Jump to content

Aleksandra_A

Члан
  • Број садржаја

    184
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Aleksandra_A

  1. pa da, ali ako se ne varam, nije svako ko je imao DS mogao da ima takve uvide, o zivotu nakon smrti..ok, razumem, mozemo da primetimo da se u velikoj meri danas ne razmislja o Hristu uopste, i da mnogi ne zele da idu tim uskim putem, kao sto mozemo da primetimo i kad je neko zaista smiren i ume da voli - ili, u krajnjoj liniji, kad smo mi sami u jednom ili drugom stanju..ali opet, znati konacan ishod, to mi deluje malo kao preveliki zalogaj
  2. nisam sigurna da tacno razumem na sta mislis - ako se to odnosi na nas, onda je bitno preformulisati pitanje u "da li ja idem u pakao", mada mi i u tom slucaju oslanjanje na neke osecaje i procene deluje pomalo rizicno. a ako se ovo odnosi na druge i nase odnose sa njima, opet krajnje rizican teren..mislim, kako mi mozemo da znamo sta ce se desiti, ili sta se desilo, unutar coveka, sve do kraja njegovog zivota? opet kazem, mozda nesto nisam dobro shvatila, te molim za pojasnjenje
  3. a kako mi mozemo zaista da znamo odgovor na to pitanje?
  4. Nisam stručno lice, ali primećujem tu pojavu kod sebe, dakle čim sam duže na mrežama, počnem da se osećam praznk, mračno, itd. Imam par ideja zašto je to tako: - kad odeš na mreže, odeš zapravo da bi ispunio neku svoju potrebu, bilo ona za potvrdom, povezivanjem sa drugima, sadržajem koji oplemenjuje, itd. Kad se ta potreba ne ispuni, dolazi do frustracije, i eto lošeg raspoloženja - svest o tome da gubimo vreme, ako ga zaista gubimo, ne radeći ništa produktivno na netu već, recimo, skrolujući kroz nečiji fejsbuk - čitanje sadržaja (vesti) koje uznemiruju, a volela bih da znam koje to vesti danas ne uznemiruju, bar ako analiziramo naslove - ako se blejanje na netu koristi kao beg od realnosti i učešća u životu, onda produbljuje problem - ako se blejanje na netu svodi na poređenje s drugima, što mnogi kažu da je problem kod većine na mrežama poput instagrama, ali ovo može da se prenese i na druge neke tendencije naše ličnosti koje nisu produktivne a hranimo ih na taj način - sedenje za kompom/telefonom nužno isključuje fizičku aktivnost, a ona se pokazuje kao bitan faktor u nošenju sa depresijom - mada ovo onda može da se posmatra kao posledica, a ne uzrok, ali recimo da je uzajamno povezano, prosto je više na strani inertnosti nego aktivnosti kao stremljenja jednog bića - ima sigurno i nekih hemijskih procesa, ali o tome samo naslućujem na osnovu random tekstova iz novina povremeno Sve to skupa, a neki razlozi i zasebno, mislim da mogu da utiču..
  5. Aleksandra_A

    Sta je prava ljubav?

    @"Tamo daleko" uvek volim naše razmene ovde ? To je to: Bukvalno suština najvećih problema i prepreka u našem unutrašnjem, a posledično i spoljašnjem životu.. I uz to podjednako važno i veoma slično, ali ipak nekako različito, ono da ništa ne postižemo našom zaslugom.. Ne znam, to je sve toliko kompleksno, baš zato što sve ima i drugu stranu i rizik da se padne u nju.. Npr, eto, to da ništa nije našom zaslugom nekome može da zvuči kao olakšanje, a nekome kao osuda (meni danas, podvlačim danas, zvuči kao olakšanje :D) u tom kontekstu, moglo bi se reći i da je ljubav odsustvo gordosti..
  6. Aleksandra_A

    Sta je prava ljubav?

    Iskreno, kao neofit, često moram da pazim da ne padnme u očajanje kad pročitam ovo: .. Iz prostog razloga što mislim, tj, uviđam, da te iste zapovesti skoro svakodnevno kršim. Ipak, to ne znači da je moja vera ili ljubav prema Bogu nepostojeća, to znači da sam slaba i da imam još mnogo da radim, učim, shvatam o ljubavi. Ali nisam uvek ovako razumna, naprotiv.. s tim u vezi, zasigurno znam šta ubija ljubav u čoveku: nezdravi perfekcionizam! U tom kontekstu, i samu ljubav vidim kao nešto čemu se vraćaš, čak i nakon pada, grešaka, loših raspoloženja, osećanja, i tako dalje, dakle više kao jednu postojanost srca a ne njegove zanose na ovamo ili na onamo. Kako znaš da ti je srce postojano? Tako što mu daš izbor da se zanosi, tj, slobodu. Mislim da je sve što ima veze sa ljubavlju izrazito sklono paradoksima s jedne strane, a jednostavnosti s druge, baš iz tog razloga.
  7. Joj jeste ako ti dođe nekad da negde pišeš opširnije o njoj - taguj
  8. Molim vas, molite se za moju komšinicu Gordanu, koja zajedno sa svojom porodicom prolazi kroz razne teške, uglavnom zdravstvene probleme..
  9. Nekad osećam, kada ne idem na Liturgiju neko vreme, da mi je teže da doprem do lakšeg poimanja stvarnosti i onoga što mi se dešava, tj, teže se borim psihički sa onim što mi se događa tokom narednih dana i/ili nedelja, i imam shodno tome mnogo više pogrešnih reakcija - više ljutnje, manje blagonaklonosti prema drugima, itd. Mada, tek tokom ove i prethodne godine sam i počela da im prisustvujem, tako da verovatno ću imati jasnije utiske i procene kako vreme bude odmicalo, a ja i dalje išla Tokom same Liturgije, osećam i tugu, i borim se sa raznim mislima, svašta ume da mi prođe kroz glavu, ali i povremeno me obuzme ganutost (ne znam koja bi bila bolja reč) i dođu mi suze, i tako u krug, sve do kraja, kad se osetim kao da sam progledala - odjednom je sve svetlo, svečano, radosno, i osećam se kao da imam snage za sve što će me snaći, kao da mogu jače da pokažem ljubav, i u tom nekom pravom smislu izraza, samopouzdanije. Inače, što se ređih/češćih odlazaka na Liturgiju tiče, pročitala sam da je od Crkvene zajednice odlučen (valjda je to bila prava reč?) onaj ko tri nedelje propusti Liturgiju bez nekog realnog opravdanja - šta to zapravo znači? Trudila sam se da pronađem objašnenje, i našla sam nešto što je glasilo otprilike da, parafraziram, ako neko ne oseća mesec dana potrebu da se sretne sa svojom braćom i sestrama i uopšte, zajednicom, to onda govori nešto o njegovoj nameri da se ozbiljno posveti.. Volela bih da mi neko potkovaniji od mene (a takvog ovde zaista nije teško naći) odgovori na pitanje
  10. Draga Saveta, Ne znamo se od ranije, ali pratim tvoje pisanje ovde, i prija mi miks humora i krajnje ozbiljnosti, jer sama često patim od krajnje ozbiljnosti s nedostatkom humora, uglavnom kad su u pitanju religijske teme - teško je biti hrišćanin i fatalista, ako ne i nemoguće! (inače imam normalan smisao za humor, da se razumemo :D) elem, da pređem na konkretno pitanje - kako izaći na kraj s nekim ko pokušava da se unutar odnosa s nama postavi kao pametniji, jači, opušteniji, često kroz netraženo davanje saveta, onda kada se mi ponašamo normalno - živeći svoj život an ženeral? Dakle, u pitanju je konstantni apel da se nama pripišu slabosti i koje imamo i koje nemamo, a drugoj strani često nerealna mudrost. Probala sam strpljenje, smirene normalne odgovore, ali ipak ne volim da me neko tumači kao slabića, te se bojim krize samog odnosa ako nešto smislenije ne kažem. Inače je u pitanju osoba koju mnogo volim i dugo poznajem. Hvala!
  11. A jeste sad, kako neko da dođe a ujedno i da otkriva ovde dušu na dlanu, baš zato što može da bude i anoniman? došlo je zadnje vreme - vreme da se menja nick
  12. @Broken mnogo mi se sviđa ovaj ceo tvoj komentar, nekako sam najviše, i čini mi se najsuštinskije, pomoću njega shvatila šta je to što je glavni problem sa frazeologijom. Uglavnom, suština te problematike je u tome da ljudi treba da komuniciraju iskreno, a ne licemerno. I ta iskrenost uključuje i spontano izražavanje, i odvajanje od forme, ukoliko je emocija ne prati. Dakle, iskrenost pre svega prema sebi i Bogu, a posledično i prema drugima. Pomenuste okruženje - meni je praktično jedino okruženje u kom čujem takav govor, ovo ovde ako izuzmem Crkvu u koju idem, naravno, ali tamo jedva da poznajem ikoga. Tako da to sigurno utiče na naše vizure a inače, meni se desilo da budem iskulirana kad koristim takvu frazeologiju, i shvatila sam i tad šta je u pitanju - vrv taj neko sluša po ceo dan to, neće da se opterećujemo tim formama, verovatno deli stav s mnogima od vas ovde po tim pitanjima, itd, i naravno sve ok, nije uticalo na dalji tok komunikacije, ali istovremeno - ti prilaziš s nečim lepim čoveku, a odmah se negde između redova provlači pitanje autentičnosti tog postupka.. Iako se sve to zaista lako upegla, zapravo se brzo ljudi ukapiraju po osećaju.. Meni je ono što je @Milica Bajic rekla blisko, bar dok ne promenim okruženje a opet ovo o čemu ste pričali ima oslobađajuću notu, i to dosta prija..
  13. Da, ovo je dobro razjašnjenje.. Definitivno se nismo razumeli isprva - meni je zvučalo kao da postoji jako malo prostora da se ta pretpostavka obori - a opet, trebalo bi da znaš i da sam ja pre neko ko ume da ispadne naivčina, tako da sigurno da dajem više prostora da se neko pokaže boljim nego što, možda, jeste. Tako da, možda su te naše razlike u postavljanju sa ljudima generalno, doprinele težem razumevanju ovoga što ovde pišemo nastavljamo temu
  14. Kapiram meni možda u suštini nije jasno zbog čega je to toliki problem (osim naravno tom nekom samom), pa sam zato tako formulisala, a i jes mi zvučalo prestrogo ovo što je @Bokisd napisao: "Pa, sustina je neophodna, .... ali, bez forme, kako da izrazimo sustinu koja se tesko moze videti ?", meni najviše pije vodu.. I onda mislim da nekako možda ne treba previše žuriti sa učitavanjem lažne skromnosti, jer nismo uvek eksperti za druge..
  15. Da, s ovim se skroz slažem, samo bih dodala da i prestrog pristup pri skretanju pažnje na taj problem baš i ne čini mnogo toga dobrog.. Pričam po sebi isključivo, jer meni je hrišćanstvo relativno novo, ali se opuštam vremenom, pa i učim kako zaista da (ne) koristim sve te fraze, dok mi recimo tvoj opis zvuči malo osuđujuće bez preterane potrebe, mada ne znam tvoja iskustva s drugim ljudima, a sama nisam ništa slično tome doživela.. Slažem se, treba se toga pre svega plašiti kod sebe, a da može da služi kao sve ovo, može, mada sam ja stava da je za nas podjednako opasno da upadamo u cinizam, u smislu da nam skromnost već u najavi deluje lažno.
  16. A kako procenjujete ko govori od srca a ko reda radi? Ozbiljno pitam, zatto što ja nekad kažem jer mislim da tako treba, a nekad od srca, a posebno na chatu ne znam kako bi se razlika mogla odrediti, mada me i za uživo interesuje kako razlikujete..
  17. https://pouke.org/forum/index.php?/topic/564-најава-духовних-трибина-и-предавања/&page=64&tab=comments#comment-1875151
  18. @"Tamo daleko", pre svega obećani link, posebno skrećem pažnju na vest pri dnu, vezanu za razgovore o veri sa sveštenikom za one koji hoće da se krste, i one koji su kršteni ali nepoučeni u veri. Nije ovo što ti predlažeš, ali možda može nekome da pomogne, pa i ako je u dilemama o kojima se ovde razgovara.. Inače stvarno su ti zanimljivi predlozi, bilo bi divno kad bi se ljudi više edukovali na te teme, mada se opet pribojavam da je iskustvo ono što, nažalost, više uveri ili razuveri ljude od priče i tuđeg iskustva.. Ali ne, definitivno bi značilo! I slažem se sa svim što si navela..
  19. Draga @"Tamo daleko", kako divni predlozi! Videla sma da je Jessy kačila neke događaje slične ovima koje opisuješ i predlažeš, a koji će se odigrati tokom ove i sledeće nedelje - okačiću link za vest čim stignem kući! ❤️
  20. Primetila sam da je mnogima ovde iznenađujuće, kako neko uopšte može da potpadne pod takav uticaj - ja kapiram da se mnogima od vas ovde to nije desilo, i to daje zaista dobru osnovu za argument o tome kako su hrišćani u Crkvi zaštićeni od mnogih iskušenja, ali mi smo pre svega narod sa jakim sujevernim sklonostima, mnogi imaju okruženje u kom su te stvari praktično normalizovane, kao - dete ti ne spava dobro, idi na izlivanje strave, i tome slično.. Drugo, zanemarujete psihološke uzroke tih problema, oni zaista mogu svi do jednog da se objasne i religijskim uzrocima (zapravo, njima mogu pre svega ostalog), ali u direktnom razgovoru s ljudima mnogo je lakše dopreti do toga šta ih zapravo muči, čega se plaše, gde sebe precenjuju a gde sebe podcenjuju, i tako dalje, nego do duhovnog nivoa (bar je to moje iskustvo). Uostalom, na jednoj temi o sektama na ovom forumu, govori se o tome kako je prednost sekti upravo u tome što priđu ljudima naizgled toplo i prihvatajući, što nažalost, ne iskuse svi u okruženju, ili od strane verujućih ljudi, itd. Prosto nismo svi isti, i kao što Bog svakoga privuče na neki njemu ssvojstven i u tom smislu jedinstven način, tako i nečastivi udara svakome na njegove slabosti. Ljudi koji idu kod vračara i iscelitelja i raznih takvih likova imaju neki strah ili želju koji na taj način žele da reše, a onda se to dodatno nagazi u tim samim susretima, od strane takvih kvazi pomoćnika ljudske duše.. Mnogi nemaju ni kapacitet psihički, da se u tim susretima onda odbrane od takvih ideja koje im se tu nameću.. Hoću da kažem, nisu svi sujetni i gordi, ima i stvarno slabih (mada su i ovo navedeno slabosti, i to goleme!) , čak mnogo takvih, koji iz nekog očajničkog pokušaja da promene svoj život prosto odu u pogrešnom smeru. Verujem da treba pre svega pričati normalno s ljudima i truditi se da ih razumemo.
  21. Draga Sanja (iz nekog razloga mi ne polazi za rukom da te tagujem), šta god se desilo s tim mladićem, sigurno je dragoceno što ima nekoga ko mu, bar svojom čistom egzistencijom, pruža drugačiju perspektivu, i bar donekle razume zbog čega je taj put takav kakav je, bez osuđivanja.. Roditeljski uticaj je mnogo veliki, to zaista nije faktor za zanemarivanje.. Ali i čovekova sloboda i izbor su uvek tu, često i uprkos okolnostima.. Divno si opisala sve, a i eto, nakon Tatjaninog predloga za obraćanje duhovniku za takve angažmane u vezi drugih, baš lepo da je i tvoj, upravo takav primer izložen.. Ovo je suština svega..
  22. Da, pa ta priča sa anđelima je baš dosta sektaška, zato sam i pitala.. Jeste to za žaljenje, ali ipak ako sam skroz iskrena, ako te finansije drže u poslu koji je prema drugima krajnje nemoralan, onda ne znam koliko mogu da iznedrim iskrenu emociju... U svakom slučaju bi, i za njega i za mnoge ljude kojima je kako on misli pomagao, a zapravo odmagao, bilo dobro da se vrati na pravi put.. Ili da ga bar otkrije, ako već nije ranije..sveti Kiprijan je recimo jedan svetitelj koji je predivan primer svima, a posebno onima koji su u takvim vodama, da se čovek, ako hoće, zaista može spasiti čak i nakon tako groznih izbora..
  23. Draga Sanja, ako smem da pitam, jel ta priča o mladiću kog su uvukli u isceljivanje anđelima neka opšte poznata, ili je neki tvoj poznanik u pitanju?
  24. Ali realno, mali broj ljudi razmišlja o povezanosti duhovne dimenzije i sporta, pre svwga zato što ne misle mnogo o duhovnoj dimenziji kao takvoj.. Realno, kolikom broju ljudi je sport mera za ovo što ti kažeš, oslobađanje i smirenje, a kolikom broju je mera za sticanje lajkova na instagramu/osvajačke pohode međ suprotnim polom? ali neću d skrwćwmo previše sa teme, ima sigurno i tema o jogi kao takvoj, i uopšte sportu i rekreaciji
×
×
  • Креирај ново...