Jump to content

Aleksandra_A

Члан
  • Број садржаја

    178
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Поуке старца архимандрита Емилијана   
    Данас не можеш наћи радосног човека, што значи и да не можеш наћи уравнотеженог, мирног, природног човека. Брига је страшна болест која хара васељеном, можда највећа мука човечанства, највећа његова драма. Она не само да је предворје пакла, него доживљавање пакла већ од овога живота.
    Духовни живот је спрега двају елемената: одрицања, дакле предавања себе Христу, и радости, која проистиче из поверења у Бога, из спознаје и осећања да се Христос за мене разапео, да ми је Христос припремио станове вечне, да ми је Христос уготовио красоте на небу. Као што смо рекли, радост извире из сигурности у Бога, дакле из доживљавања јединства са Богом и са другим људима. Човек без радости одвојен је од Христа, одрицање његово (од света) је лажно. Шта год да урадиш, чак ни покајање твоје и љубав твоја нису истинити, ако ниси радостан. Кажеш да ме волиш, а сутрадан, када ја одлазим, тужан си и плачеш. Љубав твоја била је један пакао самољубља, узбурканост твоје индивидуе, подизање идола самом себи, варка.
  2. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Поуке старца архимандрита Емилијана   
    У Цркви су и грешници. И грешници? Наравно, и грешници. Бог их никада не изузима. До последњег часа њиховог држи их у Телу своме (=Цркви), приљубљене уз себе, како којим случајем не би изгубили наду и тако, надјачани безнађем, изгубили венац. И ти, који си грешан, каже Христос, Моје си дете, део Тела Мога. Дете моје, буди храбар у борби и победићеш. Ако желиш даћу ти више благодати и, на крају, наћи ћемо се заједно на Небу.
  3. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Поуке старца архимандрита Емилијана   
    «Сећате се да је бол почео од ужитка. Тај бол је био против моје воље. Ја сада тај невољни бол треба да узљубим, да прихватим, како бих опет стигао до ужитка. Човек је створен за ужитак. Ушао је у Рај сладости... Шта да радим? Учинићу својим оно у шта сам против своје воље упао, јер само то је у мојим рукама: нити имам Бога, нити имам снаге. Ја сам једна сломљена ствар. Могу само да болујем. Дакле, подвизаваћу се. Шта је подвиг? То је начин на који покушавам да привучем пажњу Божију... Има ли Бог потребу за тим? Не, али то је оно што данас могу да учиним. И Бог жели да учиним оно што могу. (...) Трпећи на пример хладноћу, исповедајући своју обнаженост, каљугу своју, изражавам своју чежњу према Богу: у противном бих се изгубио. Подвиг мој је, дакле, мој вапај ка Богу.»
  4. Свиђа ми се
    Aleksandra_A got a reaction from JESSY in "Mini sajmovi" knjiga - oktobar 2020.g.   
    Zaduzbina Vladete Jerotica takodje drzi sajamske cene: 
    (preuzeto sa fejsbuk stranice)
    "Izdanja Zadužbine Vladete Jerotića, tokom oktobra, možete poručiti po sajamskim cenama, sa popustom od 30%.
    Dodatnih 10% popusta ostvarujete naričivanjem 7 ili više knjiga.
    Knjige možete naručiti slanjem poruke u inbox ili pozivom na broj 061 653 72 86"
    https://www.facebook.com/zaduzbina.vladetajerotic/
  5. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    Ја се дивим томе што мене, пало створење Своје, Господ није заборавио. Неки очајавају и мисле да им Господ неће опростити грехе. Такве су мисли од ђавола. Господ је тако многомилостив да ми то не можемо ни схватити. Онај чија се душа испунила љубављу Божијом у Духу Светом, зна колико Господ воли човека. Изгубивши, пак, ту љубав, душа тугује и пати и ум ни на чему не жели да се задржи, већ само тражи Бога.
    Свети Силуан Атонски
  6. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Родољуб Лазић у Саопштење Министарства културе и информисања у вези са изложбом у Уметничкој галерији „Стара капетанија” у Земуну   
    Ово је мајка са троје деце којој треба новац да купи дрва: Ивана Филимоновић
    Видански крај 69
    11508 Грабовац
    Број телефона 065 4582853 (Ако уплаћујете постнет-ом)
    Рачун:
    160-5300101918035-40
    Banka Intesa
  7. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на БанеЛ у Bane naš hrabri odlučno se suprotstavio samovoljnih i bahatim!   
    Хвала вам, драги моји! Месецима већ водим љуту битку са бахатима. Ако вас занима мало детаљније прича, можете прочитати овде: 
    Nastavnik iz Blaca digao glas: Nisam slepi poslušnik, branim čast struke! | Društvo i ekonomija | Direktno
    DIREKTNO.RS Nisam uplašen, jer moje znanje, ljudske i profesionalne kvalitete ne mogu da mi uzmu. Za mene je... Свако добро од Господа вама и вашим најмилијима! Слава Богу за све! 
  8. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Драшко у Bane naš hrabri odlučno se suprotstavio samovoljnih i bahatim!   
    Povodom sutrašnjeg glasanja za direktora osnovne škole u Blacu na svom facebook profilu oglasio se, protiv kandidat, SNS direktorki, Mariji Ćurčić, nastavnik matematike, Branimir Lapčević:
    Драги Блачани, добри људи, хвала вам на свакој лепој речи, молитви или лепој мисли које сте усмерили мени! Више од половине мог живота посвећено је ОШ „Стојан Новаковић“ Блаце, што као ученику, што као раднику ове школе. Установа која нашу децу треба да научи правим вредностима постала је пример правног насиља, шиканирања и злостављања запослених. До данашњег дана, у овој школској години сам 4 пута био у матичној школи, а приступ ми је био забрањен чак и кад сам хтео да предам документацију за избор директора. Установа једнакости је постала установа селективне правде. Свака порука подршке од родитеља јасно указује и на њихово незадовољство стањем у школи.
    Родитељи, ви сте најбитнија карика у нашем систему! Ви бирате услове у којима желите да се ваша деца образују, васпитавају и развијају у добре и поштене људе.
    Колеге, поштовани радници наше школе, немам намеру да убеђујем било кога за кога ће гласати. Урадите оно како мислите да је исправно.
    „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека. “
    Делите, нека Блаце чује!
    Izvor
    Nastavnik matematike rekao NE SNS direktorki: ,, Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovjeka" – Otvoreno
    OTVORENOSR.RS Povodom sutrašnjeg glasanja za direktora osnovne škole u Blacu na svom facebook profilu...  
  9. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Рапсоди у Kapacitet za prepoznavanje lepote   
    Не знам да ли сам те баш најбоље разумела....
    Мене лично занима препознавање Христа  и  уопште мотиви хришћанског  у делима (било којег жанра уметности ) која не претендују или нису баш савим очигледно и наглашено хришћанска . 
    За уметност да, то је једноставно дар од Бога (или евентуално афинитет) Ко боље познаје цвеће, биолози или поете ? Технички биолози, суштински поете. Једноставно мислим да поете од свих уметничких  дарова  имају најбољи проводник до Христа . Бољи и од теолога. Класика или идеал би био теолог поета (например св.владика Нколај Жички ) .  
    Капацитет за препознавање лепоте може да се повећава или смаљује у зависности у ком правцу  наше Богом дараоване капацитете усмеримо. Све може да закржља и све  може да се повећа, односно развије . 
    Класика је врх . Мени је лично Вивалди и Паганини, бест ин д бест. Оно и Моцарт је ок   За Моцарта кажу да је чиста класика, савршенство форме  и садржаја. Ја класику  не разумем (разумем је на свој начин и доживљам на свој начин) али је осећам . 
    Занимљиво питање.
    Увек је одбљесак онога што носимо у себи. Жудња, чежња за нечим вишим, непролазник, трајним . А више је  само ако смо преображени љубављу Божијом и дарове искористимо   за невероватно надахнута  и  Божијим енергијама створена дела. 
    Ето тако некако, можда те нисам најбоље разумела. У једноставности се крије највећа лепота, и само се савршени људи усуђују имати једноставан стил. нешто слично рече и Андрић.   
     
  10. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на w.a.mozart у Kapacitet za prepoznavanje lepote   
    Razmišljam o ovome, mogao sam da stavim i prepoznavanje Hrista ali mislim da je Hristos krajnja tačka do koje nas vodi ovaj kapacitet a mene više zanima umetnost. Da li ovaj kapacitet zavisi od naše ličnosti, senzibiliteta, okolnosti u kojima živimo... i najbitnije, može li da se povećava i smanjuje. Muzika je verovatno najpogodnija za ovu analizu. Da li je lepota koju prepoznajemo u umetnosti samo odbljesak onoga što nosimo u sebi ili ipak nešto više? 
     
    Nisam baš najsrećnije sročio sve ovo al rekoh da počnem pa ćemo valjda negde stići...
  11. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Маријана С у Продаја одеће за Православну хришћанку   
    Браћо и сестре. Ево једног новијег чуда Светитељке Ксеније Петроградске. Нисам имала продају у поседње време и нисам знала ни како да се рекламира. Уплатила сам једну рекламу од 30 долара, која ми се уопште не исплати, чисто бацање пара, али са надом да ћу нешто продати. У тој објави која је изашла фамозног 5.октобра, (осим политике тај дан је посвећен свештеномученику Фоки и пророку Јони) написала сам да је одећа за Православне хришћанке као и све даме које воле пристојно да се обуку. Након кратког времена су почели да ми стижу коментари и увредљиве поруке. Бог ми је помогао да будем сталожена у томе. Затим из немоћи и већ без наде сутрадан  сам прочитала Акатист Светој Ксенији Петроградској и након 5 минута од читања јавила ми се девојка из интернет новина Експресо и направила интервју, јуче је објављено. Ето рекламе ниодкуда. 🙂 У сваком случају,продаја није нешто пуно заживела,искрено тешко је погодити циљну групу, а мени су цене на ивици зараде, јер није добро такав посао радити из среброљубља. И тешко је време. 
    Молим вас поделите, запратите, свака сугестија и критика су добродошле. 
  12. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Zoran Ranković: Napadaju fakultet, progoneći crkvu! Rektorka gura Univerzitet u politički kal   
    SUKOBI i nered odgovaraju onim snagama koje žele da Pravoslavni bogoslovski fakultet (PBF) odvoje od SPC. Pošto u tome ne mogu da uspeju, nastoje svim silama da odvoje Univerzitet od fakulteta.
     
     
    Zaboravljaju, pritom, da se većina najstarijih evropskih univerziteta razvila iz bogoslovskih škola, čime se njihovi rektori i profesori ponose. Na pokušaj uklanjanja PBF iz akademske porodice može se gledati i kao na deo akcije čupanja Univerziteta iz njegovih najdubljih identitetskih korena. Ovim napadima meta je i Ministarstvo prosvete, koje je preko svoje nadležne inspekcije, koja jedina ima pravo vršenja istražnih radnji, potvrdilo svu legitimnost rada fakulteta.
    Ovo u razgovoru, za "Novosti", poručuje prof. dr Zoran Ranković, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Naglašava i da Sveti sinod ne utiče protivpravno na rad ustanove na čijem je čelu, kao i da su sve crkvene odluke dosad bile saglasne Statutu fakulteta.
    Kako ste razumeli poslednju poruku rektorke Ivanke Popović da je "sazrelo vreme da se otvori pitanje da li Pravoslavni bogoslovski fakultet (PBF) treba i dalje da bude deo Univerziteta u Beogradu"?
    - Sa tugom u srcu moram da konstatujem da ona nije upoznata, između ostalog, ni sa istorijom Univerziteta na kome je rektor. Trebalo bi da zna da su ti razgovori sa njenim prethodnicima pre više godina započeti i vođeni, a da smo kao njihov rezultat dobili poništenje odluke o likvidaciji Bogoslovskog fakulteta sa Univerziteta. Pošto se, sa naše strane, ništa nije promenilo od tih razgovora i pravnih okvira koji su njima utemeljeni i potvrđeni, ostaje nejasno čime su motivisani novi pokušaji da se PBF, izložen nebivalim pritiscima i medijskim napadima i klevetama, ponovo ukloni iz akademske porodice koju je, zajedno sa nekoliko drugih fakulteta, svojevremeno utemeljio.
    Ovi razgovori mogu se, dakle, samo nastaviti, a nikako započeti, uz poštovanje rezultata dosadašnjih razgovora i napora. Bojim se da se, u protivnom, vraćamo na partizanske političke ideale u kojima se sudi bez osnova, istorija počinje od nas samih, a razlika između dobra i zla nije moralna nego ideološka. Nije mi jasno zašto rektorka hoće da ovu našu najvišu akademsku ustanovu surva u taj politički kal u kome decenijama nije bila.
    Stoji li ocena da je fakultet u procepu crkvenih i svetovnih visokoškolskih akata i da Sveti arhijerejski sinod SPC utiče na njegov rad suprotan ustrojstvu i propisima?
    - Apsolutno ne stoji. Fakultet ispunjava sve akademske zahteve koje pred nas postavlja Univerzitet, istovremeno bivajući veran predanju i učenju Crkve. Sveti arhijerejski sinod, po prirodi stvari, budući da je PBF pod duhovnim i kanonskim okriljem SPC, pomaže Fakultetu da održi ovu svoju poziciju koja je značajna ne samo za Crkvu, već i za Univerzitet u celini.

    Foto M. Anđela
    Statutom PBF još od 2004. i povratka na Univerzitet određeno je da radi pod punim okriljem SPC, a propisana je nadležnost patrijarha i Sinoda. Zašto se ovo pitanje tek sada nameće kao problematično?
    - Na ovo pitanje ne mogu sa sigurnošću da odgovorim ali mogu da iznesem svoju pretpostavku. Postavljanje pitanja nadležnosti patrijarha i Svetog sinoda izlazi iz sfere akademske i pravne logike. PBF u okviru Univerziteta funkcioniše po odredbama Statuta fakulteta koji je više puta prihvatio i potvrdio Univerzitet. Pošto u međuvremenu nije došlo ni do kakvih promena u odredbama koje se odnose na nadležnost Sinoda u pravnim aktima fakulteta, postavlja se pitanje šta je uzrokovalo novu debatu o njihovoj legitimnosti. Neko bi mogao zaključiti da je čitav ovaj nepostojeći "problem" samo sredstvo za ostvarenje drugih, prvenstveno ideoloških pa i dnevnopolitičkih ciljeva, a ne cilj sam po sebi.
     Šira javnost početak problema na PBF povezuje sa udaljavanjem sa fakulteta episkopa Maksima i docenta Marka Vilotića. Postoji li veza između ovog događaja i inicijativa da se fakultet oslobodi navodno protivzakonitog uticaja SPC?
    - Nisam baš siguran da je ta javnost mnogo šira od svega nekoliko medija, finansijski vezanih za svima poznati krug ljudi, koji se, i inače, utrkuju u fabrikovanju lažnih i loših "vesti". Sveti sinod nije, uveren sam, ni olako, ni rado, ni bez odgovarajućeg obrazloženja razrešio navedene nastavnike prava poučavanja na PBF. Kao što to nisu činile ni druge crkve u svetu kada su se našle u sličnim situacijama. Praksa davanja i povlačenja dozvole za učenje postoji na svim univerzitetima gde crkve imaju svoje fakultete. I ona se, ma koliko to zapanjujuće moglo izgledati našim, da li neinformisanim ili nedobronamernim kritičarima - kada je to neophodno, primenjuje. Primer za to je oduzimanje dozvole za učenje poznatom nemačkom teologu Hansu Kingu 1979. godine, nakon čega je napustio državni Univerzitet u Tibingenu na kome je predavao.

    Foto M. Anđela
     Da li je bilo kršenja procedure u slučaju profesora Rodoljuba Kubata, kome je uskraćen blagoslov za rad na fakultetu?
    - Sva, do sada sprovedena procedura, u skladu je sa svim pravnim aktima koji regulišu rad našeg fakulteta. Tako će biti i sa onim postupcima koji tek treba da uslede.
    STUDENTI BEZ POSLEDICA
    A ODRŽAVAJU li se svi ovi događaji i kampanje u javnosti koje ih prate na nastavni proces i rad sa studentima?
    - Ni najmanje. Prema istraživanju koje je nedavno prikazano na Senatu UB, po izlaznosti na ispite i uspehu na njima naš fakultet je u samom vrhu. Ovo jasno govori o ozbiljnosti kolegijuma u izvođenju kako redovne tako i onlajn nastave, ali i o odgovornosti i marljivosti naših studenata.
     Kako gledate na pozive na "odbranu" Univerziteta, njegove autonomije i integriteta profesora koji se pojavio u delu akademske, mahom opozicione, tzv. građanske i Crkvi permanentno nenaklonjene javnosti, kao reakcija na Kubatove javne istupe?

    Foto M. Anđela
    - To bi bilo poprilično smešno da nije ovoliko tužno. Mi danas gledamo nebivalu situaciju da na najekstremnijim anticrkvenim portalima lamentiraju nad "tužnom sudbinom" pojedinih nastavnika sa PBF, u jednom malotiražnom dnevnom listu pišu pohvale teološkom opusu istih onih ljudi koje su pre ove situacije samo i jedino neprekidno besomučno napadali... A da se te naše bivše i sadašnje kolege pri tome ne zapitaju zašto nepomenuti mediji to rade i kome oni, svi zajedno, službu čine? Sve me ovo podseća na jednu znamenitiju situaciju u kojoj su, takođe, zla misao i lični interesi, ujedinili, do tada, nepomirive protivnike. Reč je, naravno, o zajedničkom planu rimske okupatorske vlasti i glavara jevrejskog naroda da se pogubi Onaj koji je ne samo propovedao "drugačiju" veru nego je i isprevrtao stolove za menjanje novca. To što se pre više od dvadeset stoleća desilo sa Gospodom Hristom u Jerusalimu sada se dešava sa PBF u Beogradu.
    VUKAŠINOVIĆ PROŠAO LINČ
    A FAKULTETU čiji ste dekan i Crkvi spočitavaju ignorisanje optužbi o seksualnom uznemiravanju protiv profesora protojereja stavrofora Vladimira Vukašinovića. Da li je to tema za fakultet ili samo za tela SPC?
    - Pomenute optužbe u javnosti bile su sastavni deo višegodišnjeg medijskog napada i besramnog linča kojima je bio izložen naš kolega. Sama činjenica da nisu od samog početka upućene na jedinu adresu na koju se one, inače, upućuju - pravosuđe, nego da su ih njihovi autori orkestratori mesecima koristili za narušavanje ugleda ne samo pomenutog profesora nego i PBF i SPC, govori mnogo o prirodi tog kafkijanskog procesa. Jedna od retkih dobrih stvari koje je rektorka, nehotice, učinila bila je da taj klevetnički materijal dostavi tužilaštvu. Kako sam iz medija saznao, sve optužbe protiv prof. Vukašinovića su odbačene.
    Postoji teza o ideološki obojenom pokušaju udaljavanja PBF od Crkve i njegovom sekularizovanju. Vidite li elemente ove pretpostavke u nedavnim događajima? Da li je u našim uslovima uopšte zamisliv Bogoslovski fakultet koji bi bio potpuno nezavisan od Crkve?
    - To pitanje pogađa u srce, definiše i objašnjava sve što se u navedenom periodu dogodilo, ali i ono što se sada događa sa fakultetom. Tome želim da dodam da, iako je sekularizacija najvidljiviji cilj ovih mutnih radnji koje sprovode napadači, ona nije jedini cilj kome oni streme. Dugoročno gledano reč je o nastojanju da se naši studenti - budući veroučitelji, sveštenici, episkopi i drugi delatnici u službi Crkve, ne školuju u duhu čuvanja, negovanja i unapređivanja sopstvenog crkvenog, kulturnog, nacionalnog - identitetskog nasleđa, nego da se oni formiraju tako da bi različite domaće i inostrane crkveno-političke aktivnosti, poput onih koje su viđene u Ukrajini i svega što je iz toga za život Crkve proisteklo, učine ne samo neizbežnim i prihvatljivim, nego i neophodnim.
    INTERVJU Zoran Ranković: Napadaju fakultet, progoneći crkvu! Rektorka gura Univerzitet u politički kal
    WWW.NOVOSTI.RS SUKOBI i nered odgovaraju onim snagama koje žele da Pravoslavni bogoslovski fakultet (PBF) odvoje od SPC. Pošto u tome ne mogu da uspeju, nastoje svim silama da odvoje...  
  13. Свиђа ми се
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Тражитељ у Gledate li šta deca uče iz građanskog vaspitanja? Trebalo bi   
    Оваква вежба може да буде корисна. Ако неко дете упише у "кршење права" то што родитељ неће да му купи најновији iPhone или му ограничава интернет, то даје повод да се са тим размаженком о томе поприча и на часу. Али ако неко упише да га родитељ шаље да проси испред радње, то је повод за звање социјалне службе. Уосталом, све ово смо имали и преко Бранка Коцкике или Поштара Аце, кад "љута" деца пишу како их родитељи "киње" јер их терају да једу грашак а не дају им чоколаду, па се кроз емисију то разобличи као дечја размаженост и направи нека поука од тога. Не бих ја од овога унапред дизао аларм за узбуну.
  14. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    Многа искушења долазе зато да би човек стекао опит и духовну мудрост, јер се опит не може стећи без искушења. Опит није вештина која се може научити из књига, и подразумева практично знање о томе какву корист и штету доносе искушења. Кад Бог не би допуштао да човек мало падне у искушења, било би немогуће да човек постане савестан. Кад неко нешто чини у доброј намери, али касније схвати да оно што је учинио није добро, Бог ће, будући да гледа срце и да одобрава циљ сваког дела, поново довести ствари у ред и просветлиhe га да разуме шта је требало да учини. Без обзира на то колико су били савршени, и светитељи су имали недостатке. Због тога су пролазили кроз искушења, како би задобили што веће смирење, пажњу (опрезност) и трпљење своје слабе природе. Незнатан гнев, смех или празнословље нису лишили светитеље њихове светости.
    Само једно треба да имаш у виду, а то је да не очајаваш. Чак и ако неко посрне и погреши десет хиљада пута у току дана, пред Богом није праведно да очајава него је, напротив, потребно да се нада и да се припрема за борбу, док не дође Божија милост и не ослободи га.
    Старац Јефрем Светогорац (Аризонски)
  15. Свиђа ми се
    Aleksandra_A got a reaction from Н И Н Е in Монах Арсеније (Јовановић) предавања   
    nije predavanje, ali je aktuelno, pa mislim da je bolje na ovu objedinjenu temu da okacim..
    Манастир Рибница - Монах Арсеније
    25. ožujka u 11:05 · О тренутној ситуацији: Паника или спокој
    Будући да смо задњих недеља изложени огромном информацијском притиску бескрајно је важно да не гутамо узнемирујуће вести и обавештења са разноразних медија, већ да останемо прибрани, опрезни, трезвени и молитвени. Претерано праћење, из сата у сат, колико се још разболело, колико умрло, и слично, нама не доноси никакву корист, већ само додатно узнемирује ионако напету психу. Наравно да знамо да је стање озбиљно - и то нам је довољно!
    Обратимо пажњу на следеће редове који нам могу помоћи да прођемо кроз ову пошаст неповређени и као победници.
    Човек је троједино биће, по симболичком угледу на наше Божанство - Пресвету Тројицу - и састоји се од тела, душе и духа. Тело је у свету, душа у телу, а дух у души. Све је нераскидиво повезано и међузависно. Уколико је један од ових елемената у поремећају долази до свеукупне дисхармоније - опасног несклада.
    Човекова душа је енергетски центар и животни покретач телесног састава. Да би организам функционисао добро и здраво душа мора бити добро и здраво. Људски дух је најчистији део душе, око душе, душа душе. Дух храни и енергетизује душу. А да би наш дух био здрав и чист, он мора бити у контакту са Светим Духом, Који происходи из Творца универзума, Бога Оца.
    Људски дух од Светога Духа прима светлост, благодат, силу и живот, а затим то преноси на душу. Када је душа испуњена здравим духом, она складно и правовремено преноси животне импулсе на цело тело, које постаје здраво јер су испуњени услови за здравље.
    Душа првенствено брине о три система, аутономном нервном систему, ендокрином и имуном. Када су они функционални онда и остали системи људског организма складно делују, а то су кардиоваскуларни, дигестивни, респираторни, урогенитални и остали, и на крају, а можда и на првом месту - централни нервни систем, са нашом свешћу као круном.
    Када је човек под стресом, у страху и паници дух се раслабљује, помрачује и губи своје укључење у Светог Духа. Другим речима: губи вољу за молитвом, Литургијом и Причешћем, који су главни видови укључености у „енергетско коло“ Светога Божијега Духа.
    Помрачени људски дух више не може да осветљава душу и она не види, сахне и није у стању да одржава свој телесни организам у складу и здрављу.
    Међу првима страда имуни систем, антитела бивају дезоријентисана, страни микроорганизми, бактерије и вируси слободно улазе, размножавају се, почињу да пуштају своје излучевине, који су за човека токсични, односно отровни и штетни, и човек се разбољева, а понекад и умире.
    Чујемо како лекар каже пацијенту да не сме да се нервира јер секирација убија. Међутим, углавном се на томе завршава, то јест нема упутства како се не секирати(!). Некад добијемо неки савет, да будемо више у природи, да се здраво хранимо, да избегавамо стресне ситуације... - но, све је то произвољно и недовољно.
    Главни и једини начин како сачувати мир и чврстину духа јесте учествовање у активном православном свакодневном циклусу.
    А то значи: редовно се исповедати, постити среду, петак и четири велика поста, бити редован на Литургији и причешћивати се што чешће. А са друге стране имати своје свакодневно, по могућству, јутарње и вечерње молитвено правило, где су главни Нови Завет, Псалтир и православни молитвеник. Када човек уведе у свој живот ову духовну праксу, дух, душа и тело, са свим својим системима бивају здрави!
    Нарочито у овим тешким периодима, као што су болести, глади, ратови, природне катаклизме... морамо на првом месту бринути о свом духовном стању! Молитва нам тада мора бити јача него икад, односно треба се молити што чешће, практично, непрестано. За то је најбоља Исусова молитва - Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешн(у)ог. На тај начин ће наш ум и душа бити заштићени од узнемирења, страха и панике и имуни систем ће аутоматски постати здрав и добро организован и антитела ће муњевито реаговати на сваког уљеза - вирус, бактерију, малигну ћелију... и као добро обучена и увежбана војска на време ликвидирати сваког непријатеља!
    Радујмо се јер присуствујемо још једном историјском Божијем испиту и чишћењу наших грехова.
    А Бог зна шта ради!
  16. Свиђа ми се
    Aleksandra_A got a reaction from Broken in Da li većina ide u Pakao ili ne ?   
    lepo mi je ovo sto ste napisali ali opet moram da dodam nesto, evo mi smo svi svesni toga da se, na neki nacin, svakodnevno iznova opredeljujemo - u gomili nasih postupaka se vidi i nas pad i istovremeno nastrojenje, ili nedostatak nastrojenja, da budemo bolji..naravno da je npr nase opredeljenje da verujemo u Boga sveobuhvatnije od nasih pojedinacnih postupaka, ali hocu da kazem zapravo da su sva nasa stanja podlozna promeni, a meni je onda zaista lakse da na vecnost gledam s tom nadom, da su mi skrivena unutrasnja stanja mnogih ljudi, i da ne znam konacan ishod..nekako u tome mogu da nadjem veci optimizam, mozda cak i onaj koji je meni potreban, da ne bih padala u ocajanje..
  17. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
  18. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    Једног старца упиташе: "Шта сте добили кад сте се стално Богу молили?" Старац одговори: "Ништа нисам добио, али да вам кажем шта сам изгубио: гнев, егоизам, похлепу, депресију, несигурност и страх од смрти."
  19. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на obi-wan у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    I da dodam jos ovo: svojevremeno je apostol Vartolomej silno tugovao sto njegov stari prijatelj Savle ne samo da ne razume nauku Boziju i ne prepoznaje Bogocoveka, nego jos i goni Crkvu Boziju. I istrajno i dugo se molio za obracenje svog prijatelja, i njegovim molitvama Savle je progledao svojim duhovnim ocima, i postao Pavle.
    A znamo koliko je taj Pavle svojim kasnijim zivotom i radom neograniceno zaduzio sav svet.
    Eto, toliko je vazno da smo stalno u molitvi, po meri svoje snage, da ne zaboravljamo na Boga, a isto tako da nikako ne zaboravljamo ni na ljude svuda oko sebe, i na ovaj izvrsni svet Boziji. 
    Najveca prevara danasnjeg sveta je ta lazna i satanska "zauzetost", gde covek navodno "nema vremena" da se bavi svojom dusom i vrlinama. Kad neko kaze tako nesto rekao je najludju recenicu koju ziv covek moze da kaze. Kao da je kazao "imam posla, nemam vremena da disem!"
    Covek treba da bude vredan i da radi, ali nikako da svo vreme sruci u to ili nesto drugo jos trivijalnije. Nasa je obaveza da svoje vreme oblikujemo tako da u njemu molitva i briga o dusi zauzimaju centralno mesto. "A sve drugo - dodace nam se".
  20. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на obi-wan у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Koliko ja znam, nema tu nekog velikog prostora za okretanje. Sve je do coveka, vazno je da barem samo klimne glavom, ako ne moze ni da govori. Jedan stari prota mi je rekao da nije problem nista, ali da covek mora da bude iole svestan i saglasan sa tim da bude krsten.
    Inace, ja bi dodao da kad kazemo da nam ostaje da se samo molimo za nekog ko ne zeli da se krsti. to zvuci prilicno mrsavo. Ziva molitva je apsolutna kraljica vrlina, i ako se istrajno sprovodi sa verom kao da smo to sto zamolimo vec dobili i primili, ona bukvalno i mrtve podize, kamoli nesto manje od toga.
    Danasnji hriscani cesto zapostavljaju upravo samu srz hriscanske poboznosti, a to je molitveno stajanje pred Bogom.
    Radimo li nesto? Pre i posle rada trazimo Njegov blagoslov, za vreme rada setimo se da On sa osmehom gleda na nase postenje. Tugujemo li? Niko nije tugovao vise nego On za nama ljudima, predajmo nasu malu tugu Njemu, da od nje napravi Raj. Radujemo li se? Setimo se da je bas On svojom blagodacu ispunio nase duse, pa se tako i radujemo.
    Uvek, na svakom koraku, molitveno stajanje pred Bogom (tj. to podsecanje na Njegovo nevidljivo sveprisustvo) je vazduh kojim (treba da) dise verujuci covek.
    Drugim recima, kad nas nesto muci, odmah da se setimo da je Njemu taj problem bio poznat vec unapred, da On svakako ima neko resenje za njega, i da prosto treba da mu molitvom omogucimo da nam pridje i resi problem. Ako to nece neki odredjeni covek - a vecina to cini po neznanju, ne zlonamerno - tu smo mi da molitvom rascistimo prostor, da bi opet On mogao da pridje i resi problem.
    Znaci, ne samo da nije dobro receno "ostaje nam samo molitva", nego nas sam Bog upravo tim prividnim bezizlazom koji nam se ucini poziva da se okanemo svega ostalog i prionemo na zivu i jasnovidecu molitvu.
    I nema izgovora tipa "moja vera je mala". Bog zna kolika je nasa vera i nevera, i ne pita nas nista o tome, nego ocekuje da se i ovako sitni stalno vezujemo za Njega (narocito da se redovno pricescujemo Njime!), upravo zato da bi nasa vera ozivela jos vise i narasla do cudesnih razmera.
    "Zaista, zaista vam kazem, ako imate vere kao zrno gorusicino (najmanje od semena), reci cete gori ovoj `digni se i baci se u more`, i bacice se, i nista vam nece biti nemoguce".
    Inace, o tom svakodnevnom zivljenju u prisustvu Bozijem (koje je apsolutno nenametljivo, roditeljsko u najsavrsenijem znacenju te reci) vrlo lepo je pisao jedan savremeni duhovnik. Kad ga je neko pitao kako da odrzi sebe u takvom raspolozenju u danasnjem svetu, gde je mnogo meteza i rasejanosti (rasejanost je amartia = greh, promasaj, tu Crkva ne misli na onu prirodnu zaboravnost), on mu je odgovorio otprilike ovako: "kad ides npr. sa porodicom ili prijateljima u setnju, pa negde zastanete ili u nekom slicnom momentu, ti se priseti nekog stiha iz Jevandjelja ili psalama, izgovori u sebi kratku molitvu, seti se nekog momenta iz zivota Gospodnjeg na Zemlji, i vasa setnja bice bogoslizenje." 
    I normalno - ovo koristim da napisem da svi mogu da citaju, ako nekom moze da koristi, da ne pomislis da nesto kritikujem tebe licno, ili tako nesto. 
  21. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на obi-wan у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Potrebno je da neko sa covekom poprica o tome sto pre, najbolje neko od domacih. Samo da svakako pristane i bude krsten.
    Ako se ukaze potreba, uvek moze da se izvrsi krstenje po skracenom postupku, za hitne slucajeve (ako covek bude npr. bas na samrti), i njega moze da izvrsi bilo koji krsteni hriscanin. Sve je vrlo kratko i lako: uzme se mali sud sa malo vode (cak i ovde, ukoliko toga nema, moze nesto priblizno, kao mineralna voda, a ekstremni slucajevi dozvoljavaju i malo prasine, npr. gde bas nema vode), i tri puta se kratko i blago polije covek po glavi, pri cemu se uz svako to malo polivanje izgovara deo obrasca za krstavanje.
    Dakle, neko je prisao sa sudom tom coveku, i kaze: "Krstava se sluga Boziji (ovde Bojan, inace se kaze odgovarajuce ime) u ime Oca (jedno polivanje) amin, i Sina (drugo polivanje) amin, i Svetoga Duha (trece polivanje) amin", i odmah dodaje "sada, i uvek, i u vekove vekova, amin." I to je to, krstenje je izvrseno.
    Ovo su, inace, ranije obavezno ucile babice (pre velikog rata) u svojim medicinskim skolama, tako da nijedno dete ne premine nekrsteno, ako se desi da je rodjeno sa nekim problemom, i zdravstveno je ugrozeno. Ovo je veoma vazno i danas da se zna, tj. to bi trebao da zna svaki pravoslavni hriscanin.
    Ukoliko covek ne prezivi, ovakvo krstenje se vazi kao i ono potpuno, bez ikakve razlike.
    Ukoliko ne prezivi, onda se kasnije kaze svesteniku, a on onda dopuni miropomazanjem i ostalim cime treba u hramu.
    Naravno, ako covek nije bas zivotno ugrozen, onda je dobro da ga krsti svestenik.
  22. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Milica Bajic у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Obi stvarno ti mnogo hvala za svaku reč. Treba jedni druge stalno da opominjemo, često baš ništa ne znamo misleći da znamo mnogo...
    Molim te, samo imaš li neki savet ako umirući ne prihvata Krštenje, šta možemo mi njegovi bližnji, osim da se molimo za njega?
  23. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Milica Bajic у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Ovde ću samo da dodam za još nekog možda ko, kao ja, to nije znao, imena nekrštenih ne možemo ostavljati na pominjanje na Liturgiji.
     
  24. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на Milica Bajic у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Molim vas, za Bojana,oca moje drugarice, teško je bolestan i potrebna mu je velika duhovna podrška.
  25. Волим
    Aleksandra_A је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    Ако Црква није загрљај, онда то није Црква. Него бич, реч закона, пресуда, хипербола лика. Нема ништа заједничко са истином. Црква је оно што васкрсава, просвећује, ослобађа, отвара човека. Замислите не рационално, а помоћу осећања да свет лежи у Божијем загрљају. Бог је Тај, Који предлаже Себе човеку. Није ли то прекрасно? Отићи из овог света и мало осетити други живот? Мислим да јесте. Још чудесније је на личном искуству проживљавати другу реалност. Истина, у нашим животима царује рационално схватање, које нас спутава да то чинимо. Зато Црква остаје за нас нешто што представља део културе и традиције, нешто лицемерно што скрива у себи мноштво недостатака.
    (митрополит Месогејски и Лавреотикијски Николај)
×
×
  • Креирај ново...