Jump to content

Aleksandra_A

Члан
  • Број садржаја

    184
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Bokisd у Bog i maske   
    Okey, ali ima i ovo :
    Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.
    Jel znaci da sada treba prisiljavati na maske neke ljude koji ne zele da nose maske u crkvi i ako nece da nose onda ne moze ni da udje u crkvu ?
    Naravno da ne treba nikoga prisiljavati, nego kako ko misli da treba, preporuka i apel postoji, pa svako neka po savesti odluci.
    Licno ne nosim masku u crkvi, ali trudim se da odrzim distancu i fizicki kontakt. Po prodavnicama i slicno sam i ranije nosio i sada nosim i trudim se da odrzim distancu.
  2. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Bog i maske   
    Е, управо се о томе ради! 
    То је проблем.
  3. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на БанеЛ у Bog i maske   
    Јако бих волео да нам неко објасни неким текстом како се понашати у цркви у овим временима. 
    Да немам старије у кући понашао бих се много опуштеније. Једни кажу да је маловерје ако носиш маску, неки из реда свештенства на телевизији носе маске, неки не носе, може овако, може онако, сви смо максимално смућени. Да се правимо да вируса нема, па не иде ни то, сносиш одговорност и за друге. И шта онда? 
  4. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Вукашин у Упокојио се у Господу Његова Светост Патријарх српски Иринеј (1930-2020)   
    Vaša svetosti, oprostite mi! Snažna poruka vladike Atanasija Jevtića za upokojenog Irineja /video/
    RS-LAT.SPUTNIKNEWS.COM Prvi pomen upokojenom patrijarhu Irineju održan je rano jutros u paraklisu Prizrenske bogoslovije, gde je on bio i đak i profesor. Čim su čuli tužnu vest, đaci su se...  
  5. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на PredragVId у Упокојио се у Господу Његова Светост Патријарх српски Иринеј (1930-2020)   
    Доста се цркава изградило и фрескописало за њихово време. Нису дочекали освећење мозаика храма Светог Саве. Дужни смо да их помињемо у храмовима које су нам оставили. Брод цркве постаде небеска лађа. Изгубили смо две главе цркве а добили небеске задужбинаре: анђеле црквоградитеље. Нисмо успели да их сачувамо - сад нек они чувају нас. Приклонили су чесно своје главе и узели су их свети Петар Цетињски и свети првоврховни архистратиг Михајло. Ми смо тужни али се они радују.
  6. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Срђан Шијакињић у Bog i maske   
    Све се слажем Драле. Истакао бих само, да на основу онога што сам ја читао и како сам ја то разумео, вирус "путује" или лети у различитим величинама, у већим и мањим капљицама. Свака маска штити носиоца донекле, а ниједна, сем ових пар што је Оби поставио, не штити потпуно (у њима вероватно не можеш ни да дишеш да би могао да функционишеш дуже време...). Н95 би требало да штити довољно да можеш да проведеш неко време у зараженој околини, а да опет имаш пристојне шансе да не удахнеш довољно честица вируса да се разболиш. Нема наравно гаранција, али читао сам о случајевима да се од преко 100 клијената у фризерском салону, које су по 15ак минута у просеку шишале две заражене фризерке, нико није разболео јер су те две носиле маске. Дакле, на страну заштиту онога ко маску носи, доста је примера добрих да маске штите друге од нас... Уосталом, носили су хирурзи маске и пре короне...
    Слажем се да смо ми, иако се можда не чини кад отвориш новине, као народ доста разумни и дисциплиновани. Е сад, што имамо главне и одговорне уреднике живота и здравља такве какве имамо, то је друга тема. Али просечан човек у САД или у УК нпр. је верујем немарнији него просечан човек код нас... Или барем није ни пажљивији. Азијати су очигчледно друга прича...
  7. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на logdanov у Упокојио се у Господу Његова Светост Патријарх српски Иринеј (1930-2020)   
    Да. Био је нежан, кротак, благ и насмејан.
  8. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Срђан Шијакињић у Bog i maske   
    Зар није тачно да сви јесмо потенцијално заражени и асимптоматски преносиоци, према свим истраживањима, од Кине до Америке, која су рађена до сада? 
    Зар није разумно да се уздржимо од грљења и љубљења и да се "намучимо" са ношењем маски ако треба и годину или две, да бисмо са онима које бисмо грлили и љубили имали прилику да проживимо још можда 5, 10, 15 или 20 година?
    Ово је све исправно, али није довољно. Зар је довољно што се ми осећамо добро док смо у посети неком, ако већ сутра дан можемо да добијемо прве симтоме? Чак и код сезонског грипа је могуће пренети вирус док се још не осећамо болесно. Зар није у овој конкретној ситуацији логично поступати у складу са најбољим доступним информацијама, које очигледно кажу да се вирус лако преноси кад су људи у затвореном простору и близу једни другима, а не носе маске? Нарочито ако проводе дуже време тако.
  9. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Милошшш у Bog i maske   
    Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, radi molitava Prečiste Tvoje Majke, svetih slavnih i svehvalnih Apostola, Svetog Arhangela Mihaila i svih svetih, pomiluj i spasi nas grešne. Amin.
    Gospode, molimo ti se u ovim teškim vremenima, ne ostavi nas. Mnoge nas stvari smućuju, nema ljubavi među nama, i mi zabludesmo povodeći se za strastima i slastima ovog prolaznog palog sveta. Bolesti nas mnoge napadaju, telesne i duševne, i ne možemo da se izborimo bez Tvoje pomoći i milosti. Ti sam Gospode rekao si da će u poslednja vremena biti veliko bogoodstupništvo, da će ohladniti vera, i da neće Hrišćani znati koji je levi a koji desni put. Mnogi će se sablazniti, mnogi će omalodušiti, mnogi će veru izgubiti. To vreme je došlo, a još teže tek dolazi. Svesni smo da je to Tvoje dopuštenje jer se ne kajemo i ne tvorimo dela Božija. 
    Ipak, uzdajući se u milost Tvoju i čovekoljublje, vapijemo k Tebi, kao nekad apostoli na uzburkanom moru: Spasi nas, Gospode, izgibosmo! Samo Ti možeš da nam podariš Ljubav koja pobeđuje sve bolesti, i razotkriva sve zamke demonske. Vodi nas Svojom neprogrešivom rukom u mirnu luku Tvoje Ljubavi. Tebi, sa Bespočetnim Tvojim Ocem i Svetim i Blagim i Životvornim Tvojim Duhom slava i hvala u sve vekove, amin! 
  10. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на o. Miroljub у Упокојио се у Господу Његова Светост Патријарх српски Иринеј (1930-2020)   
    Бог да му души прости!
     
    Со Свјатими упокој Христе душу раба Твојего, патријарха Иринеја, идјеже њест бољезан, ни печал, ни воздиханије, но жизањ бесконечнаја.
     
    Вјечнаја памјат приснопамјатне и достоблажене свјатјејши отче и етнархе наш, Иринеје!
     
  11. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Dragi у Bog i maske   
    Ode i patrijarh.  
    Možda je bio star, možda se nije plašio - ali nemojmo da ignorišemo taj pi*ani virus. Neki ljudi reaguju na taj virus i vidimo da se tada retko ima lek protiv njega.
    Ja se ne plašim kovid virusa. Na poslu sam ga imao, od nas dvesta zaposlenih je najmanje trideset bilo zaraženo, niko od njih nije imao ozbiljne simptome. Sad u sredu opet smo imali test i ja se nadam da imam virus, onda bi lepo dve nedelje na bolovanje (karantin)... ali ipak, bolje ne! Jer šta znam, možda i ja pripadam onim petnaest posto koji dobiju ozbilnje simptome.. Znači, iako se ne plašimo, nemojmo da ignorišemo.
    Vera!
    I ja sam se pitao gde je Bog da štiti. Ali onda bi Bog svuda štitio, zar ne; onda mogu ruku u rupu zmija otrovnica jer stoji pisano da otrov zmija neće da škodi, ili kao Danilo goloruk na lava... Reče jedan rimokatolički đakon da Bog pomaže, ali i mi moramo svoj deo da uradimo, jer sve neće ni Bog da uradi za nas. Poput čoveka koji se davi u divljoj reci, ili potpu, kako hoćete, dođu vatrogasci i bace mu konopac da ga spase, no on se moli Bogu da ga Bog izvuče... i udavise. U raju reče Bogu: "Zašto mi nisi pomogao!" A Bog odgovori: "Poslao sam ti vatrogasce!"
  12. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Иван Ц. у Упокојио се у Господу Његова Светост Патријарх српски Иринеј (1930-2020)   
    Велики Патријарх у веома тешко време! Бог да му душу прости!
  13. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на dragisa у Упокојио се у Господу Његова Светост Патријарх српски Иринеј (1930-2020)   
    Bog da ga upokoji u Carstvu svome.
    Nekad se nisam slagao sa nekim njegovim postupcima ali vraćajući film u nazad videh njegovu mudrost i očigledno jaku molitvu, ko je mogao da pretpostavi da će se odigrati čudesni scenarijo trvenja između sila i podizanja optužnica, te da će se na taj način za dlaku izbeći ono za šta se molio... čudesno...
    Mislim da je ne opravdano bio smatran za "lošeg" patrijarha a on je samo ispunjavao jevanđelska uputstva da budemo blagi i širimo ljubav a ne sukobe...
  14. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Милошшш у Упокојио се у Господу Његова Светост Патријарх српски Иринеј (1930-2020)   
    Da nam Gospod po milosti svojoj podari još boljeg Patrijarha, iako nismo zaslužili. Da bude istinski sluga Božiji i da vodi narod putem vere predačke, a ne po strastima ovog propadljivog sveta. Da bude jake volje i kamene vere, da nam Brod krene ka Božjem pristaništu. Da čuva Pravoslavlje i da ne podleže ucenama i političkim igrarijama. Da nam bude svetlo u mraku u kome se kao narod nalazimo. Da bude kao Sveti Patrijarh Pavle. Amin, Bože daj!  
  15. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на БанеЛ у Bog i maske   
    Пре пар дана сам прочитао књижицу Свето причешће - лек бесмртности од владике бачког Иринеја. Написао је да није немогуће да се човек зарази кад је на литургији, наравно не од причешћа. Мене занима онда ваше мишљење о ношењу маски на литургији, јер претпостављам да ни у другом црквама није чест случај да верници носе маске. Нисам нигде ни прочитао неко обавештење где се верници позивају на то, и да ли је онда ношење маске маловерје, а ако не носе да ли је то кушање Бога? 
  16. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на БанеЛ у Bog i maske   
    Лично, од укидања ванредног стања и како сам опет кренуо на литургије нисам носио маске, мада не могу да кажем да у оном јулском таласу нисам осећао приличну нелагоду окружен људима са свих страна. Могу да кажем да ми се тај осећај навраћа. 
  17. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Тражитељ у Bog i maske   
    Читава ова криза је Божји благослов за све разумне људе, да се подсете да црквену организацију чине људи одабрани из врло ограниченог скупа људи и да је људска творевина као и свако предузеће, онолико мудро и паметно колико и њен просечан руководилац. Ко тога није постао свестан код скандала око еволуције, постао је ове године, око короне.
  18. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Веома је важно да човек сазна своје реално стање   
    У односу на себе, у извесном тренутку треба прихватити и помирити се са чињеницом да ти ниси оно што о себи мислиш и како себе замишљаш. И када то заиста прихватиш, не наизглед, већ стварно, тада и почиње духовни раст. Када се руше наши унутрашњи замкови од ваздуха, то је веома болан процес. За човека је веома битно да увиди своје реално стање. Ипак, до тога је још далеко. Тренутно је све веома илузорно и улепшано. А од оног тренутка када успеш да сагледаш шта си ти заправо, тада ће ти обавезно затребати Бог. У одређеном тренутку ти се спушташ све ниже и ниже: ово треба да прихватиш код себе, и ово... И човек долази до тренутка када му Бог постане реална потреба. Не просто некаква романтична илузија, творевина интелекта, већ када стварно не можеш ни да дишеш без Бога. Тада унутар тебе почиње унутрашњи преображај, раст и то ће бити већ стварно. То је веома болан процес. И он не изгледа лепо. Увек ти се чини да духовни раст треба да изгледа лепо. У стварности, оно што се одвија у теби је одвратно. Када сви грехови излазе напоље, ти постајеш неподношљив и себи и својој околини. Духовни раст је прљав посао. Он није сањалачки, већ прљав и ружан. За њега нећеш рећи да је то прави подвиг. Чини ти се да падаш, а у ствари, долази до унутрашњег прочишћења. Подиже се гомила прљавштине, смећа, и све то смрди и теби и твојој околини. То треба прихватити. И то треба прихватати и код себе и код другога, саосећати, (са)патити и поставити раме. У таквим тренуцима Бог се дотиче човека и почиње да га чисти. У таквим тренуцима треба нарочито да будемо пажљиви један према другоме.
    https://obitel-minsk.ru/sr/tekstovi/choveku-je-veoma-bitno-da-sagleda-svoje-realno-stane
     
  19. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Пантелејмон Нови у Саопштење за јавност: Дошло је до погоршања општег стања Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја   
    Pomiluj Gospode slugu Tvoga i patrijarha našega Irineja, daruj mu isceljenje molitvama čeda naše Crkve i iscelitelja Pantejemona.
  20. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Како треба да се понашају православни хришћани током кризе   
    Митрополит Антоније (Паканич) о новом карантину и човечности.
    Карантинска искушења која смо већ преживели у пролеће и рано лето ове године враћају, се, као што је и предвиђено. Многи од нас су сада у страху, збуњености и страху за будућност. Неко се плаши смртоносног вируса, неко се плаши да остане без посла услед карантинских мера изазваних њим. Све смо то већ прошли и сада бих желео да говорим о нечем другом. О томе колико је важно очувати човечност у данима искушења.
     
    Као што показују дискусије на друштвеним мрежама и билтени вести о криминалу, људи се не само плаше. Људи су постали агресивни и нестрпљиви. Већ смо рекли колико је страх деструктиван. Али сада је важно схватити шта можемо учинити упркос овом страху.
    Постоје људи који су слабији од нас, они који оштрије реагују на стрес. Управо ти људи су предиспонирани за прекомерне емоције. Реаговање на такве емоције биће још оштрији емоционални изливи других. И тако у круг. Нажалост, медиjи само загреваjу котао универзалних страхова, срџбе и незадовољства.
    Дужност хришћана је да не учествују у овом притиску. Миротворство је једно од наших позива. То значи да на нама, хришћанима, предстоји овај врло често незахвални рад — да се смиримо, утешимо, помогнемо.
    Ми имамо главно и најјаче оружје — поуздање у Бога. Али немају сви такав алат, што значи да би требало да га делимо са слабијима.
    На први поглед задатак изгледа тежак. Али, у ствари, ако се макар једном макнемо од расправе, смиримо уплашеног, утешимо сумњичавог, помогнемо страдалнику (речју или делом), ово ће бити једна од цигле веома важне зграде. Зграде миротворства.
    Искушења попут садашњих су наш тест за истинску веру, за нашу хришћанску мисиjу. Покушај мо да будемо достојни ове мисиjе, и Господ нас неће оставити.
    Записала Наталиjа Горошкова
    Извор: Православнаја жизањ (са украјинског превела Јелена Бујевић)

    View full Странице
  21. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    Врло је важно да човек освести себе, да се пита: ко сам ја? Где сам ја? Шта се догађа са мном? Зашто се трошим у осуђивању другога? Зашто сам себичан? Зашто ми је интерес важан, а не човек као такав? Зашто мало верујем у себе? Не: зашто мало верујем у Бога – сви ми који смо хришћани, верујемо у Бога, него зашто мало верујемо у себе? Зашто мало верујемо у своје капацитете? Да се нећемо истрошити тиме што волимо и када нисмо вољени, него ћемо, на тај начин, још више да узрастамо и да успевамо и да се умножавамо у добродетељи. Зато Христос управо и каже: "Ко чува свој живот, изгубиће га", а ко га дâ – а то није неки мазохизам, већ изграђивање себе; то је то давање себе и свог живота, то несебично давање, кад волимо и кад нисмо вољени, кад волимо људе око себе. То није нешто наивно, неко слепо предавање, препуштање пред злом: нека злочинци сад раде шта хоће – не! Јер, само онда кад ти волиш, можеш да разобличиш зло, да подстакнеш човека, али не можеш да га натераш. Можеш да га покренеш да се поправи и да се исправи. Али, немој да оптужујеш никога да је крив сада за те лоше релације, него тражи решење. А, решење је у несебичној љубави.
    Протојереј др Љубивоје Стојановић
  22. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Адриана92 у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Молим вас, помолите се за душу упокојеног Остоје.
  23. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на obi-wan у Саопштење за јавност о здравственом стању Патријарха српског: Испољавају се симптоми и знаци погоршања хроничне срчане слабости   
    Patrijarh ima 90 godina. To je vrlo duboka starost, i covek je u tom dobu uvek na korak od prelaska dalje, sa ili bez virusa.
    Prosto su godine takve da je to sasvim normalno po prirodnom poretku stvari.
    U svakom slucaju, Gospod brine o svima i o svemu, i nista ne biva bez Njegovog dopustenja.
    "A vama je i sva kosa na glavi izbrojana", da ne zaboravljamo nikad na te reci.
    Naravno, Crkva se moli za njegovo kao i za svacije ozdravljenje, to je prosto obaveza svih nas hriscana.
  24. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у архимандрит Василије Ивиронски: ДА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА   
    архимандрит Василије Светогорац – СВЕДОЧАНСТВО СВЕТИТЕЉА
    Заправо, оно што светитељ нама даје нису лепе речи и добре мисли – ово може да изрекне било ко. Светитељ, својим говором или својим ћутањем, радом или мировањем, животом својим и смрћу својом, преноси нам срдачност и увереност да га је наш Спаситељ посетио са висине, и да је смрт побеђена.
    Светитељи плачу, и преплављени радошћу, преносе откуцаје овог чуда и наде онима који пате, онима који висе на крсту агоније и несрећа; и свима онима који пролазе кроз тескобу и очајање. Невидљиво, они сабирају болне и израњављене људе, људе који трагају и боре се.
    Патња света, обилна и бесконачна патња, за светитеља постаје лична. Сви ми смо једнан човек. И молитва смиреног човека гласи: Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног. Другим речима, помилуј сав Твој свет. Он се моли и уздише за све људе. Он је уздах света. Он живи са Њим Који је Алфа и Омега.
  25. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у архимандрит Василије Ивиронски: ДА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА   
    ВАСПИТАЊЕ МЛАДИХ НАРАШТАЈА ЗАХТЕВА НАШЕ УМИРАЊЕ
    Рекао сам већ раније да млад човек може бити старац. Знате, неко може бити рођен стар. А свети апостол Павле никада не може постати стар. Што се тиче најважнијег проблема, најприсутнијег, на горућој равни широм света – питање забринутости за младе нараштаје – једини извор који је у стању да пружи помоћ, драговољну, целом свету, пут који је плодоносан и поуздан, јесте Православна Црква. Један скромни православни верник имао је обичај да каже „ Ја не покушавам да задржим своју децу код куће силом. Врло се трудим да им пружим одрастање, да и када оду од куће, врате се по свом нахођењу“. Пружајући одрастање, образовање младом човеку исто је као и живљење не за себе већ за Другога – Онога Који је умро и устао зарад нашег добра – и за твоју браћу. Ради се о одлуци да се умре. Умиреш како би други, твоје истинско сопство, могло да живи. Пружати образовање, захтева љубав, вештину и напоран рад. Данас, млади нараштај протествује. Најважнији жила куцавица друштвеног уређења на Западу, буни се против свега овога. Каже се „Не“ његовој култури. Ови људи траже нешто друго, нешто смисленије, више тајинствено, нешто што се тиче целе личности и што поштује целу личност. Они трче овамо и онамо. Одлазе све до Далеког Истока, трагајући за психофизичком равнотежом. Цивилизовани Европљани постају жртве источних магова, који их искоришћавају и обећавају рај. И тамо постоје сви ови системи и теорије, од психолошког саветовања до шарлатанства и демонске поседнусти. Гуруи и учитељи ових система долазе на Запад. Задобијају тло у душама младих. Запозежу плацеве земљишта, како би направили ове, такозване „рајеве“. Ко ће створити васељену местом за живљење деце, и учинити живот милим? Ко је у стању да помогне деци данашњице да задобију своје сопство, да пронађу свој пут, да се радују свом животу? Ко ће их их убедити својим животом да „Онај Који је у Вама већи је него онај који је у свету” (Јн. 4, 4)? Ко ће им објаснити да схвате да „ радост која је у Богу,“ „снажнија је од садашњег живота“ (Ава Исаак) ? И да је „ истински човек онај који је избавио себе од страстне љубави (eros) уз помоћ обожене љубави“ (Свети Јован Лествичник)? Ко је у стању да са њима разговара и понуди им „љубав која побеђује све жеље“?
×
×
  • Креирај ново...