Jump to content

Aleksandra_A

Члан
  • Број садржаја

    184
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Aleksandra_A

  1. Aleksandra_A

    Postavljanje granica

    @ViktorijaV e pa ovako, npr s nekim se naizgled dobro razumes, moglo bi se reci i volis, medjutim vas odnos ne moze da funkcionise zbog tog nepostovanja granica..i uzmimo jedan krajnji slucaj, da se medjusobno ne mozete objasniti i da nema neophodne dobre volje da se ta ponasanja promene, i ti na kraju nemas drugi nacin nego da se odnos olabavi ili prekine, jer u suprotnom - nece nikome tu biti dobro..i sta sad s tom situacijom, ako je npr hriscanski ideal da se sve prasta i podnosi i znamo da idealna ljubav sve snosi i sve trpi, svemu se nada? onda, realno, ili mi tu ljubav nemamo, ili je druga osoba nema, mada najrealnije je da je niko nema mislim, sta sa tim situacijama, koje svi mi imamo, ako treba da prastamo svima i da budemo u miru, koliko do nas stoji? iskreno pitam jer i mene te situacije muce s vremena na vreme..ipak je za mir potrebno dvoje, kao i za odnos.. pitanje bi se moglo postaviti i ovako: da li mi kao hriscani imamo pravo da volimo i pustamo u nas zivot samo odabran broj ljudi, s kojima mozemo solidno funkcionisati, ili smo duzni biti sve svima, iako nam to onda utice lose na nas zivot i psihoemotivno zdravlje, itd? iskreno ne znam za slucaj da je neko bio isti u postupanju sa svima, i da mu je bilo dobro.. odgovori kako god ti dodje, stvarno bih volela da cujem bilo kakvo razmisljanje na tu temu
  2. Aleksandra_A

    Postavljanje granica

    volela bih da se osvrnemo jos jednom na ovu divnu temu...htela sam da vas pitam, da li ste nekad razmisljali o licnim granicama iz hriscanske perspektive? mislim, to se donekle dotice u ovim tekstovima, posebno kad se govori o konfliktu nasih dobrih namera i onoga sto se u realnosti medjuljudskih odnosa desava..ali, da li su granice nesto sto je pozeljno iz hriscanske perspektive? meni deluje da jesu, recimo, ako se govori o onome voli drugog kao i samoga sebe - kako mozes voleti sebe ako dozvoljavas da te gaze? ili, ako se govori o slobodi - ako sam Bog nama daje slobodu da ga volimo ili ne volimo, kako onda mi mozemo, pa i smemo, siliti bilo koju ljubav? i da li je ljubav uopste to, kad nam neko prelazi granice, ili kad mi nekome prelazimo granice, ili je to jedna nuspojava egocentrizma ili nedovoljnog iskustva u promisljanju sebe i drugih? volela bih da cujem vasa razmisljanja..
  3. Pomaze Bog i dobrodosao bila sam ja u toj situaciji...i zelim da ti kazem da je, za pocetak, cinjenica da si spoznao svoje trenutno stanje kao nesto sto ti smeta, najveci korak u celoj prici..toliko puta sam se trudila, te napred te nazad, te nista me ne motivise, te nista ne valja, itd..cak su i ti poroci bili tu kao neka zaostavstina minulog doba u mom zivotu, a u to vreme o kom pisem, sve je nekako delovalo bezveze i kao da se nikud ne mrdam...i jednog dana sam tako shvatila da bih volela da zivim drugacije, da bi bio red da budem zdravija (a inace bas nisam bila sklona takvom nacinu razmisljanja..), i tako odlucim da cu da ostavim cigare, pomolim se (nisam se nesto ni molila pre toga), i to je bilo to...nit sam se mnogo molila nakon tog jednog puta, samo sam se nekako prepustila i hvala Bogu od tad ne pusim vise..e, posle je isto to moralo da se desi npr za alkohol, medjutim tu je vec bila stepenica vise, pa sam osecala malo veci napor, i mozda se za nijansu ozbiljnije molila, tipa procitala sam Akatist za tu namenu (inace, dodala bih da tad nisam bila svesna zasto ga citam, bukvalno sam to uradila jer sam ga videla negde, a naravno sad gledano unazad, vidim da to sve uopste nije bila slucajnost)..i tako, za svaku sledecu stvar morala sam malkice vise da se "pomucim" poenta ovoga sto pisem je da, iz mog iskustva, ne treba previse brinuti, treba uloziti neki makar mali napor koji nam je blizak srcu, i koji zaista osecamo, i ostalo prepustiti Bogu..i ne zuriti! bukvalno, samo veruj i imaj iskrenu zelju da se promenis i sve ce doci na svoje..
  4. u samim poslednjim vremenima, pravilno shvacenim - nista..ali kao sto znamo i vidimo, svi smo ponekad skloni pogresnom tumacenju, doduse neki manje a neki vise,..zastrasujuce je, recimo, kad covek upadne u zamku da je sve to toliko strasno i uzasno, da njemu nema spasenja. tj, strasno je kad dozvoli da panika ovlada njime. strasno je takodje kada se covek opsesivno bavi time kako da se odbrani od ziga koji se jos nije ni pojavio, umesto da koristi Bogom darovano vreme koje ima za cinjenje dobrih dela i rad na svom spasenju. eto, to je isto jedna savremena zamka u koju ljudi cesto upadaju. mnogo je lepse to objasnjeno u klipovima...
  5. ...i evo jos jedan komentar na temu, da ispravim samu sebe, ipak nije da nista korisno nije proizislo iz tog osecaja panike - puno puta me taj osecaj teskobe "gurnuo" u molitvu.. u sustini, samo mislim da je bitno da se promislja svaki strah, da ne bismo izgubili ono najvaznije iz vida a sad se definitivno zaustavljam
  6. evo ga link i za to predavanje...iskreno preporucujem, meni je resilo mnoge dileme, i prepoznala sam se u vise aspekata, i konacno, Bogu hvala, cak sam i malo humora na svoj racun osetila..
  7. Aleksandra_A

    Клуб мајки

    znam, ni nama nije mislim, realno, setnja po nekom hladnijem vremenu je isto tako setnja - samo je vazno toplo se obuci...ume cak i taj hladan vazduh vise da izmori..ali je caka sto podjednako izmori i mame i tate i naravno u tim situacijama uvek ogroman rizik jesu crtaci u vecoj kolicini, koje bih volela da izbegavam po svaku cenu, a eto, stalno vodimo tu borbu i padamo i ustajemo u njoj...
  8. Aleksandra_A

    Клуб мајки

    pored svega sto je Santi napisala, postoji i opcija igraonice, ako imate neku blizu u kraju...to moze fino da ih izmori pred spavanjac a moze i neka kucna aktivnost tipa "kuvanje" sa serpicama, igra sa pirincem ili brasnom..mada ruku na srce, jeste za nijansu zahtevnije zimi
  9. Amin. I da podari utehu na zemlji, a vecnu radost na nebesima, i njegovim namucenim roditeljima.. nadamo se svi da cemo se jednoga dana opet sresti sa Despotom..
  10. evo, Bogu hvala, misterija je razresena, nije je izgleda ni bilo i proverila sam i na stranici samog Manastira, tamo su ostavljeni i podaci i uputstvo kako da se postupa pri donacijama
  11. potpuno se slazem! za sve navedeno da, bilo bi dobro kad bi ovo i zene shvatile (mada i pojedini muskarci), da takvo ponasanje vise izaziva ili iritaciju ili neku zbunjenost pomesanu sa bolom..mislim, uopste ne dodaje na odnosu, naprotiv..mislim da je to ona fora da zene vole da vide da su se toliko dopale tipu da ce ga iznervirati pomen nekog drugog tipa, mislim ima i toga ponekad, onda se takvo ponasanje koristi kao ispitivanje, da vidi dal ima takve zainteresovanosti kod njega..kako god bilo, mislim da nije greska reagovati na takvo ponasanje sad cu malo da se iskuliram sa odgovorima, da mozes jos necije misljenje da cujes monopol nad temom stop!
  12. jao veruj mi da na to pitanje uopste ne znam kako bih odgovorila..reci cu mozda samo ovo - ko zaista zeli da nadje neki kvalitetan odnos, on skupi hrabrost i krene da se vidja s ljudima..mislim da je sve to pitanje hrabrosti i odlucnosti, jer ovo navedeno ponasanje je neka ucmala pasivizacija, i ocekivanje da ce sve pasti s neba.. pa ili je u pitanju ovo sto rece neko gore, da je to prosto nezainteresovanost i/ili nepostovanje, a moze da bude i odraz nezrelosti ili neke licnosne problematike, gde neko iz raznoraznih licnih strahova i nesigurnosti krene da drugu osobu pravi ljubomornom, ili da sebi "daje na znacaju" na taj nacin..treba biti pametan pa proceniti o cemu se tu radi..ili, ako nisi mnogo pametan, onda testiras - kazes "e, a sto mi pricas o tome?" ili "..mene ne zanima previse ta prica" i vidis da li ce da nastavi ili ne..ako ne nastavi sa pricom a nastavi sa vidjanjem - to je dobar znak da, ali ta prijatnost nekad ostane najjaci utisak..dodju i prodju razni ekstremni susreti i zanosenja, a onda se jednoj prijatnog subotnjeg popodneva setis - "a sta li bese radi taj i taj, bas je nekako bio ok onaj nas susret"...realno, normalna osoba danas ume da iskoci iz svih sablona jos jedna stvar..mislim da su godine a i iskustvo ovde vazne, i da se u svim tim odnosima dosta vidi zrelost ili nezrelost..sa zrelim ljudima obicno nemas puno prostora za ucitavanje nekih losih misli o sebi, prosto ti stave do znanja vecinu stvari, direktno ili indirektno..to je bar neko moje misljenje bas super i zanimljiva tema!
  13. nisam Sanja, ali cu da se ubacim ovde i da dodam - na ono najbolje u osobi kojoj se udvaras! i da kad ti nesto prica, stvarno slusas, sa iskrenom namerom da razumes njenu/njegovu perspektivu, stranu price.. uostalom, to je umece i inace - prepoznati ono najbolje u ljudima, a prihvatiti i slabosti, razumeti zasto je neko takav kakav je..eto, mislim da oko ovoga u realnosti nema toliko mozganja, jer te stvari idu prirodno kad se neko voli/dopadne, kao sto je rekla Sanja, manje-vise prijatan i opusten razgovor je dobar, ako ne i najbolji pokazatelj..obicno mi sami nasom frkom i preterivanjem u bilo kom smislu najvise upropastimo odnose..mada, verujem da u pravom dopadanju, ljubav i to nadomesti! skapira i tebe druga strana, pa "upegla" odnos tamo gde je zapeo a ima i ono sto kazu svetitelji, da treba osluskivati drugu osobu, u sustini udvaranje mu dodje kao pocetak tog procesa osluskivanja..
  14. Aleksandra_A

    Anksioznost

    a ima uostalom i ono da se kreativnost najcesce ispoljava kroz konflikt ili paradoks itd..kao da se tu stvore uslovi za sagledavanje vise strana stvarnosti, s kojima covek onda mora nekako da se izbori..i naravno, ne izbore se svi ili se ne izbore podjednako uspesno, ali svakako da ima uslova za stvaralastvo u takvim postavkama nasih misli..
  15. Aleksandra_A

    Anksioznost

    hej ali pazi sad ovo - to sto je starac Tadej rekao, navodi se i u psiholoskoj praksi, tj ako sam dobro razumela, po misljenju nekih psihologa, depresija moze da bude posledica dugotrajne navike da se veruje u lose misli o sebi, svetu, drugima u njemu, itd. Na primer, verujes da nesto ne mozes da uradis, jer si nekada davno doziveo neuspeh, i svaki sledeci neuspeh koji dozivis (a u zivotu ih svako ima bezbroj) tumacis kao potvrdu te slike o sebi koju si izgradio, da ti nista ne mozes da postignes, da ne vredis nista, i tome slicno..i vremenom, sve sto se desava oko tebe i unutar tebe, krenes da tumacis kroz prizmu neuspeha, i to je vec mucenje za coveka...A Nice i Dostojevski su svakako imali muke sami sa sobom, samo nisam sigurna da li su bas bili tog tipa, tj ne secam se da sam nasla nesto o depresiji kod ikoga od njih, ali bih volela da me neko upuceniji eventualno ispravi.. e sad, to sto je kod njih taj unutrasnji konflikt rodio neverovatne misli i zakljucke i tako dalje, to se sigurno moze pripisati genijalnosti, ali i potrebi za sublimacijom, sto je malo srodljivije za "obican" svet..s tim sto imam veliku zadrsku kad su u pitanju analize licnosti, nekako uvek mislim da tu mora neko bas mnogo dobro da poznaje lik i delo da bi ista zakljucio, tako da je ovo samo neko moje usputno analiziranje ali svakako ti je mnogo zanimljiv komentar! bas me inspirisao na razmisljanje recimo citala sam da je Danilo Kis tako isto imao jedan zivot od spolja, a drugi iznutra, tj da je i kod njega bio izrazen kontrast izmedju onoga sto je prozivljavao i kako se ponasao i njegovih zakljucaka..i sigurno da ima jos puno primera..
  16. mene ovo pomalo podseca na zapadni model - igrom slucaja, znam nekoliko dece koja su se tamo skolovala, pa cak i onu "decu" koja su danas u tridesetim godinama..u sustini, tu se dobijao detaljan izvestaj sa ukazivanjem na problematicne zone svakog deteta ponaosob, i ta dokumentacija, u vidu nekakvog "dosijea", je postojala..ne secam se price o sastancima na nedeljno-mesecnom nivou, doduse.. mislim, takav koncept ne mora biti zloupotrebljen nuzno, ali zaista lako moze..uf, nekad mi najveca nada bude uzdanje u nas mentalitet, koji je cesto vise inadzijski od fleksibilnog
  17. i jos jedna stvar samo - volela bih kad bismo se razumeli bar oko ove jedne cinjenice, a to je da neki medju vama kao da ne vide prvu polovinu uvodnog teksta, nego samo taj pljuvacki drugi..slazem se, taj deo je dovoljno los da moze nekome da "pojede" ceo utisak, i jeste da tekst vodi ka tome kao jedinstvenom zakljucku..ali ima tu jos mnogo pomenutih stvari, narocito u prvoj polovini, a koje su osvrt na "drugu stranu price"..eto, to je sve, stvarno ne mogu vise da objasnjavam na sta sam mislila, neka bude i ovo moje podvedeno pod primitivno baljezganje, ako vec ne moze drugacije. pozdrav
  18. izvinjavam se ako sam nesto propustila, trudila sam se da pratim temu od pocetka, ali moguce je da mi je nesto promaklo..
  19. a izvini, ko je rekao da zasluzuje? ja se ogradih puno puta do sad u svakom svom postu maltene, pa se svi opet za to hvatate..i to je vodeci problem u nerazumevanju na ovoj temi..
  20. ...sigurna sam da ima i takvih ali nije to ni bitno - razumemo svi zasto je taj deo teksta jeziv, i niko se koliko vidim nije sa tim saglasio, naprotiv..
  21. btw, meni on deluje kao lik kom se prosto sve to smucilo, i koji je poceo da uvidja neki, po njegovom misljenju, agresivan ton u nacinu na koji se prica o klimatskim promenama predstavlja, i na koji je odlucio da odgovori u slicnom maniru, verovatno sa namerom da usput i demistifikuje celu tu pojavu. Eto, tako bih ja to objasnila, mozda najvecim delom zato sto se i ja povremeno osecam tako, pa projektujem, ko ce ga znati (bez ulazenja u pricu o autizmu i drugim visoko problematicnim zonama, koje svakako odrazavaju neznanje i neupucenost u tu problematiku).
  22. @Branka62 moram opet ovo da ponovim, jer nije bila poenta u tom prvom delu recenice koji si citirala..bukvalno, na koji god nacin da se tema otvorila, cula bi i to misljenje izneto, makar u komentarima..taj clanak je prosto iznosenje jedne od mnogih perspektiva, a koja je postala aktuelna.. Inace, to oko panike - ne znam zasto mislis da je panika preteran, a ne realan odgovor, pa nisu svi podjednako stabilni, niti su vesti bas tako lajt, bukvalno se na svakom koraku prica o tome..ja zaista znam dosta ljudi koji se ozbiljno bore sa sobom i svojim dozivljajem zivota i smrti pod takvim okolnostima koje bi doneo taj klimatski krah o kom se puno pise (ovde bi se mozda mogla pokrenuti prica na ravni teologija-filozofija-psihologija)..mnoge je taj strah odveo u paralisano stanje, mnoge u stanje panike, mnoge u neke (povremeno ekstremnije) politicke struje...znam i dosta teorija, od kojih ima i onih koje bi se nazvale teorijama zavere, a znam i za dokumentarne filmove, koji izrazavaju potpuno drugaciju perspektivu od te koju npr Greta propagira, gde naucnici pricaju da to sve nije bas tako kako se prikazuje.. ono sto svim ovim valjda hocu da kazem jeste da je bitno da se cuju sve strane price, a obzirom da u vestima cujemo najcesce tu sa Gretine strane, red je da se sve iznesu na papir, pa da se ljudi prema svemu skupa nekako odrede..ili ne odrede, ali bar razmotre..
  23. ali, u realnosti, zaista su mnogi ljudi osetili ne tihu, nego prejaku jezu slusajuci svaki dan govore o propasti sveta, svakodnevno nabasavajuci na clanke vezane za otopljavanje te ovog te onog glecera, pozar ovamo onamo, Gretin govor koji je otprilike najpopularnija stvar na internetu, itd. Dakle panika se itekako propagira na svakom koraku, te je valjda normalno da neko pruzi i jednu takvu drugaciju perspektivu, koja je u mnogim aspektima otisla u drugi ekstrem, ali opet, u nekima je i izrazila pomisli mnogih..svakako da tema treba da se otvori, jer je to velika aktuelna svetska polemika, i iz kog god ugla da se krenulo u nju, zavrsilo bi se na sto strana..
×
×
  • Креирај ново...