Jump to content

Inženjer Djatlov

Члан
  • Број садржаја

    32
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

405 посетилаца

Inženjer Djatlov's Achievements

Напише по коју

Напише по коју (3/9)

14

Форумска репутација

  1. @Родољуб Лазић Pa evo, da li je patrijarh patrijarh zato što zna neku istinu, ili je patrijarh zbog ličnog odnosa sa Bogom? Da li je njegovo mesto samo društveno, a ne i duhovno značajno? Ako je patrijarh zbog istine, da li bi onda neki vrhunski filozof-teolog bio bolji patrijarh? Šta je uopšte istina, kakav je njen odnos sa etičkim? Kakav je njen odnos sa ličnim? Pa se na to nadovezuje ovo što sam pitao za Kim. Kako uopšte pojedinac da zna da li je njegova pozicija za kritikovanje utemeljena, i čime se meri utemeljenost?
  2. @Родољуб Лазић Pa ima malo udaljenije veze, sve ovo oko istine, ličnosti, je proisteklo iz vaših rasprava oko statusa patrijarha.
  3. @Hadzi Vladimir Petrovic A da li Kim bolje poznaje taj što ju je opalio, ili njen psihoterapeut koji se bavi istinama o njoj? Pa i muž isto... Ljudi žive zajedno u braku ko zna koliko godina, i onda ih snađe kriza, i onda možda istresu istine jedno na drugo, kažu sve što se nakupilo, pa to onda i njihov lični odnos promeni. Možda nabolje, možda i ne, ali promeni svakako. Meni je ovo što ste gore spomenuli ,,ipostasno opredmećivanje" genijalno paradoksalno, jer mislim da to nekako ostavlja prostor i za jedan blagotvoran vid istine, očišćujuće istine, katarze...
  4. @Hadzi Vladimir Petrovic A šta je onda kultura, zapadnjačka, indijska, balkanska... ideologija ili šta? Jedan moj profesor je za ovo moje oko propadanja ako je motiv bio neutemeljen, rekao da ništa nije utemeljeno u smislu država, civilizacija i tako dalje, i da jedino što pojedinac može i treba je da gleda da proživi svoj život, pa makar na ostrvu na kraj sveta, bez vezivanja za bilo šta tog tipa, jer je propadljivo svakako. Kulture se smenjuju, jednima donesu nesreću, drugima sreću... Ne sviđa mi se taj pogled, ali nije ni lako odgovoriti šta mi se ne sviđa. Ovaj pogled ne negira ličnost i odnos sa Bogom, zapravo ga i potencira, ali ga ne vezuje za konkretnu kulturu, smatra je potpuno nasumičnom i nestalnom.
  5. @Hadzi Vladimir Petrovic Ne znam naravno. Ja sam inače sklon i u svakodnevnom životu, a i u tim nekim širim fenomenima, da razmišljam po principu motiva i utemeljenja. Kad nešto propadne, osnov je bio loš motiv, ma kako zamaskiran. Mislim da rat u Bosni krije i ovu poruku, a to je da se mi ljudi samo prividno povezujemo tim nekim stvarima kao što su zajednička letovanja, pijenje kafa, dijalog... Različite filozofije različitih civilizacija proždiru pojedince, e sad naravno moguća su i spajanja, ali ne na površnom nivou, kao sad mi mašemo istom zastavicom, nego nešto nalik na Crkvu. Bertrand Rasel je rekao da je hrišćanstvo, u tom nekom civilizacijskom smislu, spoj jevrejskog obreda, grčke filozofije i rimskog prava. Mislim da su i svakakve drugačije sinteze moguće među narodima, samo nije lako reći kako se to praktično rešava. Onda opet dolazimo, možda, do neophodnosti postojanja neke ideologije u društvu, ali one koja je posledica ličnog kontakta, a ne obrnuto, da onemogućava taj kontakt. Mada možda i ne... Može da se kaže da sve što je vredno u postignućima neke civilizacije nije ideološkog tipa, već se uvek u realnom vremenu potvrđuje u odnosu sa Bogom. Ne znam.
  6. @Hadzi Vladimir Petrovic Da, da. A još kad se u celu priču uključi dekanonizovanje nekih svetitelja... Ja sam to negde pročitao za rusku Crkvu, ne znam da li je tačno. Ako jeste, onda stvarno više nemam pojma ni šta je kriterijum za postajanje, ni za ostajanje svetim. Da l je to stvar morala, da l je stvar Božijeg predodređenja uprkos svemu i tako dalje u beskraj...
  7. @Hadzi Vladimir Petrovic Sve mi je to jasno, jedino je problem što će svako verovatno da se poziva na taj 1%, i na to da takvo stanje nije nešto trajno, već se to odradi, pa posle blagostanje stiže . Ovaj iz Zločina i kazne nije mislio da ubija babe svaki dan, nego izuzetak, Hitler nije hteo da večito ratuje, hteo da ,,počisti" Jevreje, i kad ih počisti kreće idila, komunisti da počiste buržuje, pa će biti sve kako treba.... Kako onda odbraniti bilo kog sveca pričom da je on to tako jednom, jer je u tim okolnostima moralo, a prema nekom drugom biti surov?
  8. @Hadzi Vladimir Petrovic A šta ćemo onda sa svetiteljima ratnicima, vladarima? Oni su morali da pogaze neke ljude, ličnosti, i da stave tu neku svoju ideju države, ili Crkve iznad pojedinca?
  9. @Bokisd Pa prvi put, kad stičemo iskustvo postoji za sve, i za pivce i sve ostalo. Dišemo, pa dišemo, mislimo, pa mislimo, hodamo pa hodamo. Treba nekad porazmisliti i kako to radimo, da ne bi bili robovi toga. Priznaćete verujem, da je tragično biti napet u životu, recimo, samo zato što ste ukočeni, loše dišete i tako dalje... Pa to povlači i agresivne misli, i osećaj inferiornosti.... Od jedne banalnosti, dođemo do ozbiljnih stvari očas posla, pa onda i prestanu da budu baš banalnosti. A zašto bi to radili?
  10. @Bokisd Pa evo ja sam eksperimentisao sa time, i ne bih pravio nikakve babaroga priče ni oko čega, pa ni oko toga. Odsustvo želje za pokretom (pa makar i pokretom u stajanju), odlika je starosti, ali ne starosti u smislu mudrosti, nego u smislu obamrlosti i ustajalosti. Da predupredim samo nešto, ovde ne govorim o tome da to svako mora da radi, već o sledećem: kada prema nečemu postoji želja, privlačnost, vi morate da vidite šta ćete sa tim. Imate par opcija, da probate, i zaključite, da ne probate i to nekako drugačije posložite, a imate i treću opciju, koja je jedina pogrešna, mislim, a to je da posegnete za nekom sigurnom, ustajalom zonom. Iz tog izvora izvire hula mislim. Ona dolazi iz toga što se neka marginalna stvar, vezana za naš istorijski trenutak obogotvorava, bilo uzdizanjem u nebesa, bilo nipodaštavanjem (isto je). To što je nešto široko rasprostranjeno, šta govori o tome. Može se izfilozofirati kako Vi pijenjem piva zapravo podržavate industriju alkohola, koja zatim od nekih ljudi pravi alkoholičare i uništava im živote. A opet, niko od nas ne beži od piva tri metra kad ga vidi. Sve što ste rekli za disanje, može se reći i za kult pijenja piva i mnogo više. To mi liči na one bapske priče, ,,beži od od onih s dugu kosu će ti sipu drogu u piće" 😀. Mora se doći do neke sinteze, a ne pravljenja čaure, stavljanjem svega na svoje mesto, a ne bežanjem od svega. Zaključak: nećete naći Boga na foru, pravilnim disanjem sigurno, isto kao sa psihologijom, ona vam neće otkriti Boga, ali će Vam pomoći da sopstvene neosvešćenosti ne zovete Bogom, a Boga još sigurnije, time nećete oterati.
  11. @Hadzi Vladimir Petrovic Ma naravno da ne može da se shvati, i naravno da se učestvuje, ali to je estetika. Projava Boga u svetu umetnosti. Kao što projave Boga u svim drugim oblastima logika, etika, ne ukidaju disciplinu nego je preobražavaju tako da nema više opredmećivanja. Nema razloga insistirati na ukidanju tih pojmova, jer radikalna negacija, često jeste upravo potvrđivanje po principu potiskivanja, što bi čika Frojdić rekao. A s obzirom da je Bog svakakvima (po ljudskim kvalitetima) davao neverovatne darove, najbolja je potvrda da Duh diše gde hoće i daje besplatno. To je po meni, čisto pravoslavlje.
  12. @Hadzi Vladimir Petrovic Razumem, samo možda previše radikalno to zaoštravate. Zavisi šta ko zove estetikom, vi ovo Vaše možete da zovete svojom vizijom estetike. Sami ste rekli da moramo da se služimo pojmovima, to što ćete da ukinete pojam estetike, ne rešava Vam to sa čime ćete da ga zamenite. Čime god da ga zamenite opet baratate pojmovima. A inače se slažem sa ovim za stare ikonopisce, samo što to nije ništa ekskluzivno vezano za njih, može to i danas, a može i u nepravoslavnoj umetnosti, mada svaka dobra umetnost je pravoslavna, nije imao koji drugi Bog da da taj dar.
  13. @Hadzi Vladimir Petrovic Joga. Nisam siguran da ovo umem da formulišem, ali da probam... Ona ima veze sa estetskim, pomisao na Indiju budi neki mistični estetski doživljaj, neku maglu, nalik na, recimo, Njujork sedamdesetih, ili staru Grčku, Rim i tu neku patinu koju njihove predstave sadrže, ili ih mi učitavamo. Joga ima taj estetski momenat, harmonično, zdravo, telo, bez stega, u skladu sa disanjem... Ona podstiče estetsko u čoveku. Kjerkegor je govorio o estetskom tipu čoveka, i daje paralelu sa Don Žuanom. Ukratko, to bi bio čovek kod koga ne dolazi do mišljenja, jer je uvek u sadašnjem trenutku. On svet doživljava čulno neposredno. Dakle, oseća svaki drhtaj svoga tela, i time se naslađuje, a tako deluje i na suprotni pol, senzualan je, deluje kao prirodna sila, i samim tim je zavodnik. I to je super po meni, kao jedan sloj ličnosti, neophodan sloj čak. Otišao bih toliko daleko da bih se usudio da kažem da svi problemi koji postoje kod nekih ljudi iz Crkve potiču iz gušenja tog estetskog čoveka. A jedna od manifestacija toga je i hronično nemanje ukusa u sadašnoj crkvenoj umetnosti. Odete na Hilandar i ne možete da se nadivite tim ikonama, a odete u neku skoro pravljenu Crkvu i vidite da su to radili neki mnogo netalentovani ljudi.... Nemanje ukusa je ozbiljna duhovna bolest, iako se o tome ne govori. Joga i gnosticizam naročito, zadiru i u sferu etičkog. Opet Kjerkegor i etički tip. Stavljaju Vas u taj neki okvir stvarnosti u kojoj je glavna pokretačka sila borba. Dakle, rvem se sa demonima, pobeđujem, gubim, ustajem... Ima veze sa arhetipom heroja. Religiozni stadijum ličnosti, po Kjerkegoru najviši, stadijum je paradoksa, po principu Avraama, apsolutne vere u Boga, doticanjem dna do samoponištenja, a to dno istovremeno postaje sam vrh. Sva tri sloja moramo da sadržimo u sebi da bi bili celoviti. Ko se zakači samo za religiozni ili postane taliban, ili poludi, ili je agresivan... Pa paradoksalno nikad ni ne dostiže religiozni stadijum, jer ima rupe u biću, i onda se dešava propast pod plaštom crkvenosti. Znam i konkretne primere.
  14. Razlika između metafizike i istočnjačke duhovnosti je što pojam ne ostaje mrtvo slovo na papiru, već dolazi do neke identifikacije sa njim i ukidanja refleksije. Prosto sama činjenica da to, kako ga zovete ,,magijsko" postoji, govori da i ono negde mora da se smesti. Naprosto, psihologija pomaže ljudima, iako je magijska. Čovek mora da bude celovit, ne osakaćen. Ako hoćete da skačete u dalj, ne molite Boga da Vam da veštinu, nego ponavljate i vežbate. Isto je i sa psihologijom i duhovnošću istoka. Ona je prirodna i bezlična. E sad, ja se slažem da se najviše vrednost dobijaju kao Božiji dar čoveku. Ali Bog i priprema našu volju da može i sopstvenim snagama da radi. Neko upadne u depresiju, pa mu ona bude ukinuta. Ali onome kome nije ukinuta, očigledno da postoji blagoslov za njeno korišćenje.
×
×
  • Креирај ново...