Jump to content

Јеврем

Члан
  • Број садржаја

    128
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Јеврем

  1. Самопоуздање са једне стране, а са друге то могу бити вера, моралне вредности, мудрост... Није лако одговорити на то кратко и јасно. Много је променљивих у тој једначини.
  2. Може бити и једно и друго: зависи од тога да ли се уплашио, или храбро супротставио (смирено).
  3. Ја овде видим један проблем: Католици перу руке и пребацују одговорност на СПЦ. Шта мислите, ка коме ће бити усмерен бес оних који подржавају Степинца: ка Катличкој цркви, јер га неће прогласити свецем, или ка СПЦ (и Србе), јер Католичка црква каже да то зависи само од СПЦ? Рекао бих да се овде додатно распирује мржња.
  4. Изгледа да му је успело, пошто му је тело нетрулежно.
  5. Па кад ти нећеш да то покрстимо, ми нећемо да нас преведеш у Ислам, а атеисти неће да верују уопште! Свако своју песму пева.
  6. Kako? Мит каже да је одабрао смрт (тј. упустио се у борбу иако је противник био јачи), бранећи хришћански народ од Турака. Ко положи свој живот за другога, обезбедио је своје место у Рају. То је управо оно што сам написао за митове - да имају одређену поуку. Е, сад, историјски подаци о самом догађају су оскудни, тако да не можемо знати да ли је или није свесно отишао у смрт. У сваком случају Косовски бој - мит и Косовски бој - догађај су две у науци одавно одвојене ствари.
  7. Мало преоштар закључак. Сви митови, пре свега, имају неку поуку. Најчешће се базирају на неком историјском догађају (али не увек). Не треба заборавити да тада није било много писмених, а и оно што је забележено није све сачувано. Како време пролази, прича је све мање историјски тачна, а све више мит. А од Косовског боја до Филипа Вишњића је прошло 500 година усменог преношења. Игра "Глуви телефони" нам довољно илуструје колика је прецизност усменог преношења. О трачевима да не говоримо.
  8. Mea culpa. Говорио сам о турском империјализми који се није разликовао од других, али смо (ко је очекивао другачије) скренули са теме.
  9. Да и то је питање. Можда знају отприлике. А што се тиче "окупације", не бих тако назвао, нарочито зато што је то царство било српско-ромејско. Код Ромеја (Византинаца) је било и оних који су били за Душана, али и противника. Имамо и случај противљења Душановом крунисању за цара, као и потоњу анатему. Историја је јасна по том питању. Постоје оновременски извори који о томе говоре. Да предупредим албанско питање - једноставно, нема албанске државе до 20. века, тако да се не може говорити о окупацији - територија је била углавном византијска, а касније српска. Интересантно је да се тада по први пут јављају и албански (арбанашки) великаши, које је цар Душан поставио за обласну господу. У сваком случају, то је средњи век, не може се говорити у контексту савременог доба.
  10. Верујем да образован Турчин зна турску историју и докле је Турска допирала. такође верујем и да 50% Срба не зна сопствену историју. О географији да не говоримо.
  11. Опет машиш поенту. Написао сам да је прање историје светски тренд. Што се тиче псеудоисторије (или романтичарске), веома сам добро упућен у то шта пишу сви на Балкану: Срби, Хрвати, Босанци, Црногорци, Македонци, Албанци, Румуни, Бугари, па ето и Турци. Грке једино не пратим. Реално, не знам шта би они измислили и присвојили.
  12. Филм, не серија. За ово је Шотрин "Бој на Косову" документарац! Turci "verni i moralni", a "kralj Lazar" tiranin koji želi da popije krv iz Muratove lobanje WWW.B92.NET Najnoviji turski istorijski filmski spektakl "Turci dolaze" pojavio se u bioskopima u toj zemlji, a biće prikazan i širom sveta. Antijunak filma kralj Lazar u filmu se kune da se neće smiriti dok ne popije krv iz lobanje sultana...
  13. Наравно, нисам ни суњао. Мислиш ли онда на Прешево, Бијановац и Медвеђу? Или југозапад - Рашку област? Или ни то више није Јужна Србија?
  14. Тотално прање историје. Иначе, снимили су и филм где исти тај Мехмед ослобађа Србију од злог деспота.
  15. Раби је написао да је Ислам у ствари толерантан, јер погледајте Османско царство... Клауд се надовезао са српском верзијом историје, позивајући се на Шотру и Драшковића. Драги моји, Турска већ дуже време ради на улепшавању своје прошлости и могу вам рећи да им лепо иде. Потпуно је у складу са светским трендом прања сопствене историје избељивачем. Испада да је Османско царство било мултикултурално и мултиконфесионално толико да је то било по данашњим стандардима! На њихову жалост, далеко од тога (као и на жалост западноевропских и америчких либерала - да, земље су им трговале робљем). Што се Шотре тиче - то је филм, то није историја. Али... Али... Све то нема баш много везе са Исламом, иако наизглед делује тако и иако је неспорно да су Хришћани били обесправљени и насилно и принудно превођени у другу веру, јер је у исто време више хришћанских земаља започело еру колонизације, где су исто то радили разноразним нехришћнским народима широм планете. Истина је да то нема упориште у Новом завету, а у случају Турака има у Курану, али то апсолутно нема везе, јер би се Турци исто понашали и да су били Хришћани, Хиндуси, Зороастријанци или шта год - то је, једноставно, империјалистички модел понашања. То је модел који су форсирале и претходне империје, али и потоње, као Наполеон, Хитлер, Стаљин, а форсирају и данашње САД.
  16. Јужна Србија? Мислиш данашња Македонија? Откуд ти да тамо нема муслимана?
  17. Цео текст (морам да га понвим): Ислам – Свештеномученик Данил Сисојев
  18. Које је објашњење? Можда зато што су окружени хришћанским земљама и знају да би страдали? Док је Турска била на овим просторима, и Албанци и босански муслимани су се понашали у складу са шеријатом. Како је Турска потиснута, остали су малобројни и без заштитника. Зато су мирни. " Из тачке гледишта ислама цела Земља се дели на два дела: земљу мира и земљу рата.[5] Земља мира је земља где делују закони шеријата.[6] Те земље су земље мира, у којима се сви људи потчињавају законима Алаха, а људи који се не потчињавају заузимају одређени положај. То јест, по шеријату и Корану[7], на коме је заснован шеријат, сви неверници се деле на две категорије: многобошци и људи Књиге. Многобошци су људи који не признају ауторитет Светог Писма, не поштују Бога Творца, на пример: атеисти, будисти, хиндуси, шамани – ко год било. Они подлежу насилном обраћењу у ислам или смртној казни. Треће варијанте за њих нема. Људи Писма – у Корану наведени као хришћани, Јудејци и зороастријанци – имају право на постојање. Даје се им право на живот уз услов да неће иступати против ислама, неће га критиковати, неће проповедати и плаћаће низ пореза – џизу[8] (порез на веру) и при том ће имати одређена ограничења: хришћани морају да носе крстове на леђима, живе у кућама које нису више од једног спрата, немају права да јашу коње. Било је и низ других ограничења у вези са свакодневним животом. Џиза представља углавном 80% зараде. При том се, нормално, хришћанин, као грађанин другог реда, подвргавао одређеним притисцима, али му је ипак живот био гарантован. То треба признати објективности ради. Не може се говорити да ислам захтева уништење свих хришћана, то неће бити потпуно коректно. При том се на све начине стимулише прелазак човека у ислам. Узимајући у обзир да се људска слобода много не цени у исламу због вероучења (о њима ћемо сада говорити) из тога проистиче да сваки човек и слобода лако могу бити сломљени. Како је речено у Корану: „Њему су се предали они који су и на небесима и на земљи, добровољно и невољно, и Њему ћете бити враћени„. Ова реч „невољно“ означава одсуство слободе, плен, ропство. Због тога постоји низ страшних изрека, као на пример: ако хришћанин у присуству два муслимана изрази жељу да постане муслиман – он се сматра муслиманом и сваки покушај да се касније одрекне доводи до смртне казне. Јер се за напуштање ислама прописује смрт или доживотни затвор. Међутим, доживотни затвор нико не користи, постојали су врло, врло ретки случајеви када се користило доживотно затварање. Најчешће се примењивала смртна казна, која се спроводи и до данас. Последњи пример смртне казне за примање хришћанства био је у Саудијској Арабији 2005. године када су казнили хришћанина са Филипина. У Јемену су 2004. године убили муслимана који је примио Православље – Георгија. То су норме које делују и до данас у земљама шеријата. Други део територије наше планете су земље рата. Земље рата деле се на две групе: земље џихада и земље примирја. Земље рата су земље где не делују закони шеријата, то јест, где друштво није уређено по шеријатским нормама. Ту земљу тако називају јер та територија мора бити обраћена у ислам. За то се претпоставља пракса Свештеног рата – џихада[9], која има неколико облика. Веома је важно запамтити: џихад има форму мисије – такозвани мирни џихад. Мисионарство муслимана се назива џихадом. Под џихадом се може подразумевати и прави рат и погроми, тровање противничке воде. По садањем тумачењу низа муслиманских ауторитета из Саудијске Арабије, такозваних вахабита[10], облик џихада је и ширење наркотика. Разумљиво је, наравно, зашто се хероин гаји пре свега у Авганистану – ширење хероина се сматра средством за подривање противникових сила. Као и у сваком рату – уништење живе силе противника. То је чисто војна тактика. Земље ратасе као што рекох, деле на два дела. Постоји земља непосредног рата. Земља џихада је земља која треба да се истреби свим средствима јер се конкретна држава на неки начин бори против ислама. Са тим државама рат треба да се води на сваки начин. У правилима џихада је све набројано. На пример, треба да се униште мушкарци, старци, док се жене и деца не истребљују. Жене и децу је неопходно заробљавати: жене треба да постану сексуалне робиње, а деца да се принуде да прихвате ислам. Постоје специјално разрађени трактати о исламу (и на руском језику). То су правила која су прихваћена у исламу почевши од седмог века – од Мухамеда. Земља примирјаје земља где ислам живи заједно са неком неисламском државом на основу неког договора. То јест, муслиманима се даје мање или више право да живе по шеријату, али при том само друштво по себи није исламско. То је земља примирја. Зашто? Зато што, ето, ти људи, тачније, то друштво које дозвољава муслиманима да живе по шеријату, али само по себи није исламско, није нормално, мора да буде уништено, претворено у исламско, али само уз један услов – да не страдају муслиманска браћа. Зато се са њима склапа примирје до тренутка док друштво довољно не ослаби, да би се могло претворити у исламско. Таква је пракса џихада и схватање света наше планете из тачке гледишта ислама."
  19. Схваташ да то што причаш нема везе са логиком, јер уопштаваш: од једног посебног случаја (па макар и био споран) изводиш закључак да је Хришћанство једнако лоше као и Ислам, који је препун наредби да се ратује, пљачка, силује, убија итд. Тај догађај у храму није заповест Хришћанима да се понашају исто!
  20. Уопште није у томе поента. Поента је у агресији којој се ретко ко супртставља. Увек се очекује да ће неко други. Мотив Исуса није био да изудара неког, него да растера из храма оне којима ту није место. Као када улетиш у јато врана у пољу, а оне се разбеже - није ти намера да их повредиш, него да их растераш. А можеш и да поставиш страшило - то је антиципација казне.
  21. Врло честа појава. Знаш онај случај када је тип пребио на мртво девојку, док је она гласно запомагала и молила за помоћ, али нико, нико од људи из околних зграда, који су посматрали све то, није ни прстом мрднуо. Он је био један, њих стотинак.
  22. Не знамо, размишљамо на глас. Ни ти не знаш да ли Бог постоји, па те то не спречава да тумачиш веру како теби одговара. Нпр. сасвим сигурно знаш да је Исус избичевао људе у Храму, нема шансе да је било другачије!
×
×
  • Креирај ново...