Jump to content

Aleksandra_A

Члан
  • Број садржаја

    184
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Маша у Брак - заједница мушкарца и жене   
    Замислите то да неко НЕЋЕ да причести жену или мужа, верујућег, САМО ЗАТО што његов или њен супружник неће да се венча у Цркви. Значи, обоје су кажњени, тј он и није јер ни не зна шта губи, а она јесте, иако све покушава да би се венчали.
    Нека хвала на таквом ''духовништву''.
    Убије и оно мало вере што има неко.
  2. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на SHADOWS OF THE LIGHT у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    Strah je prijatelj kada izaziva oprez,obazrivost u coveku.Neprijatelj kada ga paralise i onemogucava da deluje.
  3. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Дуња у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    @@Deki992,
     
    А, па мора много воде да протекне док човек не научи како да буде добар, а не и глуп, и како да буде паметан, а да не буде зао. Један од тежих задатака, ако си на то мислио.
  4. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Deki992 у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    E sad, uklopi ti to sa onim da, "hriscanin treba biti pokoran i poslusan svakoj vlasti itd itd itd", pa ostani normalan.
  5. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Јелина у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    Из Пролога, за данас:
    БЕСЕДА
    о сили и дејству добрих дела
    Јер је тако воља Божија да добријем дјелима обуздавате незнање 6езумнијех људи (I Пет. 2, 15)
    Тешко је, браћо, спорити с безбожним; тешко разговарати с безумним; тешко убеђивати озлобљеног. Безбожна и безумна и озлобљена тешко ћеш убедити речима. Пре ћеш их убедити делима. Нека виде ваша добра дјела и хвале Бога (I Пет. 2, 12). Онима који хоће да споре с вама, учините добро дело, и ви ћете добити спор. Једно дело милосрђа брже ће уразумити безумнога и ублажити озлобљенога него многи часови разговора. Ако безбоштво и безумље и злоба долазе од незнања, то незнање је као беснило, које се најбрже да обуздати доброчинством. Ако ли ти с безбожним спориш његовим бесним начином, тиме појачаваш бес безбоштва. Ако ли се с безумним разговараш ругањем, мрак безумља се увећава. Ако ли злобног мислиш да убедиш гневом, тиме разгореваш већма огањ злобе. Кротко и благо дело је као вода у пожар. Сети се увек светих апостола и њиховог успешног начина опхођења с људима. Ако те безбожник изазива, то те не изазива човек него ђаво; човек је по природи побожан. Ако те безумни ружи, то те не ружи човек но ђаво; човек је по природи уман. Ако те озлобљени гони, то те не гони човек но ђаво; човек је по природи благ. Ђаво те изазива на дуге спорове и бесплодне разговоре, а од доброг дела бежи. Учини добро дело у име Христово, и ђаво ће побећи, и онда ћеш ти тек имати посла с људима, с правим људима: побожним, умним и благим. Но све што чиниш, чини у име Господње.
    Господе преблаги, помози нам чинити добро, и добрим побеђивати у име Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.
    Ово сам тражила, велики је Бог, амин. bliss jeeee
  6. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Милан Меденица :) у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    не мора да значи, ми смо пре свега позвани на љубав према непријатељу, чак и кад греши и кад је неправедан.
    управо та љубав обеснажује сваку силу, узима јој снагу и полет и преваљује на "нашу" страну.
  7. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Ignjatije у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    [quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341932366' post='676707]
    боље је бити у љубави него у праву ... све остало потире православље.

    Naravno, ali ta ljubav ne znaci da se necemo boriti za svoja prava ili prava svojih bliznjih. Recimo na sudskim sporovima po nekim zivotno vaznim pitanjima.
    Borbom ( pravednom ) za sebe i druge mi i pokazujemo ljubav - na delu.
    Samo ne znamo na sta je @Jelina mislila i sta je u pitanju.
  8. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Милан Меденица :) у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    боље је бити у љубави него у праву ... све остало потире православље.
  9. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Ignjatije у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    Da pokusam
    Kada smo na putu koji voli Bog - bogougodnom putu mi dobijamo Boziju blagodat koja otklanja strah i nesigurnost. Strah nastaje kada smo u grehu jer mi podsvesno znamo da to sto radimo nije dobro ( i nije prirodno ), a i udaljeni smo od blagodati koja pruza osecaj sigurnosti.
    Sto smo vise blize Bogu to imamo manje straha.Pogledajmo monahe koji zive sa divljim zivotinjama, ili potpuno sami po pustinjama i planinama bez igde ikog. Ili one hriscane koje su mucili ili odvodili na pogubljenje.
    Ovim sam hteo da kazem da sa tim osecajem sigurnosti jer mislimo da smo na pravednom putu mozemo pasti i u prelest pa i u gordost.Mozemo takodje i da stagniramo jer ne preuzimamo podvige koje mozemo da podnesemo.
    Bolje je smatrati se gresnikom nego pravednikom ( kao sto su svetitelji i cinili ), Time ne upadati u komleks nize vrednosti ili u neki mazohizam, taman posla, nego cemo na taj nacin biti budniji i teze padati.
    Da li sam sada bio jasniji ili sam ga jos vise zakomplikovao ?
  10. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на marko_13 у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    Врло интересантан текст. Може бити на корист свима нама, јер нема човека да се у одређеном тренутку не уплаши или делимично не клоне.
  11. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на ivona у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    e ovo je tema sa kojom se svaki dan nosim u mislima!ali bih opet dodala, pored svih ovih racionalnih apelacija ,neophodno je moliti se!
  12. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Aristotel у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    Strahovi koji nas prate kad želimo odgovoriti pozivu
    Općenito možemo naići na šest strahova koji se javljaju u traženju poziva za posvećeni život.
    1) Prvi strah je: Nisam slobodan – Već imam svoj životni program, plan, već sam sredio svoj život ili ga već sređujem i tko će sada mijenjati taj životni ritam.
    I Abraham je sigurno tako razmišljao kada ga je Bog pozvao da napusti svoju zemlju, da mu se odazove i da krene u nepoznato, na daleki put. Oko sebe je okupljao mnogo ljudi koji su radili za njega, osiguravao je za njihove obitelji plaću. A sada bi se trebao uputiti na daleki put dovodeći u pitanje ne samo svoju fizičku i materijalnu sigurnost, nego i svih njegovih radnika. No ipak, unatoč zabrinutosti, on vjeruje i odaziva se i kreće na daleki put.
    2) Drugi strah je: Nisam sposoban – Netko to može uistinu reći iz poniznosti da nije sposoban, ali također može tako reći da bi izbjegao odaziv jer ga je strah ili nema snage učiniti onaj konačni odgovor.
    Tipičan primjer je Mojsije koji razgovara sa Bogom pred gorućim grmom. Bog mu govori da ide pred faraona u Egipat i da traži od njega da dopusti Izraelcima da napuste Egipat. No Mojsije iznosi pred Boga sve moguće argumente da ne ide u Egipat. Na kraju kada je sve iscrpio reći će: Tko sam ja da idem pred faraona?(Iz 3,11).
    3) Treći strah glasio bi: Nisam dostojan – netko može reći da njegov život nije bio takav da bi se sada mogao dostojno odazvati redovničkom pozivu, da nije uvijek bio potpuno moralan na svim područjima života. Svatko od nas nosi svoje slabosti, pogreške no i svatko od nas nosi u sebi i iskustva Božje ljubavi i blizine koja se je za nas brinula i usmjeravala nas na ispravni put. Isus, kao da nam govori istim riječima kao svetom Pavlu: Dosta ti je moja milost(2Kor 12, 9). Zbog toga, vidjevši Božju blizinu u svojemu životu, Pavao govori: Hvalit ću se svojim slabostima jer kada sam slab onda sam jak!
    4) Četvrti strah: Ne znam gdje će me odgovor na poziv odnijeti, što će sve biti od toga – No to je potpuno krivo pitanje, jer npr. muž i žena kada ulaze u brak, ne znaju kako će se razvijati njihov zajednički obiteljski život. Ili npr. niti Blažena Djevica Marija nije pitala anđela da joj dadne plan što učiniti u slučaju bijega u Egipat. To se je jednostavno iznenada dogodilo, otišla je u nepoznato s Isusom i Josipom.
    5) Peti strah glasio bi nekako ovako: Nemam dovoljne ljudske garancije – U bilo kojem pozivu, ili poslovima nikada nećemo imati do kraja ljudske garancije, bitna je naša slobodna odluka.
    U traženju poziva veliku pomoć može imati duhovnik ili neka druga osoba, oni mogu usmjeravati, mogu u osobi prepoznati klicu poziva, no onaj konačni odgovor i hrabrost reći DA ovisi o samoj osobi koju Bog zove. Mi se moramo slobodno odlučiti, bez ikakvih ljudskih garancija koje često puta mogu stvarati samo teret u duši.
    6) Šesto: Strah me je da ne doživim neuspjeh – Ako se iskreno odazovemo nećemo doživjeti neuspjeh. Vjerujemo u Božju pomoć i njegovu milost. Kada osoba u svojoj slobodi potpuno predaje svoj život, tada unatoč svih raznih kušnji ide naprijed. Sve dok si iskreno znamo postavljati pitanje: Bože što želiš da učinim?, ne može se pogriješiti. No bitno je da odgovorimo na ono što nosimo u sebi. Ima jedan dokumentarac o slavnome umjetniku Michelangelu u kojem je jako dobro prikazana njegova bojazan da li će uspjeti ocrtati strop Sikstinske kapele u Vatikanu. No odvažio se i napravio je jedno od najvećih remek djela povijesti umjetnosti, stvaranje Adama. A da je podlijegao strahovima ništa od toga ne bi bilo. Tako je i za nas isto: strahovi mogu postojati, no ako se ne odvažimo nećemo postići naše potpuno ostvarenje.
    Izvor: http://www.karmel.hr...i/duhovni2.html
  13. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Драган у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    Господу пред свештеником.
  14. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Сефора у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    Наиме, страх се појављује када за своје сопствене поступке сматрамо себе кривим, а не страсти које их подстичу.
    Овакав страх се најчешће појављује када треба да исповедимо неки грех свештенику.
  15. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Никола Ђоловић у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку ?
    Непријатељ - када га преувеличамо, пријатељ - кад у њему нађемо савезника за храброст.
  16. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Јован Чакарески у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    Да додам и овај текст исто Профке нам је дала да учимо  4chsmu1
    • Религиозни страх `је трећа компонента религије која се још назива и страх Божији. Приметан је не само религијама примитивних народа већ и у религијама културних народа. Он је по речима Светог писма почетак мудрости (Пс 111, 10). Зато се тражи страх Божији и чување заповести (Проп 12,13). Новозаветно богослужење, нарочито богослужење Православне цркве, такође наглашава  ову компоненту религиозности: Црква се свакодневно моли за оне који са страхом Божијим и вером улазе у храм (Велика јектенија) и позива да се светом причешћу приђе са страхом и вером (на Литургији).
    Страх као психолошки доживљај има свој квалитет који зависи од врсте страха. Приликом осећања кривице јавља се ванредно психичко стање код човека: он се боји одмазде, казне за почињену кривицу (дрхти пред судијом, пред оружјем…..). имамо и страх када се човек плаши неких измишљених појава (вештице, вампири, звери….). Оба ова страха су профана, јер се јављају у свакодневном, профаном животу.  Основна карактеристика овога страха јесте осећање непријатности које испуњава човека и он све своје силе (ако је страх велики) напреже да се ослободи бића или предмета који је извор страха.
    Религијски страх је квалитативно сасвим друго стање. Психолошки гледано он се донекле може упоредити са страхом детета пред родитељем. Човек пред Богом осећа своју ништавност, грешност, недостојност, очекује казну коју сматра заслуженом – али то му осећање није непријатно, те он не жели да се удаљи од њега, него да остане уз њега.  Улазећи са страхопоштовањем у храм, човек је испуњен страхом, али се тај страх потпуно по суштини разликује од страха када би рецимо улазио у пећину из које га вреба звер. Од религијског страха се не осећа никакво незадовољство, него напротив радост и топлина. Религиозни страх се може упоредити, ради схватања, са страхом кривца пред судијом који није осветник. Кривац који стоји пред судијом и чека казну  тек тада постаје свестан лошег дела који је починио. Значи, овде страх долази пошто је лоше дело учињено! А религиозни страх ми имамо пре самог дела (прељуба, крађа): тек када се страх изгуби, онда се јавља дело због којег човек мора да се плаши.
    Овај други,(профани страх) нам је непотребан.
    Посетите кад можете много тога се научи
  17. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на sekastarča у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    На овом линку је писано о стресу који је последица страха!!!
    https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,159.msg200989.html#msg200989
    А што се тиче страха Божјега, то је страх који дете има пред опасношћу да ће разочарати своје родитеље! То је страх како нас је Мара научила страх кривца пред судијом који није осветник! Он износи кривњу, износи грешку и последице и кори као отац дете које воли! Када је грешка учињена, кад је учињено против познатог закона, следи страх од казне... Али овај страх такође води у понизност, у немоћ и молбу за опрост... Даљи страх хлади љубав, јер је одраз неповерења у љубав и моћ праштања!
    Религиозни страх опомиње на суд и опасност да се изађе пред суд, а тиме је и путоказ да се не скрене са пута љубави, а када се грех почини, следи страх због кривице и предстојећег суда...
    У тренутку неповерења у љубав Божију и опрост, страх постаје непријатељ, као и у немарности за његов наук, у напуштању Оца и његове мудрости!
  18. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Сефора у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    Додала бих још једну реченицу св. Исака Сирина...
    Да би изабраник Божији, стигао до савршене љубави, неопходно је да осећа страх.
    Св. Исак Сирин
    У први мах може да нас збуни реченица св. Исака Сирина у којој он повезује љубав са страхом, када познајемо речи из прве саборне посланице св. Апостола Јована Гл. 4, 18.
    Наиме, св Исак Сирин је рекао да без позитивног и пријатељског страха од Бога, није могуће живети један нормалан друштвено - духовни живот !
    Позитиван и пријатељски страх од Бога !?
    Ја мислим да је то страх љубави - страх да не ожалостимо Бога нашим речима или делима које нису плод љубави.
    Открићу Вам моју тајну ...
    Ја сам сваки пут када су деца била немирна или непослушна глумила да плачем.
    Сваки пут су ми се извињавали и говорили ми да ће бити добри !  lqj2e2sokakote
  19. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Драган άσημος :) у Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    Чини ми се да је некима, неопходан страх од казне, да би се зауставили на путу гријеха. Да би се тим страхом да ће га Бог казнити праведно, пресјекла склоност, жеља за гријехом, да би се тргнуо из немарности и отпочео зближавање са Богом кроз страх, а завршио у љубави.
  20. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Мајка   
    Јесте ли се икада запитали како се бира мајка деце са посебним потребама? Бог се смеши: "Овој ћемо дати дете са посебним потребама"! Анђео је знатижељан 
    -Зашто баш овој, она је тако радосна?
    "Баш зато" - одговара Бог смешећи се. Како бих могао поверити дете са посебним потребама жени која се не зна радовати? Било би то сувише окрутно."
    -Да ли је стрпљива?, пита анђео.
    - Не желим да буде превише стрпљива, могла би се утопити у мору сажаљења и патње. Кад надвладају запрепашћење и негодовање, навићи ће се.
    - Али, Господе, мислим да та жена и не верује у Тебе. Бог се смеје:
    - Није важно, средићу то. Та жена савршено одговара. Обдарена је правом мером егоизма! -
    Анђео је изненађен: - Егоизма? Зар је то потребно?
    - Ако се који пут не буде знала одвојити од детета неће издржати. Она то сада не зна, али тој ће жени други завидети! Њена реч, никада неће бити тотално чврста, никада ништа неће сматрати обичном појавом. Кад дете први пут изговори реч "мама", она ће бити сведок чуда и то ће је освестити. Када свм детету буде описивала стабло или залазак сунца, видеће што ретко ко зна видети моја стварања. Дозволићу јој да јасно види ствари које ја видим. Незнање, окрутност, предрасуде, и учинићу да се дигне изнад њих. Никада неће бити сама. Бићу уз њу свакога дана њеног живота, јер она ће непогрешиво обављати мој посао, као да је непрестано уз Мене."
    - А заштитник?, упита анђео с'подигнутим крилом.
    - Биће јој довољно огледало.
     
    непознати аутор, преузето са фб
     

  21. Хахаха
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Војвода7 у Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)   
    Kaд неко пише иза профила Поуке.орг-инфо, имам осјећај као да гледам ЗФ филм гдје умјетна интелигенција преузима контролу, као да је форум постао свјестан сам себе
  22. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Маша у Molim pripadnice zenskog pola da ne otvaraju ovo, da se ne crvenim bezveze.   
    Сетила сам се једне приче о неком лопову који је сазнао да је крађа грех, али то је код њега прешло у зависност, па се молио Богородици, а Она му је рекла да ограничи за почетак крађу на све дане осим недеље.
    Мени се то допало, јер говори да Богу ни један грех није важнији од човека.
  23. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Макрина у Време је за бебе   
    Ми чекамо четврто дете,надам се уз Божију помоћ да ће све бити добро.
    Лепа је велика породица али је и доста,доста напорно.Ми смо сами подигли своју децу без ичије помоћи,плус остале велике обавезе које имамо али некако се човек навикне на то.
    Пријатељица ми редовно доноси гардеробу од своје деце,купујемо само што нам треба.
    Једино ми је проблем када не могу довољно да се посветим деци,када је школа у питању и то се увек дешава када имам овако велике обавезе,то ми је ето неки жал,што не дајем довољно себе у том сегменту али опет,самостални су доста,добри су ђаци.
    У тешким условима су одрасли али зато сада имају све,Хвала Богу.
    А знам породице многодетне,где девојчица од 8,9 година,музе козе,гледа млађу децу и кува ручак док су отац и мајка на њиви.Како су то добра деца....
  24. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Лапис Лазули у Шта значи бити горд? Posledice demonske gordosti   
    Ali kako posle toliko truda i pokajanja mu nije bilo oprosteno?Ne razumem.Zar to nije poenta jevandjelja,pokajte se,on se pokajao.Zasto mu nije bilo oprosteno?
  25. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Шта значи бити горд? Posledice demonske gordosti   
    Гордост је одступање од Бога, демонски изум који је погубио
    проналазача, одгоњење Божје помоћи, извор гнева, врата лицемерја,
    чуварка грехова, корен хуле, тврдоглавост у својим размишљањима.
    Ко
    се преузноси и горди тиме што је причасник благодати, макар и да мртве
    васкрсава, ако не каже за душу своју да је нечасна и ништавна, а себе не
    сматра за нишчег по духу и гадног, он и сам не знајући за то бива
    поткрадан злобом.
    Гордости се противи скрушеност срца, а највише
    самопрекоревање. Крајња је безумност - кочоперити се Божјим даровима,
    такви их се као недостојни лишавају.
    Горд човек је налик на јабуку која споља сија лепотом, а изнутра је иструлела.
    Ђаво нема потребе да искушава гордог, јер је он сам себе учинио непријатељем и противником.
    Заслепљени гордошћу, неки себе сматрају за свете и тек на смртном часу, несрећници, постају свесни своје погибељи.
    Блуднике исправљају људи, лукаве - Анђели, а горде једино Бог.
    Онај који тражи земаљску славу - тај се неће наслађивати небеском.
    Ко је испуњен гордошћу, у томе се настањује лукави.
    Не
    пуштај у себе болест гордости да ти непријатељ не би изненада одузео
    разум. Смиреномудријем очисти ум свој од овог смртоносног отрова.
    Почетак и крај злога је охолост.
    Гордост је губитак љубави према Богу и ближњима, богоодступништво, помрачење ума, лажна, такозвана философија, смрт душе.
    Ако
    прихваташ Сина Божјег као Спаситеља, Искупитеља, Наставника и Учитеља
    свог, онда прихвати и Његово учење: "Научите се од мене, јер сам ја
    кротак и смирен срцем" (Матеј. 11,29).
    Није ли срамота тебе, слугу,
    да се гордиш када се Господ твој смирава? Како ћеш се назвати Његовим
    рабом, ако Му се не повинујеш? Како ћеш се назвати Његовим учеником,
    када не слушаш Његово учење? Неће признати ни Он тебе за Својег када
    буде видео на челу твом печат демонске гордости, неће те примити за Свог
    слугу, ако не буде видео у теби смирење и послушање.
    Нема ничег
    тежег него се избавити од гордости, потребна је посебна помоћ Божја и
    велики подвизи ради победе над њом, јер унутар себе носимо ово зло.
    Да
    ли живимо у благостању? Она нам досађује са самовеличањем и надимањем,
    презиром и понижавањем ближњих. Да ли нас несрећа походи? Кроз
    негодовање, роптање и хуљење се показује ова змија. Желимо ли да се
    научимо трпљењу, кротости и осталим врлинама - кочоперењем фарисејским
    она устаје на нас. Нигде и никако се од ње не можемо избавити; увек с
    нама иде, увек хоће да господари и влада над нама.
    Господ нам је ради
    победе над гордошћу дао смиреномудрије које се састоји у томе да шта
    год да радимо сматрамо себе непотребним слугама. "Јер сваки који себе
    узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се" (Лука. 18,14).
    Гордост
    онемогућава човеку да сагледа своје мане. Ђаво се труди да у самим
    врлинама нашим посеје коров гордости, искушавајући како и чиме год може,
    дајући свима самоуверене помисли. Он не смета у чињењу "добрих" дела
    ономе ко их чини с гордошћу.
    Самољубље и гордост наша се испољавају
    неприметно, нарочито у огорчености када нам и најмању непријатност
    причине други, намерно или ненамерно, као и у нетрпљењу и раздражљивости
    због најневажнијих разлога.
    Самољубље и гордост наша би све хтели да присвоје, да окруже себе свим почастима, удобностима привременог живота.
    Од
    гордости настаје надменост, хладно, без икакве искрености обраћање
    према онима који су испод нас и од којих не очекујемо никакву корист.
    Не
    узноси се мишљу у поривима својим летећи изнад облака. Често су се пали
    подизали са земље увис, а они који се узвисују су падали на земљу.
    Бог има овакав закон: благонаклон је према онима који плачу и сасеца крила надменима.
    Гордост
    је страшна када је не примећујемо; а ако је примећујемо и кајемо се и
    прекоревамо, онда нам Господ то неће узети за грех.
    Гордост треба побеђивати говорећи себи: "Ко сам ја..."
    Приликом
    читања познатих истина немој рећи: "Ово није ново", "Ово ја знам", "Ово
    сам ја исто рекао". Све је то гордост ђаволска. Избави нас од тога,
    Господе!
    Ако хоћеш код некога да исправиш његове мане, немој мислити
    да је то могуће само твојим средствима; ми сами више кваримо ствар
    својим сопственим страстима: гордошћу и раздражљивошћу која из ње
    происходи, већ предај своју жалост Господу и помоли се Њему, Који
    испитује наша срца и утробу, од свег срца да би Он сам просветио ум и
    срце човека. Ако Он види да молитва твоја одише љубављу и исходи из свег
    срца, онда ће неизоставно да испуни жељу твог срца, и ти ћеш ускоро
    рећи, видевши промену у ономе за кога се молиш: ово је промена од
    деснице Вишњег.
     
    .svetigeorgije.org
×
×
  • Креирај ново...