Jump to content

Aleksandra_A

Члан
  • Број садржаја

    184
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на marina у Проблеми деце су одраз проблема породице   
    Bas o tome sam i ja pricala, neka su to 2 sata sa decom ali da budu kvalitetna!!!Koliko majki postoje koje su ceo dan sa decom, a ne poigraju se s njima ni 5 min nego vicu na njih nja ovo nja ono i kakva je korist od njihovog celodnevnog prisustva???Nije bitan kvantitet bego kvalitet ako uopste mogu to da upotrebim na ovoj temi...
  2. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Лидија Миленковић у Проблеми деце су одраз проблема породице   
    Мислим да не можемо генерализовати.
    Ја бих била пресрећна да сам могла да будем само домаћица, да нисам морала да радим,а познајем и дивне мајке,које би биле несрећне да не раде.Џабе што нека мајка није запослена,а проводи време бавећи се собом и својим задовољстима која искључују децу.Ем их запоставља,ем,им даје лош пример.
  3. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Срђан Шијакињић у Мучи ме чамотиња, туга, очајање без разлога...   
    Је л' идемо код лекара када добијемо упалу плућа? Или када доживимо инфаркт? Наравно да идемо, и то ништа не смета да упоредо са лекаром тражимо помоћ и у Цркви и молитви. И мозак је исто орган колико и плућа, срце или бубрег па када имамо психичких проблема, као депресија например, треба да се обратимо лекару у сваком случају, а да ли ћемо се обратити и Богу то зависи од тога ко у шта верује или не. Лекар не смета Богу, као ни обрнуто, напротив.
  4. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Zero у Мучи ме чамотиња, туга, очајање без разлога...   
    Pomaže Bog, brate Igore, i dobro došao. Pokušaću koliko-toliko da pomognem, a svaka korekcija, dopuna itd. dobrodošla je
    Uzrok čamotinje može biti u hiljadu razloga, ja mislim da je (po meni) najveći razlog za "čamotinju" u nama samima, da je to prouzrokovao možda način na koji smo živeli... Ali, kako starac Tadej kaže: "Neka ide kako ide". Ne vredi se brinuti mnogo. Dosta sam puta imao prilike da uhvatim sebe sa glavom u rukama, gledajući u pod i suzama u očima. To mi se i danas dešava. Ali, meni je Bog stub. Ja bih ti preporučio da se okreneš Njemu. I ne ostaj u četiri zida sam, najgore je kada čovek misleno ratuje sa samim sobom.

    Idi prošetaj, bavi se sportom, druži se sa ljudima, bilo šta. Ako ide teško i mrzi te, ne možeš da se nateraš, to ti je merilo da si na pravom putu. Ja često ponavljam sebi neke citate ili smišljam neke tzv. "samomotivacione uzrečice", misli koje me podignu, koje će da me poguraju dalje. Počeo sam da se šalim malo u poslednje vreme, što nije karakteristično za mene, ali cenim da je dobro.

    To ti je to, mislim da je najbitnije da se ne mučimo uzrokom, nego da bacimo fokus na posledice, koje zavise od nas. Ako za prioritet postaviš tuđu sreću, ako imaš makar i jednu osobu u svom životu do koje ti je stalo i kojoj je do tebe stalo, našao si nepresušan izvor radosti čija nepresušnost zavisi samo od tebe i nikog više.

    http://www.youtube.com/watch?v=t4LccnVrwQM

    http://www.youtube.com/watch?v=ZCR7Myx1SY8

    http://www.youtube.com/watch?v=d_O4x38m4hw

    Evo par linkova koji su meni pomogli u takvom periodu... Svako dobro i samo hrabro!
     
  5. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Toma у Мучи ме чамотиња, туга, очајање без разлога...   
    Ја нисам склон агресији али јесам депресији.
    Елем, унинијом реагујем на околности.
    До сада нисам научио како да унинију немам (може ли се то?)
    али јесам научио да у току 'напада' - не верујем својим осећањима.
    Лажу ме! Увек постоје други и стално имам отворен 'аутопут' ка
    Богу Јединоме - Христос га је направио Својом смрћу (да не морам
    да умрем ја) и Својим васкрсом (опет због мене).
    Наравно да је Господ то урадио за свакога од нас и то из љубави
    према сваком од нас.
    Молитве Богу током унинија су ... мој вапај и тихи крик, никаква дубока
    теологија, никакво читање... У једној реченици: "Боже Свемогући
    и Свеприсутни - промени нешто а ја не знам шта!"
    А после - е после иде радост! Радост на квадрат!!!
  6. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Јаков. у Мучи ме чамотиња, туга, очајање без разлога...   
    Ako ne možeš da se moliš, a ti barem šuti. Isus čuje i kada ga ti zoveš bez molitve. A zoveš ga onda kada kažeš "Dosta ne mogu više"
  7. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Melhisedek88 у Волите ли животиње?   
    Volim zivotinje,kao i vecina nas.
     
    Samo ironija je sto vecina ljudi koji vole zivotinje,najvise ih voli na trpezi.
    A najvise mi idu na zivce ovi branitelji zivotinjskih prava.
  8. Волим
    Aleksandra_A got a reaction from АлександраВ in Borba sa iskusenjima - izazov samospoznaje i preumljenja   
    Pozdrav svima,

    Pre svega hvala na ovako lepoj razmeni na temi, baš mi je značilo mnogo toga što sam pročitala, nekako kao da sve pogađa tačno tamo gde treba što se mene tiče, početnik sam u veri, i došla sam na forum da bih možda postavila pitanje vezano za iskušenja koja me muče, ali sam, čitajući šta ste ovde pisali, shvatila da je to sve manje više normalno, i da je deo duhovnog puta i razvoja..ostalo mi je samo jedno pitanje: šta raditi ako su glavna iskušenja u vidu zastrašivanja? Npr, muče me strahovi noću često, posebno ako se molim intenzivnije tog dana, ili ako se intenzivnije bavim unutrašnjim borbama, odjednom krenu ljudi da se ponašaju mnogo čudno prema meni, nekako kao da se susrećem sve sa nekim (nepoznatim) ljudima loših namera, a sve to za posledicu ima unošenje nemira..iskreno se i uplašim za svoju bezbednost u mnogim od tih slučajeva. Ne znam šta je suština ovoga, tj, trebalo bi verovatno da nađem način da se izborim sa strahom, ali znajući da je molitva rešenje svakom strahu, a da mi se istovremeno ta iskušenja daju često baš u vreme kad se intenzivnije molim i radim na sebi, kako onda dalje? Znam da je ovo odgovor koji moram, kao i svako, pronaći unutar sebe, ali bi mi značilo ako bi se javio neko sa eventualno sličnim iskustvom. Ne znam da li sam dobro ubola temu za ovo pitanje, nadam se da jesam, a ako nisam, izvinjavam se
  9. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Deki992 у Borba sa iskusenjima - izazov samospoznaje i preumljenja   
    Ja sam u poslednjih godinu i vise dana doziveo opake turbulencije sto se tice vere.I jos mi je tako.
    Ali ne zbog nekih iskusenja,zivotnih nesreca itd.Jednostavno,upao sam u neko ocajanje (zbog toga sam i dosao na ovaj forum) i od tada mi je,sto se tice vere,sve drugacije.Nikada nisam imao hrabrosti da kazem da sam nevernik,ali je bilo puno sumnji.
    Nekako,sto sam vise upoznavao svoju religiju,sve sam se cesce preispitivao imali sve ovo smisla.Preko nekih stvari i dan danas ne mogu da predjem...Ali,odavno sam prestao da se opterecujem time i osecam se dobro zbog toga.A i cini mi se da mi se polako vraca vera.
  10. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Borba sa iskusenjima - izazov samospoznaje i preumljenja   
    Искушења и увреде
      Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.
    Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.
    Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.
    А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.
    Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.
    Преподобни Нил Сорски
    Храм Светог Јована Крститеља
×
×
  • Креирај ново...