Jump to content

Inženjer Djatlov

Члан
  • Број садржаја

    32
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Радостан
    Inženjer Djatlov got a reaction from J_a_n_a in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    @Родољуб Лазић Pa ima malo udaljenije veze, sve ovo oko istine, ličnosti, je proisteklo iz vaših rasprava oko statusa patrijarha.
  2. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Зурлот је потезо каноне на Патријарха, напада са позиције "истине вјере", као и расколиници, који вјерују да је истина само једна, или друга странка која вјерује у онтолошку истину, то су два проблема са којима се суочава Патријарх и сваки му се потез преиспитује, а кад треба преиспитати њихове позиције зажмуре и тјерај даље. Јер не критикују из Цркве него из својих властитих заблуда, из главе, и сад то нема везе. 
  3. Радостан
    Inženjer Djatlov got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    @Родољуб Лазић Pa evo, da li je patrijarh patrijarh zato što zna neku istinu, ili je patrijarh zbog ličnog odnosa sa Bogom? Da li je njegovo mesto samo društveno, a ne i duhovno značajno? Ako je patrijarh zbog istine, da li bi onda neki vrhunski filozof-teolog bio bolji patrijarh? Šta je uopšte istina, kakav je njen odnos sa etičkim? Kakav je njen odnos sa ličnim? Pa se na to nadovezuje ovo što sam pitao za Kim. Kako uopšte pojedinac da zna da li je njegova pozicija za kritikovanje utemeljena, i čime se meri utemeljenost? 
  4. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    --- Ако не влада, онда све што у себи има тај темељ, да је исто мислити и бити, је унапрјед одлучено од Цркве, нарочито онда када из тог темеља магије, технике говори о Цркви, Христу, светима. Или можда имаш другу идеју о томе како је Црква на западу изгубила историјску снагу?
    Редефеиицијом појма истине који је постао антицерквен. Па онда све што расте на том поистовјећењу, онтичке истине, науке бива ишчашено из Цркве, савремени проблем са научном теологијом која јасно каже да хоће независност од Цркве! Што је будалаштина за анале или научни атеизам који је општа појава.
    Такво нешто није могло да се деси у вријеме Максима Исповједника, гдје је владао Логос као извор и увор свих наука док су оне биле утемељене заједно са школством у Цркви и Христу, таква наука, на било ком нивоу свједочи Христа, она је регионали вид теологије. То је Црквена Академија, иконична наука.
    Филозофија увјек даје предпојам теологији, филозофија одређује појам истине, а онда теологија  мјења тај појам као њој приличи, убацује га у свој контекст.
    Нпр, кривица - гријех, или грађење, путовање, јело, становање, гајење, све у теологији ( Цркви) има своје помјерено значење. Ако је та "помјереност" уконинута било чиме, логиком, моралом, науком (опредмећивањем), естетиком ту се више не ради о Логосној истини, него у другачије утемељеној истини, то што посље те истине боље и брже функционишу од Црквених истина не значи ништа.
    То је подлога за сукоб мишљења иначе би било по Миљковићевој: Поезију ће сви писати:
    али једнога дана
    тамо где је било срце стајаће сунце
    и неће бити у људском говору таквих речи
    којих ће се песма одрећи
    поезију ће сви писати
    истина ће присуствовати у свим речима
    на местима где је песма најлепша
    онај који је први запевао повући ће се
    препуштајући песму другама
     
  5. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Каже Која: Многи су се изгубили у ширини идеје, овде идеје истине.
    За православни тоталиразам ти узми и дај боље објашњење и просвјетли Зурлота.
    Покушавам да начнем проблем, али да се прво мало нашалимо најозбиљније: Познаје неко Ким Бесинџер, зна јој датум рођења и претке, мјесто рођења и гомилу истина о њој, неко други је ишао са њом у разред и зна је лично, а неко је опалио, а неко јој је муж, неку истину о њој зна њена мајка, а некако је познаје Бог. 
    Неко је могао да општи са Ким без да има знање о томе гдје се родила и ко је са њом ишао у разред.
    Дакле има нека градација у истинама и неко разврставсње.
    Тако је у богопознању, ако говоримо из Цркве минимум је брак, они који нису у браку са Христом не знају ништа, односно знају нешто.
    Када ови тоталитарци престану да мужу Бесинџерке објашњавају да је боље знају, односно кад прихавате поредак да је заједничарење старије од истине или Црква од светога писма биће исцјењени.
    Дакле Црква би постојала и без истине о њој, као што и биће наставља да постоји и ако нема истине о њему.
    Не смета ни то да  Христа свједичим ничим, нпр да ћутим намјесто да причам, чак је боље, чинио сам тако двије године и увјек су "саговорници" били необично заинтересовани за разлог и разговор и некако им се увјек "само казало" оно што су хтјели и могли да чују.
    Сада пак кад ја казујем оно што мислим, опет је узалуд док им се само не каже, јер комуникација није у језику него у Логосу. 
    Зашто нешто, а не ништа? Боље ништа, али ето бирам да нешто кажем, а да то ипак не остане истина, да не окошта.
    Да ти наводим протестснте и шта су они урадили са светим писмом, као и срећу што су четри Јеванђеља а не једно.
    Дакле није истина увјек проблем, али она постаје проблем када се наруши хијерархиски ред, или када се истргне из контекста заједничарења. Протестанти и Свето Писмо или научна теологија итд.
    Или а само о томе причам када се сам темељ истине измјести, сам појам истине филозовски редефинише, онтолошки измјени па се самим тим и сво онтичко свакодневно разумјевање измјени. Што држим да је случај и са артемијевцима који нису свјесни онтолошких мјена и са зизијевцима који се одваљују онтологијом не правећи разлику између теолоије и онтологије.
    Да ли Христос и Јеванђеље проповједају неку онтологију или неку истину, или Јеванђеље јавља Христа а Христос Оца.
    Да ли је Јеванђеље узето објективно истина? Није оно је Истина само када Дух Свети надахне читаоца као и писца, тада се оно откључава, да ли је научно бавњење Писмом црквено? Није јер се оно ту опредмећује а у Цркви је ипостас.
    Осим ако ти ниси открио ипостасно опредмећивање, онда.
    Дакле у самом темељу лежи или је истина да је мишљење биће, или је истина биће, да Христос јесте.
    Поистовјећење мишљења са Христом је молитва и помињање свега по на особ, указивање Христу на нпр. мога болесног друга Перу, па Вас молим да укажете и ви.
    Или да једни другим укажемо на ово или оно биће (суштину).
    А тамо гдје влада поистовјећење бића и мишљења, магија, техника, идеологија језика, тамо је граматика са логиком закон бића - јер владају језиком. Ту Бога нема нити могућности да се јави.
    Да ли у литургији влада да је мишљење биће?
     
  6. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Не може идеологија да гради зсједницу, може идеолошку зсједницу, која је природни непријатељ Заједнице. Ту  је онда идеологија  супституција за Светога Духа, благодат, љубав, јер само то троје може да премости јаз, дистанцу, смрт између бића, нпр мене и тебе.
    Непојављује се пакао између мене и Роћка тек тако, него се појављује јер је већ ту, зјапи. Може се подастирати преко њега договор и сл, али само љубав, благодат, Дух Свети лично, може да то премости јаз, ја га и призивам, али одричем да Дух Свети гради било коју идеологију, него изграђује нас као Христа. 
    Све друго је супституција, можда су се идеологије и западна мезсфизика јавиле на западу због празнине настале расколом, а можда и не.
  7. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    @Hadzi Vladimir Petrovic Ne znam naravno. Ja sam inače sklon i u svakodnevnom životu, a i u tim nekim širim fenomenima, da razmišljam po principu motiva i utemeljenja. Kad nešto propadne, osnov je bio loš motiv, ma kako zamaskiran. Mislim da rat u Bosni krije i ovu poruku, a to je da se mi ljudi samo prividno povezujemo tim nekim stvarima kao što su zajednička letovanja, pijenje kafa, dijalog... Različite filozofije različitih civilizacija proždiru pojedince, e sad naravno moguća su i spajanja, ali ne na površnom nivou, kao sad mi mašemo istom zastavicom, nego nešto nalik na Crkvu. Bertrand Rasel je rekao da je hrišćanstvo, u tom nekom civilizacijskom smislu, spoj jevrejskog obreda, grčke filozofije i rimskog prava. Mislim da su i svakakve drugačije sinteze moguće među narodima, samo nije lako reći kako se to praktično rešava. Onda opet dolazimo, možda, do neophodnosti postojanja neke ideologije u društvu, ali one koja je posledica ličnog kontakta, a ne obrnuto, da onemogućava taj kontakt. Mada možda i ne... Može da se kaže da sve što je vredno u postignućima neke civilizacije nije ideološkog tipa, već se uvek u realnom vremenu potvrđuje u odnosu sa Bogom. Ne znam.
        
  8. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Ствар је заједничарења са Христом у његовом тијелу и енергијама, имању љуабави,творењу заповјести, а друго су злоупотребе, у Босни нико није хтјео рат, на крају 100000 мртвих, како? Како је то изведено? Ко је то извео,начин?
  9. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Не знам, нешто је  покушавао Амфиохије, кроз призму вјечите борбе добра и зла, а и ова руска емиграција у Паризу мени драги Евдокимов, сви изашли из белогардејског одјељена за морал, ту се свети ратници и мученици лако апликују. Путин у једној руци атомска а у другој крст. Гондикакис кад је долсзио у Херцеговину за врјеме рата, говорио да су неки људи толико пали да је најбоље што можеш учинити за њих и за себе да их убијеш.
    Може се покушати и са мотивом па да се тако поставе ствари, као ти то браниш неког или нешто па онда као мора. 
    Али све су то теорије уз мобилизацију и опет су рјетке ситуације у стварном животу.
    Свети радтници су знали да остану и опстану  између куксвичлука и злочина, да опстану у отрворном пољу при себи и да не застране у неподопштине било које врсте нити да се удаље са поља. Христос је опстанак и животу и у смрти, у свим ситуацијама.
    Били сналажљиви и нису губили живог Христа из вида, идеологија се распрши кад је стани пани.
    "Како ће те убити неко ако истјераш ђавола из њега"?
    Многи су свети заложили свој живот за друге и учинили љубав, мој друг из дјетинства Вело, на почетку рата је рекао: Ако неко треба да оде да би било боље ја ћу први, 19 година. Мученици су губитак за Цркву.
  10. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    @Hadzi Vladimir Petrovic Sve mi je to jasno, jedino je problem što će svako verovatno da se poziva na taj 1%, i na to da takvo stanje nije nešto trajno, već se to odradi, pa posle blagostanje stiže . Ovaj iz Zločina i kazne nije mislio da ubija babe svaki dan, nego izuzetak, Hitler nije hteo da večito ratuje, hteo da ,,počisti" Jevreje, i kad ih počisti kreće idila, komunisti da počiste buržuje, pa će biti sve kako treba.... Kako onda odbraniti bilo kog sveca pričom da je on to tako jednom, jer je u tim okolnostima moralo, a prema nekom drugom biti surov?
  11. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Нису, одговорни су сви који су на било који начин учествовали, не само извршиоци и не највише извршиоци, али не могу бити криви Хрвати који нису учествовали ни на какав начин.
     Атанасије некад дио одговорности пренесе  чак и на жртву, знаш како то иде у реалном животу, ријеч по ријеч и падне глава, да не причамо какве је посљедице имао 27.март овамо преко Дрине.
    Идеја Цркве и државе па маљем по глави, није ли то познато као НДХ, какве везе има је ли та црква џамија или које је номинације, маљ ради, приноси се крвна жртва сатани на олтар, убија ко хоће да убије.
    Рјетке су ситуације када се баш мора убити, а да то није ни злочин ни грјех, ријетке у реалном животу и много је лакше замислити их него се наћи у њима, ја у рату нисам видио ни једну такву.
    То ти је као кад неко учини блуд, па каже десило се, десило се мало морген, углавном је то изговор, можда рјетко није, али не може се од тога правити правило.
    Углавном у 99,9% посто случајева ми пристанемо.
    Сјети се отаца, помисао, борба, пристанак, извржење.
    Без наше воље нема ни грјеха ни злочина, и нехат је некс воља, стање.
    Каквим судом судиш, хоћеш ли да неко неку твоју вољену личност стави испод идеологије.
    Има нека сцена са Лазом Ристовским, зове га жена у кревет, ма какви треба Тито да дође, ту се Лаза пржи, на државу.
    На крају да ли је твој сусрет са Христом личан или идеолошки ту се све рјешава, ако је идеолошки онда ће све рекацие да буду идеолошке,(према жени, хљебу) однос према бићу у цјелини бити идеолошки, имаћеш људском руком креиран свјетоназор, биђеш у стању свјести које се зове држава, обвладан и поробљен на онточошком нивоу - држава као апсолут, у том етатистичком заносу, мислићеш да је и Бог у служби државе. Тако и онај дебил са друге стране који те нишани.
    Да би се приносиле крвне жртве на олтаре домовина. Чији су то олтари? Христови?
    За то им и требају светци, зато пише свети цар Лазар, да би се народ збунио па мислио да је сама функција цар света.
    Стаљин је рикно, али етатизам живи, само је на горње мјесто идеологије "усједут" неки свети, лукаво нема шта.
     
    Нисмо ми имуни на искушења која су нашла ксточике и Хрвате, откуд Вам то? нарочито кад осуђујемо.
  12. Волим
    Inženjer Djatlov got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    @Bokisd Pa evo ja sam eksperimentisao sa time, i ne bih pravio nikakve babaroga priče ni oko čega, pa ni oko toga. Odsustvo želje za pokretom (pa makar i pokretom u stajanju), odlika je starosti, ali ne starosti u smislu mudrosti, nego u smislu obamrlosti i ustajalosti. Da predupredim samo nešto, ovde ne govorim o tome da to svako mora da radi, već o sledećem: kada prema nečemu postoji želja, privlačnost, vi morate da vidite šta ćete sa tim. Imate par opcija, da probate, i zaključite, da ne probate i to nekako drugačije posložite, a imate i treću opciju, koja je jedina pogrešna, mislim, a to je da posegnete za nekom sigurnom, ustajalom zonom. Iz tog izvora izvire hula mislim. Ona dolazi iz toga što se neka marginalna stvar, vezana za naš istorijski trenutak obogotvorava, bilo uzdizanjem u nebesa, bilo nipodaštavanjem (isto je). To što je nešto široko rasprostranjeno, šta govori o tome. Može se izfilozofirati kako Vi pijenjem piva zapravo podržavate industriju alkohola, koja zatim od nekih ljudi pravi alkoholičare i uništava im živote. A opet, niko od nas ne beži od piva tri metra kad ga vidi. Sve što ste rekli za disanje, može se reći i za kult pijenja piva i mnogo više. To mi liči na one bapske priče, ,,beži od od onih s dugu kosu će ti sipu drogu u piće" 😀. Mora se doći do neke sinteze, a ne pravljenja čaure, stavljanjem svega na svoje mesto, a ne bežanjem od svega. Zaključak: nećete naći Boga na foru, pravilnim disanjem sigurno, isto kao sa psihologijom, ona vam neće otkriti Boga, ali će Vam pomoći da sopstvene neosvešćenosti ne zovete Bogom, a Boga još sigurnije, time nećete oterati.
  13. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Не ради се о укидању, него о повноном утемељењу.
    "@Родољуб Лазић  изгледа да те патријарх помиње у тексту: ”Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике, а ми као да смо текст  антиципирали у теми?
  14. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Ајде кад сам крену са анегдотама друг П, побожан историчар умјетност направио пасуљ и попило се, шта ћу узмем да га разочаравам да пеавославна естетика не постоји, немајући куда тражио је апелацију код Тасе који стаде на његову страну, долио сам још уље на ватру тврдећи да је глумац мистатагог (јер је аутентично поустовјечење у Христу).
    Ниједна од дисциплина метафизике: етика, естетика, логика не могу се довести у везу са православљем јер је у корену поистовјећење бића и мишљења, све то расте на дрвету позања добра и зла.  Зато је донекле у праву Зизи са онтологија  а не етика, јер је онтологија фундаменталније, грјеши међутим у разликовању онтологије и теологије, ако уопште шрави то разликовање, за њих је теологија права онтологија, што је насилна теологијам јер онтологија је насилна и тоталитарна сама по себи, не може да не захвати све. 
    То што говориш код људи у цркви је страх од природе, страсти, јер их је него слагао, да има било шта у природи што је зло, страсти могу произвести зло ако нису у поредку љубави, као и ум, или било шта, ако ставимо либидо изнад свега, или га ниподаштавамо, ето прпблема.
    То немање укуса је од естетике, стари иконописци су били изван метафизике, "делатно су видјели" у тваари су преко логоса откривали творца, јављао им се ( техника: умјеће допуштање истини да се објави, код њих у смислу објаве Христа, синергијске и молитвене) У "црквеном" кичу је угашено свјетло, оперише се представама престава, слике се уносе у ум, а онда се пројектују техницисзички, одрађује се, влада метафизика, зато јер је престава у уму, умјтничко дјело се ствара у уму, а онда се избацује,опредмећу је се пресдстава, зато нема везе са тварју и њеним логосима и не свјетли него је празна форма, имао и такву кич теологију која врви од научности и детаља, а маши фундаментално. Још се буне.
    Отац модерне Маљевић је напустио опредмећивање, или како +Давид каже нечије ријечи јече, а нечије звече ко празан лонац.
  15. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Није проблем да техника, техничка магијска свијест постоји, како би ходали, скијали итд. Проблем је кад то тјелесно знање, "тјелесна душа" усједне на мјесто душевног или претендује на духовно. То је зло у "есенцијалном смислу"
    (Анегдота: Говори покојни Таса о дисању, како је важно у спорту, код порода у молитви (везивао је молитву за дисање), ето каже једна ствар а појављује се у бише области, шта ћу ја ко ја, реко: а све из јоге долази: Мали три куга около да истрчиш, скочим, сједи. На то ми је Гаврило иконописац, бивши будистички монах рекао, нису јогији измислили и установили дисање, али ипак макар историјски те технике познајемо као њихове.
    Сад оставићу по страни да ли своје поимање технике наклапамо на њихово изворно и да ли је њихово изворно аутентично. Да ли је јога, као платонизам, архитектура, бадњак, право, умјетност, крштена и усвојена или је другажији подземни и несагледиви ток тих традиција које су сада ту, не знам али је дискрапантно да се све то усваја - док се католицима ни крштење не признаје а историјски је мање више јасно шта се дешава.)
    Тако ако се путем технике, настоји утицати на душевно, изманипулисати неко стање душе,  нпр,срећа, онда је техника (нпр) дисања исто што и наркоманија, јер дрога није лоша по себи него је лош тај идолатријски приступ. 
    Тада техника постаје магија и ми градимо разноразне идоле у себи и око себе, што је изворни феномен зла, те наш свјет постаје пакленији. Заклоњенији од лица Божијег.
    Многим стварима , Бокид аутомат за свете Оце, убациш и он ти излиста. Како то нека или многе ствари, може да заклони Бога? Кад је при том  све још добро и миломе Богу приступачно, а зла нема?
    Шта значи то пристрашће? Обожавање и давање славе неком добру више или мање него што том добру припада, нпр добар је пас, добро се и женити, али ако ту част подјелиш са псом, пореметио си "Ред икона и поклоњења" Дао си нечему већу или мању славу него што му припада, нпр Папи, који нити је Бог нити је јеретик, или самоме себи или било чему другом, истини, не можеш је усјести на мјесто Божије, нити Духа светог ставити умјесто Сина итд.
    Хијерархија је оно што обезбјеђује "поредак благодати", дакле идоли затварају, а иконе отварају, зато се развој теологије завршава са иконоборством, јер у "икони"односно поретку икона (интердисплинарно и мултимедијски) имамо духовност твари, ипостасно утемељену природу, душевност - умјетнички и научни ниво,  и техничку и технолошку димензију, рад, акцију, служење, све у хармонији.
    Не мислим само на икону као слику светца, него човјека као икону, природу као икону, епископа као икону...а и папа да се иконизује да се доведе у поредак, ако није, и ми ако нисмо да се исправљамо до освећења и веће мјере освећења, мислим може СПЦ боље и ако је савршена, и ми људи смо савршени и ако пали.
    То што неки мјешају недовршеност и насавршеност човјека са његовим несавршеним стањем су они који би да нас подвласте на онтолошком нивоу (на нивоу онтологије личности,) да нас држе у неком под бићу. Шипак, Бог  своју  власт над нема не извршава на  онтолошком нивоу, па самим тим не може ни нико у име његово.
    Да али видиш код протестаната, свето писмо креира Цркву, да није прије и више обрнуто. Не могу канони да буду тамо гдје су догме или обичај, рукољуб нпр да се диже на неки невиђени ниво, као да је питање свих питања. Тако нека свеукупног предања, али без озбиљног приступа, збрда дола, гдје нису ствари на свом мјесту, направићемо идоле или поштујући предње и неки његов дио више него што треба или мање, исте су посљедице, идол. Што не значи да је у предању нешто идол, идол се прави и од Светог Писма, па и од Бога, идол Христа као гаранта метафизике (магијског поистовјећенја), или Христова онтологија, мало морген.Љепо је рекао Таса Игију Онтологија свете Тројице, нема је и не може је бити, и хвала.
    Многи би да богују ујесто да благују.
  16. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    @Hadzi Vladimir Petrovic Pa ne znam baš, Jung recimo insistira na tome, koliko sam ga ja shvatio, da nesvesno nije nikakav mračan ćošak u glavi, unutra, nego da je baš kvaka u tome da je spolja unutra, a unutra spolja, pa samim tim ta podela može i da se ukine. On pravi paralelu sa prirodom, okeanom, koji samo ima silinu, i koji je mimo dobra zla, on samo postoji, zapljuskuje i moćan je. To je on od njih pokupio. Ja mislim da na neki način svaki pojedinac mora da prođe istoriju čovečanstva u sebi. Ta obožavanja prirode su bila prva koliko ja znam. Bez toga se uleti odmah u evropsku uštogljenost, kravatice, odelca. Ko sozercava šta je okean, priroda, nebo, i njihova neposrednost, preplavljivanje, očas posla može i Hrista da prihvati. Nije džabe što se mistici podvizavaju u prirodi, a ne u centra grada.
  17. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Ако ниси на Тавору или у кипини, чиме си одвојен и шта је то, шта ти мислиш?  Ако си у познању истине зашто све не свијетли око тебе и ти сам?  
    Обрунут, у односу на метафизику, у психологији на примјер не труди се мисао да иконтролише осјећања, него на осјећањима, или надахнутом осјећају настаје свијест, а онда свјест уобличава у мишљење, доводи се говор (оно што би хтјели казати, што интуитивно осјећамо) до језика који служи тек да укаже на биће, однос према бићу није само пука употреба него дивљење,  оно треба да се спасе, усвоји. 
    Док у метафизици влада идеологија језика, граматика је закон бића. Ако хоћеш и математска граматика, па се онда тај подмет вазда "открива" у бићу и есенција је сваког експерименталног налаза. 
    Ове друге ствари су ми непознате или недовољно јасно поставенем, али и нагони су нека осјећања на њима се јавља свјест о њима она се артикулише...мислим да ће бити посљедица по све набројано.
  18. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Па ето, ако око тебе све не сија као несагорива купина и није као на прображењу, онда немаш добро расположење душе, љубав и не стојиш у Истини него си у некој прелести, ако ти магијске истина да је исто мислити и бити (и све што из тога исходи) не заклања и биће и енергије, ти ми реци шта заклања ?
    Мислим да нема промјене ни на нивоу енергија, да се сакрио кад је усвојио дулаизам и почео да разликује добро и зло, притом зла није било у рају, а ни данас не постоји  ,нити ће га бити. Мислим да нема таквих измјена у Богу, воља је Божија вјечна по себи, то су те енергије, ту има динамике али нема измјене. не знам чиме бих то бранио.
    Мислим да јесте, и вјероватно грјешим, али да то није главно у оваплоћењу, него основ нове науке, а шта ти видиш у природи да је другачије прије и посље Христа, је ли сила теже ослабила или шта?
    Тешко је било замислити и овакав развој науке када је поистовјећено биће и мишљење, а данас је то стварност. У овој поставци математика је фундаментала, односно њена тенника, начин како се у њој истина пројављује, али није то Богом дато, могао се развој и другачије десити, а сада мора кренути неким новим путем.
    Зашто да не очувати и развијати науке какве су дана, али да не буде једини концепт  правац развоја, да не наступи научни тоталитаризам. ево имамо можда медицински. Али као са разумом треба га имати, али по некади држати по страни, глупо је бити тотално разуман ако логика не важи, а имамо Бекета и драме апсурда.
  19. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    То што је нешто очигледно је усчовљено онтолошком позицијом, без обзира да ли се неко бави филозофојом, категоричким апаратом, без њема опажања брзине...висине... 
    Па и психологијом, али то већ није точико битно.
     
    Што се тиче физике, хајде да кажем одмах шире познања природе, ту као што видимо нема обједињујуће теорије, чак и да се не осврћемо на еволуцију физике. Минумум је да се прихвати да је ствар отворена.
    Исто је са неком другом регијом бића, математиком или научном теологијом (као регионалном онтологијом), у свима наукама влада истина којој бит одређује филозофија, односно метафизика, даке поистовјећење бића и појима. Односно техника, магија.
    Па је тако научна теологија у ствари магијска, техничка теологија, за њу није потребна Црква нити Бог, као што недавно рече +Иринеј. 
    Научна теологија као и свака друга научна дисциплина омеђи регију, обезбеједи себи предмет и општом научном и свјом посебном методологијом оствсрује своје задатке као било који други научни погон. То што је опредмећивање само злочин деконтекстуслизације нико и не примјећује.
    Како је метафизика по природи свог магијског поистовјећења бића и мишљења, непријатељ Цркве њен "теолошки" облик је најопаснији "убица" Бога.
    Јер на површинском нивоу у тексту остаје све привидно исто, док је суштина те теологије магија.
    Да поновим опет шта је изворна теолошка позиција, она је увјек примарно еконоска, ми гледамо само из историје, са земље, из Цркве, али како је "физика" природа једног од Тројице то смо ми по природи, физички али и енергијма унутар Тројице, Црква је и Сину и из Сина "види" Оца, Духа светога који обезбјеђује усиновљење и напокон пророду, физику као своју и Божију, али и као створено, пропадљиво, ништа у односу према Тројици.
    Из те позиције природа - физика је увјек ипостасна и условљена вољом односно стањем.
    Док савремена физика живи у самообмани објекивности: на све се биће протеже и у свему влада онтолошки пореак: субјект- објект-селфобјект, гдје се превиђа условљеност тих принципа који су модус круга кготације, те једни без других не постоје јер сувјект тек перспектива) или  слабиј речено начин постављања огледа, који је увјек сужавање бића условљав резултат.
    А како је техника у бити, и резултат је увјек техника.
    Хајдегер каже не треба нам атомска бомба, све је већ пропало, суштински пропало, јер стври укључујући се једна у другу испостсвљају негдје своју суштину и безврједне су (нпр, телефон без мреже), а само преко суштог разарајући техничку - магијску повезсност - свјетовност, предстсве, привиф, вршимо принос бића, анафору.
    Однодсно Духом Светим се повезујемо на један други не ненаучни,нетехнички, немагијски,несвјетовмни, недржавни... начин у Христа односно  познајемо непатворене законе природе, њене логосе, али на жив и живоносан начин гдје се и ми слободом питамо о њимс, природу која је нама по Богу по вољи, која је дом, у празнику преображења твари.
    Иако запретена, постоји и сакрална математика (Пеђа Исус) али и светотајинскост свих других наука како су и учене док нас метафизика није похарала.
    Хајдегер је 33 покушао обнову њемачког универзитета (протестантске аутокефачије), у пост метафизичком смислу.
     Први пут након укидања Академије од стране Цркве, појавила се и идеја Црквене Академије наука и умјетности, чији су зачетници владика Данило Крстић и Жарко Видовић. Рачунало се да је лакше да се крене од умјетности, ту су неки видјели само ухлебљење и бизнисе па су то свели на бољу радионицу све под изговоромима.
    Ту није саввладан злодух метафизике па се мирна срца чује нпр "представа Христа". Дакле опредмећивање на снази.
    Ту је требало испратити безпредметност Маљевића који је сликарски Ниче...
    Односно у најшире смислу разгрананти науке изван магијских позиција или дати немагијску технику, технику као у нсјширем смислу схвсћену као умјеће допуштања истини да се збуде, само да та истона не буде поистовјећење мишљења и бића, будући да је то у корјену, сва нам техника и сва наука у свим формсмс само то и јавља: Да биће јесте мишљење.
    Епа шипак, то бих рекао физичару.
    Понављам то што је онтолошки темељ нсукама пропао, ни најмање им не смета да се развијају, то је добар рецепт за кстастрофу.
  20. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Нема нецрквеног Бога, а проблем је што и се и од црквеног прави појам, бића ни нема јер је постовјећено са мишљењем и човјек егзистира поред живота, психолошки - ту се јавља привид бога тек слика у уму, ускоро вртуелно, како сад објаснити @Bokisd да живи у постмодерном контексту, гдје су истине заклониле и биће, а камоли нестворено, у средњем вјеку су морали само да се пробију из створеног у нестворено, а ми морамо прво да се пробијемо до створеног јер смо у привиду појму, виртуелном, друга је позиција други пут, дубље смо пропали,, не може се из виртуелног до нествореног, то је прелест, јер је Христос у створеном.
     
    Мислиш из истине о бићу ка бићу самом, радо, а онда усходимо из славе у славу.
    Није никаква промјена настала у односу Бога према нама падом, у природи јесте. Дакле на биће у цјелини се  односи птвенствено на створено, не утичу отолошки догађаји на Бога и његов однос према нама, него на створено и наш однос према Богу, наравно да нам ништа не открива Бога Оца, то чини Син у којег се учљањујемо Духом, осим ако се ово ништа не схвати као испражњење човјека, кеноза, покајање, онда нам доноси све, мислим онда је само учињено све што је до нас.
    Ипак је правилније рећи да је једна воља у свете Тројице.
    Како мјеру код ништа? Има ли нека регија ништа или дио ништа.
  21. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Није пантеизам без обзира на распоред Свете Тројице.
    Служимо, они само указују на биће, наше су ознаке за бића, њихово поитовјећење не стоји, магиско је. Путем таквог поистовјећења како изрећи истину вјере. Користимо их појимове и тешко је избјећи идеологију језика, али користимо језик да би указали, показали нешто, да би се молили, и молитвено разговарали или просто нешто поменул и тиме га довели у присуство. 
    Дакле остаје и опстаје говор и изван поистовјећења бића и појма, односно бића и мишљења. Ето у пророчком надахнућу говор је поистовећен са оним што Господ каже, јесте решење и инспирисан говор јер у поезији не влада метафизика.
    Кејкегоров говор је његова енергијама дошло је до сусрета двије личности, до поистовјећења, односно  црквеног празника у малом, историје, па је остао талог у срцу који Вас је одредио. И сад и ако је немогуће и противприродно то брисати - шта да радимо јер није човјек православац? 
    Наши свети оци често нису теолошки беспрејекорни, али сусерет са њима је благодатан, аутентичан сусрет било која два човјека је мало Сретење.
    Дакле не може се истина одвојити од личности, ако се очува заједница међу личностима, онда се истине из личности црпе, у том смислу Црква је жива ризница истине, али није та истина "објективна" него празнична, у феномену сусрета са  Христом, светима о међу нама самима, зато волим овај форум, јер се некако остварују ти сусрети и усвајају личности.
  22. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    @Hadzi Vladimir Petrovic Rekli ste da je Bog Otac izvan stvorenog, može li onda da se kaže da je pravoslavno učenje panenteizam (ne panteizam)? Razumem ovo što govorite za psa i pojam psa... Ali čim progovorimo, nekim pojmovima se služimo. Možete da kažete, a i rekli ste mislim, da sa Bogom opštimo ćutanjem, kao isihasti. Ali mi ovde na forumu ne ćutimo, i nužno je da koristimo pojmove, a čim ih koristimo možemo li da izbegnemo metafiziku? Ja sam svestan nedovoljnosti pojma, potrebno nam je meso, ali kako onda govoriti onda kada govorimo? Možda je rešenje inspirisan govor, Jung govori inspirisano, filozofi neki, pesnici... Za ovo nalaženje spolja se slažem i zahvalan sam Vam, samo evo jednog primera iz mog života. Recimo, kada sam čitao Kjerkegora, čovek me je naglavačke okrenuo, imao sam utisak da mi je sve tajne ovog sveta otkrio. E sad naravno, ne može ta ekstaza večno da traje, ali nešto se zalepi i ostane zauvek. U sećanju mi je ostao njegov govor o apsolutnom. Ja naravno ne mogu apsolutno da sipam u šolju za kafu, ali način na koji je on o tome govorio je u meni dotakao nešto što nije mrtvo slovo na papiru, samo prazan pojam apsolutnog. Ako ja sad Vama kažem ,,apsolut", ništa se neće desiti. Ako malo duže u mislima usmerim pažnju na taj pojam, već je malo drugačije. A ako Kjerkegor filozofira na par strana o njemu, on prestaje da bude mrtav. Tamna strana ovoga, to priznajem, je neka suvoća i gordost duha u koju očas posla može da se upadne. Prosto govor o apsolutima, suštinama... lako naduje čoveka, ali ako ste oprezni to ne mora da se desi. Pitanje je onda: čime je on mene nadahnuo?
  23. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Нема неки затворен систем, на крају није учење њен центар него Христос, јеси ли ти кад си заљубио у неку цицу, развијао учење о њој и теоретисао о љубави или си обожавао њену ипостас и гледао како сија и све чинио да тјелесно општиш.
    Не него си  направио систем истина о њој, као и колега којем се исто свиђала, па сте сучељили теорије? Није Христос донио учење него себе самог, или ако хоћеш има много учења, али она нису ту умјесто Христа и благодати нпр, него служе да уведу у пуноћу, нису најбитнија. Не могу да се поставе ствари наше -учење ваше учење,  јер спуштамо властиту разину. 
    Зато је Патријарх показао есенцију Хрватима, а и Папи, љубав, да ли имате више љубави од нас, мистер нпр, Бозанићу, свима је све јасно, у Хрватској се аутентично хришћанство јавило као православље, побожним Хрватима је јасно, тако се то ради а не јуначке, добре су и јуначке, али на много нижем нивоу и са бас-рефлексом. Могу да се ваде да је то до личности, али ок. 
     Види: начин постојања је до тебе, постојање није. 
    Сигурно ће Христос да нам открива биће у цјелини, нема паметнија посла,   могао би рећи и да је од свих фудбалера најбољи православни Христос и мислити да службу чиниш. Христос гарант метафизике и њен краљ? У систему истина Христос врховна истина? Па није ли то пантеизам. Нпр, Христос..... на врху пирамиде врједности, па онда теологије, филозофије, држава, пијаца, истина је да је кромпир дви марке, и у крајњој линији Христос је гарант те врједности и те истине? 
    Ниче открива како убути Бога: прогласити га за највишу врједност. Да ли си ти дошао Христу тако што си открио да је највиша врједност, па се пењао кроз истине?
    Христос нам открива себе поистовјетивши се са нама, чини нас сатворцима будућега Васкрслога бића, а не да нам открива "биће у цјелини" чему баш то?
    Мораш нечим одјелити Бога од створеног, ако немаш неко ништа  не видим како ћеш избјећи пантеизам?
    ,Јунг говори на нивоу психологије гдје могу да постоје добро и зло као категорије, или љево и десно, како љево и десно постоје само у психи, а не у бићу, тако и добро и зло не постоје у бићу, све створено је добро. Начин је увјетован слободом.
    Кликтање ума, или еурека је такође пољу психологије, када се деси тренутак хармоније, или луменнатурале, светлост ума, луча микрокозма, то је ипак један кратак кликтај у мраку ума, фотон, али ипак отктовење, обично у вези са неким пројектом поставком и сл.
    Луча макрокозма у Паламином смислу је та свјетлот у галатктичким размјерама до мјере да све створено нестаје јер је оно мрак, то је виђење Бога јер он је присутан у енергијама. Христос у том смислу је виђење Човјека, пуна и права слава створеног.
    Па није Бог ван свијета, да кажем није ван створеног, јер свијет подразумејва и свјетовност односно техничку, магиску постваку бића и привид неке цјелине, видјети Хајдегера како свјетује свијет, неку онтологију и све оно што заклања просто створено и сушто.
    Дух свети је у створеном мећу нама, природа је једна Христова, његово Тијело, а Бог Отац је изван створеног, или створено - сушто је ушло у свети Тројицу у Сину. Само зато није хула када кажемо да гледамо из Бога.
    Баш би волио да неко објасни како метафизика обезбјеђује своју мета позицију, поистовјетивши појам пса и пса?  може само што појам пас не уједа. Нити појам бог спашава, то је мртво слово на папиру, у врх главе идеологија и онтологија.
    Па све чиним да се круг рашири и пукне. Да се нађеш споља.
  24. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Ispravka izvinite:
    Hvala na ovom pitanju, teološki, dakle gledano iz Boga, to bi billa najprije Njegova kenoza, umanjenje da bi se napravilo "mjesto" za stvoreno, svera se povlaci do kupole, neophodno je da to bude ništa radi smisla bića koje stvara - čovjeka i njegovog  oboženja, takodje radi neslivanja Tvorca i tvari što vodi u panteizam.
    Bez tog ništa "covjek" bio neka vrsta stvorenoga boga , sloboda je drugo veliko ništa, koja omogucuje čovjeku beztemeljnost kakvu i Bog ima, jer sloboda kao i Bog nije izvedana ni iz čega.
    "Sloboda nije Božije sjeme, pa da ti ga neko daje"  kaze Štulic, svo biće je "ni iz cega" - dakle za čovjekovu slobodu. A sloboda nije biće nego ništa.
    Iz tog ništa - slobode razvijaju je se ništa prostor (da li je prostor neko nešto? ili prije neko ništa?) i ništa vrijeme. Distanca među bićima.
    Oni u specificnom razvoju čovjekove slobode zvanom grjeh ili pad dobijaju formu nama danas glavnog ništa zvanog smrt, odnosno propadljivost.
    Kako su sve istine vremene, a ono je nista, nihilizam koji je drugo ime zapadne metafizike je dovrsen. Sve su mogucnosti iscrpljene.
    Istine nema. Nema istine bića, ali ima bića.
    Dakle vec sad gledano iz istorije, ( ne "iz Boga", gdje se na pitanju o ništa slama i prestaje da vazi sva logika, ništa otkriva sve,  jer dok se bavimo nečim ono zaklanja sve, samo i jedino ništa nam isporucuje bice u cjelini.
    Ne Bog niti "neka istina bića u cjelini", ništa je jedina istina bica u cjelini. To nikako niije negiranje suštog koje jeste i postoji i bez istine (predstave, pojma o njemu), niti negiranje sinergijske vlasti volja Boga i čovjeka nad suštim, nego tek kraj zapadne metafizikecke misli i pocetak novog pomenog misljenja.To što se sada metafizika ovaplocuje kao vladavina i svjet tehnike ide u prilog tog raspada muliplikacijom, koji je ontološki zavšen, a ontički se izvršava.
    Antopoloski htjeti ništa, znači imati sve, samoponištavanje u smislu kenoze covjeka,pokajanja,  koji sada treba da napravi mjesta da se uselli lično Bog. 
    Sve je prozeto sa ništa, odnodno za slobodu je, prinosenje, anaforu, ili odbacivanje, negaciju.
    Covjek se na taj  nacin pojavljuje kao sastvoritelj sve tvari i samoga sebe, za to je neophodno nista.
     
    Boze daj ta to budem i zauvjek ostanem,Vukašin i Žarko, dublji je taj spor od doktrinarnog to se htjelo reci, identiteski, ljubavni spor, hajde da ih volimo, da ratujemo ljubavlju i blagodacu, ali da znamo i šta mora da proizvodi identiteski problem, odnosno kako moraju da se odnose metafizicke zajednice, zajednice istine - prema Crkvi.
    Taj odnos je rat, potpun poraz bi bio da mi postanemo metafizicke zajednice, krizne zajednice, zajednice gonjenja krivca, a potpuna pobjeda poraz metafizike "unutar"  naše , katoličke Crkve , protestantskih zajednice. Odnosno obnova renesansa Crkve, gdje treba da pomognemo i renesansa katoličke Crkve, da je oslobodimo imperijalnih i metafizickih onečisćenja, (Rusi takođe imaju imperijalni trip) pa potom ako se to desi i da obnovimo jedinistvo, ne na doktrinarnog nivou, jer mi sistem ni nemamo, nego na nivou blagodati, u drugom stepenu i učenja o blagodati, medjutim  budi svjestan da mi kada  imamo isto učenje o ljubavi, ne znaci da imamo ljubavi. 
    Budući da su i na zapadu svjesni kraja metafizike - imamo šanse, ne da proturimo doktrinu, nego da pomignemo obnovu Katolicke Crkve onim tradicijama kod nas  sacuvanim pod kriptom turskoga ropstva koje je tolerantnije i bezopasnije za Crkvu od metafizike.
    Tako vidim fundamentalne Žarkine pozicije, na zalost nisam uzeo 2-3000 stranica njegovih tekstova koje mi je davao da "Radim da njih sta hocu" odnosno objavljujem, napravljena je u patrijarsiji neka zadužbina u kojoj je Lubardić,  nista do sad nije izaslo, to su pobocni tekstovi, vjerovatno dobri za uvod u žarku, jedino je on dao osnov za - ako ne i pravoslavno utemeljenu kritiku Hajdegera koja ga  prevazilazi i vraća na autentičan platonizam kakav je čuvan u Otaca, a ne onako kako ga Aristotel razumio, pa i Hajdeger kao početak metafizike, a to je Palamitsko pitanje stvorenosti ili nestvorenosti energija, i pitanje jednog, odnosno suštine.
  25. Свиђа ми се
    Inženjer Djatlov је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Може у и то у смислу како јунговац Јеротић учи, ми никад не посижемо свеукпно једно да би смо из њега изводили појединачно, док нам је појединачно постизиво, у смилу познај себе, али ако једно није у времену, онда да би дошли до њега морамо се ослободити свијета - повезаности међу бићима - свјетовности,. у том смислу што си више један (монах нпр.) више си у јединству.У том смислу се може посматрати динамика између вјечности и времена.
     @Bokisd ти ко Жижек - текст , ако Дуци каже за њега да је нитков који за лову симулира и разводњава критику капитализма, а Дуци не лаже, онда можемо рачунати и да нам овде подмјешта, зајебали су се што су нас вратили у мрачни средњи вјек, јер нам није био мрачан, у камено је много одједном а и тамо имамо Лепенску културу, па хајде да да нас врате на Хегела, као православље је врх метафизике. Неки слинавци су се примили,
    Постоје времене и вјечне истине, оци говоре о вјечним и енергије називају истинама, времене истине оне онтолошке, онтичке, научне, свакодневне, нису све истога нивоа. Истина је да сам сад стигао кући, али та истина није научна, нити је општа, ни спасавајућа.  
    Оне спасавајуће су несрворене, кроз њих се Бог објављује, оне су у темељу бића, а опште су узете са бића, изводи, научне су регионалне, а неке су ствари тек тачне. Само нестворене истине сијају, а све ове друге су у мраку. Ако их не разликујеш како ћеш пред Паламу? Са онтологијом?...
    Дакле не истина о суштом него сушто (које је једна приода у ИХ) то је Ничово враћање земљи, јер се показало да су све истине о суштом, негација суштог (једне Христове природе). Док је благодат -  вјечност увјек присутна у некој мјери, сужена као неко вријеме и неки сужени смисао.
    Јок, кажњава их постојањем, као и све нас.   Немају благослов да постоје, а  ипак постоје? Зар није све што Бог чини благословено и благослов? Из теологије све је исто за све, шта Бог може излити сем милост и благослов, друга је ствар мјера нашег усвајања и аутономија воље којом се можемо затворити душу за благодат...Ако ти зажмириш је ли престало сунце да грије у твом смјеру?
×
×
  • Креирај ново...