Jump to content

Ćiriličar

Члан
  • Број садржаја

    2771
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    21

Репутација активности

  1. Не свиђа ми се
    Ćiriličar је реаговао/ла на Дејан у Протести у Београду, јул 2020   
    Ako nikada nisi savladavo čoveka onda bolje da ne daješ sud.
  2. Не свиђа ми се
    Ćiriličar је реаговао/ла на Дејан у Протести у Београду, јул 2020   
    Vučić je mala maca u odnosu na vas
  3. Не свиђа ми се
    Ćiriličar је реаговао/ла на Дејан у Протести у Београду, јул 2020   
  4. Не свиђа ми се
    Ćiriličar је реаговао/ла на Дејан у Протести у Београду, јул 2020   
    Kao što rekoh ne dolivajte ulje na vatru.
    Auto destrukcija nije rešenje, nije normalno, nije humano, nije protest, to je glupost ..
  5. Не свиђа ми се
    Ćiriličar је реаговао/ла на Дејан у Протести у Београду, јул 2020   
    Ne dolivajte ulje na vatru, naročito u Pazaru, iscrkaće narod od Korone a vi ćete glumiti da sa tim nemate ništa i krivićete Vučića
  6. Не свиђа ми се
    Ćiriličar је реаговао/ла на Дејан у Протести у Београду, јул 2020   
    Jedna je stvar izvršiti pritisak na lobanju a sasvim druga na vrat. Kada nekog na ulici onesvestiš polugom na vrat, to se tretira kao pokušaj ubistva.
  7. Не свиђа ми се
    Ćiriličar је реаговао/ла на Дејан у Протести у Београду, јул 2020   
    Drogirani su najgori jer ne osećaju bol,  suspenzija svake vrste dolazi u obzir.
    Davljenje treba izbegavati sem ako ne spašavaš život sebi ili nekom.
     
  8. Не свиђа ми се
    Ćiriličar је реаговао/ла на Дејан у Протести у Београду, јул 2020   
    Strpljen spašen. Ambis vam propoveda papa Antonije, a Bog uvek sve drrži u svojim rukama
  9. Не свиђа ми се
    Ćiriličar је реаговао/ла на Дејан у Протести у Београду, јул 2020   
    Odgovore braćo, odgovore, ne izgovore
  10. Не свиђа ми се
    Ćiriličar је реаговао/ла на Дејан у Протести у Београду, јул 2020   
    Možda su procenili da je pametnije ćutati, ne bih znao tačno da kažem.
  11. Волим
    Ćiriličar је реаговао/ла на Вилер Текс у Протести у Београду, јул 2020   
    Којим то нама? Ја овде пишем сам за себе и нема никакве групације којој припадам. Поготово ти који се буниш и љутиш и банујеш када ти кажу да си бот требао то да разумеш, да постоје људи који су попут тебе и нису ботови, него пишу и говоре само за себе.
    Друга ствар, немој да си безобразан и да ме смешташ у следбенике несрећног Драгана.
    И да будем до краја јасан, мислим да ови протести уопште нису добра ствар никада. Међутим народ је натеран од неодговорне власти да изађе на протест, то је био разлог, да не свале кривицу на народ и опет да га закључају а предходно су дозволили тениске турнире, дерби, финале купа, лигашке мечеве и наравно изборе. Касније су у протесте ушли разни вукови.
  12. Волим
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи   
    Nenad Ilić za Nova.rs: U vrhu SPC previše veza sa vlastodršcima
    Loš način vladanja u Srbiji, zbog previše čvrstih veza Crkve i države, utiče do izvesne mere i na crkveni život, na način upravljanja Crkvom. Ponekad i previše. Želja za kontrolom, za moći, za vlašću ume da izbije na štetan način.
    Umesto razgovora u vezi sa nečim gde postoji neslaganje – birokratske mere. Neprijatno ispoljavanje moći koje u stvari odaje slabost. To nije Crkva, to je delovanje njenog mračnog dvojnika, koji je prati kroz istoriju.
    Nenad Ilić za Nova.rs: U vrhu SPC previše veza sa vlastodršcima - NOVA portal
    NOVA.RS "Zabrana okupljanja treba da se poštuje. Mada je meni lakše da to kažem kad je Holandija, sa možda najvećim zvaničnim brojem...  
  13. Радостан
    Ćiriličar је реаговао/ла на sampaganini92 у Избори 2020 (21. Јун)   
    Дефинитивно ниси погрешио да је све врло приземно, бесмислено и без будућности. Приземни и бесмислени избори и земља без будућности. На чему да ти честитамо, јеси ли ти то остварио неки успех? Ако јеси дај реци па од срца да ти честитам. Твоје поистовећивање са изопаченом сектом која узурпира власт већ годинама није повод за честитање никакав.
    Ја немам толики проблем с тим што неко ко има мање капацитета за поимање ствари или је условљен гласа за снс, али образовани и интелигентни људи који свесно бирају да саучествују у овом злочиначком иживљавању над народом и државом нису никако неко коме треба честитати. 
    Притом победа подразумева да си се против неког такмичио... борио.. а овако играш се сам са собом или пак неким умишеним противницима и онда кад победиш ти би да те китимо хвалама... слатко. Блавоо Декии 
  14. Волим
    Ćiriličar got a reaction from TSCHeTSCHen in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам”
    Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми пишете у коментарима, да није вријеме да се праве фронтови. Наравно да није и ја их не правим. Није вријеме да се релативизује оно што је нападнуто, није вријеме да се прихвата у мекшој форми идеологија која управо шаље наше свештенике у затвор (а овакве ријечи нису ништа друго до то: и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам” инхерентан СПЦ).
    Ја то имам право да кажем и ако ћу бирати између начела и пријатеља, бираћу начела. Изабрао сам их једном, када су пријатељи говорили да ће се релативизовати онај вјековни културолошки, језички и етнички префикс – ја сам то одлучно одбацивао. Израбраћу и сада. Нисам ја ноћима уморан возио и ишао по литијама да би неко сад ипак правио све-само-ме-српску Цркву у Црној Гори.
    Није то ни мушки. И сви знамо да “српска” не значи “само српска” нити то икад може да значи. Значи само да су људи који су је вијековима градили себе доживљавали као Србе. Ништа више, али ништа ни мање од тога. Сада, када је управо то “српско” на удару, оно се не смије ралтивизовати због теоријских увида из преживјелих епоха историје већ је данас ствар части, елементарне, стати или нестати. Бити или не бити. Најлакше је не бити. Чему онда то?
      Туга, брате, преголема.
     
    Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му "само смета" српски "национализам" | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
    VIDOVDAN.ORG Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми...  
  15. Волим
    Ćiriličar got a reaction from TSCHeTSCHen in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Свети Сава СРПСКИ
    Свети Николај СРПСКИ
    Ћавоимани Миливоје ЦРНОГОРСКИ

     
    Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска
    17. јуна 2020.       Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка Перовића о томе да српска Црква није најсрећнији назив за нашу Цркву, или слично. Саму изјаву нисам чуо, а немам посебну жељу ни да је чујем. Само ћу тренутну актуелност теме искористити за неколико цртица. Прво, назив “српска” је географска али и историјска и идентитетска одредница већинске пастве наше Цркве, и одраз њеног помесног карактера. Као што је то случај са свим другим Црквама, ништа мање и ништа више. Ми када кажемо грчка Црква или руска Црква, или грузијска, бугарска, румунска, итд., никада то не доживљавамо нити као нешто несрећно нити као етнофилетско, нити као искључиво. То је ваљда свакоме макар мало упућеном у богословље позната чињеница? Придев “српска” није одредница идентитета саме Цркве као заједнице верних у Христу (нити је то њен есхатолошки карактер). Јер та заједница превазилази сваку поделу, у томе смислу и националну, па чак и биолошку (на мушко и женско) по речима св. Максима исповедника који се ослања на речи Апостола.
    Црква је најпре Христова, а тек потом је и Црква свих нас са нашим особеностима које треба да се у њој преобразе и ухристоподобе. А преображавају се најпре љубављу према Богу и ближњем. Не престајући да будемо мушко и женско, Србин и …………(допиши по нахођењу), ми смо позвани да превазилазимо све поделе и датости овога живота (то је уједно и нека шира дефиниција онога што називамо подвиг).
      Срби су као народ већински историјски носиоци црквености на нашим просторима. На просторима на којима су вековима живели, а и данас живе, иако притешњено и у мањем броју. Исто тако носиоци су црквености и у дијаспори где су са собом понели светлост јеванђеља и животом постали сведоци благе вести Христове свима народима и тиме учинили присуство наше Цркве у дијаспори историјским фактом.
    Међутим, када неко, био тај у Цркви или ван Цркве (причам уопштено, немајући конкретну особу на уму), почне да тврди како ова историјска, географска, помесна и идентитетска одредница већинске пастве СПЦ, смета, било за мисију Цркве, или за њено уклапање у новонастале околности, или за правно регулисање њеног статуса, такав само сведочи о сопственој искључивости и искривљеном схватању онога што Црква заправо јесте, или у најмању руку управо пројављује националну нетрпељивост (и дискриминацију) против које наводно иступа. Најјасним јеванђељским речником таквоме смета трун у оку брата његовог, а брвно у своме оку не види. У неким случајевима је више него јасно да овакав дискурс јесте израз искључивости која је потпуно несвојствена Црквеном етосу. Да не говоримо о потпуној логичкој неодрживости тврдње да је придев српски небитан, и да га треба избацити, јер само смета. Ако је небитан зашто било коме смета? А ако је битан, зашто га избацити?
    Много је примера кроз историју када су бивали покушаји да се наш народ идентитетски преобрази у нешто што он није. И Срби су, поучени болним лекцијама прошлости, веома осетљиви на то да им било ко са стране одређује ко су, шта су, како смеју, а како не смеју да се зову, понашају, говоре, пишу, кога да воле или мрзе. Да им други “кроји капу”. Ваљда је и та тешка историја додатно у нама изоштрила осећај за правду, али и посебан унутрашњи радар који на даљину детектује неправду, одузимање слободе, покушај тлачења, потчињења и понижења. Било да се оно чини нама или другима.
    Треба озбиљно да се запитамо, да ли ће сутра некоме да засмета и то што се св. Сава зове св. Сава српски? Или што Руси зову Св Николаја жичког, св. Николај српски? Неко недавно рече Св Сава је свебалкански. Није него је Христов, ако ћемо мак на конац. Па је затим свеправославни. Али је свеједно српски. И коме то смета? И зашто? То је као када би неко рекао мени смета што се ти презиваш Марковић или Јанковић. Или, мени смета што си Србин, Јапанац, Американац, Арапин, Индијанац…мушко, женско. Каквој особи то смета? То је кључно питање. И да ли су “аргументи” које нуде људи оваквог светоназора за било какво озбиљно разматрање?
     
       
     
     
  16. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from Предраг М in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам”
    Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми пишете у коментарима, да није вријеме да се праве фронтови. Наравно да није и ја их не правим. Није вријеме да се релативизује оно што је нападнуто, није вријеме да се прихвата у мекшој форми идеологија која управо шаље наше свештенике у затвор (а овакве ријечи нису ништа друго до то: и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам” инхерентан СПЦ).
    Ја то имам право да кажем и ако ћу бирати између начела и пријатеља, бираћу начела. Изабрао сам их једном, када су пријатељи говорили да ће се релативизовати онај вјековни културолошки, језички и етнички префикс – ја сам то одлучно одбацивао. Израбраћу и сада. Нисам ја ноћима уморан возио и ишао по литијама да би неко сад ипак правио све-само-ме-српску Цркву у Црној Гори.
    Није то ни мушки. И сви знамо да “српска” не значи “само српска” нити то икад може да значи. Значи само да су људи који су је вијековима градили себе доживљавали као Србе. Ништа више, али ништа ни мање од тога. Сада, када је управо то “српско” на удару, оно се не смије ралтивизовати због теоријских увида из преживјелих епоха историје већ је данас ствар части, елементарне, стати или нестати. Бити или не бити. Најлакше је не бити. Чему онда то?
      Туга, брате, преголема.
     
    Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му "само смета" српски "национализам" | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
    VIDOVDAN.ORG Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми...  
  17. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from Просечан србенда in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Свети Сава СРПСКИ
    Свети Николај СРПСКИ
    Ћавоимани Миливоје ЦРНОГОРСКИ

     
    Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска
    17. јуна 2020.       Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка Перовића о томе да српска Црква није најсрећнији назив за нашу Цркву, или слично. Саму изјаву нисам чуо, а немам посебну жељу ни да је чујем. Само ћу тренутну актуелност теме искористити за неколико цртица. Прво, назив “српска” је географска али и историјска и идентитетска одредница већинске пастве наше Цркве, и одраз њеног помесног карактера. Као што је то случај са свим другим Црквама, ништа мање и ништа више. Ми када кажемо грчка Црква или руска Црква, или грузијска, бугарска, румунска, итд., никада то не доживљавамо нити као нешто несрећно нити као етнофилетско, нити као искључиво. То је ваљда свакоме макар мало упућеном у богословље позната чињеница? Придев “српска” није одредница идентитета саме Цркве као заједнице верних у Христу (нити је то њен есхатолошки карактер). Јер та заједница превазилази сваку поделу, у томе смислу и националну, па чак и биолошку (на мушко и женско) по речима св. Максима исповедника који се ослања на речи Апостола.
    Црква је најпре Христова, а тек потом је и Црква свих нас са нашим особеностима које треба да се у њој преобразе и ухристоподобе. А преображавају се најпре љубављу према Богу и ближњем. Не престајући да будемо мушко и женско, Србин и …………(допиши по нахођењу), ми смо позвани да превазилазимо све поделе и датости овога живота (то је уједно и нека шира дефиниција онога што називамо подвиг).
      Срби су као народ већински историјски носиоци црквености на нашим просторима. На просторима на којима су вековима живели, а и данас живе, иако притешњено и у мањем броју. Исто тако носиоци су црквености и у дијаспори где су са собом понели светлост јеванђеља и животом постали сведоци благе вести Христове свима народима и тиме учинили присуство наше Цркве у дијаспори историјским фактом.
    Међутим, када неко, био тај у Цркви или ван Цркве (причам уопштено, немајући конкретну особу на уму), почне да тврди како ова историјска, географска, помесна и идентитетска одредница већинске пастве СПЦ, смета, било за мисију Цркве, или за њено уклапање у новонастале околности, или за правно регулисање њеног статуса, такав само сведочи о сопственој искључивости и искривљеном схватању онога што Црква заправо јесте, или у најмању руку управо пројављује националну нетрпељивост (и дискриминацију) против које наводно иступа. Најјасним јеванђељским речником таквоме смета трун у оку брата његовог, а брвно у своме оку не види. У неким случајевима је више него јасно да овакав дискурс јесте израз искључивости која је потпуно несвојствена Црквеном етосу. Да не говоримо о потпуној логичкој неодрживости тврдње да је придев српски небитан, и да га треба избацити, јер само смета. Ако је небитан зашто било коме смета? А ако је битан, зашто га избацити?
    Много је примера кроз историју када су бивали покушаји да се наш народ идентитетски преобрази у нешто што он није. И Срби су, поучени болним лекцијама прошлости, веома осетљиви на то да им било ко са стране одређује ко су, шта су, како смеју, а како не смеју да се зову, понашају, говоре, пишу, кога да воле или мрзе. Да им други “кроји капу”. Ваљда је и та тешка историја додатно у нама изоштрила осећај за правду, али и посебан унутрашњи радар који на даљину детектује неправду, одузимање слободе, покушај тлачења, потчињења и понижења. Било да се оно чини нама или другима.
    Треба озбиљно да се запитамо, да ли ће сутра некоме да засмета и то што се св. Сава зове св. Сава српски? Или што Руси зову Св Николаја жичког, св. Николај српски? Неко недавно рече Св Сава је свебалкански. Није него је Христов, ако ћемо мак на конац. Па је затим свеправославни. Али је свеједно српски. И коме то смета? И зашто? То је као када би неко рекао мени смета што се ти презиваш Марковић или Јанковић. Или, мени смета што си Србин, Јапанац, Американац, Арапин, Индијанац…мушко, женско. Каквој особи то смета? То је кључно питање. И да ли су “аргументи” које нуде људи оваквог светоназора за било какво озбиљно разматрање?
     
       
     
     
  18. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from Милошшш in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам”
    Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми пишете у коментарима, да није вријеме да се праве фронтови. Наравно да није и ја их не правим. Није вријеме да се релативизује оно што је нападнуто, није вријеме да се прихвата у мекшој форми идеологија која управо шаље наше свештенике у затвор (а овакве ријечи нису ништа друго до то: и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам” инхерентан СПЦ).
    Ја то имам право да кажем и ако ћу бирати између начела и пријатеља, бираћу начела. Изабрао сам их једном, када су пријатељи говорили да ће се релативизовати онај вјековни културолошки, језички и етнички префикс – ја сам то одлучно одбацивао. Израбраћу и сада. Нисам ја ноћима уморан возио и ишао по литијама да би неко сад ипак правио све-само-ме-српску Цркву у Црној Гори.
    Није то ни мушки. И сви знамо да “српска” не значи “само српска” нити то икад може да значи. Значи само да су људи који су је вијековима градили себе доживљавали као Србе. Ништа више, али ништа ни мање од тога. Сада, када је управо то “српско” на удару, оно се не смије ралтивизовати због теоријских увида из преживјелих епоха историје већ је данас ствар части, елементарне, стати или нестати. Бити или не бити. Најлакше је не бити. Чему онда то?
      Туга, брате, преголема.
     
    Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му "само смета" српски "национализам" | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
    VIDOVDAN.ORG Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми...  
  19. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Свети Сава СРПСКИ
    Свети Николај СРПСКИ
    Ћавоимани Миливоје ЦРНОГОРСКИ

     
    Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска
    17. јуна 2020.       Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка Перовића о томе да српска Црква није најсрећнији назив за нашу Цркву, или слично. Саму изјаву нисам чуо, а немам посебну жељу ни да је чујем. Само ћу тренутну актуелност теме искористити за неколико цртица. Прво, назив “српска” је географска али и историјска и идентитетска одредница већинске пастве наше Цркве, и одраз њеног помесног карактера. Као што је то случај са свим другим Црквама, ништа мање и ништа више. Ми када кажемо грчка Црква или руска Црква, или грузијска, бугарска, румунска, итд., никада то не доживљавамо нити као нешто несрећно нити као етнофилетско, нити као искључиво. То је ваљда свакоме макар мало упућеном у богословље позната чињеница? Придев “српска” није одредница идентитета саме Цркве као заједнице верних у Христу (нити је то њен есхатолошки карактер). Јер та заједница превазилази сваку поделу, у томе смислу и националну, па чак и биолошку (на мушко и женско) по речима св. Максима исповедника који се ослања на речи Апостола.
    Црква је најпре Христова, а тек потом је и Црква свих нас са нашим особеностима које треба да се у њој преобразе и ухристоподобе. А преображавају се најпре љубављу према Богу и ближњем. Не престајући да будемо мушко и женско, Србин и …………(допиши по нахођењу), ми смо позвани да превазилазимо све поделе и датости овога живота (то је уједно и нека шира дефиниција онога што називамо подвиг).
      Срби су као народ већински историјски носиоци црквености на нашим просторима. На просторима на којима су вековима живели, а и данас живе, иако притешњено и у мањем броју. Исто тако носиоци су црквености и у дијаспори где су са собом понели светлост јеванђеља и животом постали сведоци благе вести Христове свима народима и тиме учинили присуство наше Цркве у дијаспори историјским фактом.
    Међутим, када неко, био тај у Цркви или ван Цркве (причам уопштено, немајући конкретну особу на уму), почне да тврди како ова историјска, географска, помесна и идентитетска одредница већинске пастве СПЦ, смета, било за мисију Цркве, или за њено уклапање у новонастале околности, или за правно регулисање њеног статуса, такав само сведочи о сопственој искључивости и искривљеном схватању онога што Црква заправо јесте, или у најмању руку управо пројављује националну нетрпељивост (и дискриминацију) против које наводно иступа. Најјасним јеванђељским речником таквоме смета трун у оку брата његовог, а брвно у своме оку не види. У неким случајевима је више него јасно да овакав дискурс јесте израз искључивости која је потпуно несвојствена Црквеном етосу. Да не говоримо о потпуној логичкој неодрживости тврдње да је придев српски небитан, и да га треба избацити, јер само смета. Ако је небитан зашто било коме смета? А ако је битан, зашто га избацити?
    Много је примера кроз историју када су бивали покушаји да се наш народ идентитетски преобрази у нешто што он није. И Срби су, поучени болним лекцијама прошлости, веома осетљиви на то да им било ко са стране одређује ко су, шта су, како смеју, а како не смеју да се зову, понашају, говоре, пишу, кога да воле или мрзе. Да им други “кроји капу”. Ваљда је и та тешка историја додатно у нама изоштрила осећај за правду, али и посебан унутрашњи радар који на даљину детектује неправду, одузимање слободе, покушај тлачења, потчињења и понижења. Било да се оно чини нама или другима.
    Треба озбиљно да се запитамо, да ли ће сутра некоме да засмета и то што се св. Сава зове св. Сава српски? Или што Руси зову Св Николаја жичког, св. Николај српски? Неко недавно рече Св Сава је свебалкански. Није него је Христов, ако ћемо мак на конац. Па је затим свеправославни. Али је свеједно српски. И коме то смета? И зашто? То је као када би неко рекао мени смета што се ти презиваш Марковић или Јанковић. Или, мени смета што си Србин, Јапанац, Американац, Арапин, Индијанац…мушко, женско. Каквој особи то смета? То је кључно питање. И да ли су “аргументи” које нуде људи оваквог светоназора за било какво озбиљно разматрање?
     
       
     
     
  20. Волим
    Ćiriličar got a reaction from haveaniceday in Избори 2020 (21. Јун)   
  21. Волим
    Ćiriličar got a reaction from haveaniceday in Избори 2020 (21. Јун)   
  22. Волим
    Ćiriličar got a reaction from haveaniceday in Избори 2020 (21. Јун)   
  23. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Избори 2020 (21. Јун)   
  24. Свиђа ми се
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Избори 2020 (21. Јун)   
  25. Волим
    Ćiriličar got a reaction from florenntina in Избори 2020 (21. Јун)   
×
×
  • Креирај ново...