Jump to content

Tragalac

Члан
  • Број садржаја

    37
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Оплаках :))
  2. Свиђа ми се
    Tragalac је реаговао/ла на Рапсоди у Где ћете бити и шта ћете радити после (не)гашења ЖРУ ?   
    Цењена (не везано за Авин канал) без дигресија, нема добрих беседа. Узми само умировљеног епископа Атанасија  Најбоље беседе које сам слушала биле су препуне дигресија, почев од оца Гојка Перовића, преко Арсенија Јовановића и осталих. Не можеш укалупити мисао кроз  задату тему...чак сам  мишљења да највише кажу управо  кроз дигресије . 
  3. Радостан
    Tragalac got a reaction from Sanja Т. in Где ћете бити и шта ћете радити после (не)гашења ЖРУ ?   
    https://www.youtube.com/channel/UCu3JzXQDOrhZ-vEV1WGvu7g

  4. Свиђа ми се
  5. Свиђа ми се
    Tragalac је реаговао/ла на Jestira. у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Sigurna sam da ljudi čitaju forum iako ne komentarišu... Ovo je mesto gde može dosta toga da se čuje, nekome to smeta ... I ove kiše i poplave da li je to uopšte prirodno sve meni ne liči... Tehnologija je uznapredovala...
  6. Свиђа ми се
    Tragalac је реаговао/ла на Срђан Шијакињић у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Аух... Можда ћу звучати емотивно, али... Што се недостатка средстава тиче, скандалозно је што СПЦ није препознала вредност једног оваквог места. Скандалозно.
    Поуке су све време постојања биле место које је окупљало један значајан део људи који су активни на интернету, а који су имали нешто вредно да кажу о питањима вере (а и о много других тема). Са друге стране, магнетски је привлачила и све који су интернет користили за учење о вери (а, опет, и о много других тема). Верујем да није могуће покушати да се изгугла нешто о некој верској теми, а да нас путеви интернета не одведу до Поука.
    Поуке су биле место дијалога, некад више некад мање слободног, али у односу на друге форуме на којима се може дискутовати у Србији, број саговорника, тема и промет порука (и разне друге околности), можемо рећи да је овај сајт свакако место слободоумног и културног дијалога. Толико важних тема је овде начето, претресено и затворено. Многе од тих тема су биле незгодне, шкакљиве, а опет тако болне и од суштинског значаја за свакодневни живот (прави живот, ван интернета) многих људи. Без ове јединствене атмосфере слободе, поштовања и разумевања разних погледа на веру и живот уопште, нема шанси да би такве теме могле бити обрађене, а многи људи би остали ускраћени за Живе Речи Утехе.
    Ако Црква не види колико је једно овакво место потребно да би се ширила позитивна слика о Цркви међу најширим круговима, ако не види колико је важно да се непрестано рађају и у сучељавањима опробавају нове идеје унутар Цркве, у времену када тешке дилеме пристискају и њу и друштво у целини - онда је то једна трагична кратковидост и дај Боже да нам се не обије свима о главу.
    СПЦ би морала да финансира до последње паре све трошкове једног оваквог сајта и да обезбеди довољно квалитетних људи (свештеника, ђакона, других својих запослених, дакле не нужно волонтера) који ће да раде на сајту и одржавају га. Дозволити да овакво место пропадне због недостатка средстава за одржавање и/или што људи који га воде имају и друге ствари у животу о којима морају да се брину би било заиста велика грешка.
  7. Тужан
    Tragalac је реаговао/ла на Иван Ц. у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Драги моји пријатељи, браћо и сестре,
    Ето, после 11 година невероватног пута и дружења, мислим да смо дошли до краја пута. Дошло је време да ставимо тачку.
    Много тога смо заједно прошли, од најлепших тренутака до оних веома тешких, чак и најтежих. Доживели смо да овде се заснују многи бракови, многа дружења, разни сабори, организације, хуманитарне делатности, награде... много, много тога... , мислим да има толико да би ми требало много времена да све то напишем, а и тада бих сигуртно много тога заборавио.
    Ја сам се много уморио. Немам више снаге ни воље. Једноставно, то би било то. Непрестано мољење људи да се сајт подржи, игнорисање оних који би могли да помогну, много, премного стреса и чега све не.
    Ово све емотивно и тешко доживаљавам, али ја не могу даље са Поукама. Мени су постале терет. Не могу да на сваку поруку која некоме може да се не свиди реагујем, страсирам се, постајем нервозан итд... доста је. Заиста је доста.
    Нажалост, било је овде многих који су били веома безобзирни према заједници. Доводили све у питање. Није битно ко су, само констатујем ту чињеницу. Они су убрзали моју одлуку да Поуке оду у историју и пензију. Верујем да сте се и ви, многи од вас уморили.
    Да не бисмо, као издувано пувало били за подсмех, боље је сада, док још имамо снаге ово зауставимо. Рекох, немам више ни средстава ни снаге да ово водим.
    Знам да ће тешко нешто боље да се изнедри у Цркви, мислим на интернет пројекат. То је, готово сам убеђен, немогуће бар један дужи период. Није претеривање, знам то.
    Људи, сајт ће бити доступан још неко време, можда желите нешто да преузмете, покупите... имате потпуно право.
    Ових дана сам добио обавештење да сам, на предлог многих људи града Крушевца, веома поштованих и цењених, добио највеће признање нашег града - Видовданску награду. То је невероватна част и велика радост за мене, но све је помешано са тугом због овога што се дешава са сајтом. Награда је заснована на мом мисионарском раду за време пандемије, тј. карантина, и свакодневног читања Акатистâ и молитава, као и довођења изузетних људи, који су сваке вечери држали предавање. Тако 40 дана.... Мени је то било нешто веома лепо, уживао сам што знам да су хиљаде и десетине хиљада људи то слушали и да им је много значило... но, осетио сам да је на Поукама дошло до замора, нема више тог елена, зато је време да се све ово повуче... неће бити лако, али преболећемо... ако Цркви овакав сајт и пројекат није потребан- нећемо га гурати на силу. Ја нисам у могућности да ово сâм изнесем.
    Ето, за сада толико...
     
    Много, много вам хвала. Знајте да ми много значите и да ћете ми увек бити драги пријатељи, ако Бог дâ и моји гости.
     
    Ваш,
     
    Иван
  8. Волим
    Tragalac је реаговао/ла на obi-wan у Живот пише најлепше приче и романе   
    https://www.facebook.com/photo.php?fbid=3484908261523321&set=a.2742858645728290&type=3&theater
    Када је воз сирочади евакуисан из Лењинграда довезен у Ставрополь, деца више нису могла да стоје, дистрофичари. Грађани су бирали децу и одводили кући, али седамнаест најслабијих је остало, нису их хтели узети - шта да узимаjу кад су били полуживи, боjали се смрти...
    Алекандра Авраамовна Деревскаja их је све узела код себе. А онда је наставила... Узела je и браћу и сестре од тих који су били код ње.
    Деца су је се касније присетила: „Једног јутра видели смо да су иза врата капије стаjала 4 малишана, наjмањем нема више од две године...
    Ви сте Деревскajа?... Ми, извините, чули смо да сакупљате децу... немамо никога... тата је погинуо, мајка је умрла...
    Па и они су дошли у нову породицу, и наша породица је расла...
    Наша мајка била je таква особа - ако сазна да је негде усамљено болесно дете, не би се смирилa док се не би вратила кући с њим.
    Крајем 1944. године сазнала је да у болници лежи исцрпљен шестомесечни дечак, који вероватно неће преживети. Без оба родитеља.
    Деревскаja је узеела бебу - плаву, мршаву, савиjeну у клупко... Одмах су га ставили поред топле пећи код куће да се загреје ... дечачић се с Временом, претворио се у дебелог малишана који ни минут није отпуштао мајчину сукњу. Назвали смо га маминим репом..."
    До краја рата, Александра Авраамовна имала је 26 синова и 16 кћери. Након рата, породица је пресељена у украјински град Ромни, где им је додељена велика кућа и неколико хектара баште и поврћа...
    --------‐-----------------------------------------------------------
    На надгробном споменику мајке хероине Александре Авраамовне Деревскеје налази се једноставан натпис:
    "Ти си наша савест, мајко"... И четрдесет и два потписа...

  9. Оплаках :))
    Tragalac је реаговао/ла на Avocado у Џајлс Фрејзер: Како путовање сужава видике   
    Zamisli tek kako je meni koji sam video: "Kako putovanje sužava vladike" pre nego što sam kliknuo...
  10. Свиђа ми се
    Tragalac је реаговао/ла на Juanito у Џајлс Фрејзер: Како путовање сужава видике   
    Како мрзим ове обмањујуће наслове. Наслов треба да буде како (индустријализовани) туризам сужава видике, а не путовање. 
  11. Волим
    Tragalac је реаговао/ла на Поет у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Vucje, 2. hidroelektrana po starosti iz 1903. Pa Vi viditeeeeee.
    Sad nisam motao bajk, bembaraaaaa. <3
     
     













  12. Волим
  13. Волим
  14. Волим
  15. Волим
    Tragalac је реаговао/ла на Драшко у Mali gradovi   
    Weiterleitungshinweis
    WWW.GOOGLE.COM Za mene je to pre svega Temisvar. Grad u kome sam doziveo jedno licno cudo. Presladak grad, srednje velicine sa neobicnom glavanom Crkvom ( na slici) divnom rekom Begom i lepim kaficima uz nju, nista fensi, sve kulturno. Na reci se mogu iznajmiti pedaline u obliku labuda. Park je jako lep a postoji i botanicka basta. Na ulici mogu da se kupe fine zanimacije za pojesti, testo sa jabukama ili sirom i suvim grozdjem.
    Trzni centar Julius je impozantan, veliki i ima svasta da se nadje a narod drzi do sebe i odise optimizmom.
    Blizu je Bg.a tako da se moze lako posetiti.
  16. Свиђа ми се
    Tragalac је реаговао/ла на Milan Nikolic у Једва чекам теолошку тему   
    Да ли сте приметили да на форуму ЖРУ нема више активних теолошких тема? Да ли је у питању замор, да ли је нека друга криза, да ли су нека посебна искушења у питању?
    Приметио бих само да теолошки дијалог на форуму никада није ни био комплетан и истрајан у духу какав треба бити. Зачеле су се добре теме, добри дијалози, али увек је завршавало набојем провокација и напада на личност саговорника.
    Да ли ће једном бити другачија пракса, она пракса какву видимо у теолошким дијалозима код светих отаца (који су се дописивали по теолошким темама), остаје да видимо. Можда је главна фалинка још од почетка форумашења то што није постојао један подфорум са ограниченим учествовањем, односно са условним учествовањем и са избегавањем било каквих провокација, на коме ће се водити искључиво теолошки дијалог.
    Постоји и друга крајност која је показала невероватну гордост код појединаца, који би волели да они који се не слажу са њима запуше уста, уколико немају академски позив за теолога (?!?). Скрнављење теологије била је пракса управо нападом на неку личност само зато што није академски теолог.
    Живимо у времену када се пишу теолошке књиге. Многи уважени теолози позивају на теолошки дијалог. Међутим, ја нисам приметио да су нака два теолога објавила њихов теолошки дијалог, не рачунајући спорадичне преписке које су се претварале у полемике око политике и којечега.
    Већ дуго година, деценију, предлагао сам да се отвори подфорум где ће учесници разговарати искључиво по теолошким темама и без упада икога са стране, осим уколико тај има исто искључиво теолошке аргументе и без икаквог провоцирања на рачун личности саговорника. То се никада није остварило, јер форуми су препуни свакаквих људи, доконих и неодговорних. Зато се поставља питање да ли је овакав форум какав је сада, отворен за све и свакога и у свакој теми, уопште способан да изнедри теолошки дијалог који би презентовао савремену светоотачку одговорност и светоотачки допринос?
    Ако се постидимо и будемо заједљиви па помислимо да нико од нас није достојан да износи аргументе достојне светих отаца, онда овај форум није ни потребан за Цркву. Форум ће се по себи свести на догодовштине и голе информације, чак више на дезинформације.
  17. Свиђа ми се
    Tragalac got a reaction from Vasilije. in Колику плату имате?   
    Ima nas etfovaca na forumu znaci
  18. Свиђа ми се
    Tragalac got a reaction from djordje.pesic in Колику плату имате?   
    Ima nas etfovaca na forumu znaci
  19. Хахаха
    Tragalac је реаговао/ла на Поет у Колику плату имате?   
    Голему
     
  20. Оплаках :))
    Tragalac је реаговао/ла на Tumaralo. у Ко је Мирољуб Петровић?   
    Jeste.
    Ukrao je materijal sa njegovih predavanja i iz pisanih publikacija i objavio kao:

    Ako pokušaš da nađeš nešto o autoru "Aleksandru Medvedevu" nećeš uspeti, niti u samoj knjizi piše nešto o autoru.
    A slika sa korica je ista slika sa Miroljubove profilne slike sa njegovog foruma "Centar za prirodnjačke studije"
    Najjače što Miroljub izdaje preko izdavačke kuće "Metaphysica" koja izdaje i "okultističku" literaturu.
    Jednom su ga na forumu prozivali za to a on je odgovorio u fazonu "treba uzimati dobro od svega, treba se koristiti svim prilikama koje Bog dozvoli" tako nešto.. i naravno banovao je tog što ga je prozivao.
    A kada su ga provalili za krađu autorskih prava rekao je da je "Bog autor svega" a da su "autorska prava satanistički koncept".
     
  21. Оплаках :))
    Tragalac је реаговао/ла на Драшко у Ко је Мирољуб Петровић?   
    trebao si nju da "vakcinises" i da joj izbacis "brains out" i sve te bubice u istom  
  22. Волим
    Tragalac је реаговао/ла на Broken у Дневник ратног хирурга (документарни филм)   
    Нисам чуо за овог човека до пре неки дан кад је умро.
    Погледајте. Пола сата траје.
     
  23. Свиђа ми се
    Tragalac је реаговао/ла на Благовесник у Полиција туче младића приведеног током полицијског часа - видео   
    Мислиш на Гишку. Ееее, прикане...  У реду. 
    То је твоје мишљење. 
  24. Свиђа ми се
    Tragalac је реаговао/ла на obi-wan у О. Ненад Илић - живот у доба Короне   
    Дан је леп, а ја сам се запутио због опела једном парохијанину, једно сат возом од куће.
    Човек је имао педесет година, умро је нагло, од можданог удара. Причам с његовим зетом, а много су се дружили. Каже ми да покојник никад није ишао код лекара и ништа му није фалило. Само је последњих неколико недеља због ове ситуације са епидемијом био под стресом. Повукао се у кућу, нигде није излазио. И ето - одједном.
    Испаде да је и он жртва Короне, само некако из одбитка.
    И то овде у Холандији, где ипак људе плаше пет мање него у Србији...
    Успут срећем мало људи, возови скоро празни, станице пусте. Један црнпурасти са конзервом фанте у руци гледа ме забезекнут. Ја у мантији, раскопчао мантил па се види дрвени крст који иначе носим по граду да ме не замене са неким муслиманским верским радником.
    Гледа ме човек, сав се избечио. Мислим, ко зна шта му је. Нисам ипак толико чудан за Амстердам.
    А онда он поче да се крсти. Креће ла мени.
    Ма рудиментарном енглеском понавља ми "Ја сам православан. Ја сам православан. Етиопљанин".
    Ни не помишљам да га терам да ми изложи Символ вере да проверим ниво православности, смешкам му се благосиљам из даљине.
    Он ми приђе, рукујемо се, а онда се сети оних метар и по обавезне раздаљине о којој нас из звучника на станици мало мало подсећају и повуче се корак уназад .
    Смешка се и говори ми да је и њему Васкрс сад у недељу. И понавља да је православан. Наилази његов воз,у супротном смеру од мог. Одлази, маше ми са врата из воза и понавља "Ја сам православан".
    Долази мој воз и ја настављам на сахрану индиректне жртве Короне. Гледам земљу коју тешко да ћу икад моћи да доживљавам као своју, али сам јој захвалан због тога што могу да служим литургију за Васкрс. Истина са ограничењем, али биће нас тридесетак, а после ћемо да продужимо с причешћем, па докле буде људи. Није лако организовати групе, ради и сајт и фејсбук и телефон.
    Не питах онога где ће он на литургију. Не служе ни овде сви православни са народом.
    И размишљам о томе како сам заправо срео једног сународника, скоро рођака. И како смо ето и он и ја странци у овој земљи. А онда се сетим да сам се и у земљи у којој сам рођен и до скора живео - често осећао као странац. Поготово бих се сад у свим полицијским мерама осећао у Србији као тотални заробљени странац. Као хришћанин заправо и јесам. Странац у свакој земљи.
    Хвала Богу да то сад постаје тако огољено. Да се руши илузија о разливености Цркве у народу. Граница ипак постоји. Праве је они споља. Они који иако су и крштени - нису Црква. Не желе то да буду. Видимо и како.
    Иако смо то теолошки знали сад је потпуно видљиво и не само код нас. Нема православних земаља и православног народа. Постоји Народ Божији и они остали. Постоји и мисија али она не може ићи у бескрајном прилагођавању осталима. Није свако прилагођавање павловско. Постоји граница.
    "Ја сам православан". Тако се изјашњавало и 85% грађана Србије. Чиста идила. А сад мржња на Цркву долази можда не баш у толиком проценту, али у знатном. Поново су поносно дигли главу и "православни атеисти".
    А и унутар Цркве је велико комешање. Бог сва искушења даје не да бисмо пропали, него да бисмо ојачали и усмерили се на прави начин. Можда ће после свега овога ствари постати јасније. А Црква јача. Не нужно у бројном и економском погледу.

    https://www.facebook.com/dakon.ilic/posts/10222466837128067
  25. Оплаках :))
    Tragalac је реаговао/ла на Благовесник у Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи   
    Шта видимо?! Хоћеш ли стање између државе и Цркве као у Црној Гори, м?   Оно што поуздано знамо, јесте да Сорошу  не одговара тренутно стање корктне сарадње, сагласја и дијалога између државе Србије и СПЦ!
×
×
  • Креирај ново...