Jump to content

Inženjer Djatlov

Члан
  • Број садржаја

    6
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Зоран Ђуровић: Пуч на Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду   
    Како да ти кажем, да покушам твојим рјечима, Теологија има тај "фелер"  који укључује "субјекат" и његову вољу у премјеравање ствартности.
    Рационалним и логичким приступом не можеш градити рецимо љубавни однос, али ако ти својом вољом желиш да твој однос са свјетом буде рационалан и логичан, свјет ће се за тебе показивати "по твојој вољи", али која је крајња стварност? ми вјерујемо да нам је то откривено.
    Хоћу да ти кажем да је свјет логичан и рационалан, зато што ти тако хоћеш или зато што ти је тако лакше, али је рецимо сирови хаос.Па у том смислу ниси баш сухоземан него и ти тлапиш, без коначне стварности не можемо говорити о коначним истинама, тако да све остављамо отворено.
    Науке су пукле не зато што су нетачне нити бескорисне него су међусобно неповезане,распале се у развоју,  чак и унутар себе...
    Што се тиче времена хтјео сам да кажем, шта год утврди физика да је врјеме биће основ за мјерење истог, а развој је у времену, или можда неким дјелом и ван њега?
    У овом "несухоземном" поимању ми "нерационални"  "трипујемо" да искачемо из времена у вјечност, у неке токове непролазне, рецимо умјетници рударе тамо да упрету нешто од тога у ово пролазно, да начине неку синергију и претрајавање.
    Са тога аспекта никад се ништа не ствара нити се може створити у времену. Као љубав, немам другу аналогију да ти поменем.  Али можеш и љубав да олако разбуцаш у рационалном и логичком дискурсу и... или да је поставиш као област истраживања и сведеш на психологију и још да мислиш да си просвећен.
    Тако да је стварање увјек и у времену и ван њега, умјетност то боље осјети од науке.
    Какав универзум заиста јесте? али када из њега искључиш и Творца и човјека као творца, а кад гледаш на човјека онда искључиш универзум и он је тек врста, то је то опредмећивање, сужавање да би се могло разумом појмити, ту у том умиверзуму по себи је ужасно и досадно. Мени је ако се и варам, љепши универзум који ми је дар, кроз чије се тајне разговарам, те у таквом могу да живим. Универзум и.. гдје је ту неки смисао, неки разлог? Тамница.
    ... Одакле ми идеја? Можда сам ти учитао, можда тамо гдје мислим да треба да стоји вјера видим затворене кругове рација и логички склоп, такав сличан сам сам био док нисам разбио тај окоп и пуко, не ко наука... то је тек довољно добро.
    Али није ово та тема, па можемо или да завршимо или да пређемо у другу, то ме је изпровоцирало што сваку тему претворите у ТЕ.
  2. Волим
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Зоран Ђуровић: Пуч на Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду   
    @Avocado Дрвиш брате о ТЕ као да заиста вјерујеш у њу и као да је то питање свих питања.
    Све науке се баве својим предметом, то значи да оне стварност захватају на специфичан начин, изолују своје поље рада и унутар тог поља посављају проблеме и долазе до својих закључака или извода стварности.
    Зато Хајдегер каже да наука не мисли, јер она се креће унутар оног сужавања и опредмећивања области. Он би ти рекао нпр. ТЕ је тачна, али није истина.
    Питање о истини се не може постављати наука, него искључиво филозофија, а било која наука која покушава изводе свога предмета истраживања да постави као опште, запада у методску грешку и постаје нека врста идеологије.
    Теолошка истина је за разлику од научне којом господари филозофија, ослобођења откровењем и сасвим лична: "За оне који хоће да вјерују" и "по вјери њиховој" никаква општост не долази у обзир, него се ове истине усвајају по доброј вољи и мјери вјере.
    Која је то наука која се усваја добровољно? Наука је одавно пукла и ништа је не држи на окупу, умјесто да потражи неки садржитељ (нпр. Логос оваплоћени) она се расипа, нпр. унутар физике имамо супростављене теорије.
    Што се тиче самога развоја врста требала би некако физика да дошапне биологији да вријеме није више у контигентима, него да се закривљује у односу са гравитацијом, а пошто физика није дала коначан временско просторни контекст, онда ни развој врста који се у њему одвија-о не може да буде сасвим исправно сагледан, па ће се сваки временско просторни контекст који да физика радикално одразити на ТЕ. (а на теологију не може и неће, неки нови филозофски контекст може да пружи тек корекцију појма)
    Објективно посматрање које врши наука је прелест, јер оно важи само у филозофској пројекцији субјекат-објекат, која нити је изворна нити једина, али је омогућила експлозиван развој нововијековне науке, као посебне врсте технике ( начина објављивања истине у бићу).
    Физис антички, али и онај који се чува у Цркви, па и умјетности, је далеко флуиднији, природа се преображава од раја до пакла, она је релациона категорија између Бога и човјека (иако су њоме захваћени). У том смислу истина (закон природе) је оно што се договоримо као једна и једина заједница, а за све друге по њиховој вољи ће се природа прилогођавати, јер је свјет за човјека.
    По том основу могуће је изградити пакао, као свјет без Бога у ма којем аутентичном виду. И тај свјет ће имати цјеловитост својих закона који савршено функционишу, који су тачни и међусобно се потврђују, јер је то нешто што чини (на окупу) свијет, да се вратим на Хајдегера, свјет имају само људи.
     
  3. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Treba li se izbaciti mašta iz molitve?   
    Зато је Ниче тежи за читање и често га погрешно разумију као пјесника. Хајдегер је радикално сузио простор погрешног разумевања и ако му се приступа са замишљајућим разумјевањем ништа се не може разумјети јер његов текст не ствара преставе него их разара ( деконструише и фундира).У нововјековној метафизичкој традицији је наступило доба слике света и ми не живимо више у свијету него у сопственој престави од њему. (Намножиле су се истините представе толико да смо одљелили. Дон Кихот)У ствари тако смо одлучени од времена. (Битије и вријеме) За разумијевање Хајдегера потребно је научити феноменолошки читати, не у представама, него слично молитвеном читању, само што одјек тог читања није у Богу него у свијету. Јер циљ је повратак у свјет (из истине о њему - метафизике) а.не богословље.Али такав приступ осим што све метафизичко богословље оставља на сметљиште отвара пут за трезвеноумно и непрелесно православно богословље.Када у том светлу посматрамо наше персонологе, постаје јасно колико су ретроградни, а не напредни, јер филозофске основе су им метафизичке (дакле предничеанске), а притом су занемарили вјеру.Зато њихово изобличавање не треба да се врши само путем светогорских отаца јер њих презиру, него са запада на који комплексашки слине, кроз правилну рецепцију Хајдегера и Ничеа.
    Која понављам одсуствује у мејнстрим српској теолошкој мисли и држи је у раљама метафизике (19 вјек) а са теолошком и осталу мисао и друштво.
     
    Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
  4. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Treba li se izbaciti mašta iz molitve?   
    @kopitar  Да не останем дужан на пољу умјетности, истина је да је замишљајуће сликање било актуелно колико и западна метафизика (и данас је кроз виртуелну стварност , 3д макс....) од Декарта до Ничеа због којег  појављује Маљевич са беспредметним сликарством (односно непредстављајућим)
    Супрематизам — Википедија, слободна енциклопедија
    SR.WIKIPEDIA.ORG и даље надреализмом који је условило откриће параноје, зато Дали каже ја нисам сликар него кибернетичар, јер ускаче у однос човјека и света (слику) и мјења је. 
    До Марине Абрамович која увременошћу, на бази Хајдегера изводи преформансе тако што нас из слике о свјету враћа у свјет - догађај.
    Тако да иконоборачки спор још није разрјешен, и у грдној су прелести они који своје представе сматрају за стање будућега вјека.
    Постоије они који руше лажне слике, као и они који их праве, јер икону разумјевају као идеалану преставу Христа.
    Невоља са правом иконом је јер је по инерцији разумјевају као представу, као што Ничеа сматрају пјесником. Са Марином је то немогуће јер слике нема.
    Политика Online - Отворена изложба Марине Абрамовић у Београду: Дошла сам на своје тло
    WWW.POLITIKA.RS Хвала вам на раном буђењу, обратила се Марина Абрамовић јутрос многобројним новинарима који су испунили салу...  
  5. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Позив свим теолозима на разговор   
    Baš, baš zadovoljavajući i sadržajan odgovor. Hvala!
  6. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Позив свим теолозима на разговор   
    Добро кажеш, могло би се рећи да створени логоси имају у потенцијалу нестворене, што се тиче питања, анализом свакодневног човјека па и његове свјести се бавио Хајдегер па ћеш видејети да ни то није лак задатак.Господ није имао гријеха, а гријех помрачује па се у том смислу разликује, најближе томе су свети.
    На нивоу свести ми се крећемо и разумским круговима, потврђујемо се логиком и сл.
    Логика светих је молитва њихове мисли су стреле ка Истоку а њихова потврда испуњење.
    Код Господа је то једно те исто молитва- испуњење, јер је и он извор логоса.
    Још мислим да Господ не подлеже онтолошким пројекцијама и свјетоназорима, али да свакако разумије врсту наше запалости у створене логосе и филозофске урвине.
    Мишљење молитва испуњење бивају једно...
     
    Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
     
     
     
  7. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov got a reaction from Панарет in Питање предестинације у учењу Светог Августина   
    Želeo sam da ovo podelim sa vama, iako bih možda i imao neko svoje mišljenje, bolje je da velikan govori za mene, ovo što sam citirao je iz ,,Brevijara" Serena Kjerkegora. Mislim da je nekad problem prosto u lošem definisanju pojmova ,,sloboda" ili ,,biranje", pa će ovo možda nečemu doprineti ili razjasniti, i ako možda nije 100% vezano za ovu temu. ,,Birajući apsolutno ja biram očajanje. U očajanju pak ja biram apsolutno. Jer sam ja sam apsolutno, ja postavljam apsolutno. Ovo mogu i drukše reći: ja biram apsolutno koje mene bira, ja postavljam apsolutno koje mene postavlja. 
    A šta je to što ja biram? Je li to ovo ili ono? Ne, jer ja apsolutno biram. Apsolutno pak biram upravo zato, jer sam izabrao da ne biram ovo ili 
    ono. Ja biram apsolutno. A šta je apsolutno? To sam ja u svojoj večnoj važnosti. Kao apsolutno ja ne mogu ništa drugo izabrati do samoga sebe. Jer: izaberem li nešto drugo, onda biram nešto konačno. Dakle, ne biram apsolutno. Ali šta znači to: moje ja? Ako odmah treba da nađem neki izraz, evo odgovora: ja je nešto najapstraktnije od svega i istovremeno najkonkretnije od svega — to je sloboda. 
    U očajanju, dakle, ja biram samoga sebe.
    ... Ono zašto se ja zauzimam u svome ili — ili jeste etičko. Zato još nema spomena o izboru nečeg, ni spomena o realitetu biranja, već o realitetu da se bira. To bih želeo da te osvestim. 
    Do ove tačke čovek čoveku može pomoći. Ako se pak dovde dođe, onda se umanjuje značaj koji čovek za čoveka može imati."  Dakle ovo ,,ja" o kojem Kjerkegor govori je, za mene, ta slika božanskog (apsolutnog) po kojoj je čovek stvoren i čije postojanje ukida potrebu za diferencijacijama o kojima gore govorite. Pozdrav

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...