Jump to content

Ćiriličar

Члан
  • Број садржаја

    991
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    13

Репутација активности

  1. Радостан
    Ćiriličar је реаговао/ла на Логос за a Странице, Епископ бихаћко-петровачки Сергије: Ријечи које рањавају!   
    Прекјучерашња канонада увреда на рачун Његове Светости подсјетила ме је на давно изречену истину у којој стоји да говорећи о другима заправо причамо искључиво о себи самима.      Рјечником који не приличи ни кафанском амбијенту, један народни посланик и један министар спустили су комуникацијску љествицу на само дно непристојности, најгрубље вријеђајући Његову Светост, а тиме и цјелокупно светосавско биће наше Свете Цркве, коју наш патријарх представља, како пред нама Србима, тако и пред цијелом свијетом.   Да подсјетим: Његова Светост је монах пуних шездесет година, архијереј 45 година, а патријарх српски готово десет година. Ако такав животни пут није за поштовање, онда заиста не знам шта јесте?!   У времену глобализације, када се настоји срушити сваки ауторитет, господа Вукановић и Мектић, у маниру највећих богоотпадника, показали су својим ријечима одсуство елементарне културе, а као Срби, јер се таквима сматрају, одсуство било каквог поштовања према Српској Православној Цркви и њеном предстојатељу, нарочито у данима великог јубилеја – 800 година аутокефалности.   Још је жалосније што се борба у политичкој арени покушава пренијети на живот Српске Цркве, која је старија од већине нама познатих држава, а нарочито политичких партија. Са ставовима и изјавама Његове Светости можемо бити сагласни или не, али наше је да поштујемо одлуке донесене већином гласова, како у Сабору, тако и у Синоду, те да поштујемо Српску Православну Цркву, тако што ћемо поштовати онога ко се налази на њеном челу. Став већине, свиђао нам се или не, треба да буде и наш став, јер тиме показујемо да смо јединство ставили испред личне сујете, а љубав према браћи изнад гордости.   Очекујући да ће господа Вукановић и Мектић изразити жаљење због својих несмотрених ријечи, српску јавност у Босни и Херцеговини позивам на одмјерност, како наша вербална несмотреност не би повриједила ниједно људско биће.   Епископ бихаћко-петровачки Сергије (Карановић)   Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  2. Волим
    Ćiriličar је реаговао/ла на Логос за a Странице, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије: Добродошли наследниче Светога Саве!   
    Поздравно слово Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на дочеку Патријарха српског г. Иринеја у манастиру Подластви:     Добро дошли у ову древну светињу као што је написано овдје: Добродошли наследниче Светога Саве, добродошли у Грбаљ! Овдје је Свети Сава долазио, а и послије њега и сви ваши претходници. Патријарси су долазили и рукуполагали митрополите зетске и црногорске и боравили овдје не мало времена. Последњи, прије Вас, који је био овдје је Ваш претходник, Патријарх српски Павле.   Дошао је 1992. године на наш позив када је била сахрана осамдесет Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића који су побијени од братске руке 1944. године и који су сахрањени овдје у порти манастира Подластва, видјећете сјутра њихов гроб.   Као што знате по древном предању одавде је и Свети цар Лазар, зато су Грбљани и наша Митрополија ријешили да подигну и ову црквицу Светог цара Лазара и много нас радује да ћете управо Ви бити онај наследник Светог Саве који ће је освештати. А са каквом љубављу вас дочекују и дочекујемо видите по овом народу. Велика је радост и велики благослов што сте овдје дошли и одазвали се на позив Грбљана. Добродошли и благословите овај Божји народ!     Извор: Инфо-служба СПЦ
  3. Свиђа ми се
    Ćiriličar је реаговао/ла на Zoran Đurović за a Странице, Зоран Ђуровић: Борис Беговић – ловац на сумњива лица и елементарне непогоде   
    Зоран Ђуровић: Борис Беговић – ловац на сумњива лица и елементарне непогоде
     
    Проф. Беговић је прибегао класичној замени теза и argumentum ad hominem (Данас, 07/09/2019, тај текст ћу назвати Бег2, јер ћу се осврнути и на први, Бег1), на што сам се ја навикао, јер је то метод и православних талибана, који га уредно користе против мене. То пак значи да нема аргумената који се користе у академском свету и да је сунце одрадило своје. Да бисмо се одмах договорили, ја признајем да сам горда и грешна особа, али то никога не дисквалификује да докторира и буде стручњак за економију, теологију, политику итд. Проблем који је био у питању није моја личност, него зашто је владика Максим ражалован.
    Нећу се обазирати на омаловажавања, која довољно говоре о Беговићевом посрнућу и немоћи (он „се [Ђуровић] представља“ – не представљам се, него јесам канонски православни свештеник као и понтификални доктор), нити ћу помињати његову провенијенцију о којој се пише у медијима и другим аферама, него ћу се позабавити конкретним.
    Пише: „'римски доктор' тврди да ме је ухватио у 'подметању, односно лагању' - баш леп, академски и хришћански речник – због тога што сам при тврдњи да је блок-настава експлицитно дозвољена Статутом Универзитета, члан 105, став 8, пропустио да тај став цитирам“. Верујем да сам исправно казао да Беговић подмеће или лаже (то је српски језик), јер ако то не ради, онда је лимитиране интелигенције. Дакле, или је глуп (необдарен интелигенцијом; да искористим еуфемизам да не бих повређивао његову сензибилност) или лаже (не говори истину). Tertium non datur.
    После тога следи озбиљан делиријум у кога Беговић упада. Навео сам да је блок-настава допуштена, али у изванредним околностима, како и вели текст статута. Беговић покушава да се ишчупа: „Поставља се, међутим, питање које 'римски доктор' није поставио: на шта се односи реч 'изузетно'. До одговора на то питање долази се уколико се прописи читају као целина, ако се чланови и њихови ставови стављају у контекст целог прописа, а не сричу реч по реч, како то чини 'римски доктор'. Па се онда иако види да се члан 105, на који се он позва, налази под насловом 'Ангажовања студената у току школске године', што значи да се одредница 'изузетно' сагледава у односу на ангажовање студената, а не појединачног професора који учествује у настави. Дакле, 'римски доктор' није у праву, због тога што је погрешно прочитао пропис“.
    Ово је вређање интелигенције. Испада да су студенти ти који организују блок-наставу! Јер је то у заглављу о ангажовању студената! Шта рећи а не заплакати од смеха! Студенти се изузетно ангажују за време блока? Студенти изузетно воле блок?
    Беговићу морам да приведем и из Матичиног речника, јер је слаб са српским: изузетак, -тка м... оно што се изузима, издваја од правила, изнимка. Изузетно, прил. на изузетан начин, посебно, нарочито. Прилог из Статута Универзитета у Бг је сасвим јасан на шта се односи: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама“. Не односи се на никакво ангажовање студената или слично о чему тлапи „устајали мозак“. Односи се на наставу која је дефинисана као ванредна, изузетна. И такве блок-наставе се могу изводити када се имају ретко вредни професори из света, или кад се нпр. потопи факултет на 3 месеца, па онда морају да буду предавања надокнађена, или га задеси нека друга катастрофа и сл. (надође нека „римска несрећа“). А неко ко слови као редовни проф, као Максим, не може да држи блок наставу, јер она није редовна.
    Самозвани херменеутичар претендује да ме учи мојој професији – како се читају текстови – и онда се губи у књижевним жанровима. Правнички текст није поезија или хумореска, како би он желео. Борис није правник, него економиста. Проф. на Правном факултету, Шошкић, говорио је: држи се сваке речи; овде се ради о речи изузетно, што не схвата Беговић да је свака реч уткана у једну норму и мора строго да се појединачно тумачи. Нпр.: Имате норму којом се регулише застарелост па тамо пише: Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом. Али како постоје многи закони који уређују разне области онда ово радње ће се односити само на онај закон којим се тражи застаревање потраживања или дела из конкретног закона. А сви они имају различите радње. Управа има радњу доношења решења и покретања забрана, кривично другачије радње, облигационо, својинско, све су то различите радње. Значи да и реч изузетно у контексту овог статуса се мора тако посматрати, као посебан начин организовања а не уобичајен и дозвољен за све случајеве.
    Великодушно Беговић даје могућност да, „расправе ради, је 'римски доктор' у праву, иако није [демагошки дискурс]. Поставља се, онда, питање да ли би владика Максим био одговоран за то... Према томе, одговорност за пропусте на овом плану, када би их било, а претходни пасус јасно показује да их нема, била на Наставно-научном већу Православног богословског факултета, а не на владици Максиму“. – Нигде то нисам инсинуирао. Максим је само део машинерије. Као што је и Беговић. Мени су сасвим јасни њихови психолошки профили и над тим се само разоружам. Јер ту нема наде за промене.
    Бег1 ће написати: „тзв. блок-настава... је експлицитно дозвољена Статутом универзитета ставом 8, Члана 105, Статутом Богословског факултета Чланом 63, став 8“. Беговић просто воли реч експлицтно, јер тиме баца прашину у очи, а чл. 63 ПБФ само понавља чл. 105 БУ, и гласи овако: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (триместри, блокови, модули и сл.)“.
    Опет, Бег2 пише, али без да користи омиљено експлицитно: „члан 104 Статута, који у ставу 1 јасно ставља до знања да се студије, са блок-наставом, уколико постоји, обављају према плану извођења наставе који 'усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије'“. Све су ово „(друго)србијанског доктора“ учитавања. Пати од дисторзије. Или пак намерно не цитира ствари да би манипулисао са неупућенима. Наиме, тамо пише: „Студије се изводе према плану извођења наставе који, у складу с општим актом који доноси Сенат, усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије, односно Веће за студије при Универзитету“.  У члану 104 се нигде не помиње блок-настава. „Србијански др“ се самоубија навођењем овог члана, јер са једне стране се не помиње блок (изузев ако га не учита под „и др.“ 2/4), а са друге тиме што став 2 рецитује: „Планом извођења наставе утврђују се: 1) наставници и сарадници који ће изводити наставу према студијском програму; 2) места извођења наставе; 3) почетак и завршетак, као и временски распоред извођења наставе“. Управо „распоред извођења наставе“, је тачка коју Максим никако није могао задовољити. Код њега је све било „клизно“. Зависило је од његових епископских дужности које су по природи „клизне“. По закону, план извођења наставе објављује се пре почетка наставе у текућој школској години и доступан је студентима. Дакле, то што је Максим радио било је не само изванредно, него и у сукобу са планом извођења наставе, осим ако план по Беговићу не значи кад се видимо, или план значи непланирано, као што изванредно значи за њега редовно. Тако је за „србијанског др“ редовно да неко 13 година предаје нередовно. На страну то што се Беговић није запитао како то неко успева да буде владика и редовни проф а удаљен је више од 24 сата (рачунам све припреме) од факултета, и то авионом.
    Да видимо и позадину Беговићевог деловања. Он, ван сваке разумне сумње, ради удружено са онима које сам ја назвао херцеговачки клан. Дакле, нема никакве академске и непристрасне мотивације за ово што чини.

    1) Његов глас протеста нисмо чули у световним сличним случајевима.
    2) Карактеристика овог клана је да пишу заједно. Тако се у Бег1 види да је он „читао“ Јанараса, Мајендорфа, Вера итд., и да су они еволуционисти, а ја могу да ставим руку у ватру да он није прочитао ниједно дело од поменутих аутора. Нпр., ја сам прочитао скоро све од Мајендорфа и на ТЕ нисам наишао. Максим је сигурно негде нешто нашао у неком интервјуу и то интерпретирао у своју корист. Борис нема ниједан теолошки текст да би се закључило да он чита теологе. Ово што је он побројао то је модерни флорилегиј који плету Максим и Перишић.
    3) Бег2: „какве су му [З.Ђ.] све неправде, бар он тако мисли, нанели Атанасије Јефтић и Амфилохије Радовић, а никако, занимљиво, Иринеј Буловић“. То је Максимова реченица. Имам је у фб преписци, али нећу да је износим да не угрозим човека. Ова банда је почела да се извлачи на „командну одговорност“, а само су преварили Иринеја (који је у то време био декан) и веће, што је јасно из њиховог реферата. – Не улазим да Беговић слуша само себе, па не чита оно што сам написао, а то је било залагање поменутих епископа да се не објави мој одговор, а не да су ми они нанели неправду. Само сам упоредио политику Данаса са овим владикама. Ове „демократе“ не дају право на реплику. 
    4) Наводи ствари из синодске одлуке, као и из статута ПБФ које нису доступне на нету нити су публиковане. То му је неко доставио и дао инструкције шта да напише. Тако Бег1: „Иринеј Бачки наводи Члан 141 као доказ да Статут универзитета забрањује тзв. блок-наставу“. То у интервјуу са Владиком у Данасу не постоји, а вероватно стоји у синодској одлуци. Откуда Беговићу синодско писмо?
    Даље, Бег2: „како јасно стоји из пажљивог читања целог члана 8 Статута Православног богословског факултета“. То не постоји на сајту ПБФ, нити је публиковано на папиру. Откуда Беговићу Статут ПБФ? Имате ли ви, који ово читате, ова документа? Немате. Ко их је дао Беговићу?
    5) Ово су документа која се не могу добити редовним путем. Могу, али од надлежних органа. У такве не спада Беговић. Дакле, неко је безаконо проследио ове документе Беговићу. Јасно је да су то Максимови другари, а оправдана сумња пада на о. Владана Перишића, старог интриганта и Беговићевог друга. Перишић, који је у своје време направио пропаганду да је прогоњен, јер су његову магистарску тезу у Бг одбили академик Михаило Ђурић и проф. Радмила Шајковић, а коју је на волшебан начин у Сарајеву, код свог пријатеља Шијаковића, претворио у докторат, је био један од егзекутора у мом случају.
    Беговић, по наитију Духа Светога, који има смисла за хумор, а дарвинисти би рекли случајно, ми шаље грешком мејл, без сумње, намењен Перишићу. Пише: „Драги Владане, Ево ове несреће из Рима. Чекамо да ли ће неко да му објави, можда 'Стање ствари', па онда реагујемо, по потреби. Шта каже: 'Имате о мени на Википедији а тамо и линк за мој сајт'. К'о да ја не знам ко је писао то на Википедији. Ода самом себи. Баш лепо. Срдачан поздрав, Борис“. Желећи да поправи непоправљиво, пише ми у другом мејлу: „Занемарите овај мејл. Није био намањен Вама. Очигледно. Борис Беговић“. Наиме, овај Владан (Перишић) је директор Центра за филозофију и теологију из Требиња који руководи годишњим симпозијумом Теологија у јавној сфери а Беговић је био учесник на симпозијуму прошле године.
    Борис се толико фамилијазирао са мном да не каже ено, него ево „ове несреће из Рима“. Распредали су о мени. Као да сам им постао ноћна мора. Опет, Борис није ажуриран да „отечествени“ сајт Стање ствари не објављује моје текстове. Њих не објављују ни другосрбијанци ни отечествени. Уз то, мени није било никакве потребе да се хвалим пред неким анонимусом, него да се представим. Ни на крај памети ми није пало да припада овој добровољачко-интересној организацији. И њега су извукли из нафталина да представи њихову каузу као нешто што је напредно и у складу са законом, а против затуцаних мантијаша. Јер „модерним“ теолозима треба неко споља, са БУ, да би они добили на вредности, јер је у себи немају. То је само удружење за ухлебљење, са паролом за напредак!
    Још, Беговић, који мене назива живописним, вели: „владика ће морати да нађе новог пешадинца, будући да овај непомично лежи међу булкама на Соми, страдао је несретник у првом таласу бесмисленог јуриша“. То је асоцијација коју је понео из куће, јер му је тата, како пишу, био Брозов хитмен. Асоцијација је и уопште срамна, јер се изругује погинулим Енглезима, као да су они били будалаши.

    Овај „доброжелатељ“ СПЦ вели за Поуке да су некакав сумњив сајт, где се појавио мој текст о херцеговачком клану. Поуке су при Мисионарском одељењу СПЦ. Дакле, са Врха имају благослов за своју делатност. То што не подржавају Нато политику је њихова ствар. Максима и њему сличне боли што сам овде имао „катедру“, истина, гратис.
    Тлапње пак где Беговић негира аутономију ПБФ у односу на БУ, не завређују пажњу, јер је то уређено од почетка преамбулом СПЦ за Статут ПБФ: „Универзитет у Београду – Православни богословски факултет... је самостално правно лице, установа Српске Православне Цркве и Државе Србије у саставу Универзитета у Београду... Факултет се налази под пуним духовним и канонским окриљем Српске Православне Цркве. Врховни покровитељ Факултета је ex officio Његова Светост Патријарх српски“. БУ је пристао на ово, и то је озваничено, тако да сам Патријарх може да скине или постави професора по свом нахођењу, мада то не ради по хиру, него у саветовању са Синодом и по протоколу факултета. То даље значи да ако би Држава покушала да инсталира неког свог клирика за наставника, патријарх га може рашчинити без да тражи друге разлоге, а Држава би насилно могла да покуша да инсталирала неког свог сателита на ПБФ. Даље, СПЦ би могла да угаси тај факултет и да отвори свој, јер кадар са отуђеног факултета не би прихватила, а то би створило огромне проблеме на терену. СПЦ би остала као у време комунизма и преживела би. Држава би пак прсла у очима међународне заједнице због повређивања религијских права. Тај сан који сањају Максим, Беговић и ини није остварив.
     
    Зоран Ђуровић
    Рим 11/09/2019
  4. Волим
    Ćiriličar је реаговао/ла на Логос за a Странице, Освећен заветни храм аве Јустина у Ћелијама   
    Јубилеји Преподобног оца Јустина, 125 година од рођења и 40 година од престављења Господу, прослављени су освећењем тропрестоног храма посвећеног Светом Сави, Светом Јустину Мученику и Светој Марији Египћанки, подигнутом према Авином завету у манастиру Ћелијама, где је он преко три деценије Богу служио.         Повезана вест:   Епископи Иринеј и Исихије на освећењу заветног Храма преподобног Јустина Ћелијског   Чин освећења и свету архијерејску Литургију служили су Високопреосвећена и Преосвећена господа архијереји: црногорско-приморски Амфилохије, берлински и немачки Марко (Руска Загранична Црква), бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, осечкопољски и барањски Херувим, мохачки Исихије, умировљени нишки Јован, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и домаћин сабрања Епископ ваљевски Милутин.   Архијерејима је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво из више епархија, а посебну лепоту богослужењу дало је појање ученика призренске Богословије „Свети Кирило и Методије“. У оквиру свечаности у Ћелијама, којом је уједно у Епархији ваљевског крунисана прослава јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, уприличено је уручење новоустановљеног ордена Светог оца Јустина. Такође заслужним лаицима уручени су орден Светог владике Николаја и архијерејске грамате. За крај сабрања ћелијско сестринство, предвођено високопреподобном игуманијом Гликеријом, приредило је трпезу љубави за све који су дошли да са њима поделе радост дугоочекиваног догађаја.   У навечерје свечаности, на празник Рођења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин је приредио у Епархијском дому Епархије ваљевске пријем за браћу архијереје и друге уважене госте који су дошли да са њим и богомповереним му верним народом прославе јубилеје Преподобног оца Јустина и Српске Православне Цркве и молитвено учествују у освећењу тропрестоног храма саграђеног према аманету новопросијавшег светитеља. Пријем у Епархијском дому и потом вечера у Парохијском дому Покровске цркве протекли су у великој празничној радости и срдачним разговорима. Са благословом Епископа ваљевског г. Милутина драге госте је поздравио протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, описавши историју Покровског храма и пожелевши добродошлицу архијерејима. У манастиру Ћелијима служено је празнично бденије у сусрет великом догађају за Епархију ваљевску, Српску Православну Цркву и Православље у целини, будући да је ава Јустин изузетно поштован код свих православних народа. Службом је началствовао протонамесник Бранко Чолић уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање ученика Богословије „Свети Кирило и Методије“ из Призрена.   На дан освећења тропрестоног храма, када света Црква прославља родитеље Пресвете Богородице Светог Јоакима и Ану, у манастиру Ћелијама сабрало се мноштво верника да предвођени архипастирима узнесу молитве у славу Господа и част Преподобног оца Јустина.   -Ова свечаност је радост за Епархију ваљевску, родну епархију оца Јустина - Врањску, нашу помесну Цркву, али и све који чине православну васељену, јер је Свети богоносни отац Јустин био великан не само српског рода, духовник и богослов Српске Цркве него и светило свеправославне хришћанске васељене, рекао је у литургијској проповеди Епископ бачки г. Иринеј, један од истакнутих савремених теолога и архијереја духовно пониклих крај аве Јустина.   Ава Јустин, апостол свога времена   Беседа у храму јесте тумачење Јеванђеља, јер је оно нераскидиво повезано са светом Литургијом. Све што у Јеванђељу читамо на светој Литургији се остварује и то доживљавамо. Не теоретски, већ реално, органски, као учесници. Литургија је домострој спасења, а Свето Писмо је богонадахнути опис тог домостроја. Јер, Господ Христос се оваплотио у тело човека, а Своју реч у реч светог Јеванђеља. Данашња прича о чудесној свадби символизује вечно блаженство Царства Божјег које се оваплоћује на светој Литургији, и ми смо сами званице на тој свадби. На крају се каже да онај који није осењен благодаћу Духа Светога није достојан да учествује у тој свадби, односно буде део радости Царства Божјег. Достојни су сви који су се том позиву одазвали, они постају изабрани, поучавао је владика Иринеј.   -Ако је постојао човек у нашем роду и у нашем времену ван граница наше земље и Цркве који је читавог свог живота будно слушао зов Христов и одазвао му се свим својим бићем то је био Свети ава Јустин Ћелијски и Врањски, изданак породице која је седам колена уназад давала свештенике, одрастао у дому молитве у близини манастира Светог Прохора Пчињског. Поред школовања у Београду и иностранству, главни извор његовог духовног бића је благодат Божја, истакао је Епископ бачки г. Иринеј.   -Сви који су имали прилике, а и ја недостојни сам био тога удостојен, сећају се како је богослужио. Не овде, у овом храму, који је толико желео, толико за њим чезнуо и оставио га као свој аманет својим духовним потомцима и своме манастиру Ћелијама. Сећамо се са каквим је сузама и молитвеним уздасима богослужио, са каквом душом која гори пред Господом као неугасива светиљка. Исто тако сви се сећамо његових беседа, омилија, његових литургијских проповеди. Проповедао је у скромном ћелијском Светоархангелском храму, најчешће пред релативно малим бројем монахиња и свега неколико људи из оближњих села тако надахнуто, истинољубиво, очаравајуће за душе слушалаца. Да је служио у Светој Софији у Цариграду, Исакијевском саборном храму у Петрограду или у храму Христа Спаса у Москви не би говорио другачије. Старац Јустин је знао да сведочити љубав, правду и истину Христову јесте његов вечни задатак, поделио је своја сећања на духовног му оца владика Иринеј.   -У личности аве Јустина остварује се оно што је он говорио за Светог Јована Претечу Господњег и друге светитеље, а то је да су у њима спојени дарови Духа Светога и све врсте подвига које се своде на подвиг вере и љубави према Господу Христу, према Светој Тројици, али и према творевини Божјој и ближњима. Био је носилац Божје благодати, али и свих облика подвижништва. Ава Јустин је био апостол свога времена, ходајуће – живо Јеванђеље, онај који га сведочи свим својим бићем и шири га по свету. Ако је до неустрашивог исповедања вере, он је ту. Ако је до страдања за веру Христову, он је опет ту. Али, највише је у свету познат као теолог, велики отац и учитељ Цркве нашег времена. Он је живи пример подвижника који богословствује и богослова који је подвижник. Како је реч оца Јустина надахњивала боготражитеље за његовог живота, тако данас чине његове књиге, а још више његове свете мошти, истакао је Епископ бачки г. Иринеј.   На крају свете Литургије, сабране је поздравио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, један од Авиних духовних синова. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, услед немогућности да дође и началствује литургијским сабрањем, упутио је писмо Преосвећеном Епископу ваљевском г. Милутину, ћелијском сестринству, браћи Епископима и верном народу.   -Овај догађај је од великог значаја не само за Епархију ваљевску већ целу нашу Цркву и шире. Име оца Јустина, новопрестављеног светитеља, не припада само нашој Цркви већ целом Православљу. Стога, од Господа желимо да ову духовну свечаност прославите у најбољем поретку на радост светих угодника и народа нашег. Срдачно поздрављамо Вас, Преосвећени Владико, све архијереје, свештенство и монаштво, као и благоверни народ. Благослов Светог Саве и оца Јустина нека се богато излије на све присутне и на сав наш народ, наводи се у писму патријарха Иринеја које је прочитао директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић.   Домаћин свечаности, Епископ ваљевски г. Милутин је заблагодарио патријарху Иринеју на поздравном писму. -Велика је част бити данас овде, у овом светом храму, кога је Дух Свети осветио и утврдио и нама дао да у њему појемо свете Литургије до краја века, рекао је владика Милутин и поздравио браћу архијереје, свештенство и монаштво, као и команданта Касарне „Војвода Живојин Мишић“ у Ваљеву пуковника Зорана Смиљанића, директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милету Радојевића, првог секретара Амбасаде Руске Федерације г. Алексеја Жукова, представнике државне власти, локалних самоуправа са подручја Епархије ваљевске и сву браћу и сестре који су тог дана били  под сводовима светог храма у манастиру Ћелијама, где је Свети отац Јустин служио, писао и проповедао. Срдачну благодарност Владика Милутин упутио је Владици Иринеју на дивној беседи, у којој нас је поучио како треба да живимо и да се угледамо на великог Божјег човека Оца Јустина.   -Овај дан смо дуго чекали и он много значи не само за Епархију ваљевску, јер отац Јустин је васељенски светитељ. Све оно што је овде рађено и грађено припада целој васељени. Он данас из небеског света посматра не само нас овде окупљене, него и све Србе. На нама је да положимо испит пред њим. Радује се његова душа која нас одозго гледа и благосиља, онако како је то чинио и док је био на земљи – пун смирења, пун радости и пун огња за веру и истину Христову. Радује се моја душа што сам као надлежни архијереј могао да дочекам све архијереје, свештенство и монаштво и све вас, браћо и сестре. Ту радост делим са свима вама, рекао је владика Милутин.   Одликовања и грамате за добротворе   Априла 2019. године Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве услишио је молбу Епископа ваљевског г. Милутина да Епархија ваљевска изради орден Светог оца Јустина. Први примерак одликовања додељен је Патријарху српском г. Иринеју. Такође, одликовање су добили и духовна чеда оца Јустина: митрополит Амилохије, архиепископ Марко, владике Иринеј и Атанасије, као и игуманија Гликерија са сестринством манастира Ћелија. Орден Преподобног аве Јустина постхумно је додељен аутору пројекта заветног храма проф. др Предрагу Ристићу. Великим добротворкама новог храма у Ћелијама Ивони Јањић Адамовић и Мирјани Сабади додељен је орден Светог владике Николаја.   За трпезом љубави, успомене на дане проведене са авом Јустином евоцирао је Архиепископ берлински г. Марко. У манастир Ћелије долазио је у времену у ком су ретки били храбри да то чине. На сваком кораку сусретао се са полицајцима који би питали о разлозима доласка. -Мали део народа био је свестан колико великог човека је имао у својој близини. Хвала Богу, прилике у друштву су се промениле и данас у Ћелије на поклоњење ави Јустину многи долазе, рекао је Владика Марко, упутивши благодарје домаћинима, патријарху Иринеју и браћи епископима.   -Кроз векове, Руси и Срби раме уз раме водили су бројне битке. Сад водимо битку на духовном пољу и издржаћемо, јер се боримо за праву ствар, поручио је у здравици први секретар Амбасаде Русије г. Алексеј Жуков.   -Овај храм биће један од најлепших у Српској Православној Цркви. Храм ће сведочити о свима нама који смо дали свој допринос његовој градњи. Нека би дао Бог да се наши потомци поносе нама као што се ми поносимо нашим владарима који су зидали задужбине на Косову и Метохији, , речи су др Милете Радојевића, директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама.   У име манастира Светог Јована Претече, скита Верије, благодарје је упутио јеромонах Пантелејмон.   Игуманија манастира Ћелија мати Гликерија даривала је епископе иконама Преподобног оца Јустина које је израдила ћелијска иконописачка радионица. Уручени су епархијски дарови и архипастирске грамате, захвалнице ћелијске обитељи добротворима и приложницима тропрестоног храма, док су призренски богослови добринели свечаној атмосфери појањем духовних и народних песама.       Извор: Епархија ваљевска
  5. Радостан
    Ćiriličar је реаговао/ла на Логос за a Странице, Епископ Иринеј: Нека Бог дâ да заједно Господу служимо и општимо у Христовој љубави једни са другима!   
    -Патрон Епархије бачке прослављен у Врбасу-   Патрон Епархије бачке, Чудо светог архангела Михаила у Хони (Колоси), прослављен је у четвртак, 6/19. септембра 2019. године у Врбасу.     Свету архијерејску Литургију испред Храма Вазнесења Господњег служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, а саслуживали су Преосвећена господа епископи: будимски Лукијан, банатски Никанор, врањски Пахомије, крушевачки Давид, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, умировљени епископи Филарет и Јован, владике бачки Иринеј и мохачки Исихије, свештенство и монаштво Бачке епархије и других епархија Српске Православне Цркве.   Честитајући епархијску славу, Митрополит је указао на историју чудесног догађаја који прослављамо и на велики значај ангелских сила у животу сваког човека. Искушења која имамо, проблеми на које наилазимо у свакодневном животу, увек долазе по Промислу Божјем. Ми знамо да је Бог Љубав, да нас воли и више него што можемо да замислимо. Ако је Он као Љубав послао на нас понеко искушење, Он је ставио изазов пред нас, поставио је задатке које треба да решимо. Нису ти проблеми никада већи од снага духовних које носимо у себи, само је важно да имамо одлучну вољу, јеванђелску веру и поверење у Бога. Смисао свога постојања треба да тражимо у храму Божјем баш онако како су кроз векове то чинили и наши преци, показујући да је Црква простор снаге, идентитета, али истовремено и извор живота вечнога. И када није било државе у нашем народу – а много више је није било него што је она постојала – наш народ је живео свестан онога што он јесте, свестан свога идентитета, јер је био утемељен вером у Христа и Црква је била оно што му је давало снагу. Нека би Господ дао да и ми – угледајући се на наше претке, живећи сада и гледајући у будућност пре свега – гледамо у Царство небеско, навео је Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.   Епископ бачки г. Иринеј поздравио је архијереје који су дошли да увеличају празничну прославу и честитао је славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој. Нека Бог дâ да – у здрављу и у сваком духовном добру – заједно Господу служимо и општимо у Христовој љубави једни са другима, како овде тако и свугде где Господ благослови. Ја се надам, ако Бог дâ, да ћемо се и идуће године, било где да буде слава у нашој Епархији, поново наћи, поручио је владика Иринеј.   Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој, у чин протонамесника, произвео је презвитере: Новицу Ракића, Николу Темеринца, Петра Бикара, Горана Ранисављевића, Петра Ђукића, Игора Игњатова, Бранислава Ђурагића, Александра Игњатова, Ђорђа Стојисављевића, Велимира Врућинића, Синишу Тривића, Радоја Марковића, Жељка Васића, Борислава Тошића, Стојана Марића, Саву Николића, Бранислава Шијачића, Срђана Нешића, Игора Стакића, Дарка Јелића и Далибора Ратника.   У чин протојереја, владика Иринеј произвео је протонамеснике: Брану Миловца, Драгољуба Клисарића, Слободана Лазића, Алексеја Бланушу, Милана Ђурића, Миладина Бокорца, Мирослава Милића, Борислава Милића, Миливоја Шемића, Радосава Пантелића, Горана Артукова, Стевана Лукића, Винка Стојаковића, Дојчина Стојановића, Миленка Поповића, Славка Стојисављевића, Душана Ђукића, Славка Протића, Славољуба Лугоњића, Гордана Увалића, Србислава Стојанова, Миодрага Шипку, Драгана Стокина и Цветка Миливојевића.   Правом ношења напрсног крста одликовани су протојереји: Драгољуб Ердељан, Радован Лазић, Славко Пајовић, Чедомир Чалић и Радомир Нунић.     Архијерејске грамате признања додељене су, на предлог Епископа бачког, г. Владу Глођовићу и г. Владимиру Врбашком, за изградњу Вазнесењског храма у Врбасу, као и за генералну обнову Ваведењског храма у Врбасу.   Светој Литургији присуствовао је г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе са Црквама и верским заједницама, а благољепије службе украсили су хор Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској Свети Јован Дамаскин и појци Световаведењског храма у Врбасу.     Изградња Вазнесењског храма у Врбасу почела је 2007. године, по нацртима архитекте Љубише Фолића. Храм је грађен у комбинацији византијског и моравског стила.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  6. Радостан
    Ćiriličar је реаговао/ла на Логос за a Странице, Епископ жички Јустин: Ако смо нешто сагрешили ту су покајање, исповест и молитва као начини да се исправимо и усправимо!   
    У недељу тринаесту по Духовима Владика Јустин је, у Саборном храму у Краљеву, служио Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање братства овога храма и уз појање певнице при нашем храму која је окупљена око г-дина Ивана Трајковића.     У атмосфери скела које се налазе на свим странама храма – и у порти Храма око објеката који се увелико зидају (парохијски дом са звоником и црквена продавница са палиоником за свеће), и на спољашњим зидовима храма (управо се налазимо у фази постављања великих зидних мозаика на улазне портале Храма) и у самој унутрашњости храма (за неколико дана ће, ако Бог да, бити завршено осликавање олтарске апсиде и завршава се осликавање параклиса посвећеног икони „Млекопитатељница“) – смо одслужили и ову Литургију на Часној Трпези која се, баш због тих скела, налази на солеји. Наш храм и простор око њега се из дана у дан преображавају и све су израженије контуре оне лепоте којом ће блистати када радови буду сасвим окончани. Чини се да тај дан више није тако далеко, а до пре само неку годину изгледало је да ће проћи можда и деценија до тренутка када више за скелама неће бити потребе. Хвала Богу на томе!   У својој пастирској беседи Владика се дотакао и те теме нагласивши да до тог свеопштег уређивања и украшавања храма долази и по мери наше љубави, труда и молитве. Потом је Владика говорио о јеванђелској причи „о злим виноградарима“ која је прочитана на Литургији, подсетивши нас да је овај свет створен савршен и леп попут винограда и да ми – виноградари – уколико на правилан начин живимо и обделавамо виноград можемо примати његове богате плодове и ни у чему не оскудевати. Али исто тако, уколико водимо животе у греху и уколико проводимо неплодне животе у незадовољству и незахвалности, проћи ћемо попут ових злих виноградара који нису слушали слуге Божије – пророке и светитеље – па чак ни самог Сина Божијег.   Од нас ће овај виноград бити одузет уколико наши животи не постану вино – најсавршенији плод творевине јер је то део Причешћа – и уколико наша срца не постану чиста и достојна да се у њих усели Бог. Још нас је наш Пастир подсетио и на то да смо јуче прославили „начало индикта“ и да је ово период када деца крећу у школе – да је ово тренутак када почиње нови годишњи круг када треба свести рачуне са самима собом и погледати шта смо све учинили претходне године. Ако смо нешто сагрешили ту су покајање, исповест и молитва као начини да се исправимо и усправимо.  На крају беседе нам је свима пожелео да полако узрастамо и да доспемо до Царства Божијега.     Као и сваки пут, Литургија је окончана свечаним Владикиним изласком из храма током којег су појци у византијском напеву предивно отпевали „Многољетије“.     Извор: Епархија жичка
  7. Волим
    Ćiriličar је реаговао/ла на Логос за a Странице, Патријарх Иринеј се вратио својим дневним обавезама у Патријаршији   
    Његова Светост Патријарх српски Иринеј изашао је са Војно Медицинске Академије где се протеклих дана налазио на опоравку након тежег облика прехладе.     Патријархово здравствено стање је последњих дана стабилизовано и осећа се неупоредиво боље него у четвртак, када је због исцрпљености услед високе вишедневне температуре примљен на ВМА. Његова светост од данас обавља редовне послове поглавара Српске православне цркве у свом седишту у Патријаршији српској у Београду.     Извор: Телевизија Храм
  8. Волим
    Ćiriličar је реаговао/ла на Логос за a Странице, На данашњи дан рођен је Његова Светост Патријарх српски Иринеј   
    На данашњи дан 1930. године рођен је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.      Животопис Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја     Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав.   У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску.   По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха српског Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.   Истога месеца на дан свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за Епископа нишког.     На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, 22. јануара 2010. године, изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.     Долгоденствуј Свјатјејши Владико на многаја и благаја љета!  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...