Jump to content

Биљана, два

Члан
  • Број садржаја

    633
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    2

Репутација активности

  1. Волим
  2. Свиђа ми се
  3. Волим
  4. Свиђа ми се
  5. Волим
    Биљана, два got a reaction from Плаво Небо in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Јесте. Видела сам да комшиница рукама скида ваши. Неки праве препарате од коприве. Не волим вештачке ствари.Ову ружу је посадила кћер у сред лета пре 5 година. И стално цвета.
  6. Волим
    Биљана, два је реаговао/ла на Плаво Небо у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Напале су их биљне ваши. Треба их попрскати. Осушиће се пупољци. Мало мало па обиђем наше руже и пратим да ли су их ваши напале. Жао ми их да увену, а баш рађају цветове.
  7. Волим
  8. Волим
    Биљана, два got a reaction from БанеЛ in Песнички покушаји форумаша   
    као кад ухватиш ручку
    за торбу нехотице
    непријављена кад се из пута надомести
    тако ми не могу више недостајати прошавши
    заглавци, зазубице, завијуци, замагљени
    после тога и ти си далеко
    и препознајем да бег се у објашњењима свио
     
  9. Волим
    Биљана, два got a reaction from sanja84 in Песнички покушаји форумаша   
    Богојављење
    Када гледали смо једно
    У даљини приморје, морје и измаглицом покривено јутро
    Корабљица, чун рибарски, помете нас
    Све једнако беше док гледали смо једно
    У даљини приморје, морје и измаглицом покривено јутро
    Корабљица, чун рибарски на десно уграби нас
    Дубином помера страх неисказани
    Руке тресу се, јер гледали смо
    А сад видимо
    Очај  развлачи глас ужаса Теби, Господе, урличе
    Спаси Господи људи своја
    Богојављење, Бог се јави  
    Боже , Сведржитељу, Творче свега видимог и невидимог
    Ти ме спасе тада, јави се мени
    Док се неки мољаху целу ноћ за мене
    Ја сазнадох, да Љубав трпи, и никад не престаје
    И ево Сретење сутра
    Молитве моје услиши Господе, из дубине мога бића приносим Ти
    Наду и веру у те драге људе које упознах на неискреном и неистинитом интернету
    Пружам руке душама њиховим, што плачу и љубе
    И кад одем ускоро, по Милости Твојој нек свима буде
    Ти си то Једно што видех оне ноћи кад руке моје од страха су се тресле
    Кад сам заридала из све немоћи своје
    Спаси Ггосподи људи своја
     
     
  10. Волим
    Биљана, два је реаговао/ла на sanja84 у Песнички покушаји форумаша   
    Dana kad si umro, prestalo je vreme
    U mom selu prestao je da kuca sat,
    Dana kad si umro nestale su ptice,
    Nestala je sestra, nestao je brat

    Dana kad si umro, bio je sasvim običan dan
    Ali taj dan eto traje, sutra ne postoji, ne postoji san

    Dana kad si umro pobuna u mom srcu umre
    Ne dirne me ni tuga ni zali
    Dan kad si umro još ne vide suton
    Jer tad beše još živ,
    tad još bejasmo jedno drugom ljubav dali

    Dan kada si umro beše već davno
    No eto živi u meni
    Dan kad si umro postoji stalno,
    Večno traje u posmrtnoj Seni
  11. Волим
    Биљана, два got a reaction from Milica Bajic in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Нек помене Господ све моје ђаке, и родитеље њине, и сроднике, да истрају у лепоти поверења свога.
    И мене помените, да сачувам осмех душе за њих. За све.
  12. Волим
    Биљана, два got a reaction from Чунга Лунга in Песнички покушаји форумаша   
    Богојављење
    Када гледали смо једно
    У даљини приморје, морје и измаглицом покривено јутро
    Корабљица, чун рибарски, помете нас
    Све једнако беше док гледали смо једно
    У даљини приморје, морје и измаглицом покривено јутро
    Корабљица, чун рибарски на десно уграби нас
    Дубином помера страх неисказани
    Руке тресу се, јер гледали смо
    А сад видимо
    Очај  развлачи глас ужаса Теби, Господе, урличе
    Спаси Господи људи своја
    Богојављење, Бог се јави  
    Боже , Сведржитељу, Творче свега видимог и невидимог
    Ти ме спасе тада, јави се мени
    Док се неки мољаху целу ноћ за мене
    Ја сазнадох, да Љубав трпи, и никад не престаје
    И ево Сретење сутра
    Молитве моје услиши Господе, из дубине мога бића приносим Ти
    Наду и веру у те драге људе које упознах на неискреном и неистинитом интернету
    Пружам руке душама њиховим, што плачу и љубе
    И кад одем ускоро, по Милости Твојој нек свима буде
    Ти си то Једно што видех оне ноћи кад руке моје од страха су се тресле
    Кад сам заридала из све немоћи своје
    Спаси Ггосподи људи своја
     
     
  13. Свиђа ми се
    Биљана, два got a reaction from obi-wan in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Нек помене Господ све моје ђаке, и родитеље њине, и сроднике, да истрају у лепоти поверења свога.
    И мене помените, да сачувам осмех душе за њих. За све.
  14. Волим
  15. Волим
  16. Волим
    Биљана, два got a reaction from PredragVId in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Нек помене Господ све моје ђаке, и родитеље њине, и сроднике, да истрају у лепоти поверења свога.
    И мене помените, да сачувам осмех душе за њих. За све.
  17. Волим
    Биљана, два је реаговао/ла на Иван Недић у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Помолите се за Богољуба, у критичном је стању
  18. Тужан
    Биљана, два је реаговао/ла на JESSY у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Gospode upokoj dušu preminule rabe tvoje Minje i useli je u mesto večne radosti...
    Minja Draganić koja je pre četiri dana izgubila bitku za život nakon što je izvučena iz požara na Dorćolu, biće sahranjena u utorak u 14: 15 časova na Bežanijskom groblju.
     
  19. Тужан
    Биљана, два је реаговао/ла на PredragVId у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Помените новопредстављеног брата хаџи Драгана из Горњег Матејевца код Ниша. Раније је имао своју агенцију са којом је по благослову оца Илије из оближњег манастира организовао ходочашћа. Упокојио се овог понедељка у 5:15 изјутра, 10 дана након своје крсне славе (свети Козма и Дамјан) од како су изненада кренули први симтоми. Знам да су многи из целе нам миле Србије са њим путовали на ходочашћа па бих их замолио да га помену у својим црквама. Да није било њега никада не бих видео Румунију, Украјину, манастир Ћириловац у Црног Гори и остале. Један је од наших најзнаменитијих хаџија (био) али и заувек остао у нашим молитвама.
     

    Помените и новопредстављеног брата Зорана Јакшића из Сокобање. Једна изузетна личност. Некадашњи асистент на ветерини, отац петоро веома добре и побожне деце. Верник без премца и још много тога. Као професор у школи и као верник у цркви, извео је многе генерације на прави пут. Личност која је потпуно сама успела да сакупи неколико хиљада углавном ретких икона са интернета, да их систематише по данима и да их редовно објављује на интернету. Редак пример црквене истрајности, храбрости, пожртвованости. Велика му је жеља била да исте објави у тих 10-ак гигабајта као и бројна на српском језику непозната житија. Знам да су га многи верници познавали па их молим да га помињете у својим личним и црквеним молитвама. Наш је венчани кум. Вечна му хвала и слава.
  20. Волим
    Биљана, два је реаговао/ла на Иван Недић у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Прича се шири. Њен муж, који је последњих година бринуо о њој, пошто је била скоро непокретна, сутрадан након сахране је рекао потомцима да је једва издржао и да га већ две године боли глава. Сада је у болници, има неко ситно крварење које лекари нису успели да лоцирају. Зове се Бранислав. Обоје су баш стари људи, али то је сеоско домаћинство у којем свако има своју улогу, тако да је деда бринуо о баби, да би остали могли да привређују... Ето, тако, једна прича о старачкој љубави, посвећености и пожртвованости
  21. Волим
    Биљана, два је реаговао/ла на Sanja Т. у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Molim vas, molite se za Slavisu.
    Na raskrsnici zivota je. Daj Boze da donese spasavajucu odluku i izbavi se iz kandži zloga.
  22. Волим
    Биљана, два је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у osmoglasnik audio i notni zapis   
    https://pouke.org/forum/files/file/956-осмогласник-од-i-до-viii-гласа-сестре-бараћ/ 
  23. Волим
    Биљана, два је реаговао/ла на И.стојковић у Јереј Угрин Поповић,штићеник центра Земља живих   
    Убиће нас идолизовање личности!
    Баш убити, одвести у потпуну смрт, јер уместо Христа постављамо човека у центар нашег стремљења, почињемо да личимо на тог човека са све његовом палом природом коју сви, неко више неко мање, поседујемо и њоме живимо.
    Многи од нас, па и моја маленкост, одавно је упозоравала на опасност идолизовања, конкретно и о.Угрина. И то не само на опсаност за само њега већ за све којима је био "лидер" и идол. Сам сам претрпео и у личним односима са мени најдражим људима, а његовим следбеницима, па чак и овде, кад се неко штити искључиво због префикса који носи. Мука ми је више од такве врсте млакости и лицемерја, кад о бившим или садашњим епископима, не штедимо речи поруге и осуде, а кад се проговори о неком кога лично познајемо, одмах "навлачимо рукавице".
    Није тачно да је отишао сам, ухапшен је од стране интервентне јединице неколико тренутака после узимања хероина.
    Благослов, или прецизније како сам каже "омофор" Његове светости, је још један вид милости и снисхођења Христа Који Збори и Дела кроз самог патријарха нашег, а никако некакав резултат његовог прегалачког рада. Поклоњена му је још једна шанса, да се не покаје, већ читав живот каје, Никада више, по мом мишљењу, не би требао да буде било ко њему сличан духовник Христове цркве, јер има где своје таланте које несумњиво Богом дариване поседује може умножити и на тај начин, надајући се у милост Бога Свевишњег делати на свом Спасењу, које му искрено желим, и због чега се у мојој цркви његово име помиње на проскомидијама већ више од две године. Већина људи из групе "Духовна аристократија", уз болна покајања, осуђујуће погледе својих евхаристијских заједница, али милошћу Божијом тек сад се враћају Светој литургији...они су се чак и нама никаквим очигледно, искрено покајали.Можете ли то исто закљулити, ако бар за час искључите идолизовање и још једном пажљиво погледате емисију од тог фамозног 38 минута?....Проблем је у дроги, у окружењу...ма у свему, само не у њему, да се закључити. Није ли то гордост, о које сам и сам иступио тастатуру, али и зубе директно му се обраћајући у живом разговору, све док нисам одлучио да се склоним и само молим за њега....
    Проблем о коме се треба замислити је изузетан, и не треба се фокусирати само на овог несрећника.
    Од самог почетка....
    Ко је исповедао овог човека пре првог рукоположења у ђакона, а сви који су овде чинодејствујући, знају како изгледа та исповест? Ко је исповедао овог човека пре рукоположења у јереја? (О томе сам питања постављао пре више од две године)Где је од маја месеца, од кад је ухапшен, па до дана данашњег, његов архијерејски намесник о Драги (Убипариповић), који до тада није пропуштао да се "слика" са њим. па и своју књигу прмовисао на тај начин?(О архијерејским намесницима сам постављао питања пре више од годину дана)
    Да.треба причати, не о њему, већ о проблему....
  24. Волим
    Биљана, два је реаговао/ла на boban stojkovic у Јевсевије Поповић   
    ПОВОДОМ 100-ГОДИШЊИЦЕ ОД ОБЈАВЉИВАЊА „ОПЋЕ ЦРКВЕНЕ ИСТОРИЈЕ“ ЈЕВСЕВИЈА ПОПОВИЋА И 90-ГОДИШЊИЦЕ ОД ЊЕГОВОГ УПОКОЈЕЊА



    О ДЕЛУ


    Те давне 1912. године наша богословска мисао, а особито црквена историја нису имали важнији датум, бар кад је XX век у питању, него што је празник Св. цара Константина и матере му царице Јелене када је светлост дана угледала капитална, двотомна „Опћа црквена историја“ Јевсевија Поповића, Србина из румунског дела тадашњег аустроугарског царства, професора на православном Богословском факултету у Черновцима. Појавила се захваљујући подвижничком делу карловачког професора ђакона др Мојсија Стојкова. Од тада па до данас читаве генерације наших богослова, историчара и интелектуалаца уопште школује се по Јевсевијевој историји. Она је незаобилазан школски уџбеник, приручник, мала (мада на 1650 страна) хришћанска енциклопедија и водич кроз свих 19 векова хришћанства и свих шест континената.
    Дело које је настало на смени два века имало је и амбицију и обавезу да буде свеобухватно, ренесансне ширине, јер тад још богословска мисао није била разграната у низу специјализованих наука: патрологија, агиологија , хришћанска археологија, црквено и канонско право, мисионарство или на пример јересологија (проучавање јереси кроз историју цркве) биле су тек у повоју. Зато је дело професора Јевсевија Поповића мултидисциплинарно и зато се у њему налази много више сазнања него у било ком потоњем уџбенику о хришћанству.
    Иако је написана 1900. године, (с немачког оригинала преведена на српски језик 12 година касније), „Опћа црквена историја“ Јевсевија Поповића још важи, у целокупној светској литератури, за једно од најзначајнијих научних синтеза историје хришћанства и историје хришћанске цркве. Наши данашњи ауторитети црквене историје истичу да је, по много чему, научно непоновљиво дело, јер је сачињена према најстрожој методологији црквеноисторијске науке. Стога је и данас незамењива у изучавању историје цркве и хришћанства на нашим православним факултетима и у богословијама.

    О АУТОРУ


    Јубилеј 100-годишњице од штампање „Опће црквене историје“ подудара се са 90-годишњицом упокојења Јевсевија Поповића.
    28. септембра 1922. године у Черновцима – Буковина – Румунија уснуо је у Господу дугогодишњи и чувени професор црквене историје на богословском факултету черновачког универзитета. Он спада у ред највећих радника и поборника црквених идеја у буковинској архидијецези. Својим дуготрајним и оданим радом стицао је најзаслуженија признања. Што је богословски факултет черновачког универзитета уживао онако леп глас у православном свету, то се првенствено мора захвалити Јевсевију Поповићу, јер је он био један од оснивача. Черновци су духовно средиште старе Буковинско-далматинске митрополије, градић који се урбанистички и културно развио у време владавине Аустро-Угарске. Тамо је била смештена митрополитска катедра, али и високо богословско училиште, факултет који је био без премца за православне поданике Дунавске монархије (основан 1875).[1]
    Као професор својим ученицима и колегама увек је служо као најугледнији пример. Поред дубоког познавања црквене историје, био је врло добро познавалац и других богословских наука, а то се најбоње види из тога, што је он у својим предавањима увек уносио врло много материјала и из осталих богословских дисциплина.
    Његова предавања су увек остављала најбољи утисак код слушалаца и његов се предмет најрађе учио. Познавао је све главне европске језике, те је тако могао да прати целу богословску књижевност, из које је црпео све што му је било потребно за предмет. Његов истрајан и до савршенства педантан рад га је прославио, и он је увек заузимао прво место не само међу професорима богословског факултета, него и међу професорима целог универзитета. Због свега тога је уживао све највеће почасти, тако је био ректор Универзитета и више пута декан свог факултета, па чак за свој заслужени рад имао је и титулу дворског саветника.
    Јевсевије Поповић је био не само стуб богословског факултета у Черновцима, већ и једна врло утицајна и маркантна личност у буковинској цркви. Ниједно питање, које се тицало буковинске цркве, није се могло решити без њега, јер је он био најкомпетентнији за решавање сваког црквеног питања. Са друге стране Поповић је у тим крајевима представљао одбрану против уније са римокатоличком црквом и опирао се свакој пропаганди римокатоличке цркве која се у то време водила у Буковини, и то нарочито међу Русинима. Можемо управо рећи да је Јевсевије Поповић био чврсти стуб православља у Буковини.
    О Србима својим ученицима увек је говорио само речи хвале и наглашавао је да су Срби најбољи и најдаровитији. И сам утицај Черноваца на српско богословље XIX века је огроман. Добар део наставног кадра Православног богословског факултета у Београду после 1918. године били су доктори богословља из Черноваца: Димитрије Стефановић, Лазар Мирковић, Марко Микијељ, Радивој Јосић, као и епископ Симеон Станковић и Атанасије Поповић. [2]

    О ПРЕВОДИОЦУ


    Ђакон др Мојсије Стојков (1885-1944) био је професор у Kарловачкој богословији. Докторирао је у Бечу из три области: из теологије, права и економије. Говорио је седам живих и познавао више старих језика. Капитално дело Јевсевија Поповића „Опћа црквена
    историја“ (објављена на немачком 1900), превео је 1912. Превод, „подвижничко
    дело карловачког професора,“ урадио је са коментарима и додао историјат Српске
    православне цркве. Иначе, тај велики интелектуалац, мој деда по оцу, др Мојсије Стојков, страдао је октобра 1944. у Београду и за гроб му се не зна.[3]
    презвитер Бобан Д.Стојковић,

    професор Призренске Богословије у Нишу


    [1] О историјату Богословског факулета у Черновцима видети дело протођакона Радомира Ракића, „Православни богословски факултет у Черновцима“, Београд 2009, Хришћанска мисао, Мала библиотека „Свечаник“, књ. 26,

    [2] Професор Ракић нам је издвојио још 29 имена епископа, игумана, презвитера и ђакона са дипломом овог факултета до Првог светског рата. Ту су архијереји: свештеномученик митрополит дабробосански Петар Зимоњић, затим епископи: темшварски Георгије Летић, будимски Георгије Зубковић, злетовско-струмички Симеон Поповић, захумско-херцеговачки Николај Јокановић и банатски Викентије Вујић.
    Архимандрит Августина Бошњаковић из Гргетега, аутора необјављеног, а монументалног речника црквенословенског језика, архимандрит Владимира Димитријевића из Месића, први српски сектолог, затим ректор Битољске богословије Душан Лазичић, као и професоре Рељевске богословије Петар Маркичевић, Љубомир Шпирић, Јевта Прњатовић, Милан Мратниковић.Студенти Черноваца су оригинални ствараоци и јавни радници, богослови Војислав Јанић и Мојсије Стојков, Симеон Мајсторовић, Петар Барбић из Дубровника, Васиљ Кочовић из Мостара, Лазар Матић из Задра, Александар Грубач из Војне Крајине, Коста Чавић и Петар Трбојевић.


    [3] Ове речи записала је проф.др Јасна (Стојков) Јанићијевић у часопису Братство друштва „Свети Сава“ из Београда. Иначе, овај часопис је објавио рад Мојсија Стојкова под насловом „Шокци у Бачкој“. Овај рад написан око 1938. године, пронашао је недавно у Архиви Богословског Факултета јереј мр Милорад Средојевић са катедре за историју Цркве. Овоме додајемо да ћемо се потрудити да у будућности издамо један рад о овом научном делатнику.
  25. Волим
×
×
  • Креирај ново...