Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Срби Светосавци

Члан
  • Број садржаја

    8
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Срби Светосавци

  • Ранг
    Тек дошaо/ла

Скорашњи посетиоци профила

31 посетилаца
  1. Aл` не рече Туре: ако Бог да! петак, 16 март 2018 Прослава поводом 50 година тзв. „Православног закона у Аустрији» у цркви Свете Тројице у Бечу, која припада Цариградској митрополији, прослављен је у уторак, 27. фебруара 2018. године. 50 - годишњи јубилеј доношења тзв. „Православног закона у Аустрији“ из 1967. године. Овом приликом је митрополит Арсеније (Константинопољска патријаршија) изразио радост што поздравља присутне у грчкој Цркви на бечком Флајшмаркту «историјском центру Православља у Бечу и Аустрији»!!! Упитах се одкуд Вам то, Ваше Високопреосвештенство? Није ли уображавање сопствене величине и важности грех по учењу наше «Једне, свете, Саборне и Апостолске Цркве? Митрополит, затим, наступа са позиције „главног представника Православне Цркве у Аустрији“ коју му, судећи по написаном на званичној интернет страници Епископске конференције Православне Цркве у Аустрији, признају сви представници помесних православних цркава. (http://www.orthodoxekirche.at/site/orthodoxedioezesen/griechischorthodoxekirche/article/18.html) Горе поменути «Православни закон» је донет 1967. године уз сагласност тадашњег Цариградског патријарха Атинагоре са намером да регулише правне односе тзв. грчке-оријенталне Цркве и Републике Аустрије. Не сумњамо да је тако! Али проблем је у томе што тај закон фаворизује и иде на руку само „грчкој-оријенталној Цркви“ а обесправљује остале помесне православне Цркве и потчињава их Цариградској митрополији. У том закону се СПЦ назива «српска грчка-оријентална Црква». (https://www.ris.bka.gv.at/GeltendeFassung.wxe?Abfrage=Bundesnormen&Gesetzesnummer=10009290) У складу са неправославним претензијама Цариградске патријаршије, закон је надвисио себе тако да је данас познат као „Православни закон“ . Митрополит Арсеније је, дакле, овом приликом говорио у име свих православних у Аустрији, као једини који има право да носи титулу „митрополит аустријски“, као представник Православља у Аустрији.Драга браћо и сестре, са овом небивалом појавом (да смо сви пуштени низ воду од наше СПЦ-е право у руке Цариградске патријаршије!) сагласни су, нажалост, и поједини свештеници СПЦ-е у Аустрији који се тренутно позиционирају и мере „коме ће се приволети царству“! Неки чак иду још даље у самопотцењивању па сматрају да Грцима (фанариотима!) то место према њиховим способностима и припада. Митрополит Арсеније није штедео речи хвале за прославу коју је назвао „историјским моментом не само прошлости него и садашњости“. Како да не! Из перспективе мегаломанских (а саборном духу Павославне Цркве потпуно страних!) тежњи Цариградске патријаршије сасвим је јасан хвалоспев овом закону. По принципу «куване жабе» фанариоти лукаво довршавају преузимање и потчињавање себи читавог православног расејања. Рекло би се да, што због интереса што због аутошовинизма, представници СПЦ-е предадоше нас православне Србе у расејању на милост и немилост (Боже ми опрости!) гордим и несмиреним фанариотима. На иницијативу управо Цариградске патријаршије осуђен је у 19. веку етнофилетизам као „јерес која ставља националну идеју изнад јединства вере“. Чиста пројекција, драга браћо и сестре!!! Они циљано препознају своје сопствене особине и своје унутрашње садржаје код других. Нас оптужују за етнофилетизам док вековима покушавају да хеленизују (обратите пажњу, не да оправославе или оцркове!) читав православни свет. Али да се вратимо поменутој «Прослави»! Присутан је био и Цариградски патријарх коме, представници СПЦ-е, препустише читаво Српско расејање без да су икога питали за мишљење. Потврду тога налазимо и на званичној интернет страници тзв. Епископскеконференције Православне цркве у Аустрији где се каже да: “Васељенски патријарх (тренутно Вартоломеј) је глава (главни) Православне Цркве. Грчки-православни Митрополит аустријски (тренутно Арсеније) је отуда главни представник Православне Цркве у Аустрији“. http://www.orthodoxe-kirche.at/site/orthodoxedioezesen/griechischorthodoxekirche/article/18.html Патријарх Вартоломеј већ извесно време (самопроглашено!) носи титулу „Његова Свесветост“ док се остали патријарси Помесних православних Цркава називају «Њихова Светост» или «Њихова Блаженства»! Питамо се који статус Цариградског патријарха треба да обележи ова титула? Да ли онај коме већ дуго времена теже, како његови претходници, тако и садшњи патријарх Вартоломеј? Назив који додатно обележава однос подобан односу римског папе и његових бискупа? Упаво тако! И делом и речју потврђује се, драга браћо и сестре, увелико постојање «источног папе» оличеног у лику патријарха Вартоломеја. А куда би нас повео овај «источни» него под власт свога «западног брата» у загрљај (још увек!) непокајаног (тамо његовог) «левог плућног крила». Уображење да полаже права на читав православни свет изван његове Патријаршије очигледно је и у коришћењу (присвајању за себе!) назива «васељенски патријарх» или «васељенска патријаршија» који припада сваком православном патријарху једне Помесне Цркве и свакој патријаршији једне Помесне Цркве. .«Или су све цркве васељенске – или није ни једна, јер, тамо где је један епископ, свештенство и народ, тамо је и Једна, света, васељенска и апостолска црква.»(https://svetosavlje.org/dijaspora-medjucrkveni-odnosi-i-vaseljenske-hipoteze/) Обеспокојавајућа је чињеница да Цариградска патријаршија излаже, подупире и протура мноштво не само неправославних већ и Православљу директно противних учења. Цариградска патријашија је изнедрила и покушава да спроведе потпуно ново учење о Цркви. Себе назива «центром Православне Цркве» који «координира» остале аутокефалне Цркве. Зашто је напрасно Цариградски Трон центар Православне Цркве? У окружној посланици Цариградског патријарха, на Недељу православља, 1950. године каже се:«Никако другачије него овим Престолом, општењем с њим и у контакту с њим помесне православне Цркве су повезане међусобно да би формирале тело Једне, Свете, Саборне и Апостолске Православне Цркве, чија је глава нико други него Онај који је почетак и испуњење вере, Исус Христос…“ Управо овако и римокатолици уче! Уколико СПЦ на предстојећем мајском СА сабору усвоји предлог новог, измењеног Устава многе епархије СПЦ ће бити уздигнуте у ранг митрополије – али не и аустријско-швајцарска. Упркос томе што ова епархија СПЦ-е обухвата територију четири земље: Аустрије, Швајцарске, Италије и Малте. Знате ли зашто?! О томе је већ 2016. године у Бечу говорио Цариградски митрополит Арсеније уочи (тада!) предстојећег Сабора на Криту ракавши да, ако буде усвојен тзв. митрополитански систем у Аустрији, ће бити један митрополит који ће бити одговоран за све Православне у Аустрији. Тада се, по његовин речима, неће питати нико у Српској, Грчкој или Румунској Цркви. И како рече митрополит, коме се не буде свидело биће изван Цркве. Дакле, уредно се спроводе одлуке овог нити великог нити православног Сабора, за које нам рекоше неки представници Цркве (заводећи нас за Голеш планину!) да нису општеобавезујући. Да се све уклапа потврђује и мишљење протојереја-ставрофора Љубе Милошевића објављено у јучерашњем тексту «Ми се, као народ, више ништа не питамо“ на интернет страници „Борба за веру“. Да се вратимо још једном тзв. „Православном закону“. Наиме, у Бечу је 2008. године „Слободарска партија Аустрије“ захтевала измену овог „Православног закона“ наглашавајући да треба створити законске претпоставке за једнакост. (https://www.ots.at/presseaussendung/OTS_20081002_OTS0203/fp-ebinger-aenderung-des-orthodoxengesetzes-gefordert) Препричано: Наводећи податак да у Аустрији (тада!) има 400.000 православних, од тога 300.000 Срба а остатак се дели на растући број Руса, Бугара, Румуна и 18.000 Грка. Из историјских разлога, овај закон из 1967. је признао само једну епархију и то цариградску (грчку-православну). Од 1967. године, међутим, демографска ситуација у Аустрији се променила, тако да је све више и више Руса и много више Срба. Постоји хитна потреба за правним поступком од стране Аустрије, јер православни закон дискриминише, меша се и омета унутрашње црквене послове - изјавио је посланик Парламента ФПО-Беч Гералд Ебингер. Ова партија се већ више пута обратила поводом ове теме али је до сада увек наилазила на „глуве уши“. Свети отац Јустин Ћелијски је говорио: “Не могу да се отмем утиску и убеђењу да иза свега стоји једна једина потајна жеља извесних људи из садашње Цариградске патријаршије: да се ова прва по части Патријаршија у Православљу данас једном оваквом концепцијом и оваквим понашањем дефинитивно наметне Православним Аутокефалним Црквама и уопште православном свету и читавој Православној Дијаспори, и да то своје неопапистичко наметање санкционише једним „Васељенским Сабором“. Зато су од 10 изабраних тачака за Сабор ушле, и то као прве четири, управо оне које говоре о томе да Цариград жели подчинити себи сву Православну Диаспору, – а то значи читав свет! – и да обезбеди искључиво за себе давање аутокефалије и аутономије свима уопште Православним Црквама у свету, садашњим и будућим, дајући им притом и онакав поредак и ранг какав он одреди (јер то и јесте питање Диптиха који не значи само „поредак спомињања на литургијама“, него и поредак Цркава на Саборима и др.). Господ наш Исус Христос каже:« Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима. Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга» Авај, мноштво нас данас заборавља ове вечно живе речи Господње! Многи ни не узимају Његов спасоносни пример и не следују Њему управо због тога што би се морали одрећи сопствених овоземаљски привилегија које једном за свагда Свето Писмо назва «таштина над таштином». По нелажној речи Христа Господа:»Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла." На делу је општеприхваћено стремљење ка унижењу до уништења свега Христовог а отуда и свега православног. Верујемо и ми са Светим Мучеником ђаконом Авакумом да «Срб је Христов» ако ни по чему оно макар по Богом дарованој му слободи. Да томе треба тежити говори нам и богомољачка песма: »Буди храбар и слободан, Бог ти збори, Србине, Ја ћу за те војевати, Само држ' се истине. Не пристајемо да подпаднемо под јурисдикцију Цариградске патријаршије таман то и читав СА Сабор СПЦ-е потписао. Сва екуменско- унијатско-глобалистичка пошаст данашњице огледа се у деловању Цариградске патријаршије. Данас и у будуће нека би нас Господ спасао и сачувао од овог актуелног (Вартоломеја) и њему сличних патријараха Цариградских! Јер они «пут свој знају....» али то није и пут Васкрслог Богочовека Христа. Нека би нам Милостиви Господ, Чијем се Часном и Животворном Крсту поклањамо и Чије Васкрсење певамо и славимо, подарио велику милост да у све дане живота свога следујемо и да се држимо само Његових речи »Ја сам Пут, Истина и Живот» да би се удостојили обитавања у Царству Његовом. Амин! Србин Светосавац http://borbazaveru.info/content/view/10461/47/
  2. Скопље: "Започео је процес аутокефалије". https://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/29176-skopia-jekinise-i-diadikasia-tis-autokefalias
  3. http://www.nspm.rs/hronika/zvona-hrama-svetog-save-i-ostalih-pravoslavnih-crkvi-u-beogradu-oglasila-se-u-znak-solidarnosti-sa-nort-damom.html
  4. Протестно писмо Митрополиту Арсенију Кардамакису Његовом Високопреосвештенству Митрополиту аустријско-мађарском и сердњо-европском Арсенију Кардамакису Предмет: Православни Срби у Аустрији Ваше Високопреосвештенство! Господ наш Исус Христос каже:« Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима. Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга»[1] У свеколикој дијаспори основане су тзв. Епископске конференције, по угледу на римокатоличке бискупске конференције, наводно ради унапређења Православља у расејању. По свему судећи иза тога се крије дугогодишња намера Цариградске патријаршијe да читаво православно расејање стави под своју власт. Такве намере су познате православној јавности још од времена Цариградског патријарха Мелетија Метаксакиса. Онда када је отпочео пад броја православних у Малој Азији започеле су тежње Цариградских патријараха за влашћу над целокупном православном дијаспором. Ваше претензије да сво Православно расејање подчините Цариградској патријаршији покушали сте и да остварите на Сабору који је одржан ове године на Криту.Узалуд! Обавештенисмо да сте на семинару, одржаном ове године у Бечу изјавили да, ако буде усвојен тзв. митрополитански систем на Сабору на Криту, у Аустрији ће постојати један Митрополит који ће бити одговоран за све Православне хришћане. Вероватно Ви!? Да се тада, по питању Православља, у Аустрији неће питати Црква у Грчкој, Бугарској, Србији…Да, ко се не сагласи с тиме, може да изађе или оде из Православне Цркве. Шта замишљате ко сте Ви? Мислите ли да је Црква само Ваша? Мислите ли да можете читав један народ да екскомуницирате? Такође сте навели речи светог Јована Златоуста, које упорно али још увек безуспешно, покушавамо да пронађемо у делима овог светитеља. Наиме, рекли сте да је Свети Јован Златоусти рекао: »Боље је бити јеретик у Цркви него светитељ ван Цркве»!!! Били бисмо Вам веома захвални ако бисте објавили наслов дела Светог Јована Златоустог у коме сте наведено прочитали. Ви увек председавате Епископском конференцијом иако сте епископ потпуно једнак свима осталим православним епископима. На интернет страници “ http://www.orthodoxe–kirche.at/site/orthodoxedioezesen/griechischorthodoxekirche/article/18.html“ написано је следеће:„ Der ÖkumenischePatriarch (derzeitBartholomaiosI.) istdasOberhauptderOrthodoxenKirche. Der jeweilige griechisch-orthodoxe Metropolit von Austria (derzeit Arsenios) ist daher der oberste Repräsentant der Orthodoxen Kirche in Österreich.“ Овим приписујете себи нешто што Вама као Цариградској патријаршији не припада нити вам било која помесна Црква признаје. Нико од православних хришћана не уважава ваше неканонске претензије. Нити имамо намеру да им се повинујемо, нити ћемо по било ком питању Православне вере консултовати Цариградског патријарха или Вас када већ имамо своје Првојерархе. То што ви сматрате под „успостављањем нормалног поретка“ у дијаспори за нас представља грубо мешање у јурисдикцију друге Помесне Цркве. По речима Патријарха руског Алексија 2:„Константинопољска Црква нема у земљама дијаспоре привилегије веће од Руске Цркве или било које друге помесне Цркве“. Стога се узалуд надате примени митрополитанског система на дијаспори јер, макар Срби, никада неће на то пристати. Поседујемо информацију да сте назвали дрскошћу постављење епископа Анреја Ћилерџића за епископа аустријског, сматрајући да та титула припада Вама. У Аустрији Православних има одприлике око 500.000. Од тога највећи део (само у Бечу 200.000-250.000) чине православни Срби. 85% деце која похађају верску наставу у аустријским школама су српска. Мораћете уважити чињеницу да у Аустрији православни Срби представљају највећу православну Црквену заједницу! Понеки свештеници Цариградске Патријаршије организују предбожићну Литургију, уочи 25, децембра, за ђаке веронауке иако ми, Руси, Грузијци и Срби имамо скоро две недеље до Божића. У Православљу, колико нам је познато, не служи се Света Литургија посебно за поједине слојеве друштва (на пр. за ђаке, старе, једну посебну породицу и сл.). Тиме се намерно намеће и форсира Грегоријански календар. Није ли довољно, то што је саблазан увођења Грегоријанског календара само у Православној Цркви у Грчкој изазвала многе поделе до данас не зацељене? Да ли Вам је познато како припаднике Цариградске патријаршије називају православни Бугари и Срби?Фанариотима! А зна се из историје Цркве како су и зашто припадници Цариградске патријаршије заслужили и добили то име. У време Турског ропства, Срби су у једно време више страдали од представника Цариградске патријаршије него од самих Турака. Наметали сте нам епископе и свештенике Грке, бранили нам језик, Крсну славу, потказивали нас Турцима. Управо под управом свештеника Цариградске патријаршије у 16. веку велики број Срба је из православља прешао у ислам. А данас сте изабрали само лукавију тактику! Стално нам пребацујете и наглашавате нам да не сме бити етнофилетизма а сами предњачите у њему на очиглед целог Православног света. Могли бисмо вам за то навести безброј примера из различитих Православних Цркава али нека буде довољно то што се дешава у Аустрији. Верујте да су ваше намере потпуно прозрене и да никакве изјаве о тзв. пријатељству које везује српски и грчки народ не могу прикрити горде и властољубиве намере цариградког трона. Уз то знајте да Срби праве разлику између православних Грка у самој Грчкој и припадника Цариградске патријаршије. Свакако Вам је познато да се чак и у самој Грчкој православни јерарси, попут Серафима пирејског, Серафима китирскоги антикитирског, Јеремије гортинског и мегалополског, и многи светогорци, јеромонаси, свештеници и теолози противе неправославном делању Цариградског патријарха Вартоломеја. Шта онда још треба да кажемо ми остали Православни хришћани из Молдавије, Румуније, Бугарске, Грузије, Русије и Србије по питању екуменско-унијатског деловања Цариградског патријарха и цариградских клирика? Опомињу нас речи Спаситеља нашег:» Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је много званих а мало изабраних».[2] Цариградска Патријаршија је некада давно добила првенство части јер је заиста била украшена часним и правоверним патријарсима, који су се борили за Православље и његову чистоту.Тада је похвално било назвати се гркофилом јер то, по речима митрополита Серафима пирејског, значи следовати Предању Светих отаца који су углавном били Грци. Данас и у будуће нека би нас Милостиви Господ спасао и сачувао од овог актуелног (Вартоломеја) и њему сличних патријараха васељенских! Ваше Високопреосвештенство, народ мудро каже: »Чије овце, тога и планина!» Захтевамо да уважите реалност да од укупног броја Православних хришћана у Аустрији Срби чине велику већину!!! С тим у вези треба да ускладите и Ваше поступке. Желимо да Вам изнесемо свој јасан и чврст став да православни Срби у Аустрији (а верујемо ни било где у свету) никада неће пристати да потпадну под власт Цариградске патријаршије. Ми смо верна чеда СПЦ и желимо да тако и остане. За свог Првојерарха признајемо и признаћемо само Православног Србина. Само је Српски епископ пред Богом и СПЦ-ом одговоран за верни Светосавски род наш српски у Аустрији. Српском епископу припада управа Канцеларијом за Православну веронауку у Аустрији! Пишемо Вам ово писмо у братској жељи да предупредимо могуће нежељене међусобне непријатности и проблеме. Свако добро од Милостивог Господа желе Вам Срби Светосавци[3] из Аустрије П.С. Као поуку навели бисмо овде речи познатог грчког старца, великог зналца Светих Канона, бескомпромисног заступника Светог Предања и критичара Екуменизма, Епифанија Теодоропулоса, упућене у отвореном писму патријарху Атинагори: Небројено пута је пожељније да се искорени историјски Трон Цариградски и да се пресади на неко пусто острвце на морској пучини, чак и да се потопи у дубинама Босфора, него да се покуша макар и најмање одступање од златне путање Светих Отаца, који једногласно кличу „Нема попуштања у питањима Вере“. Седам свећњака Апокалипсе, ради грехова наших, угасили су се одавно. Седам Цркава апостолских, Цркава које су имале највећу част да приме, особито оне, Писма са Неба кроз богонадахнутог Боговидца са Патмоса, нестале су са лица земље и тамо, где је некада савршавана страшна Жртва и појана Химна Светој Тројици, данас по свој прилици гракћу ноћни гаврани и „плешу демони“. Али ипак, Невеста Господња није умрла. Црква Христова није нестала. Наставља, изранављена и окрвављена као и Устројитељ њен, али вечножив и непобедив, своју путаљу кроз векове, просветљујући, брижно се старајући, оживљавајући, спасавајући. Неће, дакле, умрети она, чак иако се премести или умре Васељенски Трон. Ниједан Православан не жели премештање или смрт Васељенског Трона. Не дај Боже! Али и ниједан неће жрвовати због њега јоту једну или једну црту од Православне Вере. Борите се за њега свом силом. Не само да имате право, него сте дужни да га учвршћујете, по Вашим силама. Жртвујте за њега било што: новац, имања, част, славу, скупоцено благо, Ђаконе, Презвитере, Епископе, чак и самог Патријарха Атинагору! Једно само држите, једно чувајте, једно очувајте нетакнуто, једно само немојте жртввовати: Православну Веру! Васељенски Трон има тначај и корисност само и искључиво када исијава диљем темље сладчајпу и незнану Светлост Православља. Светионици су корисни када и уколико осветљавају морнарима пут, како би избегли хриди. Када се њихова светлост угаси, нису само некорисни, него и штетни, јер се и они претварају у хриди. Писмо Старца Епифанија Теодоропулоса Патријарху Атинагори [1] Мт 20,,25-27 [2]Мт 20,16 [3]Архимандрит Јустин Поповић, у делу «Светосавље као философија живота», Ваљево 1993. каже:»Светосавље није друго до Православно Хришћанство српског стила и искуства».
  5. Помаже Бог, драга браћо и сестре!
×
×
  • Create New...