Млађи Катон

Не волим много да пишем по форуму, више волим да посматрам са стране. Али, безобразно понашање је узрок мог налога. Најпре неколико речи о овом подухвату оца Зорана @Zoran Đurović. Човек је изнео опсежну и дубоку анализу једне теме о којој се учестало говори у црквеним круговима. То је урадио компетентно и ништа мање није било за очекивати од некога таквог образовања. Пажљиво сам све преслушао и могу да кажем да немам никаквих примедаба. Дакле, врло педантно и прецизно. Додао бих и да је јако лепо прилагођена за лаике, што поп Зоран ради са сваком озбиљном темом. Овде ћу да застанем, да не буде после да га много хвалим. Сада мало о коментарима које сам овде прочитао. Да разјасним одмах на почетку: говорим искључиво о анализи коју је отац Зоран изнео. Дакле, не интересује ме шта ви мислите о њему лично и да ли се слажете са чињеницама које износи. 1) Неумесно је овакав подухват осуђивати због његовог хумора. Овакав садржај треба баш и да буде прожет хумором. Будимо искрени, оцу Зорану овај хумор стоји тако да га без њега не могу замислити. 2) Подаци са којим долазите о некаквим открићима пакла испод земље су смешни. Не знам како људе није срамота да се на то позивају, када се наука, на десетинама места, наругала томе и, веома једноставно и јасно, оборила такве идеје. 3) Ни један једини коментар против Ђуровићевих ставова није компетентан. У њима се очитује неукост, али и погрешно схватање елементарних појмова (на пример, предања). Ако већ мислите да сте довољно компетентни за расправу, проверите следеће: 1) да ли сте сигурни да сте добро разумели шта је аутор хтео да каже; 2) да ли сте сигурни да је то што наводите као аргумент заиста аргумент; 3) да ли сте се бар потрудили да испоштујете основне правописне норме (на пример, ја не бих одговарао ни на један коментар написан такозваном ,,ошишаном латиницом", а у једном коментару сам видео да је корен ,,секс" латиницом написан са знаком ,,х"). Сачувајте пристојност тако што ћете се уздржати од суманутих коментара, а и достојанство тако што ћете пажљиво чути шта научник има да каже на тему којом се бави. Уз то иде и толеранција.

@slovoA Ух, добро. У праву си.

Ја бих рекао да је у нашој смртној природи.

@slovoA Да, постоји такво гледиште које заговараш. Ја се држим оног које је изнео владика Игнатије (Мидић) - ,,Проблем смрти у хришћанској онтологији".

Одговор мора бити мало обухватнији. Кренимо од исповести. Ако мислиш да понављамо свакодневне (ово ,,свакоднвне" читајте добронамерно), онда нисам сигуран да је концепт исповести јасан. Стога, препоручујем текст о исповести аутора @Zoran Đurović. Али, независно од схватања, а по савету отаца, наш је циљ да се уклањамо, трудимо да не понављамо. Дакле, непрестано покушавамо да и најситнији грех избегнемо. По савету чувеног старца Силуана, чак нам ни емоција није важна за покајање, већ је најбитније да не понављамо дело и да се трудимо да не понављамо. Има ту још један мали милион поучних прича и сл, али не бих више да дужим о томе. Уобичајеним гресима ћемо, најчешће, грешити и после причешћивања. Људи смо, пала природа, грешни смо, па нас грешно и привлачи. То је константа овог живота. Сада се опет враћамо на већ речено и закључујемо: на нама је да се боримо да не поновимо! Остало препуштамо Господу, јер не смемо ни маловерни да будемо.

Није ми јасно шта је оправдано. Чекам да одговориш.

Шта је тачно било потпуно оправдано? Нисам сигуран да сам те добро разумео, а молим Бога да нисам.

Ово су само два стиха, схватите да има нешто и пре тога и после тога. Дакле, прочитајте посланицу у целини и погледајте због чега ју је Павле писао. Сигурно то није радио да убије време. Шта значи ово "не разликујући тела Господњегас само за себе?! О томе причам. Читајте све и тако тумачите. Некад погледајте и упоредне преводе. Не мора, ваљда, све да буде сажвакано, него треба мало размишљања, добрих питања, полемике... Тако се иде до одговора који су ваљани. Тако су и Оци радили! Намерно нећу говорити о ширем контексту, већ вас све позивам да мало и сами тражите. Ем ће вам бити милије, ем ћете и одговоре добити.

Да не цитирам питања појединачно, одговорићу по пасусима. Прво питање постављаш у контексту поређења са Литургијом и ту ћемо се одмах подсетити разграничења - Литургија је идентитет Цркве, сама Црква, центар нашег живота у њој, прожета непрекидним позивима на сједињење са Христом и познање Оца кроз то сједињење. Дакле, циљ је причестити се (учествовати, саучествовати). Можеш да нађеш Служебник у ПДФ формату и прочиташ све тектове у њему. Затим, ако их упоредиш са јутрењем и вечерњом службом, разлика ће ти бити јасна. Што се тиче питања о причешћивању на суд или осуду, упутићу те на неколико извора. Први је видео који је о. Угрин поставио, а у њему је тумачио те апостолске речи. Суштинска омашка је у њиховом стављању ван контекста. Други извор је књига Атанасија Јевтића О Цркви и Литургији. Такође, препоручујем и објашњења митрополита Порфирија о присуству на Литургији и причешћивању. Ако ти буде потребна помоћ око сналажења, јави се и послаћу линкове.

А зашто би био ту, ако строго догматски гледамо?

@Изида Последња ситуација коју си описала је и код мене доста честа. За разлику од тебе, не памтим баш пре колико година и колико пута сам некога срео, али утисак је исти - не могу мирно да прођем улицом. Али, то су људи касаблијског менталитета и, просто, воле тако да загледају друге, да их коментаришу и сл. Нема разлога за неки велики немир, али, заиста, није ни мало пријатно. У потпуности те разумем.

Све зависи од ситуације. Постоје ситуације када је човек слаб, јер се не противи насилнику, па то прикрива овим смиривањем ситуације. Исто тако може бити и слаб ако се разгневи, јер није то урадио у правој ситуацији или на прави начин. Дакле, одговор на ово питање треба обликовати од случаја до случаја.

С једне стране све ово ми звучи превише комично. Уозбиљим се кад схватим да људи у све ово заиста верују. И, невероватно, што је теорија нереалнија или глупља, то се на њу више људи лепи. Е, сада бих баш питао: а шта ако је то ваше ложење на све ове фантазије, заправо, део антихристовог плана да вас скрене са правих знакова времена? Уозбиљимо се већ једно, забога.

Не.

Има. Није настало на инцесту.