Jump to content

Aleksandra_A

Члан
  • Број садржаја

    184
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Aleksandra_A

  1. Aleksandra_A

    Клуб мајки

    @Paradoksologija e pa tako nekako i ja mislim samo me zbunjuje to što ne znam u tim situacijama kako da se postavim - ajd sad je bilo drugačije jer sam bila i nesigurna, ali mislim da i inače imam problem s tim.. Nekako ne očekujem nikad takve stvari pa valjda zato Ovo je baš divno pokušaću malo da promenim odnos prema tome, sve te reakcije iz spoljašnjosti se lepo nakaleme na moju tendenciju ka mrcvarenju sebe, tako da nije se to bez razloga desilo verovatno.. Hvala još jednom
  2. Aleksandra_A

    Клуб мајки

    Jao hvala vam puno, meni je došlo da se rasplačem posle toga, al reko otkud znam, novo mi je sve što se pravila u Crkvi tiče još uvek, bolje da pitam.. Hvala puno!! ?
  3. Aleksandra_A

    Клуб мајки

    Drage mame, imam jedno pitanje za vas - reč je o situaciji sa kojom ste se već sigurno susrele, naime da li je dozvoljeno ulaziti sa bebom u kolicima u crkvu, i inače i kada je služba? Viđala sam puno roditelja koji su dolazili i na liturgiju sa bebama u kolicima, a i ja sam dolazila inače kada nije služba, i niko mi nikada nije pravio problem od ljudi koji rade tamo, plus mislim čak i da mi je rekao neko jednom da to sve sme (mada nije isključeno da sam nešto pogrešno zapamtila). Međutim danas mi je na službi jedna parohijanka rekla da misli da ne sme sa kolicima, i ja sam izašla. Da li je neko imao slična iskustva? Svakako bih pitala sveštenika, ali me interesuje i do tad.. Hvala puno unapred svima! ?
  4. Često sam i sama podložna problemima opisanim na ovoj temi, pa ću pokušati da doprinesem nekim razmišljanjima iz svog ugla.. Zaključila sam da se najčešće radi o preopterećenosti strahovima, često onima kojih nisam ni svesna, tipa strah od života, strah od gubitka Boga, itd. I uz to, oscilovanju između potrebe da ja sama nekako rešim situaciju (tu budem posledično agresivni kontrol frik), ili hoda po ivici očajanja. Obe ove situacije su, zapravo, potencijalno dobre - očajanje ako se sublimira kroz molitveno obraćanje Bogu i fokusiranje na emocije koje su kontra teg očajanju - ljubav, nada, vera, a agresija/kontrolisanje ako se sublimira kroz inicijativu, akciju, menjanje nečeg konkretnog u svom svakodnevnom životu, to je dakle ova "opipljivija" strana realnosti koja se često ovde opisuje, gde se nešto korisno čita, ili radi, itd. Pritom, to ne isključuje molitvu, kao i nijedno drugo stanje.. Poenta je, zapravo, u tome da se čovek malo pokrene, i prestane da misli o sopstvenim moćima kao nečemu velikom, ili o svojoj nemoći kao nečemu bezizlaznom - gordost je tu glavna prepreka i pokretač ovih osccilacija, kako su već mnogi i opisali eto, nadam se da sam bila jasna, ako sam previše zapetljala, kažite pa da probam ponovo
  5. Poštovanje svima da li neko od vas zna da li Pravoslavni pastirski/psihološki centar pri Beograđanci radi i dalje? Volela bih da ih kontaktiram, a sve vesti koje govore o centru su iz ranijih godina, a u međuvremenu sam kao načula da se nešto menjalo u načinu njihovog rada..moguće da sam pogrešno čula
  6. Meni je knjiga iz prvog komentara zaista dosta pomogla, ali najviše mi je pomoglo to što mi je grčevito bio potreban neki konkretan, opipljiv uspeh, naravno sve to uz molitvu kao neizostavni deo. Što se knjige tiče, zaista je dobra kao vid psihološke pripreme, jer kasnije u periodima kad nas spopadaju želje za samo jednim dimom itd, brzo padnu na pamet rečenice iz nje, koje brzo i lako otrežnjuju. Ne znam, mislim da je momenat jake i kvalitetne motivacije dosta bitan, a da ga takođe svako može pronaći, i da je kod svakoga drugačiji i obojen nekim specifičnim okolnostima i ličnim stremljenjima..
  7. Pozdrav svima, Pre svega hvala na ovako lepoj razmeni na temi, baš mi je značilo mnogo toga što sam pročitala, nekako kao da sve pogađa tačno tamo gde treba što se mene tiče, početnik sam u veri, i došla sam na forum da bih možda postavila pitanje vezano za iskušenja koja me muče, ali sam, čitajući šta ste ovde pisali, shvatila da je to sve manje više normalno, i da je deo duhovnog puta i razvoja..ostalo mi je samo jedno pitanje: šta raditi ako su glavna iskušenja u vidu zastrašivanja? Npr, muče me strahovi noću često, posebno ako se molim intenzivnije tog dana, ili ako se intenzivnije bavim unutrašnjim borbama, odjednom krenu ljudi da se ponašaju mnogo čudno prema meni, nekako kao da se susrećem sve sa nekim (nepoznatim) ljudima loših namera, a sve to za posledicu ima unošenje nemira..iskreno se i uplašim za svoju bezbednost u mnogim od tih slučajeva. Ne znam šta je suština ovoga, tj, trebalo bi verovatno da nađem način da se izborim sa strahom, ali znajući da je molitva rešenje svakom strahu, a da mi se istovremeno ta iskušenja daju često baš u vreme kad se intenzivnije molim i radim na sebi, kako onda dalje? Znam da je ovo odgovor koji moram, kao i svako, pronaći unutar sebe, ali bi mi značilo ako bi se javio neko sa eventualno sličnim iskustvom. Ne znam da li sam dobro ubola temu za ovo pitanje, nadam se da jesam, a ako nisam, izvinjavam se
×
×
  • Креирај ново...