тако док нам понестану све речи које смо некада једни другима упућивали. Губећи себе у књигама, незнајући ништа.
  5. марија97

    Твитер заједница

    Твитер заједнице су одавно почеле да бивају све што једна заједница не треба да буде. А и сам парадокс је, твитер=заједница. Твитер као главна подлога за просипање свега и свачега највише ничега, представља расуло свести. На страну ,,писци", али ови што им слепо верују, поистовећујући статусе са лажном истином су посебна прича. Вођени којекаквим мишљењима на основу ограђених твитер карактера, бескарактерно поступају јер су изгубили себе. Немајући довољно храбрости да свој став лече томовима књига, задовољавају се кликћући на твитер-зналце и то немарећи за окоришћене речи. Платформа твитера је досегла толику висину у нама ниским људима, да читајући намећемо мишљења чак и књигама, тврдећи штампарске грешке. И све ово је насупрот заједници. Она се користи речима, чинећи јединство у ком наметање мишљења не постоји. Свако га поседује делећи га искључиво учећи о себи, где тиме чине заједничко знање. Ако дозволиш себи да се сјединиш са ,,заједницом" која те раздваја од сопственог мишљења, онда немаш никакво право да ствараш гард према Богу питајући га ,,Зашто баш мени?" Истина је да Господ увек зна шта је за нас најбоље, али дајући нам слободу избора не покушава да нам наметне ништа што ми сами не желимо или се противимо. Тиме нам потврђује своју љубав кроз слободу избора. Исто је и са родитељима. Увек ће нам говорити шта је најбоље чинити, али ако упорно, тврдоглаво желимо да испунимо свој хир родитељи ће дозволити. Увидећи да је то погрешно ми падамо и они су ту да нас подигну и врате на колосек. Тако и Господ чини са нама, не физички видљиво, али за оног који жели да Га пусти себи, итекако постаје ,,видљиво". Зато је потребно да се запитамо и бирамо куда ћемо своју слободу водити. Да ли ће то бити ,,твитер зналци" или можда мода са запада која стварајући заједнице, разједињује или Божија воља која ствара заједницу и тамо где је немогуће?

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...