Jump to content

марија97

Члан
  • Број садржаја

    23
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

1 Пратилац

О марија97

  • Ранг
    Почетник
  • Рођендан 06/27/1997

Profile Information

  • Пол :
    Женско

Скорашњи посетиоци профила

786 посетилаца
  1. марија97

    Света Нина грузијска (27.1.)

    Ако напишем да је 27.јануара Свети Сава, нећу погрешити, као ни када бих рекла да се тог дана прославља Света Нина грузијска. Један је ишао босоног по трњу, снегу и песку да би нама мир подарио и отворио очи које смо незнањем затворили пред Њим. Ишао да се одрекне свега што му не припада да би припадао народу који је Његов, а сад се моли пред Лицем Божјим да Га се рођени народ не одркене. Друга је благодаћу Пресвете Богородице с' љубављу, крстила све који ни љубав ни Бога нису познавали. После смрти живи да нас крсти својим животом док не буде касно. Верујем да сваки искушеник који уђе на
  2. марија97

    Јелена Анжујска

    Јелена Анжујска Стојим мртва поред твог живог одра. Потпуно избледела, у твом постојању међу нама, већ одавно изгубљеним људима. Ти, која својим ликом испуњаваш оног који ти свесно прилази у нади спаса, Богатим изливима јединствене љубави дарујеш пример једнакости оних који желе да је прихвате. Непомично будна бдиш над нашим срцима Литургијског сабрања, откривајући нам исту ону веру, утврђену на сваком камену Градца.
  3. марија97

    Чекам Те

    Чекам Те Чекам те, јер знам да ћеш доћи. Ниси Ти као ми да обећаш што нећеш моћи, па да не испуниш. Створио си земљу за шест дана, а већ седмог си нас носио крвљу својих рана. Лебдео изнад океана, Нојева барка направљена, Јованова рука благосиљана, Содома и Гомора остављена, Петрова заклетва отргана, Јудина издаја остварена. Ниси Ти као ми да обећаш, па да не испуниш. Чекам Те, пред храмом изграђеним од нас, а преданом теби. Јер ниси Ти као ми да напустиш своје, а ликујеш туђе. Људе изградио, Вавилонску кулу разрушио, На Петру цркву сазидао, Потопом зло об
  4. марија97

    Нова (Стара) година

    Сваке године од 20.децембра до 31., добијам питање: ,,Где ћеш за Н(н)ову?'', и кад добију одговор да ћу бити кући, онда следи : -Како? -Зашто? -Шта ћеш кући? Хајде са нама! -Али како то мислиш никад ниси славила ван куће? -Имаш бре 22 године, треба са родитељимада будеш??(цитирано питање) -Зар ти није досадно кући? .......и тако унедоглед. Па бих да разјасним своју перцепцију посматрања, не да бих објаснила одговор, већ да бих дала одговор. 1) Нова година је 14.јануара. (Али да се не лажемо то није главни разлог, могу да кажем да није уопште.) 2) Откуд знате да мој ,,
  5. марија97

    Професор

    У новом почетку жудња за напретком је огромна и води ка томе да свој, заиста аматерски, рад показујеш онима који исти осећају. Који се пре свега разумеју у себе. Похвале, критике, савети, негодовања чине фазе једног квалитетног напретка. И све би то било идеално, када не би постојала празнина - познавање особе чији рад читаш. У жврљотинама увек начнемо делић себе, подмиримо своје мисли, нахранимо храброст, али пуноћу своје сопствености никада не може реч описати као што то чини време. Тако да је и читање нечијег писанија ,,сиромашно" све док не загребеш папир испод слова. Међутим,
  6. марија97

    ,,Јабука"

    Ја не знам какав осећај у људима буди оно што о.Милутин пише. И вероватно је сваки осећај оне мере по којој си сам. Што и јесте засигурно и његово писање, али и његова жеља. Да читањем упознамо нас. Управо се то мени дешава кад год прочитам неку од Милутинових песама. Зато сам после прве збирке, одлучила да желим и другу, али и да присуствујем промоцијама где год могу. Не да бих остварила какав контакт(упознала сам га тек по његовом доласку у Пазар), већ да кроз промоције потврдим оно што осећам, а хвала Богу он то заиста и чини, своја писања потврђује својим постојањем и преноси их пром
  7. марија97

    Исповест Јелени Анжујској

    Краљица Јоргована Краљице, да ли је то једино што од тебе примамо? Да ли нам је твоја круна једино што помињемо? Да ли су твоји плодови једино манастири којих се сећамо? Да ли од твојих борби једино твоју земљу рачунамо? Шта смо постали када смо заборављајући себе, заборавили тебе? Да ли смо те достојни, ми недостојни, који те се још због јоргована сећамо? Као да не постоје они због тебе, него ти због њих. Немамо више ни грам оне твоје сузе, продали смо душу онима који је немају, за шаку туђе земље. Не познају те они, али те краљице више, не познајемо ни ми. Знај,
  8. марија97

    16.11.

    Неки дан написах, како је већ две године новембар новим датумом заокружен као омиљени месец. Али постоји датум(16.11.)који нас употпуњује још пре нас. Слава. То вам је оно када мислиш да се тад једе сва она храна спремљена претходних дана, у ком долазе гости са поклонима и обавезно тражиш чоколаду, онај дан када те црква види после 364 дана не виђања(тј.ти њу), или оно кад после 7 обиђених домаћинстава, више не знаш ни ко си ни шта си, а камоли шта се слави. То му, кажу, дође слава. Е, али мени слава никад није била то. Лажем, престала је да ми буде после 4-ог основне. Мирис славског к
  9. марија97

    Загрљај

    Често слушам приче о местима из којих извире рај. О местима у којима се душа препороди.Често сам имала прилику да ми говоре како су она места онаква, како су ова наша оваква, како морам бити тамо. Али мислим да нисам послушала, или макар ретко, да одем до било ког места које ће ми се дати само од себе уз примесе среће.Мада има једно које знам када говори увек нешто каже, када прислоним образ увек нешто откријем, када начуљим ухо увек осетим. Знам, поуздано, из искуства једно место које није на крај света, које заиста постоји у ком престаје ништавност, у ком почињем да будем. То вам је он
  10. марија97

    Хвала. (7.11.)

    Негде ме још одавно крај октобра и почетак новембра прате. Да ли у својим или мојим постојањима, не знам. Новембар, омиљени месец , јер је увек скупљао моје људе на једно место. Нисам ни знала да ће пре две године новембар добити потврду своје ширине кроз још једну особу. То вам је онај човек који не говори много, али када се на то ипак усуди осетите искру исповедних речи које верујем да само чисто срце може да удене ту међ' душом. Човек међу људима, монах међу м(о)н(а)оштвом, истина међу истином. Не знам да ли бих успела да упознам немерљиву величину љубави која се капљицама изнова накап
  11. марија97

    ,,Границе су нама.''

    Да ли се љубав може научити? Ако узмемо у обзир и базирамо се на то да је љубав у нама онолико колико нам је дата од Господа и да је то све што поседујемо, онда се подаништава библијска парабола о талантима и потпуно маскира слобода. Поседовати љубав само онолико колико нам је дато, ограничава нас као личности, хришћане, људе да надграђујемо и изграђујемо сами себе. Свакако да се само питање може посматрати из два угла. Сигурно је да немају сви исте дарове и ту видимо са једне стране да нико није ,,неисписан лист хартије'' , а опет и главни проблем који се тиче васпитања. Велики проценат љу
  12. марија97

    Рај=тегла крема?

    Често налетим на овакве рекламе. ,,Како замишљате рај?" -а на слици чоколада, слаткиши и слично. Е сад, ако сте покушали да замислите, не брините што нисте успели. То је сасвим океј. Јер да сте успели да замислите рај, који има везе искључиво са чоколадом или било каквом врстом (пролазне)материјалности, онда сте у великој заблуди, али у исто време и у великом страху од смрти. Сад се питате како? Ако осећаш страх од смрти и од онога што ће бити након овог живота, за тебе ће рај бити надопуњен пролазним ситницама, али шта после? Шта кад поједеш целу теглу крема? Сем што можеш да добијеш ш
  13. марија97

    Дуња

    Волела бих да у животу осетим у себи количину љубави једног детета. Која је, засигурно верујем у то, равна Господњој љубави. И мислим да сам данас схватила шта значи реченица ,,Ако се обратите и будете као деца, добићете Царство небеско.", као и то што нас је Господ створио по свом лику. Несебична љубав, несебично давање себе, несебично дељење, немерљив загрљај, верујући поглед, искрен разговор. Осетила сам на својој кожи да је детете од 5 година, без трунке размишљања поделило своју бананицу са мном, дајући мени већи део. Мислим да су ми речи превише мале да опишем тренутак у ком она
  14. марија97

    Таланти

    ,,У данашњем јеванђељу смо чули причу о талантима. Онај који је имао пет, удвостручио је као и онај који је имао два. Док, трећи који је имао један таланат, због своје неодговорности, лењости изгубио је и тај један. Господ нас учи да искористимо своје таланте и да када дође време да му вратимо, да нам се не обрати као трећем, већ да удвостручимо оно за шта нас је дао. Мати Тавита, наша мати је пример шта значи удвостручити таланте, своју љубав, разумевање, искреност. Мати, хвала Вам на данашњем гостопримству, на примеру који нам дајете и хвала Вам на Вашим свакодневним молитвама које осећа
  15. марија97

    Усвајање

    Као неко коме усвојитељство као сам чин не представља ништа друго до изграђивање нових личности, одлучих да поделим неке од предрасуда везаних за ову тему. У овом односу изграђују се и усвојитељи, али и само дете. Као превише компликован процес и папирологија људи неретко одустају. Али главни разлог за мањак храбрости јесте суочавање са дететом, а најпре са самим собом. Сусрећем се стално са питањима.. ,,Како усвојити? Шта треба да радим? Како да ме дете заволи?" Па једноставно је, шта сијеш то ћеш и жњети. Када на улици пронађете пса и одведете га кући пас вас заволи, осети и узвраћа. Зами
×
×
  • Креирај ново...