Jump to content

Aleksandra_A

Члан
  • Број садржаја

    184
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Милошшш у Добро размислите о ономе што је Рамбо Амадеус рекао о корони   
    Rambo pogađa suštinu, kako samo on to zna. Negativni efekti svega ovoga će se tek videti (ili neće?), a njih je mnogo, premnogo. 
    Tačno će nas reprogramirati za vrli novi svet. Ovo neće da se završi tek tako. 
     
     
  2. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Н И Н Е у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Фиксација на сопствено тело и из тога на људе са сличним телом.
  3. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Gordana . у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Не бих знала одговор са теолошке, медицинске, научне, психолошке или индустријске тачке гледишта. Само сам хтела да кажем једно, а то је да се самозадовољавање јавља и код веома мале деце, много пре пубертета.  И увек је знак емотивних проблема.
    Док сам радила као васпитач сусретала сам се са том појавом поготово као видом успављивања.  Остављена без тачног упутства шта чинити у том случају, нисам бранила деци али сам  покушавала да их одвратим....плишане играчке додатна пажња и слично. 
    Ето толико, Мада нема везе са уводним текстом, али нема ни већина других коментара са ове теме тако да нема везе. Праштајте.
  4. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Дејан у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Hvala Bogu da dodje do zasićenja, ljudi su po prirodi poligami, sarma je lepa al kad je jedeš svaki dan smori te.
     I Vladeta Jerotić, kada je govorio o Hrišćanskom braku, uzeo je sebe za primer i rekao da u braku postoje razna stanja , faze, zasićenje...zato vernost i istrajan brak i jesu nešto što je vrednost, da je ljudima u prirodi da budu verni ne bi to imalo vrednsti,da dijamanti rastu na svakom drvetu ne bi toliko koštali.
    Eto, možda je ovo jedan od razloga zašto vi bezbračmni ne razumete bračne
    Kako reče jedan moj drugar, pokaži mi najbolju ribu na svetu pa ću ti ja pokazati tipa koji se smorio da sa njom ide u krevet
  5. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Gordana . у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Немојте да вас мрзи да прочитате Наташин пост, онако без прескакања и са разумевањем.
  6. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Дејан у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Meni je veoma bliska, zato što svi veruju, tačnije svi su religiozni a neki su verujući.Recimo, sreo sam mnoge koji negiraju Boga , izjašnjavaju se kao ateisti al kad ih bolje upoznaš, vidiš da su duboko sujevjerni ljudi, dakle oni veruju, i to je neki oblik verovanja.
  7. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Nina 777 у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Uh ovo mi vise deluje kao filozofski pokusaj da se "opravda" postojanje vere u onih koji tvrde da je imaju,i jedan pomalo nihilisticki prizvuk,koji doduse moze i da bude put ka veri,slicno onom ,preko greha do svetosti,ovde preko iskustva nistavila,praznine do vere,do Boga...Razumem ovo kao put do vere,ali mislim da iskusni u veri nikada na ovaj nacin ne bi govorili o veri.
    Sta vise govroili su na sl.nacin-Vise ne verujem,sad znam da Bog postoji.Vera je izvesnost o stvarima nevidljivim.
    Bog je veoma konkretan za one koji ga srecu u sebi,neki ga i vide u vidjenjima,ali svako od nas ga je okusio i vec moze da se  govori o njegovoj izvesnosti,iako je culo kojim ga doticemo nemoguce predociti superiornosti necijeg racija.
  8. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Мисао дана...   
    У овом опустошеном свету, најкраћи путеви који воде од једног до другог бића су они унутрашњи. У спољашњем свету бивамо отргнути једно од другог, а путеви који изнова могу да споје су тако дубоко затрпани рушевинама да им, у великом броју случајева, никада више не успемо да нађемо траг. Очувати контакт, наставити живот у двоје, то се може само унутар себе.
    Ети Хилесум
  9. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Мисао дана...   
    Naši bližnji, porodica, prijatelji, partner su upravo to ogledalo u kome pronalazimo i odraz sopstvene duše i Božji odraz. 
    U tim ljudima koje volimo svim srcem otelotvori se sve ono apstraktno i nesaznajno, nedokučivo i nedosežno. Tu u pogledu, zagrljaju, smehu s onima bliskim našim dušama otkrijemo sve. Na neki čudan način sve je iluzija u ovom 3D svetu - i uspeh, i slava, i bogatstvo, i lepota, ali opet moći se istinski iz duše, punim srcem, radovati tuđem uspehu, e to je pravi podvig! 
    Stati pred čoveka za koga kažu da je u nečemu uspeo, a ne pomisliti - kakva nepravda da on sve to ima, a ja deset puta, ma milion puta pametniji, bolji, lepši, obrazovaniji, nezasluženo ne uspevam - kakva kosmička nepravda... E to je jedini istinski uspeh u ovom svetu, ta slatka, čedna radost zbog tuđe sreće!
    Taj zagrljaj duše koja može da se raduje za drugog kao da je reč o njoj. I u tom radovanju za drugog zapravo saznajemo sve i o Bogu i o sebi samima, jer mera naše mogućnosti da ne zavidimo je mera i sopstvene ljubavi prema sebi.
    Isidora B.
  10. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на PredragVId у Мисао дана...   
  11. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на PredragVId у Мисао дана...   
  12. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Мисао дана...   
  13. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Мисао дана...   
  14. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Smaragdni kamičak у Мисао дана...   
  15. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
  16. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Снежана у Православна порука, мисао дана....   
    Митрополит Антоније Блум-
    Међутим, дешава се,дешава се тако стално и међу нама - не само у љубави једног човека према другом, већ на пример, и када се сретну пријатељи: једног дана се због нечега са пријатељем може причати тако како човек никада није разговарао - до такве дубине, до такве пријемчивости, - до таквог разумевања, и човеково лице му се преобразило, а глас му је другачији и сав он је другачији, кавим га раније никада нисмо видели. А следећег дана га сретнеш и он је опет наизглед обичан, као да се угасила она светлост, као да се сунце мало удаљило, и витраж, разнобојан блистави прозор је поново постао сив, неприметан.
    И овде се овом питању може прићи двојако - може се прићи са вером или без вере. Са вером - то значи да, видећи човека који је поново постао "као сви " можемо да се осмехнемо у души и да кажемо: То је обмана, ја знам какав је он у ствари, он ми је био показан, макар на један трен, у непоновљивој дубини и лепоти... Или се може, насупрот томе, погледати, слегнути рамена и рећи: Како ми је жао што сам се преварио, мислио сам да је овај човек нешто посебно, а у ствари није, то је било напросто моје расположење... И овде од нас зависи да ли ћемо сачувати увереност у ствари невидљиве или ћемо ради видљивог одбацити ово невидљиво које је толико битно. Бог не поступа тако према нама. Узмите два примера.
    Сусрет Христа Спаситеља са апостолом Петром после Христовог Васкрсења. Петер га се три пута одрекао.Приликом њиховог првог сусрета могло се очекивати - с људске тачке гледишта - да ће га Христос упитати:"Зар то није срамота? Да ли се кајеш? Да ли молиш за опроштај? Да ли поново желиш да постанеш Мој ученик?" Христос то не говори. Он му каже:"Да ли Ме волиш више од оталих, више него што Ме други воле? Ако се сетимо другог места из Јеванђеља где Христос говори:"Коме се више опрашта он више воли"- онда је ово питање веома јако :"Да ли си ти, Петре свестан да теби треба да се опрости више него било ком другом ученику? Да ли си у стању да одговориш већом љубављу на већу љубав, на већи опроштај, на веће састрадање и милосрђе Божије?" И Петар каже: "Да. Волим те."- зато што у том тренутку сусрета он не може да се сети онога што се десило тако недавно, оне ноћи када су ухапсили Христа. Све што он сада доживљава јесте сусрет са Христом, жив усрет - о чему онда да се прича? Све остало је као кошмар, сан, бунило, прошлост. И Христос га поново пита исто оно: "Да ли Ме волиш као што пријатељ воли свог пријатеља, а не уопштено, општом, универзалном љубављу? (У грчком тексту је овде употрбљен други глагол.) Петар каже:"Да Волим." И трћи пут га Христос пита. Тада Петру постаје јасно да је сва очигледност против њега; да се на основу чињеница може доказати да је он издајник: како он може да говори о љубави? И овде Петар генијално, с генијалношћу духа, с генијалношћу срца одговара:"Господе - Ти све знаш.Ти знаш да Те волим."
    Овде видимо како Христос одбија да прихвати доказ и гледа у дубину љуског срца и каже:"Да. Није поступио како треба: био је слаб - али он Ме воли".
  17. Хахаха
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Milica Bajic у Све што сте хтели да знате о феминизму...   
    Za one kojima više prija - sa stilom 

  18. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Снежана у Православна порука, мисао дана....   
    Kaže starac svome poslušniku: “Kada vidiš drugog čoveka da se davi u živom blatu, ne daj mu ruku, već štap”. Poslušnik se začudi: “Zašto štap?”. A starac odgovara: “Ako zaista želi da se spase, uhvatiće se za štap kao davljenik za slamku. A ako ne želi da se spase, želeće da i tebe povuče za sobom, ali neće moći, jer mu nisi dao ruku. Sinko moj, prvo vidi da li čovek hoće da se spase, pa mu tek onda pruži ruku, inače će i tebe za sobom da povuče”.
  19. Волим
    Aleksandra_A got a reaction from Рапсоди in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    molim vas pomenite i sestru Jasminu, koja je u teskom stanju zbog virusa...
  20. Свиђа ми се
    Aleksandra_A got a reaction from Лидија Миленковић in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    molim vas pomenite i sestru Jasminu, koja je u teskom stanju zbog virusa...
  21. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Митрополит Антоније Сурошки : Апсолутни услов љубави – отвореност   
    Апсолутни услов љубави јесте отвореност; у идеалном случају – узајамна, али понекад је отвореност једне особе која воли таква да је довољна за двоје. Отвореност нам се може чинити застрашујућа. Бити отворен значи постати рањив; када си отворен тада твоја радост и бол умногом зависе од друге особе. И то се може учинити само ако имамо довољно вере у другу особу…
    Као прво, оне основне вере у човека, дубоког уверење да у свакој особи постоје светлост, истина и бескрајне креативне могућности; да ако му помогнете, подржите га, надахнете ли га, хаос који нас често плаши у човеку може да роди звезду. Такво увереност јесте убеђеност да у човеку постоји светлост, да постоји истина и да она може да победи. И нема наивности у овој убеђености, у овој вери; она расте са искуством, које се заснива на знању о себи и на знању о животу и људима.
    Али на путу до тога, ми постојано имамо посла са људима (као и они са нама) који су у фази формирања, то јест са људима у којима се боре светлост и тама – а понекад је то жестока борба. И када се отворимо у чину вере, ми морамо унапред признати своју рањивост и свеједно поћи на то.
    Рањивост није обавезно нешто лоше. Рањивост може бити горка, тешка: рањено самољубље, огорченост и понижење такође спадају у ову област рањивости. Али ми овде не говоримо о њима, већ о љубави, о способности да будемо рањени у срце – а да не одговоримо ни горчином ни мржњом; опраштамо, прихватамо, јер верујемо да су суровост, издаја, неразумевање, неистина пролазне ствари, а човек остаје заувек.
    Веома је важно определити се за ову рањивост. А способност носити ту спремност да верујете до краја и волите по цену свог живота тако да би не само ви, већ и други могли да расту у пуну меру својих својих могућности, – то је подвиг. То је нешто стварно велико, то је истинско стваралаштво: особу која се још није остварила – ми остварујемо, постајемо оно што можемо бити, на шта смо способни да постанемо и помажемо другом да постане све оно за шта је способан.
    Ово је једна врло озбиљне одговорности. Обично, говорећи о одговорности, ову реч схватамо као да морамо да дамо одговор – за своје речи, за своја дела и за свој живот. Али одговорност није само у томе. Одговорност је и способност да човеку одговоримо – љубављу, разумевањем, вером, надом. У том смислу, свака љубав садржи одговорност. Одговорност пред тајном човека, одговорност пред његовом будућношћу. И опет, ова одговорност, као и свака друга – на пример, грађанска – има своју цену.
    Та одговорност у љубави сједињена је се са захтевношћу. Волети размаженом љубављу, вољети љубављу која све дозвољава и омогућава човјеку да постаје све мизернији, све окрутнији, све себичнији – ово није љубав. Ово је издаја. Љубав треба да буде захтевна. Не у грубом смислу, ни на начин на који често заиста захтевамо од других оно што сами не пристајемо да чинимо, што нам се чини претешко, намећући им бремена која сами нисмо у стању или не желимо да носимо. Не, захтевност у љубави се састоји пре свега у томе да надахњујемо вољену особу, како би је уверили да је она бескрајно значајна и вредна, да има све потребно да израсте у већу меру човечности. За ово је потребна непоколебљива вера с наше стране, јер то није увек очигледно; постоје тренуци када се пред нам заблиста светозарни образ оног шта човек може да буде – и онда се он полко угаси: живот угуши онај највиши порив.
    И тада наша вера треба да буде далековида, наша нада – ватрена, наша љубав – непоколебљива; тада смо дужни са свом пажњом, са свим својим искуством, помоћи човеку да расте; и само ако на овај начин верујемо, са спремношћу да будемо отворени до последње рањивости и захтевајући од другог да буде све оно на што је способан, имамо право да кажемо да га заиста, озбиљно, стваралачки волимо: не ради себе – већ ради њега.
     
    https://poznajsebe.wordpress.com/2020/10/31/apsolutni_uslov_ljubavi/
     
  22. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Bokisd у Dobar odziv za akciju pomoći štićenicama Doma Manastira Svete Petke Izvorske   
    Bas me ovo obradovalo, vec sam pisao, bio sam u tom manastiru i domu za decu ometenu u razvoju, to je posebna zgrada u okviru manastira (zabranjen je ulaz, ali nas svestenik poznaje dobro igumaniju i pustila nas je na oko pola sata).
    Nazalost, vecina su deca, ima puno dece koja su sa zaista velikim invaliditetom, mnoga su nazalost rodjena u incestu i porodice ne zele da ih neguju i onda ih prime u ovaj manastir i vise i ne dolaze da obidju svoju decu. Tuga jedna, kad se samo setim, imam osecaj da tamo zidovi placu od tuge za tom nesrecnom decom. 
    I, monahinje ih sve neguju i paze, veliki je podvig tih monahinja i duhovni i mentalni i telesni.
    Bas sam se obradovao.
  23. Волим
    Aleksandra_A got a reaction from Milica Bajic in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    molim vas pomenite i sestru Jasminu, koja je u teskom stanju zbog virusa...
  24. Тужан
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Predrag.Kovacevic у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Dali su mu lekove za želudac. Problem je sto je cekao 5 dana da se javi, tačnije da kolabira i onesvesti se. A sve vreme je pio paracetamol. 
  25. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Лидија Миленковић у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Gospode, pomiluj, isceli i spasi Svog slugu Milosa i njegovu porodicu. Molim Te! 
×
×
  • Креирај ново...