Jump to content

Lulaby

Члан
  • Број садржаја

    333
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
  2. Не свиђа ми се
    Lulaby је реаговао/ла на The Godfather у Danas: Синод скида владику Максима са факултета   
    kako ko? Pa AV    zato sto brani Kosovo
    msm dosta zajebavancije
    Covek se tajno sastaje sa Fanarima, trguje Srpskim nacionalnim interesima, to je opste poznata stvar, sasvim je druga stvar sto se vama to ne dopada
  3. Свиђа ми се
    Lulaby је реаговао/ла на Марио Токовић у Danas: Синод скида владику Максима са факултета   
    Чувени Херкјул Поаро. Стим што се моја мис Лемон зове мисиз Надица.
  4. Хахаха
    Lulaby је реаговао/ла на Марио Токовић у Danas: Синод скида владику Максима са факултета   
    А где је Звочица ту су и проблеми. Зато, повремено, зовем у помоћ Поароа.
  5. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на Марио Токовић у Danas: Синод скида владику Максима са факултета   
    Хвала на радости. За све је крива Звончица.
  6. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на Марио Токовић у Danas: Синод скида владику Максима са факултета   
    Није в. Максим само у питању. У питању је дух цркве. Да ли је отворен за стваралаштво или не. Да ли смо копи пејст црква или жива црква.
    Однос према предању треба да буде афирмативан, критички, интегративан и усавршавајући. А не статичан и ауторитативан.
    А в. Максим је један од многих, многих који су облагодађени за такав подухват и ризик. Не ради се само о Максиму значи, но о вадуху којим ће дисати црква.
    Ја волим тај ваздух, мени је миомирисан, благ, тамјанаст. Ако другима није,  О.К. Нека свако удише тамо где хоће.
  7. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на Марио Токовић у Danas: Синод скида владику Максима са факултета   
    Речник ти личи на вокабулар Душана Прелевића. Није ствар одвалити тешку реч на форуму. За то не треба храброст.
    Да речи буду благе а докази јаки - свети Павле српски
  8. Свиђа ми се
    Lulaby је реаговао/ла на Марио Токовић у Danas: Синод скида владику Максима са факултета   
    Ово је јавни форум и моја сазнања не могу јавно да саопштавам. Жао ми је. У питању је сујета, его. Јер први непријатељ човечији је ђаво, последњи је смрт,
    али највећи непријатељ је самољубље.
  9. Свиђа ми се
    Lulaby је реаговао/ла на Нифада у Класична музика :)   
  10. Зачуђен
    Lulaby је реаговао/ла на Aleksandra_A у Otac koji nestaje   
    jedan lep i zanimljiv tekst od jednog naseg psihologa (u pitanju je Nebojsa Jovanovic, ako nekoga bas zanima):

    Pre desetak godina dogodilo se nešto što me je ozbiljno zamislilo na temu odnosa genetike i vaspitanja. Pozove me jedna žena iz Crne Gore jer je čula da radim neurofidbek dijagnostiku i trening dece sa ADHDom ( deficit pažnje i hiperaktivnost) i zakažemo testiranje za njenog sina. Došla je sa mužem koji je bio direktor neke velike firme, ali on ih je samo dovezao i otišao odmah nekim poslom. Kod đetića od nekih 6 godina se s vrata videlo da je hiperaktivan. Oči mu igraju kao na ulju, protrčao je odmah pored mene da vidi šta ima po ordinaciji ni ne pogledavši me...Obavimo mi snimanje, i ja konstatujem da đetić ima deficit pažnje prilično izražen. Dam majci neka uputstva oko ishrane, promena u načinu vaspitanja i dogovorimo se da se vidimo za nekoliko meseci kad budu mogli da ostanu duže u Beogradu da krenemo sa neurofidbek treningom.
    Dolaze ti oni posle neka 4 meseca. Ovaj put se pojavio i otac. Ja odmah, s vrata, imam utisak da su doveli neko drugo dete. Ovaj mališan me prvo pogledao u oči, pa se pozdravio i učtivo me pitao da li opet možemo da " igramo one igrice što se igraju mozgom". Kad sam napravio prvi EEG snimak neurofidbekom mislio sam da mi se pokvario uređaj. Ovo nije onaj isti mozak. Dete nema deficit pažnje. Kako je to moguće, pitao sam se kad sam se uverio da sve radi kako treba. Drugi mozak! Da mi nisu doveli brata blizanca, da me provere, pomislio sam. Ali to mi je zvučalo budalasto.
    "Šta ste mu radili, pa se ovoliko promenio? Da nisu kod vas u Crnoj Gori uveli tansplataciju mozgova?" Upitao sam roditelje.
    Otac se smeje, a majka ispriča šta se desilo:
    " Kad sam ja rekla mom mužu posle pregleda kod vas da našem djetetu fali pažnja, on je to malo pogrešno shvatio misleći da mu ne posvećujemo dovoljno pažnje. Pa reko: e vala, da *ebe oca, toliko smo pucali kad se rodio, i sad njemu da fali pažnja. Od sjutra ćemo drugačije!"
    " I šta ste drugačije radili od sjutra?", upitah.
    "Pa, otac ga uvatio pa ne pušta. Vodio ga sa sobom na posa, upoznao sa svima i predstavio ga kao naslednika. "Ovaj će vam jednog dana rukovodit" reka im je. Vodio ga na poslovne sastanke, u proizvodnju, svuda...Posle su se konsultovali sta je pametno raditi u firmi...za zamenika direktora ga proglasio,..ma samo je u wc i u krevet iša bez njega. I eto, samo to se promenilo..."
    " Ih, ", razmišljao sam, " kad bi se mogli na recept pripisivati očevi sinovima bar osam sati dnevno umesto concerte , ritalina i sličnih pilula za lilule..."
    Završih sa njima čudeći se čudom, sa željom da što pre stignem kući i vidim šta mi rade deca, da im ne fali pažnja možda.
  11. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на Марио Токовић у Бела боја сликарског платна (или: о покајању и будућој чистоти) Епископ Максим Васиљевић   
    М. Амфилохије и в. Атанасије, два велика света оца Цркве, су много пута грешили, и као људи и као епископи. И грешиће. Бог дајући светост човеку не одузима му слободу  ни избор у слободи, до смрти. Али крст који они носе је претежак за огромну већину епископа. зато их избра Господ. Два велика пророка. И под тежином знају и да падну, као Симон из Кирине. Али тада Христос преузме, крст, сачека да се ресетују, и наново им преда. Али је време да и млађи епиксопи понесу терет и јарам. И слава Богу, не нађоше се само двојица. Та двојица су ласте слободе и обнове. Има их још. Време ће их пројавити. Када зло испуни своју мисију. Када се видно осети немоћ цркве. Тада ће се јавити синови и кћери Духа који ће пророковати.
  12. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на Марио Токовић у Бела боја сликарског платна (или: о покајању и будућој чистоти) Епископ Максим Васиљевић   
    А сада да скинем рукавице.
    Између в. Иринеја или патријарха, којима је Вучић добрица а Максим неваљао, и в. Максима, чији је духовни отац Атанасије, ја безусловно бирам в.Максима.
     
  13. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на Благовесник у Шта ЈА тренутно слушам...   
  14. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на "Tamo daleko" у Људи су супер! :)   
    Upravo me je pozvao dugogodisnji klijent, Jevrejin (ortodoksni) da mi cestita srecan Vidovdan I to na srpskom! I tako svake godine, za sve vazne praznike! Svaki put se iznenadim, sve mislim zaboravice, medjutim kaze da upisuje u svoj calendar svake godine…. dakle - car! 
  15. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на obi-wan у Људи су супер! :)   
  16. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на Чунга Лунга у Јован Јовановић Змај   
    СРПКИЊАМА ПРЕД ВИДОВДАН
    (1889.)

    Ој, ви наша лепша поло,
    Ви, украсе наше леје -
    Српске мајке, српске љубе,
    Српске кћери, српске сеје.

    Да ви знате своју снагу,
    Ка' што знате наше јаде
    Сатрле би чаролијски
    Нашег срама накараде.

    Ој, ви наша боља поло,
    Мекша срца, више душе,
    Да ви знате шта имате,
    Какву надмоћ и оруже.

    Из пехара наших дана
    Просуле би капи горке -
    И странце би задивле,
    Наше драге чудотворке.

    Шта? Зар не би мого створит'
    Ваше свести узлет јачи
    Да у мушком нашем глибу
    Све се махом преиначи!

    Ил' да викне једна, прва,
    А за њоме све остале:
    "Отреси се старе клетве!
    Залуто си, Србе брале!"

    Или да се загрлите
    Ка' што с' грли цвет у венцу,
    Па ви прве да скочите
    Раваници ил' Крушевцу.

    И оданде да затруби -
    Јест', цветови да затрубе:
    "Сложне су вам мајке, кћерке,
    Сложне су вам сеје, љубе.

    И ево нас, ту стојимо
    На бедему српске свести -
    И овамо не сме прићи
    Ко се слогом не причести.

    Ми Косово разумемо -
    И људима грме жене:
    "Не примамо к себи Србе
    Завађене, разбијене!"

    (...)

    Можда ми је песма санак;
    Па и санак, ево, нате;
    Ви, србињска лепша поло,
    Ви, што дивску моћ имате
    - Ако снагу своју знате.

     
  17. Тужан
    Lulaby је реаговао/ла на "Tamo daleko" у Вести са Косова и Метохије   
    Ne radi se samo o brasnu, iako je brasno osnovna stvar u domacinstvu; to je I simbolika I konkretno stanje u isto vreme, jer svet treba da zna do koje mere su ugrozena prava I zivoti nasih na KiM! Znaci nije problem kupiti brasno od drugih proizvodjaca, ali cinjenica da im je sve, ukljucujuci I LEKOVE, zabranjeno kako bi se sto pre odselili - to je ta cuvena igra nerava, koju nasi postojano podnese decenijama! Najvecu podrsku bismo morali SADA da im pruzimo!
    Iz tih novina sto si postavila, sigurno si videla I ovo:
    Постоји, упозорава се, опасност да ће им бити испостављене енормне казне за порез и остале дажбине, што би их приморало да распродају имовину, а тиме и да се селе са севера.
    Петровић додаје да постоји опасност да се на мети инспекција нађу и апотеке.
    Стање, према изворима „Политике“, компликује и то што косовски полицајци не дозвољавају људима који иду у набавку у централној Србији да пренесу ни пет килограма основних животних потрепштина, због чега су Срби, како наводи, принуђени да крију лекове, како и они не би били одузети.
  18. Свиђа ми се
    Lulaby је реаговао/ла на Zoran Đurović у Raskol se zahuktava   
    Виктор Иго: Мизерабили 
  19. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на The Godfather у Raskol se zahuktava   
    @Zoran Đurović  oplakah ???
  20. Свиђа ми се
    Lulaby је реаговао/ла на Вукашин у Raskol se zahuktava   
    A vi ste naivna uchiteljica 
  21. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на Милан Ракић у ZDRAVO, BIJELJINSKI GIMNAZIJALCI: Srednjoškolski pjesnik svojim drugovima herojima   
    Inače, autor je đak bijeljinskog gimnazijuma i ima 16 leta. 
  22. Свиђа ми се
    Lulaby је реаговао/ла на Аристарх у Шта ЈА тренутно слушам...   
  23. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на Милан Ракић у ZDRAVO, BIJELJINSKI GIMNAZIJALCI: Srednjoškolski pjesnik svojim drugovima herojima   
    Zdravo, Derviše! Odavno se nismo videli, druže i kolega. Ti si mi posebno drag. Posle toliko godina, čak sedamdeset i devet, mora da ti nedostaje idila gimnazijskog školovanja. Siguran sam da žališ za hodnicima za koje te veže toliko uspomena, za jaranima iz klupe i sjajnim kolegama iz literarne družine, za dugim šetnjama od škole do kuće i večernjim satima presedenim u parku ... a tek za mirisnom kosom onih maturantkinja! I onom D.M. kojoj si posvećivao pesme, kakav li je samo ona dragulj bila! Šta je na kraju bilo sa vama? Pričaj! Eh, Derviše, šteta, i ja kažem ... klinka, pusti je. Ali ipak: ne možeš pojmiti kakvo je to vreme bilo. Za pisanje poezije kao stvoreno! Ljubavne i ... znam, znam. Ne kažem da je bilo lako. Zar ti misliš da se išta danas promenilo, molim te? Taj profesor Rakić, profesor onaj, đak ovaj ... provincija smo mi ovde, provincija i ništa drugo! Pričaj, šta ima novo kod tebe?

    Moram ti se pohvaliti: izdao sam zbirku pesama. Zove se "Pogledi s mosta". Sada kad pogledam, nisam nešto zadovoljan, moglo je sve to bolje: ipak su to pesme iz osnove škole! Ma, da! A ti, prvi naš pesniče? Hajde, bolan, ne budi skroman, nije to mala stvar: zamisli, u nekoj monografiji povodom recimo stotinu godina gimnazije, da piše: Derviš Pašić, prvi gimnazijalac - autor zbirke pesama. Baš ovde - ne kažem, jesmo mi provincija - ali opet, zamisli: Derviš Pašić, "Snopovi duše". Kako ti to lepo pristaje! Nikako da prežalim taj dragoceni rukopis ... Šta, zar nisi čuo?
    Eh, moj dobri Derviše, šta da ti kažem ... proklet smo mi narod, i ova zemlja sa nama. Izgubljena je u ratu ... ne, ne u tom ratu u kojem si ti izgubio svoj mladi život, 28. januara četres-pete, boreći se kao komesar 16. muslimanske brigade, tamo negde između Drinjače i Nove Kasabe, u nekoj četničkoj zasedi. Četrdeset godina kasnije, opet isti šljam, i ovde i tamo. Hajde, ne birni, sada si heroj! Ima još momaka i devojaka koji pišu poeziju ...

    Narodni heroj Mirko Filipović (FOTO: Wikipedia)
    Zdravo, zdravo ... Filipoviću, to si ti? E, da mi je neko pričao, ne bih verovao! Deluješ mator, ali si i dalje legenda! Opet tu nešto glumataš, još iz omladinskih dana navikao da šefuje mlađima od sebe. Pa je l' to komunizam? Neka, ako, sada si narodni heroj. Pazi, nije to zajebancija. Jesi čuo, vratili ti bistu u park! I tamo fino piše: Mirko Filipović, narodi heroj. Među Fadilom, Hamzom i Roćkom. Kakvo društvo ... Nedostaju li tebi oni tvoji? Ni ti, vidim, nisi svestan u kakvu si generaciju išao. Gavrić, Veselin, znaš ga ... i on je isto narodi heroj! A ne, njegova je bista na Ledincima, kad kreneš ka Račanskoj, sa leve strane od katoličke. Taj trg sada krasi park, odlična ćevabdžinica i veliki kružni tok. Zove se, verovao ili ne, Draže Mihailovića! Šokiran si? Šta si zinuo? Sad su svuda, isti oni! One bradonje što su te tog maja, četres ... a, četvrta je bila? ... Da, kako ne bih znao ... četres-četvrte uhvatile i predale Nemcima, a ovi te u Brčkom odrali od mučenja. A naš Mirko nikoga da oda! Zato si i streljan, posle par meseci, u Drenovcima, preko Save.
    Zdravo, mlade dame! Radojka, Herta ... godište sedamnaesto? Kako izgledate, nema vam ravnih. Svi se momci skupili oko vas, a samo da znaju kakve su to junakinje i buntovnice! De, dosta ... Radojka, kako je na Filozofskom, godi li ti Beograd? Molim, ti se vratila u Bijeljinu? Kao omladinka, poslali te? Čak do Sarajeva? Bez reči sam. I posle kažu, žene su za sanitet. Ko zna šta bi bilo da te ustaše nisu uhapsile septembra četres-prve i poslale u zatvor. Prebili ti i noge i ruke, pa te streljali na Vracama. Zato će te sledeće generacije gimnazijalaca zvati narodnom heroinom! Jedna škola u Bijeljini nosila je tvoje ime. Kažem, nosila. Posle su ti i bistu obezglavili, prokletnici. Sada je vraćena.
    A ti Herta, kako provodiš dane? Sigurno bezbrižno, jer tvoj muž beše Svetolik Gospić, veliki partizan! Čuvaju li te njegovi, u Crnjelovu, dok je on u šumi? Verujem da jesu, draga Herta, dok i tebe u julu prvog leta kad je buknuo ustanak, nisu otkrile ustaše i poslale u Jasenovac gde su te zaklali. Do devedeset druge jedna mala ulica u Bijeljini nosila je tvoje ime. Sada je više nema. Znam, ne brini, svima isto govorim ...

    Biste narodnih heroja u Bijeljini (FOTO: Bijeljina.live)
    Zdravo, bijeljinski gimnazijalci! Zdravo: Derviše, Mirko, Veseline, Herta, Radojka, Atifa, Đorđe, Envere, Vlado, Nijaze, Vukašine, Srbo, Jozefe, Fadile, Đoko, Ešefe, Sonja, Emine, Jutida. Zdravo, drugi Đoko i treći Mirko! Pozdrav za obojicu mojih imenjaka, Vojislava! Dobar dan i Vama, profesore Uglješa; poštovanje, profesore Crnjek. Profesore Lopčiću, Vaši im rukopisi pretekoše! Profesorice Zoro, zašto li nam Vas uzeše? Profesore Mačkiću, naučili ste nas etici dok ste pred mitraljeskim cevima fašističkim u Kragujevcu vikali: ,,Ja sam Srbin, a ne Hrvat iz Bosne!", bivajući čovek pre svega. Profesorice Malc i profesore Petroviću, vas je neko od vaših đaka već osvetio. Zdravo, još jednom, svima! Zdravo, dvesta šesnaestoro vas!
    Pozdravljam vas sa poštovanjem, jer vidim da nema ko drugi. Vi niste imali svoju Desanku Maksimović, ali krvavu bajku ste imali. Vi niste imali svog Ivana Gorana Kovačića, a krv vam beše i svetlo i tama. Vi niste imali svog Branka Ćopića, a svi ste kao orlovi rano poleteli. Gimnazijalci i gimnazijalke, profesori i profesorke: vaši vanvremenski đaci i drugovi nisu vas zaboravili. Barem ja nisam: iako vas nikada nisam ni poznavao, osećam se kao da jesam. Kako? Ja vas vidim ovde, jasno i postojano: kao što je Filip Višnjić, po kome naša gimnazija nosi ime, slepih očiju video velike istorijske događaje. Vidim vas na njenim hodnicima i njenom dvorištu, iako je ona sada u novoj zgradi i na novom mestu, iza zavesa vitkih drvoreda u Račanskoj ulici. Drvoreda zelenih krošnji i snažnih stabala, izniklih iz znoja brigada novih naraštaja, u slobodi.

    Razglednica s motivom bijeljinske gimnazije (ILUSTRACIJA: Preporod)
    I tu vas vidim, bijeljinski gimnazijalci! Vidim vaše snažne mišice i ljupka lica na zracima letnjeg sunca koje se probija kroz lišće. Leto je, vrelo ravničarsko leto, baš onakvo leto kao kada ste, sa zvukom poslednjeg zvona, umesto u parkove i na drinske plaže otišli među puške i bajonete. Kada, poput Principove, vaše sene prođu hodnicima kojim gaze nove generacije, postoji opasnost da će videti balavce koji na navijačkim majicama nose simbole pod kojima ste mučeni, vešani i klani. Postoji strepnja da će vaši duhovi šunjajući se po ključaonicama čuti govore onih profesora, apologeta vaših ubica, branitelja četništva i nedićevstva.
    Ali vam zato ja, u ime svih onih koji i dalje veruju u vaše ideale, kažem: kada sledećih godina u ovo letnje doba zazvoni poslednje zvono i uz ciku i lom gomila mladih pohrli ka vratima škole da se izgubi na užeglim ulicama, pod ceradama kafića i tuševima bazena; kada u večernjim satima na klupama pored opštine svaki deran bude odmeravao svoju Anu, Mariju i Ajlu - za vas, bijeljinski gimnazijalci, za sve vas, baš kao što je veliki Izet Sarajlić pevao, jer kako je pevao kao da je baš o vama pevao: večeras ćemo za vas voljeti!
    Vojislav DURMANOVIĆ

  24. Радостан
    Lulaby је реаговао/ла на Bokisd у Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    Ma, bre Vukasine nije e.Maksim pisao nekim andjelskim jezikom pa da se ne moze ukopcati sustina i kontekst i poruka koja postoji u njegovom tekstu, nego sto da ne kazemo da je nesto okey ako bilo koji covek napise nesto dobro i lepo o bilo cemu, bez obzira da li se slazemo sa njim oko nekih stvari,....  znamo za tu neslavnu epizodu koju je imao e.Maksim sa fanarom i nismo zaboravili i pazicemo sta pise i radi na tom polju ali on je episkop nase crkve i treba da imamo odredjeno postovanje i uvazavanje prema njemu narocito ako pise i zalaze se za hriscansku i pravoslavnu veru, to je ljudski i normalno. Meni se svidja tekst e.Maksima ali smatram, po meni, nije to sad to nesto sto je najizvrsnije sto postoji na ovu temu i kao da smatram da sad to moze da bude neki etalon za neko uzviseno razmisljanje .... (al sam rekao... )
    Sv.Teofil Aleksandrijski je proterao silom  monahe origeniste iz pustinja i bio ostar protivnik Origenizma, ali je rekao za Origena,.... Origenova djela nalikuju livadi na kojoj raste svakojako cvijeće. Ako na njoj nađem neki lijepi cvijet, ubrat ću ga; ali ako mi se čini da je nešto puno trnja, izbjegavat ću to kao što bih izbjegavao žalac....
    Znaci, trebamo postovati i druge i njihova misljenja ukoliko su po veri i ako imaju dobar kontekst i poruku, a hriscanstvo i njegova propoved medju kinezima je prica u ovom tekstu e.Maksima i sto je po meni okey ispricao neku svoju pricu u vezi toga.
  25. Волим
    Lulaby је реаговао/ла на Рапсоди у Mало шале на рачун форума(ша) (гифови, поскочице, пошалице, асоцијације)   
    Оно кад си умишљен и пун себе, па ти Бог  дарива пацкицу. 
×
×
  • Креирај ново...