Jump to content

Ćiriličar

Члан
  • Број садржаја

    2771
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    21

Репутација активности

  1. Волим
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи   
    Nenad Ilić za Nova.rs: U vrhu SPC previše veza sa vlastodršcima
    Loš način vladanja u Srbiji, zbog previše čvrstih veza Crkve i države, utiče do izvesne mere i na crkveni život, na način upravljanja Crkvom. Ponekad i previše. Želja za kontrolom, za moći, za vlašću ume da izbije na štetan način.
    Umesto razgovora u vezi sa nečim gde postoji neslaganje – birokratske mere. Neprijatno ispoljavanje moći koje u stvari odaje slabost. To nije Crkva, to je delovanje njenog mračnog dvojnika, koji je prati kroz istoriju.
    Nenad Ilić za Nova.rs: U vrhu SPC previše veza sa vlastodršcima - NOVA portal
    NOVA.RS "Zabrana okupljanja treba da se poštuje. Mada je meni lakše da to kažem kad je Holandija, sa možda najvećim zvaničnim brojem...  
  2. Радостан
    Ćiriličar је реаговао/ла на sampaganini92 у Избори 2020 (21. Јун)   
    Дефинитивно ниси погрешио да је све врло приземно, бесмислено и без будућности. Приземни и бесмислени избори и земља без будућности. На чему да ти честитамо, јеси ли ти то остварио неки успех? Ако јеси дај реци па од срца да ти честитам. Твоје поистовећивање са изопаченом сектом која узурпира власт већ годинама није повод за честитање никакав.
    Ја немам толики проблем с тим што неко ко има мање капацитета за поимање ствари или је условљен гласа за снс, али образовани и интелигентни људи који свесно бирају да саучествују у овом злочиначком иживљавању над народом и државом нису никако неко коме треба честитати. 
    Притом победа подразумева да си се против неког такмичио... борио.. а овако играш се сам са собом или пак неким умишеним противницима и онда кад победиш ти би да те китимо хвалама... слатко. Блавоо Декии 
  3. Волим
    Ćiriličar got a reaction from TSCHeTSCHen in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам”
    Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми пишете у коментарима, да није вријеме да се праве фронтови. Наравно да није и ја их не правим. Није вријеме да се релативизује оно што је нападнуто, није вријеме да се прихвата у мекшој форми идеологија која управо шаље наше свештенике у затвор (а овакве ријечи нису ништа друго до то: и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам” инхерентан СПЦ).
    Ја то имам право да кажем и ако ћу бирати између начела и пријатеља, бираћу начела. Изабрао сам их једном, када су пријатељи говорили да ће се релативизовати онај вјековни културолошки, језички и етнички префикс – ја сам то одлучно одбацивао. Израбраћу и сада. Нисам ја ноћима уморан возио и ишао по литијама да би неко сад ипак правио све-само-ме-српску Цркву у Црној Гори.
    Није то ни мушки. И сви знамо да “српска” не значи “само српска” нити то икад може да значи. Значи само да су људи који су је вијековима градили себе доживљавали као Србе. Ништа више, али ништа ни мање од тога. Сада, када је управо то “српско” на удару, оно се не смије ралтивизовати због теоријских увида из преживјелих епоха историје већ је данас ствар части, елементарне, стати или нестати. Бити или не бити. Најлакше је не бити. Чему онда то?
      Туга, брате, преголема.
     
    Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му "само смета" српски "национализам" | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
    VIDOVDAN.ORG Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми...  
  4. Волим
    Ćiriličar got a reaction from TSCHeTSCHen in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Свети Сава СРПСКИ
    Свети Николај СРПСКИ
    Ћавоимани Миливоје ЦРНОГОРСКИ

     
    Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска
    17. јуна 2020.       Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка Перовића о томе да српска Црква није најсрећнији назив за нашу Цркву, или слично. Саму изјаву нисам чуо, а немам посебну жељу ни да је чујем. Само ћу тренутну актуелност теме искористити за неколико цртица. Прво, назив “српска” је географска али и историјска и идентитетска одредница већинске пастве наше Цркве, и одраз њеног помесног карактера. Као што је то случај са свим другим Црквама, ништа мање и ништа више. Ми када кажемо грчка Црква или руска Црква, или грузијска, бугарска, румунска, итд., никада то не доживљавамо нити као нешто несрећно нити као етнофилетско, нити као искључиво. То је ваљда свакоме макар мало упућеном у богословље позната чињеница? Придев “српска” није одредница идентитета саме Цркве као заједнице верних у Христу (нити је то њен есхатолошки карактер). Јер та заједница превазилази сваку поделу, у томе смислу и националну, па чак и биолошку (на мушко и женско) по речима св. Максима исповедника који се ослања на речи Апостола.
    Црква је најпре Христова, а тек потом је и Црква свих нас са нашим особеностима које треба да се у њој преобразе и ухристоподобе. А преображавају се најпре љубављу према Богу и ближњем. Не престајући да будемо мушко и женско, Србин и …………(допиши по нахођењу), ми смо позвани да превазилазимо све поделе и датости овога живота (то је уједно и нека шира дефиниција онога што називамо подвиг).
      Срби су као народ већински историјски носиоци црквености на нашим просторима. На просторима на којима су вековима живели, а и данас живе, иако притешњено и у мањем броју. Исто тако носиоци су црквености и у дијаспори где су са собом понели светлост јеванђеља и животом постали сведоци благе вести Христове свима народима и тиме учинили присуство наше Цркве у дијаспори историјским фактом.
    Међутим, када неко, био тај у Цркви или ван Цркве (причам уопштено, немајући конкретну особу на уму), почне да тврди како ова историјска, географска, помесна и идентитетска одредница већинске пастве СПЦ, смета, било за мисију Цркве, или за њено уклапање у новонастале околности, или за правно регулисање њеног статуса, такав само сведочи о сопственој искључивости и искривљеном схватању онога што Црква заправо јесте, или у најмању руку управо пројављује националну нетрпељивост (и дискриминацију) против које наводно иступа. Најјасним јеванђељским речником таквоме смета трун у оку брата његовог, а брвно у своме оку не види. У неким случајевима је више него јасно да овакав дискурс јесте израз искључивости која је потпуно несвојствена Црквеном етосу. Да не говоримо о потпуној логичкој неодрживости тврдње да је придев српски небитан, и да га треба избацити, јер само смета. Ако је небитан зашто било коме смета? А ако је битан, зашто га избацити?
    Много је примера кроз историју када су бивали покушаји да се наш народ идентитетски преобрази у нешто што он није. И Срби су, поучени болним лекцијама прошлости, веома осетљиви на то да им било ко са стране одређује ко су, шта су, како смеју, а како не смеју да се зову, понашају, говоре, пишу, кога да воле или мрзе. Да им други “кроји капу”. Ваљда је и та тешка историја додатно у нама изоштрила осећај за правду, али и посебан унутрашњи радар који на даљину детектује неправду, одузимање слободе, покушај тлачења, потчињења и понижења. Било да се оно чини нама или другима.
    Треба озбиљно да се запитамо, да ли ће сутра некоме да засмета и то што се св. Сава зове св. Сава српски? Или што Руси зову Св Николаја жичког, св. Николај српски? Неко недавно рече Св Сава је свебалкански. Није него је Христов, ако ћемо мак на конац. Па је затим свеправославни. Али је свеједно српски. И коме то смета? И зашто? То је као када би неко рекао мени смета што се ти презиваш Марковић или Јанковић. Или, мени смета што си Србин, Јапанац, Американац, Арапин, Индијанац…мушко, женско. Каквој особи то смета? То је кључно питање. И да ли су “аргументи” које нуде људи оваквог светоназора за било какво озбиљно разматрање?
     
       
     
     
  5. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from Предраг М in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам”
    Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми пишете у коментарима, да није вријеме да се праве фронтови. Наравно да није и ја их не правим. Није вријеме да се релативизује оно што је нападнуто, није вријеме да се прихвата у мекшој форми идеологија која управо шаље наше свештенике у затвор (а овакве ријечи нису ништа друго до то: и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам” инхерентан СПЦ).
    Ја то имам право да кажем и ако ћу бирати између начела и пријатеља, бираћу начела. Изабрао сам их једном, када су пријатељи говорили да ће се релативизовати онај вјековни културолошки, језички и етнички префикс – ја сам то одлучно одбацивао. Израбраћу и сада. Нисам ја ноћима уморан возио и ишао по литијама да би неко сад ипак правио све-само-ме-српску Цркву у Црној Гори.
    Није то ни мушки. И сви знамо да “српска” не значи “само српска” нити то икад може да значи. Значи само да су људи који су је вијековима градили себе доживљавали као Србе. Ништа више, али ништа ни мање од тога. Сада, када је управо то “српско” на удару, оно се не смије ралтивизовати због теоријских увида из преживјелих епоха историје већ је данас ствар части, елементарне, стати или нестати. Бити или не бити. Најлакше је не бити. Чему онда то?
      Туга, брате, преголема.
     
    Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му "само смета" српски "национализам" | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
    VIDOVDAN.ORG Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми...  
  6. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from Просечан србенда in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Свети Сава СРПСКИ
    Свети Николај СРПСКИ
    Ћавоимани Миливоје ЦРНОГОРСКИ

     
    Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска
    17. јуна 2020.       Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка Перовића о томе да српска Црква није најсрећнији назив за нашу Цркву, или слично. Саму изјаву нисам чуо, а немам посебну жељу ни да је чујем. Само ћу тренутну актуелност теме искористити за неколико цртица. Прво, назив “српска” је географска али и историјска и идентитетска одредница већинске пастве наше Цркве, и одраз њеног помесног карактера. Као што је то случај са свим другим Црквама, ништа мање и ништа више. Ми када кажемо грчка Црква или руска Црква, или грузијска, бугарска, румунска, итд., никада то не доживљавамо нити као нешто несрећно нити као етнофилетско, нити као искључиво. То је ваљда свакоме макар мало упућеном у богословље позната чињеница? Придев “српска” није одредница идентитета саме Цркве као заједнице верних у Христу (нити је то њен есхатолошки карактер). Јер та заједница превазилази сваку поделу, у томе смислу и националну, па чак и биолошку (на мушко и женско) по речима св. Максима исповедника који се ослања на речи Апостола.
    Црква је најпре Христова, а тек потом је и Црква свих нас са нашим особеностима које треба да се у њој преобразе и ухристоподобе. А преображавају се најпре љубављу према Богу и ближњем. Не престајући да будемо мушко и женско, Србин и …………(допиши по нахођењу), ми смо позвани да превазилазимо све поделе и датости овога живота (то је уједно и нека шира дефиниција онога што називамо подвиг).
      Срби су као народ већински историјски носиоци црквености на нашим просторима. На просторима на којима су вековима живели, а и данас живе, иако притешњено и у мањем броју. Исто тако носиоци су црквености и у дијаспори где су са собом понели светлост јеванђеља и животом постали сведоци благе вести Христове свима народима и тиме учинили присуство наше Цркве у дијаспори историјским фактом.
    Међутим, када неко, био тај у Цркви или ван Цркве (причам уопштено, немајући конкретну особу на уму), почне да тврди како ова историјска, географска, помесна и идентитетска одредница већинске пастве СПЦ, смета, било за мисију Цркве, или за њено уклапање у новонастале околности, или за правно регулисање њеног статуса, такав само сведочи о сопственој искључивости и искривљеном схватању онога што Црква заправо јесте, или у најмању руку управо пројављује националну нетрпељивост (и дискриминацију) против које наводно иступа. Најјасним јеванђељским речником таквоме смета трун у оку брата његовог, а брвно у своме оку не види. У неким случајевима је више него јасно да овакав дискурс јесте израз искључивости која је потпуно несвојствена Црквеном етосу. Да не говоримо о потпуној логичкој неодрживости тврдње да је придев српски небитан, и да га треба избацити, јер само смета. Ако је небитан зашто било коме смета? А ако је битан, зашто га избацити?
    Много је примера кроз историју када су бивали покушаји да се наш народ идентитетски преобрази у нешто што он није. И Срби су, поучени болним лекцијама прошлости, веома осетљиви на то да им било ко са стране одређује ко су, шта су, како смеју, а како не смеју да се зову, понашају, говоре, пишу, кога да воле или мрзе. Да им други “кроји капу”. Ваљда је и та тешка историја додатно у нама изоштрила осећај за правду, али и посебан унутрашњи радар који на даљину детектује неправду, одузимање слободе, покушај тлачења, потчињења и понижења. Било да се оно чини нама или другима.
    Треба озбиљно да се запитамо, да ли ће сутра некоме да засмета и то што се св. Сава зове св. Сава српски? Или што Руси зову Св Николаја жичког, св. Николај српски? Неко недавно рече Св Сава је свебалкански. Није него је Христов, ако ћемо мак на конац. Па је затим свеправославни. Али је свеједно српски. И коме то смета? И зашто? То је као када би неко рекао мени смета што се ти презиваш Марковић или Јанковић. Или, мени смета што си Србин, Јапанац, Американац, Арапин, Индијанац…мушко, женско. Каквој особи то смета? То је кључно питање. И да ли су “аргументи” које нуде људи оваквог светоназора за било какво озбиљно разматрање?
     
       
     
     
  7. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from Милошшш in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам”
    Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми пишете у коментарима, да није вријеме да се праве фронтови. Наравно да није и ја их не правим. Није вријеме да се релативизује оно што је нападнуто, није вријеме да се прихвата у мекшој форми идеологија која управо шаље наше свештенике у затвор (а овакве ријечи нису ништа друго до то: и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам” инхерентан СПЦ).
    Ја то имам право да кажем и ако ћу бирати између начела и пријатеља, бираћу начела. Изабрао сам их једном, када су пријатељи говорили да ће се релативизовати онај вјековни културолошки, језички и етнички префикс – ја сам то одлучно одбацивао. Израбраћу и сада. Нисам ја ноћима уморан возио и ишао по литијама да би неко сад ипак правио све-само-ме-српску Цркву у Црној Гори.
    Није то ни мушки. И сви знамо да “српска” не значи “само српска” нити то икад може да значи. Значи само да су људи који су је вијековима градили себе доживљавали као Србе. Ништа више, али ништа ни мање од тога. Сада, када је управо то “српско” на удару, оно се не смије ралтивизовати због теоријских увида из преживјелих епоха историје већ је данас ствар части, елементарне, стати или нестати. Бити или не бити. Најлакше је не бити. Чему онда то?
      Туга, брате, преголема.
     
    Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му "само смета" српски "национализам" | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
    VIDOVDAN.ORG Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми...  
  8. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Свети Сава СРПСКИ
    Свети Николај СРПСКИ
    Ћавоимани Миливоје ЦРНОГОРСКИ

     
    Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска
    17. јуна 2020.       Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка Перовића о томе да српска Црква није најсрећнији назив за нашу Цркву, или слично. Саму изјаву нисам чуо, а немам посебну жељу ни да је чујем. Само ћу тренутну актуелност теме искористити за неколико цртица. Прво, назив “српска” је географска али и историјска и идентитетска одредница већинске пастве наше Цркве, и одраз њеног помесног карактера. Као што је то случај са свим другим Црквама, ништа мање и ништа више. Ми када кажемо грчка Црква или руска Црква, или грузијска, бугарска, румунска, итд., никада то не доживљавамо нити као нешто несрећно нити као етнофилетско, нити као искључиво. То је ваљда свакоме макар мало упућеном у богословље позната чињеница? Придев “српска” није одредница идентитета саме Цркве као заједнице верних у Христу (нити је то њен есхатолошки карактер). Јер та заједница превазилази сваку поделу, у томе смислу и националну, па чак и биолошку (на мушко и женско) по речима св. Максима исповедника који се ослања на речи Апостола.
    Црква је најпре Христова, а тек потом је и Црква свих нас са нашим особеностима које треба да се у њој преобразе и ухристоподобе. А преображавају се најпре љубављу према Богу и ближњем. Не престајући да будемо мушко и женско, Србин и …………(допиши по нахођењу), ми смо позвани да превазилазимо све поделе и датости овога живота (то је уједно и нека шира дефиниција онога што називамо подвиг).
      Срби су као народ већински историјски носиоци црквености на нашим просторима. На просторима на којима су вековима живели, а и данас живе, иако притешњено и у мањем броју. Исто тако носиоци су црквености и у дијаспори где су са собом понели светлост јеванђеља и животом постали сведоци благе вести Христове свима народима и тиме учинили присуство наше Цркве у дијаспори историјским фактом.
    Међутим, када неко, био тај у Цркви или ван Цркве (причам уопштено, немајући конкретну особу на уму), почне да тврди како ова историјска, географска, помесна и идентитетска одредница већинске пастве СПЦ, смета, било за мисију Цркве, или за њено уклапање у новонастале околности, или за правно регулисање њеног статуса, такав само сведочи о сопственој искључивости и искривљеном схватању онога што Црква заправо јесте, или у најмању руку управо пројављује националну нетрпељивост (и дискриминацију) против које наводно иступа. Најјасним јеванђељским речником таквоме смета трун у оку брата његовог, а брвно у своме оку не види. У неким случајевима је више него јасно да овакав дискурс јесте израз искључивости која је потпуно несвојствена Црквеном етосу. Да не говоримо о потпуној логичкој неодрживости тврдње да је придев српски небитан, и да га треба избацити, јер само смета. Ако је небитан зашто било коме смета? А ако је битан, зашто га избацити?
    Много је примера кроз историју када су бивали покушаји да се наш народ идентитетски преобрази у нешто што он није. И Срби су, поучени болним лекцијама прошлости, веома осетљиви на то да им било ко са стране одређује ко су, шта су, како смеју, а како не смеју да се зову, понашају, говоре, пишу, кога да воле или мрзе. Да им други “кроји капу”. Ваљда је и та тешка историја додатно у нама изоштрила осећај за правду, али и посебан унутрашњи радар који на даљину детектује неправду, одузимање слободе, покушај тлачења, потчињења и понижења. Било да се оно чини нама или другима.
    Треба озбиљно да се запитамо, да ли ће сутра некоме да засмета и то што се св. Сава зове св. Сава српски? Или што Руси зову Св Николаја жичког, св. Николај српски? Неко недавно рече Св Сава је свебалкански. Није него је Христов, ако ћемо мак на конац. Па је затим свеправославни. Али је свеједно српски. И коме то смета? И зашто? То је као када би неко рекао мени смета што се ти презиваш Марковић или Јанковић. Или, мени смета што си Србин, Јапанац, Американац, Арапин, Индијанац…мушко, женско. Каквој особи то смета? То је кључно питање. И да ли су “аргументи” које нуде људи оваквог светоназора за било какво озбиљно разматрање?
     
       
     
     
  9. Волим
    Ćiriličar got a reaction from haveaniceday in Избори 2020 (21. Јун)   
  10. Волим
    Ćiriličar got a reaction from haveaniceday in Избори 2020 (21. Јун)   
  11. Волим
    Ćiriličar got a reaction from haveaniceday in Избори 2020 (21. Јун)   
  12. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Избори 2020 (21. Јун)   
  13. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Избори 2020 (21. Јун)   
  14. Волим
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Избори 2020 (21. Јун)   
  15. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from Vasilije. in Избори 2020 (21. Јун)   
  16. Волим
    Ćiriličar got a reaction from Вилер Текс in Избори 2020 (21. Јун)   
  17. Волим
    Ćiriličar got a reaction from Flojd in Избори 2020 (21. Јун)   
    Косово и Метохија Отворено писмо Александру Вучићу - после Бриселског споразума ти си изгубио легитимитет да водиш преговоре са Албанцима
    Марко Јакшић    субота, 13. јун 2020.
    Као члан некадашњег тима Београда за преговоре са Приштином у времену од 2006-2008. године а у светлу будућих преговора које ти водиш у обавези сам да ти се овако јавно обратим.
    Као твој уступак сепаратистима за наставак преговора обећао си да ће Србија престати да лобира за повлачење признања самопроглашене републике Косово. Од њих ти очекујеш да они не траже пријем у Интерпол или Унеско. Ноторна политичка глупост. Што више земаља повуче признање „Косова“ илизуја је да Приштина може тада да постане део било којих међународних организација. Истину говорећи ниси се много ни претргао око повлачења признања. То су радили углавном Руси. Твој министар спољних послова на географској карти није у стању да пронађе те земље које су повукле признање.
    Кажеш да у будућим преговорима грађани Србије не треба да очекују срећно решење по питању јужне српске покрајине. Ко си ти мајсторе да тако нешто кажеш? Твоје је да се држиш Устава и закона Републике Србије па ће онда и решење бити повољно. Ако Устав газиш, као што си до сад радио и решење ће бити несрећно. У ових осам година твоје владавине никакву платформу за преговоре са Приштином немаш. Неозбиљно и недржавнички. Ови из Приштине, како твоја премијерка каже који су дошли из шуме, имају платформу и поштују свој устав на основу кога ће да воде преговоре.
    А Србија стара државотворна земља почев од династија Дрвенаровића, Клонимировића, Немањића са својим законима из средњег века у преговоре улази без платформе и циља. А успут газиш и Устав и законе на којима почива. А зашто то радиш мајсторе? Да би онако у тишини и мраку на тајним састанцима са Хашимом Тачијем у Паризу, Њујорку итд. могао да тргујеш територијом. Недржавнички а издајнички.
    Кажеш да су за стање на Косову и Метохији криви Јосип Броз, Милошевић, ДОС. Само не ти. Чак и један Јосип Броз који је толико мрзео Србе није се усуђивао да Србији узме Косово и Метохију за разлику од тебе који си спреман да га се одрекнеш. Глупо је да кравиш Милошевића када си био у његовој влади. Што му то тада ниси рекао? За разлику од тебе који си потписао издајнички Бриселски споразум и предао институције српске државе на Косову и Метохији, ДОС ништа није потписао. Одбио је Ахтисаријев план а то одбијње је прихватила и Скупштина Србије уз подршку 235 гласова и 15 уздржаних. Уздражани су били посланици посланичке групе Чеде Јованивоћа. Партија којој си ти тада припадао СРС предњачила је у осуди Ахтисаријевог плана. После само пар година ти не да си прихватио Ахтисаријев план него си прихватио и много мање од њега.

    Кажеш да ништа ниси издао. Јеси мајсторе. Сепаратистима си предао и судство, и полицију, и енергетику, и телекомуникације. Успоставио си класичну државну границу између централне Србије и јужне српске покрајине. Дуго си негирао да си ту границу поставио 6. децембра 2012. године док ти се није показао документ. Данас ниједан српски званичник на челу са тобом не може да уђе на КиМ ако нема дозволу сепаратиста. Подсећам те да је Војислав Коштиница 2006. годину дочекао у северном делу Косовске Митровице када се и обратио грађанима а дозволу за улазак на Косово и Метохију ни од кога није тражио. Уместо да се у ових осам година бориш да Косово и Метохију вратиш у састав Републике Србије ти си га од своје матице удаљио корацима од седам миља.
    Кажеш још да је за време твоје владавине насиље над Србима на Косову и Метохији смањено. Временом је нормално да се смањи јер и Срба је мање. Али заборавио си да су у време твоје владавине у периоду 1998-2001. године насиље и убиства над Србима била највећа. У време док си био на власти десило се и Старо Гацко и подметнута бомба под аутобус на релацији Грачаница-Приштина и још много других злочина. У ових осам година твоје владавине на северу Косова и Метохије убијено је шесторо Срба. Међу њима и познати народни првак Оливер Ивановић. За ова убиства у више наврата јавно на телевизији си говорио да нису етнички мотивисана. Ако већ знаш да нису Албанци, ко су убице и налогодавци? Кажи нам.

    Стално нам спочитаваш да ми на Косову и Метохији немамо ништа. Ако немамо ништа како рече Матија Бећковић „зашто траже да им га дамо“. Говориш нам о реалном стању и бројиш градове и насеља у којима нема Срба. Реално стање је променљива категорија. У време док си био на власти у периоду 1998-2001. године у пећкој општини је живело више 20 хиљада Срба. Гњиланској 30. Призренској 15. Ваљда је задатак твој као председника да се бориш да се ти људи врате на своја огњишта а не да територију која је напуштена и испражњена и твојом кривицом уступаш злочиницма и нашим крвницима.
    Кажеш и да не желиш више да се тела српских младића враћају у Србију у сандуцима. Ти имаш најмање право да о томе говориш. Сетимо се само када си се јавно у Скупштини Србије залагао за крилатицу да за једног убијеног Србина треба убити сто Муслимана. Срби са Косова и Метохије очекују, не да ратујеш нити да шаљеш срске младиће у рат, али и да не потписујеш сепаратне и капитулационе споразуме са Албанцима као што си то већ једном урадио са Бриселским споразумом.
    Реално говорећи, ти си после потисаног Бриселског споразума изгубио легитимитет да водиш преговоре са сепаратистима. Проблем Косова ти и не разумеш. Да би га схватио мораш прво да прочиташ конзулска писма, али ти за њих ниси ни чуо а камоли прочитао. Не разумеш суштину проблема на Косову и Метохији. Да га разумеш ти не би као тако недавно говорио да се манастир Девич налази у Зубином Потоку а језеро Газиводе у Србици. Ти овај проблем и не осећаш јер га не носиш у души. За тебе су косовски мит и косовска епопеја само неке легенде. Глорификујеш султана Мурата а пљујеш на Небеску Србију. Можда грешим, али ти из тамо неког Чипулића код Бугојна ниси позван да решаваш најважније српско питање, а то је питање Косова и Метохије. Јер оно што не знаш јесте да је Косово и Метохија темељ наше културе, духовности, писмености, државности... Тебе за Косово везује само да размишљаш о проценитма. Систему даш-дам. За тебе је Косово и Метохија питање тендера, а не питање историје. Систем је дајте ми мрвице, бићу задовољан.

    На крају желим да ти дам један добронамеран родитељски савет имајући у виду да је разлика имеђу нас двојице нешто мање од 20 година. Морам да ти кажем да је твоје време истекло. У интересу и државе и друштва и Косова и Метохије мислим да ти је време да се повучеш. Што пре то урадиш биће лично за тебе и безболније и безбедније. Савет не мораш да прихватиш али макар мало размисли о њему.
    Аутор је др Марко К. Јакшић, некадашњи народни посланик и члан председништва Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
  18. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from geronymo in Избори 2020 (21. Јун)   
  19. Радостан
    Ćiriličar got a reaction from GeniusAtWork in Избори 2020 (21. Јун)   
  20. Волим
    Ćiriličar got a reaction from haveaniceday in Избори 2020 (21. Јун)   
  21. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Избори 2020 (21. Јун)   
  22. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Избори 2020 (21. Јун)   
  23. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Избори 2020 (21. Јун)   
    Институт Бебе Поповића добио три милиона динара за медијску промоцију лабораторије Агенције за заштиту животне средине која већ постоји
    4. јуна 2020.   Фирма коју води Владимир Беба Поповић добила је новац за медијску промоцију отварања нове лабораторије Агенције за заштиту животне средине. Питање је зашто је потребна промоција, јер ни лабораторија није нова, већ се само премешта на друго место.
    У Агенцији за заштиту животне средине ради се пуном паром, а директор ове недеље обија прагове телевизија са националном фреквенцијом. Јавности, каже, има да саопшти важне вести за српску екологију.
    “Агенција за заштиту животне средине изградила је најсавременију лабораторију за праћење квалитета воде, ваздуха и земљишта. Тренутно смо инвестирали око четири милиона евра, свакако, уз помоћ европске делегације у Београду”, каже Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.
      Међутим, национална лабораторија о којој Радовић говори постоји већ годинама у просторијама Републичког хидрометеоролошког завода, а направљена је махом из поменутих европских донација. Уговор вредан близу 40 милиона динара односи се само на њено пресељење у просторије Агенције, уз гасификацију и опремање намештајем. Ни сама зграда у коју се сели није нова – њена изградња започета је још 2011. године.
    Зашто се пресељење лабораторије представља као нова инвестиција? Само једно је од питања која смо упутили Агенцији за заштиту животне средине, али одговор нисмо добили. Када смо покушали да снимимо радове, обезбеђење је избацило екипу Н1.
    Капије неће дуго остати затворене. У време ванредног стања, раписана је још једна јавна набавка, овог пута за вођење програма медијског догађаја отварања нове лабораторије. Једини понуђач на тендеру вредном три милиона динара је Институт за јавну политику Владимира Бебе Поповића. У Транспарентности Србија претпостављају да је позадина свега медијска промоција политичара у јеку кампање.
    “Мислим да је ово још један од случајева коришћења јавних ресурса за вођење предизборне кампање. Новац за плаћање услуга одлази маркетиншкој агенцији, а државни функционери добијају прилику да се виде у добром светлу, и то не у плаћеном термину у посебном сегменту, већ тамо где је пажња гледалаца далеко већа, у информативном програму”, каже Немања Ненадић, Транспарентност Србија.
    Три милиона динара за медијску промоцију наљутила су удружење “Тврђава” из Смедерева. Активисти су због загађења из оближње железаре тражили оспособљавање две мерне станице, али им је речено да је милион динара, колико би тај пројекат коштао, прескупо.
    “А немате да дате милион динара за здравље грађана Смедерева и Србије да бисмо могли да пратимо онлајн податке за мерне станице. Мени то говори да вас не интересује ни екологија, ни здравље људи, нити било шта друго осим буразерског дељења новца између себе”, изјавио је Никола Крстић из покрета “Тврђава”.
    Вођење поменутог медијског програма други је посао који Поповићев институт добија од Агенције у последњих шест месеци. У септембру им је додељено милион динара за организацију прославе петнаестог рођендана Агенције. На упите Н1 нису одговорили ни Владимир Поповић, али ни ресорни министар Горан Триван.
    (Н1)
  24. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Избори 2020 (21. Јун)   
    Red golih sisa, red laži, onda dva reda laži pa red golih sisa i guza...to je demokratsko, slobodno, istraživaćko novinarstvo...i patriJotsko.

    Do sada je za 7 godina "ekskluzivno iz pouzdanih izvora" objavljeno i "raskrinkano" desetine svetskih ratova, ratova Srbije i drugih...ALI veštom politikom vođe, na sreću, Srbi su izbegli te ratove...živeo vođa i spasilac!
     


     

  25. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Избори 2020 (21. Јун)   
    Radulović: mrtvi ljudi glasaju; preko 6 miliona "birača" a oko 5 miliona ličnih karata.
     
     

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...