Jump to content

stevan911

Члан
  • Број садржаја

    118
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    stevan911 је реаговао/ла на JESSY у Шта је љубав? ( и други текстови ) - Архимандрит Андреј Конанос   
    Ljudi ne primećuju sadašnjost, žive u iluziji dok im život prolazi
     
    Mi neprestano negde žurimo, ne umemo da uživamo u životu koji nam je darovao Gospod. Neprestano se nalazimo u trci, stalno očekujemo nešto novo, nešto što će se razlikovati od onoga što imamo danas. Postavlja se pitanje: a kada ćemo se radovati današnjem danu? Kada ćemo uživati u njemu? Jer ono što je sada i ovde, u tvojim rukama, tako brzo nestaje. Vreme leti. Dok ovo govorim, vreme leti, prolazi. Sadašnjost nam neprestano klizi, mi stalno živimo u drugom vremenu – između prošlosti i budućnosti – i ne primećujemo sadašnjost.
    Sada nam sat pokazuje početak drugog časa, ali mi ne živimo u njemu već smo u sutrašnjem danu ili danu nakon njega, razmišljamo o onome što će se dogoditi za mesec dana, kakvi ćemo tada biti. Zagledamo u budućnost ali ne stvaralački i sa promišljanjem, već sa osećanjem zabrinutosti. Neprestano očekivanje nečega i razmišljanje o tome nas čini bolesnima i mi gubimo sposobnost da se radujemo.
    Na primer, sada radiš nešto što ti pruža zadovoljstvo, ali ubrzo i to će prestati da te raduje jer ćeš početi da razmišljaš o narednim obavezama, a zatim o narednim i tako u nedogled. Mi nikada ne živimo u sadašnjosti, ne živimo ovde i sada – a to i jeste jedino sigurno i bezbedno. To je ono što ti pripada, zahavljujući čemu možeš da se naslađuješ tim najvećim darom Božijim koji se zove život. I ipak, zabrinutost nas ne napušta, mi se klatimo između onoga što je bilo u prošlosti, sećanja, utisaka, događaja i onoga što teoretski može da se dogodi u budućnosti. Tako prolazi život, godine lete i mi se razboljevamo.
    Ne radujemo se, ne uživamo, imamo zabrinuta lica, nemirna srca, ne umemo da se osmehnemo, ne uspevamo da proniknemo u ono što se događa i da kažemo: „Slava Bogu!“
    Ne možemo da se zaustavimo. Strašno je kada pomislimo gde toliko žurimo: žurimo ka kraju svog života. Kao da se žurimo da što brže umremo.
    Ako umeš da živiš u onome što je sada, tada poimaš da je sada kod tebe sve dobro jer zapravo nemaš toliko mnogo problema kako ti predstavljaju tvoje fantazije. možemo da budemo takva čudovišna rana za Boga, vređamo Ga svojim postupcima, nanosimo Mu bol, da, bol, jer mi svojim životom kao da Mu neprestano govorimo: „Ja Tebi ne verujem! Ne verujem da Ti postojiš! Ne verujem da me Ti voliš! Ne verujem da ćeš mi Ti pomoći!“
    Mislite da se ovo ne odnosi na vas? Vi ćete mi reći: „Ali, oče, kako tako? Mi idemo u hram, molimo se, slušamo crkveni radio, kako može biti da mi ne verujemo?“ A ja vam dajem odgovor: „Može“. Zato što teoretski mi verujemo da Bog postoji, nešto znamo i govorimo o tome, ali ne doživljavamo veru kao poverenje. Poveriti sebe znači dati celog sebe bez straha, u potpunosti.
    Čovek koga su kao dete učili da pliva, seća se roditeljskih reči: „Ne brini se, opusti telo, držimo te, tu smo da ti pomognemo, diši mirno. Ako se budeš uplašio, uznemirio, potonućeš“. Tako i Gospod govori čoveku: „Opusti se, smiri se, prestani da strahuješ za sebe, poveri se Bogu i tada ćeš osetiti šta znači istinska vera, ne teoretska, već vera srca i iskustva“.
    (2018.g.)
  2. Волим
  3. Тужан
    stevan911 је реаговао/ла на Branka62 у Тема јасна из прве поруке   
  4. Свиђа ми се
    stevan911 је реаговао/ла на JESSY у ФЕНОМЕН ЈЕРОТИЋ: Тихи човек у бучној земљи   
    Ко нема стрпљења са нама када грешимо, не воли нас. Не воли нас ни онај ко нам не опрашта ни кад се кајемо за грехе. А најмање нас воли онај који се не радује нашој поправци."
  5. Волим
    stevan911 је реаговао/ла на JESSY у Архимандрит Рафаил Карелин - разне теме   
    "Једна девојка је путовала у Загорск, где су је старци научили Исусовој молитви, и онда се од тада увек трудила да има молитву у срцу и на уснама. Кроз неколико година се удала, али и усред световних брига и обавеза, није остављала Исусову молитву.
    Када се спремала да остане мајка, читала је молитву наглас да би је чуло њено, још нерођено дете, да би се дете у утроби молило заједно са њом. Након порођаја, када је успављивала бебу, изговарала је над њом Исусову молитву; тада је дете престајало да плаче и умиривало се на њеним рукама. У њеној соби било је неколико икона у светом углу, а на супротном зиду висиле су фотографије и слике.
    Она је почела да примећује да дете често усмерава свој поглед на једну страну – ка икони Христа, Који седи на престолу; дуго и пажљиво је гледало на тај образ, као да је распознавало давно познато и рођено. Понекад је израз дететовог лица био такав као да види некога у соби, да жели да говори о томе, али не може."
  6. Свиђа ми се
    stevan911 је реаговао/ла на JESSY у СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ   
    Пимен Велики је говорио: "Ми и наша браћа смо као две слике. Ако човек гледајући на себе налази недостатке, онда ће у своме брату видети савршенство. Ако пак сам себи изгледа савршен, онда ће поредећи брата са собом наћи да је он лош".
    Грех саблазни и осуђивања веома лако погубљује људе и зато је ђаволу толико омиљен, да се он не задовољава само подстицањем лукаве ревности у нашем срцу, ревности којој је туђ јеванђелски разум, подстицањем гордих помисли, које су увек сједињене са понижавањем и презирањем ближњег; али припрема и очигледне замке да би непажљиве уловио у саблазан и осуђивање. Авва Пимен је ре као: "У Писму стоји: Што видеше очи твоје, гoeopu (Прич. 25,8). Но, ја вам саветујем да не говорите чак ни о ономе што сте својим рукама опипали. Један брат је био преварен на тај начин: учинило му се да његов брат греши са женом. Дуго се борио са собом, да би коначно пришао, гурнуо их ногом, мислећи да су они, и рекао: 'Је ли вам доста, хоћете ли још дуго?' Испоставило се да су то били снопови пшенице. Зато сам вам и казао да не осуђујете чак и када својим рукама опипате".
    Грех осуђивања је толико противан Богу, да се Он гневи и од враћа чак и од самих угодника својих, када они себи дозволе осуђивање ближњег: Он одузима од њих Своју благодат, као што је очигледно из многобројних примера које су црквени писци сачували ради користи и поуке хришћанских нараштаја. Никаква праведност не даје право на осуђивање грешног брата, коме Господ веома лако може да подари истинску праведност, неупоредиво већу од оне за коју ми мислимо да је имамо. Ми и можемо да будемо праведни једино правдом Божијом; када пак осуђујемо ближњег, самим тим одбацујемо правду Божију и замењујемо је својом правдом, или правилније - болешћу фарисејства. Онај ко осуђује ближњег преузима на себе дужност Бога, Коме Једином припада суд над Његовим створењима, преузима дужност Христа, Који ће доћи у последњи дан да суди живима и мртвима.
  7. Волим
    stevan911 је реаговао/ла на JESSY у Живот и поуке старца Тадеја   
  8. Волим
    stevan911 је реаговао/ла на Иван Ц. у Велико сређивање сајта, нови изглед и опције!   
    Драги моји пријатељи,
    у жељи да ћемо се дуго дружити на нашим Поукама, одрадили смо најновије ажурирање сајта, нови изглед и опције!
    Од сада имате и светли и тамни мод, много боља прилагођавања и обавештења на сајту, нове фонтове и дизајн...
     
    Верујем да ће вам се све ово допасти.
     
    Ваш
     
    Иван
  9. Оплаках :))
    stevan911 је реаговао/ла на obi-wan у Тема јасна из прве поруке   
    https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1157031451364052&set=p.1157031451364052
  10. Радостан
    stevan911 је реаговао/ла на Вукашин у Шта је љубав? ( и други текстови ) - Архимандрит Андреј Конанос   
    Ево и једна радосна вест 
    Глумац Жерар Депардје крстио се у православном храму у Паризу
    WWW.RTV.RS Славни француски глумац и руски држављанин Жерар Депардје примио је крштење у православну веру у храму Светог Александра Невског у Паризу, објавио је Тасс.  
  11. Радостан
    stevan911 је реаговао/ла на Иван Ц. у Поуке и даље постоје... али под овим условима   
    Не знам да ли сте примерили, убацили смо нове стикере, тј емоџије  - Животије у акцији

  12. Волим
    stevan911 је реаговао/ла на Иван Ц. у Поуке и даље постоје... али под овим условима   
    Дакле, долазимо до оног другог, много важнијег дела, како и на који начин Поуке могу да постоје, бар док ја будем овде:
    1. Поуке су замишљене као мисионарски сајт. Дакле, место где ће неко, ко први пут дође, одмах моћи да пронађе неку значајну информацију о томе шта је Црква и зашто је битно да буде активан судеоник Свете Цркве. Самим тим, Поуке НИСУ политички сајт, нису ни црквено-политички. Зато од сада, свако ко на било који начин покуша да сврста Поуке на било коју политичку страну, да администрацију вређа и назива овим или оним именима каквим се ките одређене политичке опције, биће без упозорења удаљен са сајта, форумским мерама одобравањем порука, забраном писања на одређени период или бановањем за сва времена.
    2. Свестан сам чињенице да ми не можемо да пренебрегнемо чињеницу да су људи у Србији и у Цркви прилично подељени. То је сасвим јасно. Зато такве теме су потребне да постоје на форуму. Није решење све брисати и све одбацивати. Зато смо направили подфорум САМО ЗА ЧЛАНОВЕ , који желе да такве теме читају. Они ће морати да имају написаних бар 5 порука на јавном форуму, да би могли да проступе овом делу где се налазе теме и поруке које нису за јавни део јер лично сматрам да немају никакву мисионарску улогу, али разумем ту потребу да се о њима разговара. На њима ће се моћи разговарати на исти начин као на јавном делу, поштујући општи Правилник сајта Поуке.
    3. Поштовање различитих политичких, црквених и осталих мишљења је сасвим нормална и оправдана. То је негде и срж здравог разговора и дијалога. Но, свесни смо чињенице да се та линија лако пређе, јер многи не желе да поштују другог саговорника већ покушавају да наметну искључиво своје мишљење. Бојим се да су и таквима дани одбројани на Поукама. Неко ће рећи - па добро, ко ће остати? Остаће они којима је да овог сајта стало. Са њима ћу саградити потпуно нову заједницу и неће ми бити тешко. Биће ми чак и радост да то урадим, а поред свих својих огромних обавеза које имам сваког дана.
    Ако сам се о некога огрешио, којим случајем, а сигурно да јесам - може увек да ме конкатира на мој мејл urednik@pouke.org, са свим уважавањем у разговору. За нормалне људе којима је стало до овог места, увек постоји шанса.
    4. Долазимо до дела где треба да се заједно удружимо и помогнемо опстанак и одржавање сајта на дуже стазе. Молим вас, ви који не желите да помажете, који не желите да учествујете у раду сајта - немојте да се јављате везано за ово. Одморите. Ако не помажете - немојте одмагати.  За оне који желе да помогну, могу то да учине овде где је написано на који начин то може да се уради ОВДЕ
    5. Чврст сам у убеђењу да Поукама треба дати шансу. Обих дана сам покренуо мој нови пројекат Живе Речи, где ћу са са својим пријатељима, теолозима, свештеницима, епископима, лекарима, професорима... радити једну уживо емисију на Јутјубу и фејсбуку, уз прегршт текстова и информација везаних за живот Цркве. Тај сајт има своју публику. За само 4 дана је ушао у првих 1500 сајтова у Србији, што показује да је људима стало за једно такво место. Поуке треба да буду подршка том пројекту, као и да Живе речи помогну Поукама.
    6. Молим вас драги моји, ви којима је заиста стало до овог места, да све што сам написао схватите на најбољи начин. Потпуно сам искрен. Верујем да су многи и свесни кроз каква све искушења морам да прођем да бих одржао ово место. Неки то знају из прве руке. Они који не знају, само их молим да ми не одмажу бар не овде... Имате друга места, борбу за веру, твитере, фесјбук, свуда где год желите... Пишите, пљујте, радите шта хоћете. Овде нећу да вам дозволим, ни ја ни администрација.
    7. Молим оне који су спремни да помогну рад администрације, на било који начин, технички, писањем, модерирањем... да ми се јаве приватном поруком овде на Поукама.
     
     
    Хајде да пробамо још једном. Надам се да ћемо имати среће у томе.
     
    Господ да нам помогне у добрим намерама.
     
     
     
  13. Волим
    stevan911 је реаговао/ла на JESSY у Шта је љубав? ( и други текстови ) - Архимандрит Андреј Конанос   
    „Нисам се развео од Христа. Нисам се развео од Бога. Развеo сам се од одређене организације. ...
     
    [Не бисте требали] тако исхитрено судити о мом [новом] животу првог дана, све док нисам рекао нешто о себи, док нисам рекао било шта о детаљима, разлозима,  мотивима, док уопште нисам почео да причам. У исто време, многи су говорили о свему у мом животу. Они [наводно] знају све. ... Невероватна ситуација која је у потпуној супротности са оним што Христос учи. Христос само говори да не судимо, не журимо и не доносимо исхитрене закључке. Али све се ово догодило. Једна духовна особа ми је рекла и пре него што се овај догађај догодио у мом животу: „Слушај, сад ће све постати јасно. Отвориће се истинска држава - и ваша и људи око вас. Постаће јасно ко заиста воли Андреаса као особу, која жели одређене ствари од њега, ко се везује искључиво за његову улогу и жели само да му je oдузме и ко га поштује “. Доказ томе су они људи који ме уопште нису питали како се осећам у овој ситуацији. ... И иако ме нису питали, нека бар помисле: догађа се одређена промена, она има разлог. ... Мислим да се према овоме треба односити с поштовањем. ...
     
    [Желим] да живим онако како се осећам, желим да дишем и да се осећам боље. То не значи да раније нисам дисао, немојте ме погрешно схватити. Иако ћу, шта год да кажем, бити несхваћен. Сад је таква фаза, такав период. Неки ме само виде и већ су збуњени. ... Ако сте збуњени, кликните на дугмад „одјави се“, „блокирај“, „забрани“ и немојте комуницирати са мном. Повежите се са људима који вам помажу, који вас подржавају. ...
     
    Нисам крив за земљотрес који се догодио. Десило се и требало је да се догоди. Али ако нешто чврсто стоји, то не пада. Ако је нешто у вама пало, онда то није имало чврст темељ. ...
     
    Нисам пострижен у монаха. Они ми пишу: "Издали сте своје завете!" Какве завете? ... нисам пострижен. Најтежи део је, наравно, [моје] свештенство. Али то не значи да се ја одричем Христа, да не волим Христа. Верујте ми, ових дана врло добро осећам Христово [присуство]. Осећам да ме воли, да ме разуме. И, верујте ми, такође Га одлично разумем. Разумем како се осећао у време када га нико није разумео, осим неколико људи. ...
     
    Неко ми каже: „Али нисмо видели да плачете, бринете се и тражите опроштај“. Слушај, пријатељу, видиш ме сада добро расположеног, јер ниси видео како сам плакао све претходне године, како ме је болело у души свих претходних година. Ниси видео цео мој живот. ... Нисам желео да вам причам о својим преокретима, својим бригама и проблемима. Ви ме сада видите у ситуацији када је све ово прошло. А они који су [у тим тренуцима] били са мном сада су заиста срећни, али и шокирани овим неспоразумом који ме је задесио. Јер кад вас неко познаје, схвата како се други неправедно односе према вама. Али то је у реду! ... Један младић ми је написао: „Желео сам да постанем члан цркве и чињеница да сте отишли неће ме спречити да уђем у цркву. Знате ли ко ме је зауставио? Сви они који пишу оно што пишу о вама. Мислио сам да ако уђем у ову организацију и будем са тим ... нитковима, онда не желим да будем у цркви “.
  14. Хахаха
    stevan911 је реаговао/ла на PredragVId у Тема јасна из прве поруке   
    Izvor: FB stranica Srpski mimovi
  15. Волим
    stevan911 је реаговао/ла на JESSY у Шта је љубав? ( и други текстови ) - Архимандрит Андреј Конанос   
    Архимандрит Андреj (Конанос): Кад сте у нешто сигурни, Бог можда неће бити тамо
     
    Зашто се Господ приближава и одмиче, спречавајући нас да будемо самопоуздани и држимо све под контролом, и зашто би Он требало да буде изненађење за нас - размишља архимандрит Андреја (Конанос).
    Господ жели да га волимо без самоуздања
     
    Христос се појављује и одмах нестаје, остављајући у душама слатки "укус у устима" - топлину, веру и снагу. Снагу - тако да могу веровати у Њега, додирнути га и осетити Његову невидљиву присутност, осећати да га имају - некога ко им заиста не припада.
     
    И упркос чињеници да их Исус оставља, његов мирис, његова слаткоћа остају уз њих, настављајући да их усмеравају и привлаче.
     
    А Лука и Клеопа долазе к осталим ученицима речима: "Видели смо васкрслог Господа!" И међу собом они су збуњени : „Сећате ли се када смо осећали као да нам ватра гори у срцима? Наше душе су биле запаљене. И чим смо то осетили, Христос је нестао. "
     
    Господ жели да га волимо без уверености да Га имамо. Жели да нам да простор  да можемо слободно вршити било какве летове, сликати било које фигуре на небесима Његове љубави, у океану живота, међу таласима. Понекад нам се чини да не знамо где да пловимо овим океаном, а Господ каже:
     
    - Верујте ветру, нека вас таласи носе.
     
    - Али немам компас! Не знам где пловим!
     
    - Верујте ветру и све ће успети.
     
    Ако то схватимо, осетићемо Божје присуство чак и кад нам се чини да Он није ту. Разумимо да је, у тренутку када нам се чини као да га нема, највероватније  управо он био врло близу и дао нам свој хлеб, нестајући пре него што смо га препознали.
     
    Господ каже: „Желим да имате нову однос са мном. Желим да ви и ја превазиђемо шеме, боје, визије, додир и осећај самопоуздања. Желим да Ме осетите у свом срцу. "
     
    Господ се приближава, а затим се одмиче, остављајући траг у нашим срцима. Иако не можемо речима описати тај осећај, људи, гледајући у наше очи, виде да је Господ посетио нашу душу и оставио нешто у њој захваљујући чему имамо прилику за нове кораке, нова достигнућа.
     
    Кажу да ћемо се тако наћи у вечности, у Краљевству Божјем - где ћемо увек уживати у Господу, стално желећи више милине. Он више неће бити за нас некаква Тајна, коју је још увек немогуће знати, већ Онај кога добро познајемо, али Кога не можемо имати довољно. Кога поседујемо, али ко нас непрестано избегава; Онога који не жели да се искрцамо на обалу спустивши сидро - сигурни да га сада познајемо.
     
    Видите како су ове ствари међусобно повезане? И ако то схватимо, имаћемо снаге да кренемо напред, а истовремено ћемо бити и сигурни и несигурни у све што нас окружује.
     
    Ако данас, након нашег разговора, разговарате са својим дететом - почнете да разговарате са њим о Богу, о животу, желите нешто да га посаветујете - биће самопоуздања у вашим речима. Тако сте сигурни да сте у праву да мислите да је Бог истог мишљења. Врати се кући најкасније за сат времена, иди на универзитет, иди тамо, купи ово ... Све то кажеш са пуним поверењем да знаш како треба бити.
    Али сам Бог разговара са нама сасвим другачије: „Ја Бог, ја сам Бог изненађења. Желим да одрастете и схватите: кад сте у потпуности сигурни у нешто, можда ја нећу бити тамо. Не потврђујем увек оно у шта не сумњате. Могу бити међу недоумицама, међу изненађењима. Могу бити тамо где мислите да сте  изгубили. Али у стварности нема губитка. "
     
    Другим речима, са дететом можете разговарати на потпуно другачији начин. „Океј сине. Пошто једноставно не можеш да разумеш да мораш да дођеш кући најкасније до дванаест, само ћу се молити. А ти ћеш се вратити кад те Бог просветли. " И док ће вам се чинити да сте потпуно ван контроле ситуације, у ствари ће ваше речи („Дођи кад те Бог просветли“) наћи много већи одзив у његовом срцу.
     
    Јер говорећи и расуђујући на овај начин, постајете попут Бога. А кад вам се, напротив, учини да дете држите под чврстом руком, кад га закључате код куће и кажете свима: „Овде је он са мном! Закључан! " - онда вас син само избегава.
     
     
    Дајући му слободу, заправо га везујете за себе. И споља, све изгледа као да сте пустили дете на све четири стране, али у ствари се у његовој души појављује отисак родитељске речи, и он ће у једном тренутку сигурно помислити: „Кад су ме родитељи пустили, чинило ми се као да је у мени избио пожар ... Не, нећу се вратити у три ујутро, него раније. " Или: „Вратићу се у три, као и обично. Али ја ћу пазити. Чини ми се да су моји родитељи у близини. Нећу учинити ништа лоше. Нећу пробати дрогу, пити, лутати, псовати. Живећу као да ме гледају. Па, није страшно ако каснимо. "
     
    Један младић ми је једном рекао: „Како да одем кући кад сви тек почну да излазе? Отац ми каже да изађем из куће најкасније у девет, али у девет сви моји пријатељи још спавају. Они се пробуде у једанаест, истуширају се, дотерају се и оду у дванаест. А мој отац ми каже да се вратим у пола дванаест. Али тада нико од мојих пријатеља не излази! "
     
    Живот се не уклапа у шеме - баш као што се ни сам Господ не уклапа у њих.
    Зашто се ово догађа? Да уздрма наше самопоуздање; и да сва наша веровања и програми пропадну, Господ каже: „Немам програм. Извршио сам оно што сам намеравао - али моји поступци су били неочекивани, нису се уклапали у шеме и оквир. Ако је нешто суђено, то не искључује бригу и љубав. Никада се није догодило да неког дана дозволим људима да дођу код мене, а другог не . Или  да данас одем у кућу грешника, а сутра - сигурно код праведника. " Једноставност. Једноставност у свему. Живот се не уклапа у шеме - баш као што се ни сам Господин не уклапа у њих, управљајући нашим животом без икаквих шема.
     
    Научите да се нађете у Његовој атмосфери ако желите да стекнете Његов етос. Не желите? Па, онда радите шта желите, а можда када будете имали већ преко осамдесет или деведесет година, коме је то већ одређено, научићете ову лекцију.
     
    Многи родитељи - они који су увек следили јасне линије - током времена су променили своје принципе. Раније им се чинило да имају контролу над свиме - породицом, кућним окружењем, животом - али су схватили да заправо нису у стању да контролишу било шта.
     
    На пример, отац "проповеда", а син на крају постаје анархиста. А Господ каже оцу: „Направите закључке. Схватите да не можете бити оштри или стално окренути неком идеалу. Опустите се. Како се тесто остави да се дигне неко време, тако и ви: одморите се, опустите се, пружите себи прилику да промените свој живот. Схватите да ништа није недвосмислено и да се све не одвија онако како ви желите, већ онако како Бог жели “.
     
    Они који науче лекције од Бога и урањају у Његову атмосферу и постижу пуно у животу.
  16. Радостан
    stevan911 је реаговао/ла на Jestira. у Слике форумаша   
  17. Хахаха
    stevan911 је реаговао/ла на Flojd у Тема јасна из прве поруке   
  18. Хахаха
    stevan911 је реаговао/ла на PredragVId у Тема јасна из прве поруке   
    Ех, та деца.
  19. Радостан
    stevan911 је реаговао/ла на PredragVId у Тема јасна из прве поруке   
    Girl destroyed a grown man
    OPEN.LBRY.COM The girl destroyed a grown man https://youtu.be/N_AisRwZEX4, Subscribe:...  
  20. Свиђа ми се
    stevan911 је реаговао/ла на ГрешниСлуга у Шта је љубав? ( и други текстови ) - Архимандрит Андреј Конанос   
    Велики бол у срцу за нашег оца Андреја. Надам се да је добро и да ће бити све у реду са њим. Лепе речи архимандрита Саве.
  21. Тужан
  22. Свиђа ми се
    stevan911 је реаговао/ла на obi-wan у Тема јасна из прве поруке   
    https://www.facebook.com/groups/147520875306921/?multi_permalinks=3365079400217703&notif_id=1598
  23. Волим
    stevan911 је реаговао/ла на JESSY у Шта је љубав? ( и други текстови ) - Архимандрит Андреј Конанос   
    "Ако будеш себи говорио да је твој живот грозан, и поверујеш да је све мрачно, онда ће тако и бити. Дакле, када се пробудите ујутру, а комшије вас питају шта има ново, ви им не говорите: „Ма шта има ново? Ништа, све је то исто. Шта да се ради? Све ти је то иста ноћна мора.“ Неговори тако. А знаш ли зашто? Зато што, то што говориш чује сво твоје тело. Свака твоја ћелија чује шта говориш, а ако тако говориш сваки дан 365 дана у години, да си јадан, да ти је живот тежак, да не можеш ништа, на крају, то уђе у тебе и прожима те. Због тога, кажи:„Хвала Богу! Све ће бити у реду! Бог ми стално шаље дарове! “
  24. Свиђа ми се
    stevan911 је реаговао/ла на Натан у Тема јасна из прве поруке   
  25. Радостан
    stevan911 је реаговао/ла на Jestira. у Слике форумаша   
×
×
  • Креирај ново...