Jump to content

Богољуб 1

Члан
  • Број садржаја

    153
  • На ЖРУ од

Posts posted by Богољуб 1


  1. "Док год будете одмарали тело, не очекујте ништа добро."

    "Не мислите да можете дозволити слободу мислима, осећањима, речима и покретима. Све је потребно држати на поводцу и контролирати се."

    "Немојте рећи: 'Не могу.' Те речи нису хришћанске. Хришћанске су речи: 'Све могу.' Али не сам од себе, него у Господу који нам моћ даје."

    "Ако је молитва исправна, све је исправно."

    "Суморан, одбојан живот није живот по Богу. Када је Спаситељ рекао онима који посте да се умију, намажу главу и почешљају се, мислио је да не буду суморни."

    Свети Теофан Затворник


  2. пре 2 часа, kopitar рече

    Se šališ...pa to su najveći " nacionalisti" koji će viješto prikazati svoj vjernički narod kao patnike i stradalnike a o drugima tz. neprijateljima neće spomenuti ništa dobro.

    Zato po pitanju mirotvorstva humanisti i razno razni borci za ljudska prava itd. preteći će ove u Kraljevstvo nebesko.

    Ма пусти, пусти... Без Божје помоћи, ко да ишта направи како ваља? А свако има своју службу. Смртно сам озбиљан. Тако, с неким људима долазим до идентичних закључака па видећемо...

    Непријатељ је један, само се вешто пресвлачи, лукав и упоран па мало преко својих палих ангела, мало преко страсти и идеологија разних. Наивни смо ми људи, пренаивни. И чим неко мисли да је "нешто", већ га онај зауздао, зајашио и води. Тако сабире и води људе у неке кланове да се тлаче међусобно... Само што није то тако очигледно.

    Воли своје поштуј туђе и мудро и полако према своме звању и равнању. Па кад крене симфонија... свако на своме месту, клир на своме, народ на своме, а Богородица са светитељима и ангелима на челу да сатире змији главу. Kао река људи, мирно у литијама са свећама  и уздањем у Бога...

    Нема шта да се прича ту више столећима, треба да се на томе ради.

    Амин, Боже дај!


  3. Мало умереније, за мој укус светлије, опуштеније, на ову тему...

    DRUŠTVENA PRIRODA ASKETSKOG ISIHAZMA – JA

    Tačno je da stav podvižnika prema hirovima ljudskog života izaziva različite konfliktne reakcije u psihi tehnički orijentisanih ljudi današnjice.

     Prije svega, savremeni ljudi koji neumorno osuđuju ovu odlučnu asketsku poziciju mogu biti potpuno začuđeni kada bi analizirali svoje vlastito društveno ponašanje. Jer, kao što nam psihologija govori, ukoliko se ljudi snažno bore protiv nečega, ako to uporno odbacuju, onda to ima veze sa njihovim sopstvenim unutrašnjim svijetom. Neprijateljstvo, kao opsesivna funkcija, potvrđuje čovjekovu povezanost za stvar koju napada. Dakle, što više neprijatno može da izgleda surova povučenost asketskog života u očima današnjeg čovjeka, to više odaje dublji odnos sa tom samoćom. To je dovoljno da se zapitate da li, kada ljudi osuđuju asketsku povučenost, oni zapravo osuđuju svoju vlastitu izolaciju, koju oni nesvjesno prikrivaju u najdubljim dubinama svog bića. Psihološka funkcija represije i projekcija podsvjesnih psihičkih problema može dovesti ljude u stanje da raščiste zbunjujuće situacije koje drže zatvorenim u sebi. 

     I dok spoljni tok psihe tehnički orijentisanih ljudi danas može biti centrifugalan, tj. ekstrovertan, podsvjesni dio njihove ličnosti pati od gomilanja potisnutih želja koje su centripetalne, tj. introvertne prirode. Stoga, kada su ljudi željni da osude surovost asketskog života, oni zapravo to „obrću“ sa podsvjesnim dijelom njihove ličnosti, svojim potisnutim sklonostima ka introverziji. S obzirom da oni to potiskuju, to znači da oni to mrze jer je to nametnuto ekstrovertnim naporom u današnjim društvenim običajima. Međutim, oni to i žele jer podsvjesno shvataju njegovu spasonosnu funkciju.

    U svakom slučaju, ko je utisnuo u ljudsku ličnost, kao ultimatum, ideju da je društvenost njena autentična i prirodna karakteristika? To jeste, naravno, istina da je spoljašnji sjaj modernog života duboko društvene prirode. Međutim, ko može garantovati za iskrenost te prirode?

    Neosporno tragični svakodnevni događaji modernog života lako daju obilje dokaza srceparajuće izolacije današnjih ljudi. Tehnološki napredak je proizveo društvenost koja je, zaista, „tehnička“ u smislu vještačke ili mehaničke, i koja, u mnogim slučajevima odlazi na ljudske emocije te nepopravljivo narušava međusobne odnose. Savremena neosjetljivost, ravnodušnost prema bližnjem, stopa kriminala, moralna umrtvljenost i mnoštvo drugih korozivnih elemenata u ljudskom životu snažno naglašavaju mizantropski aspekt moderne društvenosti. Dakle ako ljudi danas učine napor da prečiste svoje stanje zbunjenosti, onda se ispostavi da je to vježba u samospoznaji koja razotkriva lažne simbole i opšte varke naše „društvene“ društvenosti. Tehnički svjesni ljudi današnjice, iako su osudili asketsku usamljenost, podsvjesno traže zadovoljstvo koju takva izolacija donosi asketama. I iako se hvale o svojoj društvenoj svijesti, oni su neminovno više nego svjesni svoje tragične izolacije. To je razlog zašto danas, iako se čini da su društveni, oni u stvari „odstupaju daleko od ljudi“. Sukobi koje gaje u sebi ih primoravaju na antisocijalnu izolaciju. Tako su oni isuviše nezreli da razgovaraju sa asketom koji živi kao isihasta i nisu u poziciji da osude čvrstu odluku da se pobjegne od zle sudbine. Društvenost, u čije ime oni sude asketskim „ispadima“, je dakle izlaz iz izolacije koju, u isto vrijeme, oni traže.

    Sa druge strane, asketska izolacija ima autentično društveni sadržaj koji može da dosta nauči savremene ljude, ako oni žele da steknu znanja o svojim bližnjim. Asketski let iz turbulencije ljudskog postojanja je najdublji izraz hrišćanske društvenosti. Ovo je paradoksalna tvrdnja, ali je svakako istinita. Asketski „individualizam“ je iskustvo autentične posvećenosti ljubavi prema braći i sestrama. Ova asketska iracionalnost je shvaćena, u izvjesnoj mjeri, od strane onih koji znaju, čak ne preduboko, iskustvo „života u tišini“. Uistinu, asketa u pustinji, veliki ljubitelj tišine, savršeni je model brata.

    Ono što podvižnik u osnovi želi je, naravno, da osjeti božansku prisutnost. Njegov asketizam ima za cilj da pročisti njegovu dušu i njegove misli od svega onog što može da oteža ili osujeti taj njegov napor. Ljubav prema svom bližnjem, prema svom „bratu“, shvaćena je od strane askete kao dragocjen plod mističnog iskustva božanske strasti. Samo onda kada su njegovo srce i razum ispunjeni prisustvom i ljubavi prema Bogu, onda će on biti u stanju da voli svoga brata sa istinskim osjećanjima privrženosti pa čak i samopožrtvovanja. Ako je njegov glavni „zadatak“ iskustva zajednice sa Bogom poremećen ili otežan, asketa nije u stanju da ispuni svoju dužnost da voli svog bližnjeg, čak iako je upravo to stvar koju ljubav prema Bogu zahtijeva. Upravo zato, iako asketa nikada ne prestaje da izražava svoju bratsku ljubav prema svom bližnjem, kada u velikoj mjeri stiče svetost i vrline on je još otvoreniji u svom izražavanju bratske ljubavi i razumijevanja.

    Svakako je, međutim, neupitno iskustvo da „kadgod asketa dođe u susret sa svijetom, njegova duša se povlači“. Sa druge strane, „što se ljudi više povlače od razgovora sa drugima, veća se odvažnost pred Bogom razvila u njihovom umu“. Upravo je ovo iskustvo ono koje je vodič za ponašanje askete prema ljudskim nevoljama ili ljudskim odnosima a koje razumiju ljudi danas.

    Logična organizacija sekularnog duha stoga ne može razumjeti da čak, i u slučajevima gdje asketa izbjegava razgovor sa drugim ljudima, tu leži odgovor ljubavi i požrtvovanosti prema njima. Ako podvižnici izbjegavaju ljude „radi Boga“, a Bog je ljubav, onda svakako iskustvo prisustva Boga, kao neiscrpnog izvora istinske ljubavi, će omogućiti podvižnicima da vole svoje bližnje „božanskom ljubavi“.

    I, takođe, u slučaju bratske ljubavi mi susrećemo asketsku „iracionalnost“ i „kontradiktornost“ psihološkog i duhovnog obrasca ponašanja. Sveti Isak pita: „Da li želite steći ljubav svog bližnjeg, u skladu sa Božijom zapovijesti, u duši svojoj? Odvojite se od njega i onda će se plamen ljubavi razgorjeti u vama i on će obradovati u očima toga kao što bi to učinila anđeoska svjetlost“. Udaljavanje od svog bližnjeg njeguje ljubav kao što je jevanđeljska, u psihi askete. Ovdje imamo posla sa suštinskom suprotnošću koja počiva na najčvršćim temeljima psihološkog i duhovnog sklada koji su preduslov za istinsku društvenost. „Budi prijatelj svim ljudima ali budi sam u svom poimanju“. Podvižnik u pustinji mora voljeti sve ljude, dati im svoja osjećanja i svoje srce, a u isto vrijeme mora živjeti u izolaciji, bez koje se ne može sresti sa Bogom. „Budite učesnik u patnjama svih, budite svima stranac u tijelu.“
     

    Prevod sa engleskog D. Radulović
    08.12.2015.

    Izvor: http://pemptousia.com/2015/03/the-social-nature-of-ascetic-hesychasm/

    http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8509

     


  4. Hе улазим у расправу, не познајем детаљно хисторију. Оно што сам видео и на једној и на другој страни (и на трећој, ако говоримо и о Бошњацима), да  неретко има уопштавања и генерализација кроз усташтво или четништво и сл., што је крајност.

    Нисам хисторичар, a oвако неке ствари изгледају из неких од других перспектива; Краљевина СХС, II. светски рат, НДХ, четнички покрет, партизани, комунистички злочини (kомунисти, наравно да имају свој део одговорности)... Ко хоће критички да чита.

    Мој закључак је на крају.

    888855.png?cropId=0
    WWW.TPORTAL.HR

    Ove subote navršava se točno 100 godina od nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prve države Južnih Slavena za koju...

     

     

    Prosina%C4%8Dke-%C5%BErtve.jpg
    NAROD.HR

    Što je o krvavim događajima i pokolju u Zagrebu pisao dr. Rudolf Horvat?

     

     

    Atentat_u_Marseju.jpg
    NAROD.HR

    Kratki pregled od diktature do atentata u Marseillesu i Banovine Hrvatske

     

     

    %C4%8Cetnici.jpg
    NAROD.HR

    Tko su zločinci koje se časte u Srbiji, podižu spomenici u BiH i čije je djelovanje u porastu u Hrvatskoj?

     

     

     

     

    Мислим да је прва задаћа верника да се труде око мира, размене мишљења и аргумената на примерен и достојанствен начин. Да се крене од међусобних покајања, па макар и на неком начелном нивоу, а да се даље аргументи износе на професионалан и мирољубив начин. Треба само изаћи из екрана, новина и видети да људи сусрећу људе и да углавном и живе и функционишу нормално и с међусобним уважавањем. А тумачења и аргумената на овај или онај начин, увек ће бити.

    Друштвена свест је слојевита, постоји плурализам мишљења. То је реалност. Не може се гледати апсолутно црно и бело. Нисам ни за чије идеализације ни генерализације. А оно за што јесам, јест покајање. У неком трену хистoрије, доћи ће до тога да политичари у име народа, нација, изразе жаљење међусобно, затраже опроштење и да се настави с примереним поштовањем према жртвама, обележавати места страдања, с достојанством и у миру.

    Мислим да ће пpедставници вера, клир, направити први корак на том путу (како је и бивало до сад) и да ће то бити потицај и полититчарима и народима. Има људи који и тако размишљају, а нису "ни у чијем тору" у неком уско политичком смислу .А људи размењују информације из различитих извора и упоређују. Познајем људе који приступају критички, труде с бити непристрани, воле своје, поштују друге. А таквих није мало. Уверен сам заправо да је реч о већини. Уверен сам и да већина заправо воли своје, а да нема анимозитет према неком другом, и да се више медијcки ствара таква слика и "подгрејава" стална напетост, јер тако је лакше управљати људима, када их се најпре избаци из такта. То је опште правило које не зна за границе и нације.

    Мислим и да је већина реакција исхитрена, обрамбена реакција на макaр и најмањи поремећај равнотеже у таквим нездраво напетим односима. А тако се упада у зачарани круг...

    Ограђујем се од било чијега говора мржње у контексту односа међу верама и народима. A то се односи посебно на злонамерне коментаре појединих читатеља, форумаша, политичара и моћника... на било којем од портала или форума и сл.

    С моје стране метанија свим жртвама које су невино страдале и прогоњене, Србима, Хрватима, Бошњацима, Жидовима, Ромима...,

    муслиманима, римокатолицима, православнима и припадницима других вера и народа који су пострадали од радикалних етнофилетизама, нацизма, фашизма, комунизма... већих, моћнијих држава кроз хисторију, као и суровога капитализма, чија је улога у распиривању сукоба не увек тако очигледна.

    На жалост, налазимо се у фокусу једнога геостратешкога лонца, а ту најдебљи крај увек извуку и поднесу сасвим обични људи. Патња је патња. Људи су људи. Мени је сво време на уму мисао: "Само да рата не буде..."

    Метанија свима који су на било који начин 90-их година претрпели трауме у ратним страхотама, изгубили најближе, имовину. И њиховим породицама, о коме год да је реч.

    Мислим да млађе генерације мало трезвеније промишљају и о прошлостии о будућности и да ће имати своје начине разрешавања спорних питања, без високих напетости. Млади су више орјентисани на културна, научна достигнућа, а што је најважније кроз веру и поштовање другога. То је добро...


  5. Овај профил је фиктивни лик. Кроз алегорије, метафоре, приче и поуке, на томе профилу, не знам колико сте успели схватити, приказан је однос двају народа и њихових вера. Такође и однос комунизма према тим верама за време II. светскога рата и Југославије.

    Црвена нит биле су поуке Светих Отаца и побожност према Богородици Дјеви, породични живот... као простор и смер у којему би се могао тражити могући начин за разрешавање и надилажење међусобних конфликта, размирица и тешких терета прошлости. А управо на темама које су за просечнога човека на било који начин привлачне.

    Идеја је била да читајући неке приче свако заправо покуша ући у туђе ципеле, било да је реч о Србима, православцима, било Хрватима, римокатолицима. Да мало боље једни друге упознају и примете предрасуде, због којих као да никада једни другима та два народа неће бити довољно добри, да се не знам шта промени код једних или код других и да су Бог и вера често подређени предрасудама и да постоји искључивост.

    Да једни на друге гледају тако да и оно што је добро не желе видети као такво, а оно што је лоше, виде горим. Да није ријеч само о разликама у вери и нацији, него и о несамокритичности(ма).

    Кроз приче и метафоре уз понеке намерне случајне грешке, да своје слабости свако може препознати у причама с којима се могло поистоветити. Јер тако су замишљене, да не буду упирање прстом, него огледало у којему је свако могао освестити и видети неки део себе. Уједно да се може видети и да постоји добра воља друге стране да не гледа кроз призму разлика и антагонизама, него у светлу Васкрса, познавања другога, обзира и сл.

    Питање над којим се треба некада и замислити: Шта је зе мене или за нас довољно добро, било да смо ми, они, ви... с које год стране границе да се погледа?

    Ово не треба схватити као провокацију, него као покушај и потицај да свако себи постави питања на која ће сам одговорити себи на људском нивоу.

    Оваква порука, ако не буде избрисана, неће угрозити никога. Ако некога потакне на размишљање и молитве у Светлу Васрксења, за оне друге, ма о коме да је реч, од такве молитве може бити само добро. И то тако да се неке ствари из прошлости разрешавају и надилазе. Да будуће генерације једних или других, буду слободне од окова прошлости.

    Мир и свако добро


  6. Овај профил је фиктивни лик. Кроз алегорије, метафоре, приче и поуке, на томе профилу, не знам колико сте успели схватити, приказан је однос двају народа и њихових вера. Такође и однос комунизма према тим верама за време II. светскога рата и Југославије.

    Црвена нит биле су поуке Светих Отаца и побожност према Богородици Дјеви, породични живот... као простор и смер у којему би се могао тражити могући начин за разрешавање и надилажење међусобних конфликта, размирица и тешких терета прошлости. А управо на темама које су за просечнога човека на било који начин привлачне.

    Идеја је била да читајући неке приче свако заправо покуша ући у туђе ципеле, било да је реч о Србима, православцима, било Хрватима, римокатолицима. Да мало боље једни друге упознају и примете предрасуде, због којих као да никада једни другима та два народа неће бити довољно добри, да се не знам шта промени код једних или код других и да су Бог и вера често подређени предрасудама и да постоји искључивост.

    Да једни на друге гледају тако да и оно што је добро не желе видети као такво, а оно што је лоше, виде горим. Да није ријеч само о разликама у вери и нацији, него и о несамокритичности(ма).

    Кроз приче и метафоре уз понеке намерне случајне грешке, да своје слабости свако може препознати у причама с којима се могло поистоветити. Јер тако су замишљене, да не буду упирање прстом, него огледало у којему је свако могао освестити и видети неки део себе. Уједно да се може видети и да постоји добра воља друге стране да не гледа кроз призму разлика и антагонизама, него у светлу Васкрса, познавања другога, обзира и сл.

    Питање над којим се треба некада и замислити: Шта је зе мене или за нас довољно добро, било да смо ми, они, ви... с које год стране границе да се погледа?

    Ово не треба схватити као провокацију, него као покушај и потицај да свако себи постави питања на која ће сам одговорити себи на људском нивоу.

    Оваква порука, ако не буде избрисана, неће угрозити никога. Ако некога потакне на размишљање и молитве у Светлу Васрксења, за оне друге, ма о коме да је реч, од такве молитве може бити само добро. И то тако да се неке ствари из прошлости разрешавају и надилазе. Да будуће генерације једних или других, буду слободне од окова прошлости.

    Мир и свако добро


  7. Овај профил је фиктивни лик. Кроз алегорије, метафоре, приче и поуке, на томе профилу, не знам колико сте успели схватити, приказан је однос двају народа и њихових вера. Такође и однос комунизма према тим верама за време II. светскога рата и Југославије.

    Црвена нит биле су поуке Светих Отаца и побожност према Богородици Дјеви, породични живот... као простор и смер у којему би се могао тражити могући начин за разрешавање и надилажење међусобних конфликта, размирица и тешких терета прошлости. А управо на темама које су за просечнога човека на било који начин привлачне.

    Идеја је била да читајући неке приче свако заправо покуша ући у туђе ципеле, било да је реч о Србима, православцима, било Хрватима, римокатолицима. Да мало боље једни друге упознају и примете предрасуде, због којих као да никада једни другима та два народа неће бити довољно добри, да се не знам шта промени код једних или код других и да су Бог и вера често подређени предрасудама и да постоји искључивост.

    Да једни на друге гледају тако да и оно што је добро не желе видети као такво, а оно што је лоше, виде горим. Да није ријеч само о разликама у вери и нацији, него и о несамокритичности(ма).

    Кроз приче и метафоре уз понеке намерне случајне грешке, да своје слабости свако може препознати у причама с којима се могло поистоветити. Јер тако су замишљене, да не буду упирање прстом, него огледало у којему је свако могао освестити и видети неки део себе. Уједно да се може видети и да постоји добра воља друге стране да не гледа кроз призму разлика и антагонизама, него у светлу Васкрса, познавања другога, обзира и сл.

    Питање над којим се треба некада и замислити: Шта је зе мене или за нас довољно добро, било да смо ми, они, ви... с које год стране границе да се погледа?

    Ово не треба схватити као провокацију, него као покушај и потицај да свако себи постави питања на која ће сам одговорити себи на људском нивоу.

    Оваква порука, ако не буде избрисана, неће угрозити никога. Ако некога потакне на размишљање и молитве у Светлу Васрксења, за оне друге, ма о коме да је реч, од такве молитве може бити само добро. И то тако да се неке ствари из прошлости разрешавају и надилазе. Да будуће генерације једних или других, буду слободне од окова прошлости.

    Мир и свако добро


  8. Овај профил је фиктивни лик. Кроз алегорије, метафоре, приче и поуке, на томе профилу, не знам колико сте успели схватити, приказан је однос двају народа и њихових вера. Такође и однос комунизма према тим верама за време II. светскога рата и Југославије.

    Црвена нит биле су поуке Светих Отаца и побожност према Богородици Дјеви, породични живот... као простор и смер у којему би се могао тражити могући начин за разрешавање и надилажење међусобних конфликта, размирица и тешких терета прошлости. А управо на темама које су за просечнога човека на било који начин привлачне.

    Идеја је била да читајући неке приче свако заправо покуша ући у туђе ципеле, било да је реч о Србима, православцима, било Хрватима, римокатолицима. Да мало боље једни друге упознају и примете предрасуде, због којих као да никада једни другима та два народа неће бити довољно добри, да се не знам шта промени код једних или код других и да су Бог и вера често подређени предрасудама и да постоји искључивост.

    Да једни на друге гледају тако да и оно што је добро не желе видети као такво, а оно што је лоше, виде горим. Да није ријеч само о разликама у вери и нацији, него и о несамокритичности(ма).

    Кроз приче и метафоре уз понеке намерне случајне грешке, да своје слабости свако може препознати у причама с којима се могло поистоветити. Јер тако су замишљене, да не буду упирање прстом, него огледало у којему је свако могао освестити и видети неки део себе. Уједно да се може видети и да постоји добра воља друге стране да не гледа кроз призму разлика и антагонизама, него у светлу Васкрса, познавања другога, обзира и сл.

    Питање над којим се треба некада и замислити: Шта је зе мене или за нас довољно добро, било да смо ми, они, ви... с које год стране границе да се погледа?

    Ово не треба схватити као провокацију, него као покушај и потицај да свако себи постави питања на која ће сам одговорити себи на људском нивоу.

    Оваква порука, ако не буде избрисана, неће угрозити никога. Ако некога потакне на размишљање и молитве у Светлу Васрксења, за оне друге, ма о коме да је реч, од такве молитве може бити само добро. И то тако да се неке ствари из прошлости разрешавају и надилазе. Да будуће генерације једних или других, буду слободне од окова прошлости.

    Мир и свако добро


  9. Трудио сам се стварно бирати речи. А ове теме што се тиче исто тако. Овде да се оградим од било чијих шала на овој теми на било чији рачун. Кад сам рекао добар хумор, мислио сам на неке свакодневне животне ситуације које се уопште спомињуу на разним темама. А теме у вези нације, вјере, рата и сл... ту нисам за никакву шалу. Озбиљне су то ствари и теме и треба одвагнути речи о коме год да је реч. јер начин је такође битан. 

    Препирања на веома ружан... ваља се чувати. Овако је закључио Владимир Бурсаћ у тексту (на страници о Јадовном) у којему се осврнуо на текстовe неких аутора на црквенохисторијске теме:

    "Истина је једна, необорива, она не хаје за људским жељама и потребама. Истина не зависи од тврдњи, већ од доказа. Поједини аутори текстова, покушавају да у одређеном тексту пронађу једну грешку и потом цијели текст, на основу тога прогласе неточним, “фалсифицираним“ или “митским“. Ако досљедно примјењују такво правило, морају бити спремни да се такво правило примијени и на текстове које они пишу. Много је одговорније да се прије објављивања текста, провјере докази који се износе.

    Ово је важно због двије ствари. Прва је што нема чистилишта, већ се због гријеха директно иде на испаштање истих. Друга је што се људи који читају текстове на тај начин могу информирати, одгајати и учити о повијести, умјесто да се препиру и вријеђају на веома ружан начин.“


  10. Некa се нађе, при руци, линк о православној породици.

    Православна породица.

    Од виртуалног ка стварном. Без емотикона и прилагођавања стварности нашим паралелним свемирима.


  11. пре 23 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Хвала ти, Брак се систематски и глобално напада (...)

    Наши хероји и мученици за 21 вјек су свети Брачници.

    Ово ме је подсетило на још нешто... Некa се нађе, при руци, линк о православној породици.

    Православна породица.

    Од виртуалног ка стварном.


  12. Пренебрегавање се не односи на @Hadzi Vladimir Petrovic . У вези неких унутар Црквених тема, које не разумем, на то сам мислио. За то сам недорастао.

    А сад сам помешао ову и ону тему, али свеједно, треба кренути одавле тамо па, испочетка... :))


  13. пре 9 минута, Богољуб 1 рече

    Први пут га слушам, суштина у вези аскетике и тема коју излаже ми је у реду. Ове неке ствари изван теме о којој реч, не разумем па пренебрегавам. 

    Од теме с које се кренуло, ја сам био кренуо оштро, па сам ублажавао, а од овога изнутра можда опет треба кренути према вањском па поново неке ствари промислити, према оном првом, јер сада је мало зрелија ситуација. 

    Да се унутрашње, примени на плотско, у смислу чувања своје и туђе душе од духа овога света и банализовања и излагања тела на неки "популарни", трговачки начин. На жалост, чедноcт је постала погрдан појам... Али нисам се сетио на почетку некада рећи то на овај начин... :) није клима била зрела. (Ово говорим уопштено, не лично.)

    Али то је моје виђење смисла оне теме...

    Које теме?... Па ове овде... теме. За читање испочетка, сазрело је време...  :citac:

    Идем и ја да читам и да себе исправљам, јер досадих... себи  :)


  14. Први пут га слушам, суштина у вези аскетике и тема коју излаже ми је у реду. Ове неке ствари изван теме о којој реч, не разумем па пренебрегавам. 

    Од теме с које се кренуло, ја сам био кренуо оштро, па сам ублажавао, а од овога изнутра можда опет треба кренути према вањском па поново неке ствари промислити, према оном првом, јер сада је мало зрелија ситуација. 

    Да се унутрашње, примени на плотско, у смислу чувања своје и туђе душе од духа овога света и банализовања и излагања тела на неки "популарни", трговачки начин. На жалост, чедноcт је постао погрдан појам... Али нисам се сетио на почетку некада рећи то на овај начин... :) није клима била зрела. (Ово говорим уопштено, не лично.)

    Али то је моје виђење смисла оне теме...


  15. пре 1 сат, Иван ♪♫ рече

    I ja sam bludnik, i ne možete mi ništa 

     0509_music  Иначе, схватам тај појам у смислу и руху удаљавања од несебичнога гледања према Господу, тј. браћи. А да би реч рекао било коме... као да ја онда нисам блудник. C обзиром да je борба с егом, који је упоран и тврдоглав :starece: беспоштеднa, једино крст побеђује.

    А и тема се развила... Неке захтевније перспективе тек почињем сагледавати. Oд сваког научио понешто.

    :sunce:  


  16. Да будем искрен, нисам тако разумео када сте споменули о нападима на брак, да ће ићи у том смеру.

    У неком мом концепту мисли, као целини, споменуо сам између осталога Песму над песмама, у контексту ове теме, јер ми у томе има нечега младаначког, једноставног и ведрог.

    :sunce:

    А има и других алегорија па се може промишљати и кроз пријатељство.

    Онда сам споменуо и крст као исказивање љубави, према Христовом примеру, према онима које волимо, кроз жртву. Полагање живота на крсту за пријатеље, браћу, и као уздарје за Његову жртвену љубав. У том смсилу сам неке паралеле повукао... 


  17. пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Хвала ти, Брак се систематски и глобално напада и можда га је теже остварити него монаштво, гледао сам интервиу са монахињом мислим из Пећи: " кад је то све тако са браком, идем ја у манастир". Огромна је пропаганда против Брака, а кад си без породице или растурене породице - слаб си и политички.

    Кажем ти кад би причешћу прилазили како прилазимо тјелесним односима: без благослова заједнице, да се напијемо, у разним вјерама... трпили би казну? Какву,  управо такву и трпимо због тјелесних сагрешења, још ако живиш са неким а ниси ни искрен - не можеш да му се исповједиш. Па како да будеш сретан?

    Мислим такође да то мјењање партнера отежава, али не онемогућује људе да се по вољи Божијој тјелесно сједињу.

    Има и читав политички контекст, нису то случајне појаве....

    Гдје се повећава опасност повећава са и благодат и сви се ми много радујемо када се људи нађу.

    Наши хероји и мученици за 21 вјек су свети Брачници.

    Овај коментар је јако важан. Брак и породични живот се систематски нападају  и обезвређују су вредности породичнога живота, рађања деце... кроз либерализам и потрошачки начин гледања на живот већ најмање 70 година. А то би могла бити целовита и засебна тема. "Има и читав политички контекст, нису то случајне појаве...." како велите. Наравно и на оном дубљем нивоу од политичког (линк на један текст:

    marina-grabbing-a-demon-by-the-horns.jpg
    ORTHODOXHR.WORDPRESS.COM

    Sveta Crkva danas slavi spomen na praoce - Svete koji su živjeli prije dolaska Krista Spasitelja u svijet, u vrijeme Starog Zavjeta...
    • Брак и монаштво...

    Код светога Павла пише да муж и жена јесу у односу у којему су оконолсти захтевније у неком смислу, него код монаха.

    Мислим да није добро успоређивати брак и монаштво на начин како то некада бива: шта је боље, или лакше. Нешто ћу о томе на крају.

    Различити су путеви. Сваки према својим животним околностима и призиву остварује оно на што Христос призива. Код светитеља Илариона (Троицкога) има о томе "јединству идеала Христовог". Tумачи да Христос није призвао монахе на један идеал, а брачнике на други, него све "да буду савршени". Он говори о јединству идеала Христовог. Побеђивање себе и усавршавање у љубави. Монаси кроз Христа, љубав према братији и мирјанима, а брачници кроз Христа да се нађу и налазе и расту у Христу кроз брачни, породични живот.

    У том смислу сам нешто и коментирао па се може гледати на верност, брачну, монашку... као верност идеалу који је Христос поставио и по Две највеће заповеди.

    :!:  Занимљиво ми је била мисао архимандрита Јована Крестјанкина. На питање  једнога човека, којим путем да крене, како да расуди: брак или монаштво, oн му је одговорио, парафразирам, да размишља тако да донесе одлуку - на којем ће крсту раширити руке...    

    O тој реченици, може да се размишља мало другачије него у смислу шта је боље? A и на тему јединства идеала Христовог... Оно што Христос чини љубећи Цркву, љубећи своје "до краја". Тако као да се мало боље разуме брачни живот кроз монашки и монашки кроз брачни... или и неки безбрачни, као код нпр. Александрa Пападиамантисa и сл.


  18. пре 2 часа, Ćiriličar рече

    Е не може тако Теофиле. Бисери се не бацају пред свиње...то знамо. "Опрости" ти тражи од некога кога повредиш, а мене (видиш, брате, из прилошеног многоглаголања ми) да нисам повређен.

    Него опрости ти!

    Јербо сам те, несвесно и нежељено, али непжљиво повредио.

    Видим ја да си ти мека и фина душа, а ја груб...стога баш опрости. Ето, имасмо на једној теми тамо о осуђивању (а нема осуђивања без расуђивања, погрешног), те ја написах тамо оде како треба грехе осуђивати. Не људе, грехе. Контрирао сам сентименталности. Критиковао олако виђење у свему лепог. Ето ја се нашалих...па сам се понадао да ћеш видети лепо - али бих непажљив и ружно те повредих. Гледаћемо да се не понови.

    Ма.. не брини ништа. Нема никакве увреде ни замерке. Нисам сентименталац,. Ако нешто и каже човек, Богу хвала, треба промислити, уважавати добронамерну критику и супер.

    А чуј... видео сам ја и лепо и твоју шалу, кратку и сажету. Можда ти као теолог можеш себе приуштити то као колега према колегама. Ко ће сада из моје позиције објаснити неке аспекте уклапања у нову средину, што за мене форум јест био у многочему. А можда сам морао и "двоструко" више да пазим на неке ствари, да не саблазним и не повредим никога.

    А у неким стварима покушавам да се прилагодим, да видим из перспективе другога јер видим да ми тога увек фали. 

    Форум је брз. И ако комуникација иде са два или три човека, а свака има неку своју емоцију према сваком том контексту, не може човек ни функциониcати одмах на команду, ово угаси, ово не учитај, ово не пренеси у разговор с трећим... Неко мало притисне, неко попушта, неко разговара као у 4 ока на кафи, опуштено и сл. А у један мах ти све то буде на екрaну и у глави.  :)

    Мало било незгодно, пазио да не газим некога по прстима, да не претерам, а онда се тако оде и у супротном смеру. Ем гордост и друге бољетице. :buba:

    Што велиш за  одвајање човека од некога поступка... грешник - грех. У расту до мере пунине Христове то и јест једна од главних задаћа. А у примени теоријe, увек негде мој брод пушта по том питању... ту нема шта да се улепшава. Расуђивање... гордост...

    Jедна од димензија доживљаја форума за мене је била и лепота личности и карактера другога човека, онолико колико сам успевао да доживим. Могао бих списак написати форумаша чије коментаре сам читао (нечију шутњу) или с којима сам комуницирао до сад. Или да приметим да некога нема неко време па га видиш, да је на другом крају света (у Америци итд.). И баш сам уживао у тој лепоти карактера и личности и у њиховој разноврсности. Без обзира је ли то неко православан, у Србији или свету, или инославан... негде у Чешкој или Хрватској.

    Како не читамо само ти и ја тему, а одвлачимо овако од теме, па сам и зато мало кратио. Ионако мислим да немам чиме сада нешто допринети диксусији. Да стојим пред екраном некоме ко гледа филм, мислим... и не ометати је онда допринос за развој мисли о теологији. А право да ти велим и време пролети пребрзо...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...