Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Heraklit

Члан
  • Број садржаја

    592
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Heraklit got a reaction from Kafanski amater in Тема јасна из прве поруке   
    • UČTIV - prdne i kaže "Pardon!".
    • CINIK - prdne i gleda te u oči.
    • KAVALJER - pusti damu da prva prdne.
    • GURMAN - prdne iz sopstvenog zadovoljstva.
    • OSEĆAJAN - prdne i kaže "Oh!".
    • IDEALISTA - prdne iz uverenja.
    • VESELJAK - prdne i kaže "Ko prdi zlo ne misli".
    • SENTIMENTALAN - prdne i misli kako bi bilo lepo da nije prdnuo.
    • ŠEPRTLJA - prducka po ceo dan.
    • NAIVČINA - prdne i misli da čini veliko delo.
    • LEPO VASPITAN - pre nego što prdne, moli za dozvolu.
    • GOROPADNIK - prdne da se prozori tresu.
    • REALISTA - smatra prdenje za normalnu pojavu.
    • NESTRPLJIV - jedva čeka da prdne.
    • EGOISTA - prdi samo za sebe.
    • PESIMISTA - jos nije ni prdnuo, a već misli da se usrao.
    • DVOLIČAN - prdne i pita ko je prdnuo.
    • DISKRETAN - prdne i kaže "Neka ostane među nama".
    • KOLEGIJALAN - daje priliku da i drugi prdnu.
    • NEOPREZAN - prdne i usere se u gaće.
    • SNOB - prdi samo u dobrom društvu.
    • GLUMICA - prdne i čeka aplauz.
    • SPORTISTA - ako neko prdne jednom, on će dva puta, da obori rekord
  2. Волим
    Heraklit got a reaction from Татјана H in Ćaskanje o ljubavi (muško-ženskim odnosima)   
  3. Свиђа ми се
    Heraklit got a reaction from Tristatri in Монотеизам хришћанства   
    Nema toga i ne znam gde si to pročitao,to bi značilo da se u Bogu nešto menja i da je on bio neki monizam pa se iz njega emanirao u neki triteizam al to nema veze sa pravoslavnim učenjem o Bogu kao nadvečnoj Trojici.Delatnost i jedinstvo oduvek postoje u Bogu,jedinstvo se ogleda u prirodi koja je jedna,a deltanost kroz perihorezu među Ipostasima kao nosicioma te prirode.
  4. Волим
    Heraklit got a reaction from АлександраВ in Зашто су праве вредности постале медијски табу   
    Зашто су праве вредности постале медијски табу
    Уместо њих појављују се лажне или не-вредности које се, као готови производи, испоручују медијским путем, а све се усмеравају из једног средишта – тржишта. Тржиште тера људе да се понашају као животиње у кавезу Аутор: Гордана Поповићуторак, 08.01.2019. у 21:00 (Фото Д. Драгановић) Како можемо људе учинити срећнима ако их не учинимо моралним и мудрим, питао је Кант. Веома важно питање данас кад се чини да цео свет живи у наметнутој „култури среће” у којој критеријуме одређују црвени теписи, дрско саморекламерство, лака литература, површност, најблаже речено све оно што би требало третирати само као пуки декор а никако као смисао живота или услов за срећу. У таквој култури није пожељно задирати испод површине ствари, јер би у том случају могла да се поставе питања и да се изроди критички став... А има ли уопште среће без задирања у дубину, пре свега сопственог бића?
    Ово питање постављамо Дивни Вуксановић, естетичару и филозофу медија, која пре свега подсећа да су – за разлику од данашњег схватања среће које је, углавном, повезано с професионалним успехом, дакле, са успешном каријером оствареном у области естраде, политике, медија, света забаве – стари Грци питање среће схватали на сасвим друкчији начин.
    – Одговарајући израз за срећу била је реч блаженство (eudaimonia) коју су у сличним контекстима тумачења користили Сократ, Платон, Аристотел, и напослетку Епикур који је идеал среће довео до нивоа начела, односно највишег добра, а појам блаженства код свих њих био је неодвојив од моралних врлина. Још је Сократ веровао да када се знање о врлинама, као што су храброст, мудрост, правичност, исправно практикује, последично остварујемо срећу, односно достижемо стање блаженства. Када смо на путу врлине прате нас „добри демони” – каже она.
    Очигледно је да велики број људи не прихвата модел површности који доминира у „култури среће”, али он се и даље жилаво држи?
    Данас се, чини ми се, сусрећемо са два подједнако површна схватања среће која су веома удаљена од античког појма блаженства. Само привидно, реч је о два опречна појма среће, који су у суштини комплементарни, један подразумева вулгарно-материјалистички, а други упрошћени идеалистички приступ питању среће. Код првог, срећа је објективно мерљива материјалним постигнућима – удобним животом, поседовањем ствари, веће количине новца и некретнина. У овом случају, сви поседи, повољна финансијска ситуација, брачни и породични статус, те друштвени престиж, симболички су показатељи среће. На другој страни, пошто се показало да и „богати плачу”, те да често имају брачне и љубавне проблеме, да болују од усамљености и осећања отуђености, стрепећи, при том, од банкрота, болести или жуте штампе, са Истока је преузет модел достизања среће медитативним путем. Он се учи и присваја (наравно за новац) као пракса достизања среће путем који, само привидно, није материјалистички. Међутим, учење брзопотезног достизања среће, задовољства и испуњености ангажовањем духовних учитеља, коришћењем услуга животних тренера, и сл. даје само делимичне резултате, јер у оваквим случајевима срећа особе није појам који је повезан са њом самом и не заснива се на темељима личности, већ на достизању нечега што је личности спољашње и што би она желела да зграби у тренутку и вечито поседује. Дакле, инстант срећа, са, по могућству, материјалном подлогом, представља идеал постигнућа савременог човека западне цивилизације.
    Колико су медији допринели формирању „културе среће” и колики су кривци за непостојање јавног критичког става?
    Површни идеал среће, о чему је овде реч, по мом мишљењу, везује се за нарцистичку културу (како ју је дефинисао Кристофер Лаш), потрошачко друштво и владавину кича (култура среће) коју, начелно узевши, промовишу медији и тржишно усмерене комуникације – маркетинг, свет рекламе и оглашавања. Јер, срећа у капитализму је срећа, у најбољем случају, капиталиста, док је у најгорем – немогуће постигнуће за све друштвене слојеве зато што је производ тржишних, а не хуманих вредности. Идеали среће који се данас медијским, односно маркетиншким путем производе, фактички су недостижни, јер почивају на оној „економији жеље” која је неутажива, што доводи до тога да се жеље стално производе, а, заправо, никада не испуњавају. Према мојим уверењима, готово је немогуће остварити срећу у дубоко неаутентичном (несрећном) друштву које почива на социјалној неједнакости и неправди.
    Веома често чујемо да су се данас изгубиле праве вредности. Чини се, међутим, да је пре реч о томе да су оне постале невидљиве, као што су у јавности невидљиви они који их поштују? 
    У нас се такорећи не разговара о вредностима, о њима се не расправља ни у школама, ни у породичном окружењу, већ се, углавном, као готови производи, испоручују медијским путем и на тај начин се обликују различите јавности. Све се оне производе и усмеравају из једног средишта – тржишта. Оно што не пролази на тржишту робе, услуга и радне снаге, нема значаја; вредно је само оно што има употребну или тржишну вредност или што је препознато као ресурс за експлоатацију. На све вредности које нису меркантилног типа гледа се као на непотребни вишак, декорацију и потрошњу. Знање се претвара у утилитарно знање, вера у кич, уметност у креативне индустријске производе. Све са циљем свођења хуманих вредности искључиво на оне које су профитабилне или ће то постати. Када је реч о медијској невидљивости, посреди су тзв. медијски табуи. То су, заправо, оне друштвене или културалне вредности које су одсутне у медијима, што не значи да не постоје у друштвеној стварности. Оне су, уствари, непожељне са становишта владајућих вредности и уместо њих, у савременим медијима, најчешће се појављују лажне или не-вредности. Замена једних другим вредностима одговара тзв. транзиционим процесима. На симболичком плану, све досадашње вредности бивају потиснуте у корист остварења профита...
    Код нас се отишло још даље – у простаклук и вулгарност, поготово у медијима. Још пре десет година сте управо у разговору за наш лист констатовали да су ријалити програми „савремени конц логори”, а данас имамо само још гору ситуацију?
    Ако један исти ТВ формат или ТВ програм годинама не попуњавате смислом, добићете простор за обесмишљавање свих вредности. У тзв. конц логоре који су производ тржишне логике, чини се да актери улазе добровољно, али не сасвим. Наиме, недостатак образовања, прилика за посао, наде и простора за реализовање талената, учесници и учеснице ових програма компензују јефтином популарношћу због које жртвују слободу, а неретко и људско достојанство. Уредници ових програма подстичу актере на нагонско понашање – пошто је у основи ријалити формата пука жеља за профитом. Беда, безнађе и очај, како се види, такође могу да се експлоатишу – јер и они постају ресурс за стицање профита. Тржиште тера људе да се понашају као животиње у кавезу – и то с обе стране кавеза.
    Као естетичар сматрате да уметност треба раздвојити од индустрије забаве. Како се у све то уклапа идеологија „креативних индустрија”?
    И ту је, такође, реч о простој тржишној идеологији. Оно што је суштинско за креативне индустрије није ерос уметничког стварања, нити освајање слободе, већ упрезање људских стваралачких потенцијала у погоне безличне капиталистичке машинерије. Она „креативност” која пристаје на то да буде сведена на стандардизовану робу на тржишту робе и услуга, противна је духу уметности, као и подршци развоју индивидуалне даровитости, а једнака је логици профита. Уметност која се ствара ради тржишта (пласман и продаја), а не због себе саме или проблемског, односно критичког указивања на друштвене недостатке, и сама је ропска – дакле није уметност. У најбољем случају је кич, а у најгорем – лака и јефтина забава. Креативне индустрије тако инструментализују и уметнике и уметност, трансформишући их у вулгарну робу, светове сјајних брендова иза којих зјапе људска и уметничка несрећа и празнина. Јер, циљ не оправдава средство, а макијавелизам нема никакве сличности са пољем уметности. Свет креативних индустрија је трансвертирани кич капитализам, његова лажна свест и идеологија.
    http://www.politika.rs/scc/clanak/419845/Zasto-su-prave-vrednosti-postale-medijski-tabu?fbclid=IwAR2KGfuWuQmapuUNi_hcwIOp2bp9zV0eEAIPwDn8BsGAim7t8Wg6Ji2zfTs#.XDUC_T-HQUs.facebook
    Ne znam ko je ova žena,al je sve objasnila.
  5. Оплаках :))
    Heraklit got a reaction from Flojd in Ćaskanje o ljubavi (muško-ženskim odnosima)   
  6. Свиђа ми се
    Heraklit got a reaction from Nikola Stojanovic in I posle Sirije - Venecuela!   
  7. Хахаха
    Heraklit got a reaction from Рапсоди in Zašto su jake žene naporne?   
    Pa jes ono,ti muškarci su sigurno slabi kad dozvole ženetinama da budu jače od njih umesto da ne štede pruta 
  8. Хахаха
    Heraklit got a reaction from sanja84 in Zašto su jake žene naporne?   
    Pa jes ono,ti muškarci su sigurno slabi kad dozvole ženetinama da budu jače od njih umesto da ne štede pruta 
  9. Оплаках :))
    Heraklit got a reaction from Лазар Нешић in Разговори о политици и разним друштвеним актуелностима   
    Linč silovanje nasilje  znači ovo je  mora da je Lav Pajkić režiro 
  10. Хахаха
    Heraklit got a reaction from Bojan* in Zašto su jake žene naporne?   
  11. Хахаха
    Heraklit got a reaction from Milica Bajic in Тема јасна из прве поруке   
  12. Свиђа ми се
    Heraklit got a reaction from Иван ♪♫ in Zašto su jake žene naporne?   
  13. Радостан
    Heraklit got a reaction from Просечан србенда in Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    Из тих светоотачких мисли отац Јустин Поповић, мој професор догматике, изводи логички закључак: „Створен по лику Божијем, човек је изашао из руке Божије непорочан, бестрасан, безазлен, свет, безгрешан, бесмртан“.
    6) Према томе, смрт у човеку и у свету не лежи у самој природи, него је убачена у човека споља, као какав уљез. Како? Па „завистију дјавољеју смерт вниде в мир“ (завишћу ђаволовом уђе смрт у свет“) – вели премудри Соломон (Прем.2,24). А зашто? Па као „плата за грех“ објашњава апостол Павле (Рим.5,12). Дакле, ако је веровати Светом Писму, смрт не лежи у творевини због њеног порекла из небића, него је дошла у свет и у човека споља.

  14. Хахаха
    Heraklit got a reaction from Ana B. in Zašto su jake žene naporne?   
  15. Оплаках :))
    Heraklit је реаговао/ла на goranger у Zašto su jake žene naporne?   
    Da nije neka greška u naslovu? Zar ne bi trebalo biti: zašto su žene jako naporne?
  16. Радостан
    Heraklit got a reaction from GeniusAtWork in Разговори о политици и разним друштвеним актуелностима   
    Linč silovanje nasilje  znači ovo je  mora da je Lav Pajkić režiro 
  17. Оплаках :))
    Heraklit је реаговао/ла на Ведран* у Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    За оне којима је потребно да се црта ево „сличица" овога што говорим.
    Замислите мрава који иде својим послом. Недалеко је од мравињака и носи огромно зрно пшенице. И ту се нађе Хераклит. И гледа мрава и диви се његоој снази, како носи зрно пет пута веће и теже него што је он сам. И док је Хераклит био загледан и фасциниран мравом, заборави да је, управо ту, поред мравињака, пустио воду да пуни кофу да би њоме заливао башту. Вода се прелила и бујица воде крену ка овоме мраву, зваћемо га Кратос, и према мравињаку. И Хераклит се сажали на мрава Кратоса, не желећи да га вода потопи. И узе Хераклит мрава Кратоса и подиже га на оближњу степеницу. Спасио га је потопа. Али док је подизао снажног мрава Кратоса на степеницу, мраву испаде оно зрно пшенице.
    Међутим, мрав Кртос не знајући шта је било с водом и мравињаком, не знајући ни да је био потоп, онако бесан, што је игубио зрно које је толико дуго вукао, што је померн са мравињег ауто-пута, јер сад не зна ни где је, поче да хули на човека Хераклита. И рече му мрав Кратос "ти ниси човек, ти ниси љубав, ти си злочинац, јер мрав мраву то никад не би урадио, а ти се градиш већим од мрава, а таква злодела чиниш" И скакаше тако мрв Кратос у бесу на оној степеници док не сконча.
    Тхе Енд
  18. Хахаха
    Heraklit got a reaction from Рапсоди in Zašto su jake žene naporne?   
    Svaku jaku ženu bi testiro tako što bi bacio džak od 50 kila na nju pa ako preživi,jes jaka 
  19. Хахаха
    Heraklit got a reaction from Vladan :::. in Zašto su jake žene naporne?   
    Svaku jaku ženu bi testiro tako što bi bacio džak od 50 kila na nju pa ako preživi,jes jaka 
  20. Свиђа ми се
    Heraklit got a reaction from Adelaida in Разговори о политици и разним друштвеним актуелностима   
    Vučiću zasmetala i ŠKOLSKA PESMICA
    08.02.2019 10:02   Izvor: 
    Vranjske 269 Sa sajta škole "Milutin Bojić" ssetmb.nasaskola.rs      
    Predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić posetiće u petak, između ostalog i Trgovište. Ovu posetu obeležiće i svakako bizaran slučaj.
    Predsednikova predhodinica je posetivši najsiromašniju opštinu u Srbiji odlučila da se iz hola srednje škole "Milutin Bojić" ukloni pesma koja bi, po njihovom mogla da uznemiri predsednika. 
    Pesmu je napisala učenica ove škole i za nju dobila više nagrada.
     
        Klikom možete uvećati fotografiju FOTO InfoVranjske      
    Šta ovoj pesmi može da bude neprijatno, antidržavno ili protivno politici predsednika prosudite sami.
    SSB
     
         
    Apokalipsa
     
    O, gde si pošla, državo mila?
    Seti se nekad što si bila
    Šta se ovo danas zbiva
    Čemu su deca tvoja kriva
    Čovek se ubio zbog kredita.
    Šef radnika ništa ne pita
    Otkazi lete na sve strane
    Kada će bolje jutro da svane?
    Nije bitna diploma fakulteta,
    Važno je da si silikonska starleta.
    To što si učio, nikog ne zanima.
    Više se tako na posao ne prima.
    Danas se cene drugi kvaliteti,
    Zato avionom što pre odleti,
    Dok svuda vlada siromaštvo i beda,
    Na stolovima nema ni hleba.
    Cena visoke, a plate male,
    Svakoga dana svi se žale,
    I gde su deca posle škole?
    Odlaze, ovde ih niko ne zove.
    I zašto ovde da se vrate?
    Oni nemaju mame i tate.
    Sve ovo danas nema smisla,
    Ovo je velika apokalipsa
    https://www.infovranjske.rs/info/vučiću-zasmetala-i-školska-pesmica?fbclid=IwAR2RmjXejWFY_hxIT680SdKBK342w1MNkiDp7Tjug7hLzyHHJ6_UeO_AHno#.XF19FYpfpCY.facebook
  21. Оплаках :))
  22. Свиђа ми се
    Heraklit је реаговао/ла на о.Горан у Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    Зар си нешто друго очекивао од дотичног него да ти, цитирам, "простачки објасни" и још да умишља да је грдан рекао нешто стварно паметно .
    Него, кад помену Луси то је један од најочуванијих фосила, очувано је око 40% костију. Углавном је код фосила много мањи проценат костију у питању, некад само пар истих...Никад није била проблем фактографија фосила него тумачење исте. Продавци магле уваљују овима којима се интелигенција мери у минусу, а то су блебетало и његови ботови, разне бајке о полумајмунима иако су у питању или фосили изумрлих мајмунских врста или људских раса. Код њих би рецимо зуб из Небраске прошао глатко...
    И нису баш ствари тако једноставне када су и кости у питању. Нпр.грешка од 10% у дужини неке кости у лобањи може проуроковати грешку у запремини мозга од више од 30%, али док год је горепоменутих продавци магле могу да мисле и пишу шта им воља , ови то гутају без размишљања ...
  23. Тужан
    Heraklit got a reaction from "Tamo daleko" in Разговори о политици и разним друштвеним актуелностима   
    Vučiću zasmetala i ŠKOLSKA PESMICA
    08.02.2019 10:02   Izvor: 
    Vranjske 269 Sa sajta škole "Milutin Bojić" ssetmb.nasaskola.rs      
    Predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić posetiće u petak, između ostalog i Trgovište. Ovu posetu obeležiće i svakako bizaran slučaj.
    Predsednikova predhodinica je posetivši najsiromašniju opštinu u Srbiji odlučila da se iz hola srednje škole "Milutin Bojić" ukloni pesma koja bi, po njihovom mogla da uznemiri predsednika. 
    Pesmu je napisala učenica ove škole i za nju dobila više nagrada.
     
        Klikom možete uvećati fotografiju FOTO InfoVranjske      
    Šta ovoj pesmi može da bude neprijatno, antidržavno ili protivno politici predsednika prosudite sami.
    SSB
     
         
    Apokalipsa
     
    O, gde si pošla, državo mila?
    Seti se nekad što si bila
    Šta se ovo danas zbiva
    Čemu su deca tvoja kriva
    Čovek se ubio zbog kredita.
    Šef radnika ništa ne pita
    Otkazi lete na sve strane
    Kada će bolje jutro da svane?
    Nije bitna diploma fakulteta,
    Važno je da si silikonska starleta.
    To što si učio, nikog ne zanima.
    Više se tako na posao ne prima.
    Danas se cene drugi kvaliteti,
    Zato avionom što pre odleti,
    Dok svuda vlada siromaštvo i beda,
    Na stolovima nema ni hleba.
    Cena visoke, a plate male,
    Svakoga dana svi se žale,
    I gde su deca posle škole?
    Odlaze, ovde ih niko ne zove.
    I zašto ovde da se vrate?
    Oni nemaju mame i tate.
    Sve ovo danas nema smisla,
    Ovo je velika apokalipsa
    https://www.infovranjske.rs/info/vučiću-zasmetala-i-školska-pesmica?fbclid=IwAR2RmjXejWFY_hxIT680SdKBK342w1MNkiDp7Tjug7hLzyHHJ6_UeO_AHno#.XF19FYpfpCY.facebook
  24. Волим
    Heraklit got a reaction from Милан Ракић in Разговори о политици и разним друштвеним актуелностима   
    Vučiću zasmetala i ŠKOLSKA PESMICA
    08.02.2019 10:02   Izvor: 
    Vranjske 269 Sa sajta škole "Milutin Bojić" ssetmb.nasaskola.rs      
    Predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić posetiće u petak, između ostalog i Trgovište. Ovu posetu obeležiće i svakako bizaran slučaj.
    Predsednikova predhodinica je posetivši najsiromašniju opštinu u Srbiji odlučila da se iz hola srednje škole "Milutin Bojić" ukloni pesma koja bi, po njihovom mogla da uznemiri predsednika. 
    Pesmu je napisala učenica ove škole i za nju dobila više nagrada.
     
        Klikom možete uvećati fotografiju FOTO InfoVranjske      
    Šta ovoj pesmi može da bude neprijatno, antidržavno ili protivno politici predsednika prosudite sami.
    SSB
     
         
    Apokalipsa
     
    O, gde si pošla, državo mila?
    Seti se nekad što si bila
    Šta se ovo danas zbiva
    Čemu su deca tvoja kriva
    Čovek se ubio zbog kredita.
    Šef radnika ništa ne pita
    Otkazi lete na sve strane
    Kada će bolje jutro da svane?
    Nije bitna diploma fakulteta,
    Važno je da si silikonska starleta.
    To što si učio, nikog ne zanima.
    Više se tako na posao ne prima.
    Danas se cene drugi kvaliteti,
    Zato avionom što pre odleti,
    Dok svuda vlada siromaštvo i beda,
    Na stolovima nema ni hleba.
    Cena visoke, a plate male,
    Svakoga dana svi se žale,
    I gde su deca posle škole?
    Odlaze, ovde ih niko ne zove.
    I zašto ovde da se vrate?
    Oni nemaju mame i tate.
    Sve ovo danas nema smisla,
    Ovo je velika apokalipsa
    https://www.infovranjske.rs/info/vučiću-zasmetala-i-školska-pesmica?fbclid=IwAR2RmjXejWFY_hxIT680SdKBK342w1MNkiDp7Tjug7hLzyHHJ6_UeO_AHno#.XF19FYpfpCY.facebook
  25. Хахаха
    Heraklit је реаговао/ла на Zoran Đurović у Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    Ти си прилично глуп дечко. Зато да ти простачки објасним. Пронађе се негде скелет људске руке. На основу ње се изврши реконструкција у којој се покаже човек. И то колико је отприлике висок и сл. Ти не можеш да извршиш те реконструкције, јер ниси студирао, а то ти се не би уписало у грех, него ти се уписује у грех глупост што не схваташ који је занат реконструкција.  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...