Jump to content

Inženjer Djatlov

Члан
  • Број садржаја

    4
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Inženjer Djatlov

  • Ранг
    Тек дошaо/ла

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

62 посетилаца
  1. A ovo je iz ,,Ili - ili", takođe od Kjerkegora, mislim da još više gađa u centar, ali zaboravih da odmah okačim. ,,Ne samo da u pojedinim trenucima posmatram, kako kaže Spinoza aeterno modo (sa tačke gledišta večnosti), već sam i ja sam stalno aeterno modo. Mnogi veruju da su u tom istom stanju kada, učinivši ovo ili ono, spajaju ili izmiruju suprotnosti. Ali to je nesporazum. Jer, istinita večnost ne leži iza ili-ili, već mu prethodi."
  2. Želeo sam da ovo podelim sa vama, iako bih možda i imao neko svoje mišljenje, bolje je da velikan govori za mene, ovo što sam citirao je iz ,,Brevijara" Serena Kjerkegora. Mislim da je nekad problem prosto u lošem definisanju pojmova ,,sloboda" ili ,,biranje", pa će ovo možda nečemu doprineti ili razjasniti, i ako možda nije 100% vezano za ovu temu. ,,Birajući apsolutno ja biram očajanje. U očajanju pak ja biram apsolutno. Jer sam ja sam apsolutno, ja postavljam apsolutno. Ovo mogu i drukše reći: ja biram apsolutno koje mene bira, ja postavljam apsolutno koje mene postavlja. A šta je to što ja biram? Je li to ovo ili ono? Ne, jer ja apsolutno biram. Apsolutno pak biram upravo zato, jer sam izabrao da ne biram ovo ili ono. Ja biram apsolutno. A šta je apsolutno? To sam ja u svojoj večnoj važnosti. Kao apsolutno ja ne mogu ništa drugo izabrati do samoga sebe. Jer: izaberem li nešto drugo, onda biram nešto konačno. Dakle, ne biram apsolutno. Ali šta znači to: moje ja? Ako odmah treba da nađem neki izraz, evo odgovora: ja je nešto najapstraktnije od svega i istovremeno najkonkretnije od svega — to je sloboda. U očajanju, dakle, ja biram samoga sebe. ... Ono zašto se ja zauzimam u svome ili — ili jeste etičko. Zato još nema spomena o izboru nečeg, ni spomena o realitetu biranja, već o realitetu da se bira. To bih želeo da te osvestim. Do ove tačke čovek čoveku može pomoći. Ako se pak dovde dođe, onda se umanjuje značaj koji čovek za čoveka može imati." Dakle ovo ,,ja" o kojem Kjerkegor govori je, za mene, ta slika božanskog (apsolutnog) po kojoj je čovek stvoren i čije postojanje ukida potrebu za diferencijacijama o kojima gore govorite. Pozdrav
  3. Ok, razumem to, samo bih se vratio na moje prvo pitanje, ako je posledica toga da Hristos potencijalno nije znao sve zbog svoje ljudske prirode, kakva se to promena desila da sada i u Eshatonu zna sve? Još mi jedna stvar nikad nije bila jasna, kada se govori o Telu Hristovom, da li se tu misli bukvalno na telo, kao što je i telo svakog čoveka, ili je istovetnost samo pojmovna, a Telo Hristovo predstavlja nešto drugo, jer ako je ljudsko telo bilo razlog zašto Hristos nije mogao da zna sve (ograničen ljudski mozak), šta se to sada promenilo da zna sve? Još ako tu dodamo da je Bog neizmenjiv (barem ja tako shvatam stvari, ispravite ako negde grešim), nije mi jasna takva postavka, gde čas zna, čas ne zna, može li se reći da je Bog svoje sveznanje ograničio na delimično znanje, ograničeno vremenom i prostorom, da bi se nakon svog postojanja na zemlji vratio u bezvremenost, ali šta se onda dogodilo sa Njegovom ljudskom prirodom, ona je vezana samo za postojanje u vremenu ili ne? Uhh izvinjavam se mnogo odužih, ali u principu sve što sam hteo da pitam je sadržano u mom prvom pitanju u prvoj poruci. Hvala 😀
  4. Imam par pitanja, ako je u redu. Ako je Hristos dok je bio na zemlji bio Bogočovek, da li je i pre svog rođenja, kao i posle zemaljskog života i dalje Bogočovek, ili samo Bog, bez tog čovek? Pitam to jer ako se nadovežem na ovu drugu školu, da Hristos nije znao sve, a ako je on i dalje Bogočovek, da li to znači da ni sada ne zna sve, ili je to bilo samo privremeno, za vreme zemaljskog života?Hvala
×
×
  • Create New...