Jump to content

Aleksandra_A

Члан
  • Број садржаја

    184
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Deki992 у Како спознати своје грехе и борити се против њих?   
    Evo necega sto sam ranije procitao,a ucinilo mi se jako,jako zanimljivo :
     
    Čak iako nisi onakav kakav bi trebalo da budeš, ne smeš da očajavaš. Već je dovoljno loše što si grešio. Zašto bi se još ogrešio i o Njega, smatrajući Ga, u svom neznanju, nemoćnim? Da li On, Koji je radi tebe sve premudro stvorio, ne može da spase tvoju dušu? Ukoliko ova činjenica, kao i Njegovo ovaploćenje, samo pogoršava tvoju osudu, onda se pokaj. On će primiti tvoje pokajanje, kao što je primio i pokajanje bludnoga sina (Lk. 15, 20) i bludnice (Lk. 7, 37-50). Međutim, ako ne možeš da se pokaješ, te grešiš iz navike, čak i onda kada to ne želiš, pokaži carinikovu krotost (Lk. 18, 13). To je dovoljno da osigura tvoje spasenje. Jer, onaj ko greši, i ne kaje se, ali ne očajava, samim tim sebe smatra najbednijim i neće se drznuti da osudi bilo koga. Pre će se diviti milosrđu Božijem i blagodariti svome Dobrotvoru, a može primiti i mnoge druge blagoslove. Čak iako je takav čovek, zbog svojih grehova, potčinjen demonu, on ipak, iz straha Božijeg, neće poslušati neprijatelja, koji će pokušati da ga baci u očajanje. Zbog toga on ima udela u vršenju bogougodnog dela. Takav čovek je blagodaran, trpeljiv, ima straha Božijega, ne sudi, pa mu se neće ni suditi. Sve su to značajne vrline. O istome govori i sveti Jovan Zlatousti, kada govori o adu. On smatra da nam je ad čak od veće koristi nego Carstvo Nebesko, jer se mnogi, iz straha od ada, udostojavaju Carstva Nebeskog. Ad nas ispunjava strahom, Carstvo nas zakriljuje ljubavlju, a u oba slučaja nas spasava Hristova blagodat.
    Ako oni na koje su nasrnula mnoga duševna i telesna stradanja, pretrpe do kraja, ne predaju se nemarnosti i očajanju, spasiće se.
     
     
    sveti Petar Damaskin (+ 12. vek) 
    Riznica božanskog znanja
  2. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Дијана. у Како спознати своје грехе и борити се против њих?   
    Vjeruj mi da te razumijem, jer cesto imam slican dozivljaj bitisanja sada i ovde. I ja cesto pomislim, pa i kazem da je tesko zamisliti gori pakao, da moze biti gore od ovoga. Ali ipak znam da moze, i da ima tog goreg pakla. Ne smijemo sebe dobrovoljno osuditi na njega. A ovaj pakao ovde smo mi svi ljudi zbirno napravili pa moramo i da ga trpimo. I uopste ono "trpljenjem svojim spasavajte duse svoje" vazi za danasnje doba vise nego za ikad, jer mi hriscani smo uglavnom izgubili i vjeru i vrlinu i podvig...
    Imas brate to zrno vjere, a znas da je i ono dovoljno...("Ako imas vjere kao zrno gorusicno...") Onom ko trazi olaksanje od Boga, On daje utjehu kroz Utjesitelja (daje blagodat, tj. darove Duha Svettoga, a tu su i mir, i snaga, i radost...); i tu je milosrdna Utjesiteljica, Bogomati, mene nikad nije ostavila praznu... Ima kod Viktora Frankla jedan dirljiva misao kako su u paklu Ausvica bili ti neki ljudi koji su svijetlili, koji su obilazili barake tjeseci druge, dijeleci svoj posljednji komadic hljeba, i ti drugi, slabi, koji su umirali ocajni u svom izmetu, jer nisu imali vise snage da se dignu i da se bore... a naravno svi su bili u istom paklu... Mi moramo, ako vec nemamo snage da tjesimo druge, da u sebi nadjemo snagu da hrabro podnosimo... A Bog ce dometnuti te snage...
    A kao sto postoji pakao, postoji i raj, i nase pozvanje da budemo ne robovi (grijeha, a i ocajanje je grijeh), ne sluge (koji izvrsavaju zapovijesti iz straha od kazne, tj.pakla), vec sinovi Boziji, koji sve cine i sve podnose iz ljubavi prema Gospodu i radi Njegove ljubavi k nama...
    Nadam se da neces shvatiti ovo kao pametovanje, jer ovo ti govorim iz srca. Inace mi je tesko da ogolim svoja osjecanja i patnju javno.
  3. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Јанко у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Ух, ух, Јусти... Морамо опрезно са речима... Рећи да нема разлике пре и после крштења као и ово друго о психичким триповима је... поприлично неопрезно, да не кажем неозбиљно, онда су и св. Јован и Христос били само најбољи психолози... Говоримо о даровима, благодати Духа Светога, помоћи да човек савлада палу природу јер не може својим снагама...
    Опрости на искрености, али да сам некрштен не бих видео никакав разлог да се крстим јер испада да је ово нека фора из примењене психологије. Не дај Боже да је тако.
  4. Тужан
    Aleksandra_A је реаговао/ла на w.a.mozart у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    U pravu si potpuno! Baš juče odem na kafu sa bratom Kornarakisom (Grk, inače moj komšija) i stracem Josifom isihastom (živi u manastiru oko 50 km od mene ali je kum mojim rodjacima pa povremeno svrati) i pričamo o tome kako su psihoze zaista rak rana na telu pravoslavlja... Starac isihasta je bio najuporniji u tome dok je brat Kornarakis insistirao na tome da Božija milost ipak u pojedinim, nama nejasnim slučajevima, može da ublaži posledice psihoza iz detinjstva. Na žalost, više se slažem sa isihastičkim opitom psihoze a to je -kad te roditelje jednom srede u detinjstvu, možeš da dubiš na glavi odavde do Sremske Kamenice i nema leka
  5. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Данче* у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Божија Промисао је за нас мали и ништавни недокучива,деца могу страдати због греха родитеља или предака или по пупуштање речи Божијој:"Кога Господ љуби онога и и кара;бије сваког сина кога прима".Тако да Господ попусти болест и да се прослави кроз ту дечицу,а све на спасење душе њихове јер свака болест је посета Божија..Господ нас на тај начин исправља е сад неко то спозна па се окрене Богу,неко то никад не спозна..нажалост..
  6. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на w.a.mozart у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Koja je svrha kažnjavanja dece? Zašto bi Bog posle Hristove žrtve koja pokriva sve kažnjavao decu ili bilo kog drugog? Mislim da je ovaj stav o kažnjavanju dece nezdrav i da ljudi koji ga imaju treba dobro da razmisle o svojoj duhovnosti i odnosu prema Bogu jer iz ovog stava se lako može kliznuti u likovanje nad nesrećom drugih
  7. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Зорица Бубало у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Доста сам се "бавила" овом темом. Слушала разна предавања, читала о томе.
     
    Постоје различита мишљења.
     
    Од тога да се грех преноси на 4 - 7 наредних покољења, до оног ако су родитељи јели кисело грожђе деци трну зуби. Има заиста разноликих тумачења.
     
    Као неко ко је имао прилично тешко детињство могу рећи само да су деца довољно истраумирана због грешака својих родитеља и њихове не бриге, и да је то велики камен спотицања при сазревању личности.
     
    Али, слава Богу све то је могуће поправити.
     
    Увек се сетим оних стихова Господ говори човеку:
     
    "Ја сам – Бог, Који управља приликама. Ти се ниси случајно нашао на своме месту; то је баш оно место које сам ти Ја одредио !"
  8. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Разумљиво је да дете не носи одговорност за грех родитеља, али да ли духовно стање родитеља има утицај на стање детета? То јест мислим да ли су на губитку деца невенчаних родитеља, такозвана “незаконито рођена деца”, деца чији су родитељи атеисти или припадају другој вери?
    - Не, наравно, о каквој штети може бити говора? Незаконито рођење – то је термин наследног права, и ниједног другог, тако да нема духовног значења. Треба јасно схватити да је крштење духовно рађање у Христу, и у поређењу са том везом све друге везе – родбинске, друштвене, породичне, националне нису тако значајне.
     
    Извор: Православие и мир
    Превод са руског др Радмила Максимовић
  9. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Mala у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Не знам зашто људи и даље гледају на Бога као неког ко осуђује и кажњава и ко ће децу казнити ако су им родитељи у греху?! По чему је то очигледно и како сте дошли до закључка да је то правило? Значи ако дете живи у вери и ако поштује заповести Божије, а ако су му родитељи живели у греху, њега ће Бог и даље да кажњава.... Не разумем одакле таква тумачења и схватања! Бог је љубав, он је ту да буде наша нада и вера. Свако се може исправити и кренути правим путем.
  10. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Mala у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Не верујем да деца испаштају због греха својих родитеља, свако суди сам себи и испашта због сопствених грехова. Сваком човеку је остављен избор, или ће се попоравити и усавршавати се у вери, покајати се због учињеног греха/грехова или ће и даље живети у грехопаду. Бог је милостив, Он не суди, човек сам себе осуђује. Крштењем се крштени чисти од сваког греха а на родитељима је да своје дете усмере на прави пут и васпитају у православном духу, значи да чине добро, да мисле добро и да им свака мисао и дело буде прожета Љубављу. О васпитању деце је писала Царица Романова, за корисно је прочитати.
  11. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Number15648 у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    177. Писмо
    Госпођи Ј.: О страдању необјашњивом
     
    Жалите се на злу судбу своје сестричине. Необјашњиво је, велите, њено страдање. Њен муж, чиновник, заражен гадном болешћу, умро је у лудници. Она се заразила од свог мужа, и сада је и она у душевној болници. Ви њу хвалите као добру и честиту жену, па се чудите, како је свезнајући Бог могао дозволити, да до овог брака уопште дође, те да једно невино створење тако љуто страда? - Ако је заиста Ваша рођака добра и честита и невина, како Ви верујете, онда ју је страдање снашло, наравно, без њеног личног греха. Тада морате тражити узрок у греху њених родитеља. Јер је речено за Свевишњега, да Он походи гријехе отачке на синовима и на унуцима до трећега и четвртога кољена (2 Мојс. 34, 7). Ви ћете, знам, на то рећи оно што се често говори: али зашто деца да страдају због греха родитеља? Питаћу и ја Вас: али како би Господ Бог иначе устрашио људе да не греше, кад не би на децу преносио казну за њихов грех? Код нашег народа искуством је утврђено убеђење, да за грех родитеља и деца страдају. Зато се често чује опомена ономе ко хоће да се криво закуне или друго зло учини: пази, децу имаш! Ова библијска правда уосталом спроведена је и у обично људско законодавство у том смислу, што и деца губе имовину због злочина свога родитеља. Губе још и у моралном погледу, губе од угледа свога у друштву, и то не само синови но и унуци и праунуци. Ту скоро догодио се случај, да је неко верио једну девојку, но чим је накнадно сазнао, да је отац девојчин био на робији, отказао је веридбу.
    Но не треба очајавати због тога. Ипак то није слепа фаталност. Бог милостиви може да пресече казну на детету, ако се покаже истинско покајање и вапијање к Њему, Оцу небесном, за опроштај. Мајка светог Фанурија била је злочеста жена, но због њених грехова није сина постигла казна. Не само није га постигла казна, него се он још и посветио. Али Фанурије, сазнајући грехе своје матере, непрестано се молио Богу за њу. Молите се и Ви Богу за родитеље Ваше сроднице. Кад Бог опрости умрлим грешницима, онда се њихов грех не товари на леђа њиховог потомства. У томе и лежи смисао црквених молитава за умрле - да би Бог њима опростио грех, и да, следствено, казна не би пала на пород њихов.
    Мир Вам и милост од Бога.
     
    Св. Николај Велимировић, Мисионарска писма
  12. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Дијана. у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Zasto ti sebi ne bi oprostio ono sto bi ti Bog sigurno oprostio, jer Bog prasta svakom ko se iskreno kaje i muci zbog grijeha. A po slabosti svako moze da upadne u grijeh, ali mora da ustane. Isus je stalno govorio: Dobro za dosad, a odsad vise ne grijesi. Neoprastanje sebi je vrsta gordosti, mucenje sebe i ocajanje su takodje od zloga, valjda to znas?!. "Grijesi mi ne mogu biti oprosteni", to je skolski primjer misli kakve oni ubacuju covjeku u um ne bi li ga kako unistili. Treba oprastati ljudima, znaci i sebi, treba voljeti bliznjega kao samog sebe, to znaci da volis sebe.Porazgovaraj s nekim dobrim duhovnikom, monahom ili nekim starim protom koji ima puno iskustva i privuce te ljubavlju. Oni ce te ocinski posavjetovati, reci treba li da ides psihologu, i oni ce  i preuzeti dio tvog bremena, jer si jako opeteretio sebe - oni mogu da te razrijese Duhom Svetim.
  13. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Дејан у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Mislim ipak da je u pitanju jedna vaspitna priča...
  14. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Number15648 у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    „Да Бог понекад попушта страдање на децу за грехе родитеља, и то је јасно из Светога писма (I царства 11, 12; 21, 29). То се може учинити неправедно само ономе ко је навикао да гледа на људе као на комаде живота, потпуно одсечене један од другог. Но ко посматра род човечији као један организам, томе се то неће учинити ни неправедно ни неприродно. Кад један дужан орган болује, и остали, недужни, страдају.“ Св. Николај Велимировић, Омилије
  15. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Oglo у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Ne zaboravite, samo, ko je prvi ušao u raj, kada pišete na ovakivm temama
  16. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на w.a.mozart у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Ja bih da se nadovežem jednim citatom svetog Avgustina hiponskog -
     
    Onima koji ga ljube, Bog sve okreće na dobro - čak i greh.
  17. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Столе у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Не постоји казна него љубав Божија. Ко може да је поднесе - поднесе је. Неки у тој љубави чак уживају и узвраћају својом љубављу онолико колико могу и умеју. Ко не може да поднесе љубав Божију њему то дође као казна. Само њему. Други с тем немају ништа.
  18. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на w.a.mozart у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    odgovor na ovo pitanje zavisi od duhovnog stanja u kojem se nalazimo, još preciznije - zavisi od bogopoznanja
  19. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Partibrejkers у Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    постоје физички закони а постоје и духовни; физички закони увек делују ( јабука ће увек пасти са дрвета) док духовни закони престају са покајњем. Дакле, ако ја тучем мог оца и мој ће син тући мене и њега ће тући његов син све док се неко не покаје, крену у Цркву и почне да живи хришћански. Греховни утицај се налеђује исто као и благослов: знамо да су деца од многих праведника постајала света и да је благослов Божји био на целој фамилији због тога. Тако многе фамилије дају генарације свештеника, монаха и монахиња док неке дају генерације грешника.
  20. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Маша у Исповестофобија   
    А ми треба нешто да очекујемо заузврат?Искрено, никад ми то није пало на памет.
    Зар није највеће што смо добили, свест о томе да постоји исповест и да Господ путем исте разрешава грехе још у земаљском животу?
    Стога, исто што важи и за мене, кажем теби: сидидисинизадисиниси
    пс та ''празна рупа'' је Господ Који слуша сваку твоју реч
  21. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Никола Ђоловић у Исповестофобија   
    И пре него што погрешим - Бог зна који ћу грех следећи да урадим.
    И када погрешим - Бог не осуђује.
    Од момента греха до исповести може проћи мало или више дана, али зар је Богу то до Исповести непознато?
    Мислим да пре наша психологија ту "диже адреналин" неголи што је сама Тајна нешто "ригорозна" или страшна...
    Као што Бог зна шта нам је потребно пре него што заиштемо, тако је Богу познат сваки наш промашај пре него што се исповедимо.
    Зато је Х. Јанарас реалан када каже да сваки наш долазак у Цркву јесте покајничког карактера јер Богу и заједници приносимо грех али и себе како би нас Бог и заједница светих у Христу очистила благодаћу Литургијске молитве...
    Ко је довољно наиван да у овој изјави види атак на Исповест - одмах се ограђујем....
  22. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на DYNABLASTER у CG HODŽA LEČI: Pogledajte kako isteruje šejtana i džina!   
    Meni jeste cudno, jer je taj mladi perspektivni kurandzija vec postao seoska atrakcija. Kazem ti mislim da je demonolog koji sam proizvodi zaposednutosti pa kao leci... toga ima kolko oces kod hodza. Cuj on glavni u CG po tom pitanju, a Sveti Vasilije ostroski koji uistinu leci jedini u CG je kao nista pored ovog mladog hodze koji je nabubao kuran napamet i dobio bonus uterivanja demona. Ima po dvadeset komada zaposednutih nedeljno, pa naravno kad ih sam proizvede.
  23. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на DYNABLASTER у CG HODŽA LEČI: Pogledajte kako isteruje šejtana i džina!   
    Mislim da je Ferid samo jos jedan medijum, od mnogih, koji je kanal za demone, ili je to sve obicna manipulacija.
    A tek o manipulaciji verskoj da ne pricamo, cuj jedini covek u CG koji isteruje demone(ili pravilnije da kazem uteruje) pa jos i musliman, ima da fasuju i tako da beze da ce da se sutaju u dupe. Posasti da se vise oslobode, pa bre CG je postalo experimentalno leglo. One obeliske sto su nabili hladnokrvni Milo pet komada je digo, pa sad kad navale siptari i tako sve kako su sveti starci videli...
  24. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Vladan :::. у Kako otkriti zaboravljene grehe?   
    Не бих се ја на твом месту много замајавао оним што је Тимијанчица написала  Мислим може да помогне као неко подсећање али ни говора о томе да то све постигнеш, то је процес који иде кроз цео живот, сви светитељи су то прошли.
    Оно што ти је написао Ђапа је баш то:
     
    Зашто да будеш опуштена и радосна?
    Зато што је и само твоје размишљање на ову тему и писање овде већ знак покајања, ти си на добром путу, већ је све ОК. Јер да није Бог био уз тебе не би ни довде стигла. Сада само полако уз Божију помоћ даље и не брини превише.
  25. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Јереј Угрин Поповић,штићеник центра Земља живих   
    зоске, веруј ми да сам ово написала из сопственог искуства....и мене је дуго мучило питање где је та граница...уствари, када је у питању злоупотреба наше слободе а кад је Божија промисао.....на једном предавању у Боготражитељу, наш о.Димитрије ми је рекао да, у мом случају , моја вољена особа није имала намеру да ''сагреши'', да тако кажем , није са тим циљем учинила нешто што се кобно завршило....али да је Господ ''ту ситуацију'' сигурно допустио да би је окренуо на добро....не знам да ли сам баш јасна....али не могу да пишем о детаљима....сувише је болно...
×
×
  • Креирај ново...