Никола Крушић

Ово је моја прича, Крулетова прича. Одлучио сам после дуже времена да је поделим са људима ? Био сам некада човек који је пушио и пио и то баш баш доста, и покушавао при томе да решим животна питања о којима размишљају сви људи. Између осталог покушавао сам да пушим и пијем што мање... Сви ти покушаји моји условили су пушење још више ( дошло је до три кутије дневно ), и још више алкохола ( будио сам се токсикован од алкохола )... Затим долазе лекови за смирење и наравно свима позната “лака дрога” која се метне у чибук па... То све ме је на крају сурвало у толику нервозу и депресију да нисам знао шта са собом да радим, није било смисла живети и чему све то... Доста људи је причало о Острогу и моји родитељи, али ја никако да се одлучим да одем тамо... Једне ноћи то је дошло до таквог стадијума да сам легао и нисам могао од лоших мисли да заспем. Пошле су ми сузе и заустио сам, ако те има Боже или помози или ме убиј више... Свети Василије Острошки слава му и милост Уплаћујем Острог преко агенције и одлазим тамо да се “расправим” са Богом и Светитељем... Пут иде како иде ја бесан, нема са ким се не бих потукао... Стижемо тамо, другар кога сам упознао прича ми како су људи видели Светог Василија на Острогу... ја нервозан не могу да га слушам уопште... Пењемо се пешке до горњег манастира, све заузето, нема места нигде буквално. Одлучујемо да се сместимо на самом паркингу испред манастира... Ја погледам у небо и видим мртвачку главу на небу. Препаднем се и помислим, шта год да си дошао да урадиш, готово је, нећеш преживети, боље бежи кући одмах. Погледам ја опет да видим јел нестала, кад прилази глава Светог Василија Острошког оној мртвачкој, бију муње из уста и из очију. Улива се у ону главу разлива је потпуно и нестаје. Затим глава Светог Василија Острошког одлази полако и нестаје у даљини. У сред бела дана на паркингу горњег манастира, ја више не мрзим никога, све волим, ништа ми није тешко, нико и ништа ми више не смета. Покушавам да се сетим разлога нервозе. Сећам се али не могу ми ништа, нервозе више нема. Све бриге овога света не постоје више... Једино чега не могу да се сетим јесте да ли сам прво целивао мошти или се све ово десило пре целивања... Целивање моштију је било овако. Ја улазим унутра стајем са десне стране, монах помера уста, ја глув ништа не чујем, укопан у месту не могу да макнем... После другог позива монаха са крстом, пушта ме и ја прилазим да целивам мошти, излазим као да ме је неко ишамарао добрано... Ноћимо ту ноћ на паркингу, све заузето до тоалета доле. Ја се будим пушим, не могу да пушим... Код Чачка бацам паклу у повратку и остављам цигарете, Слава Богу. Долазим у БГ, пролази неко време, потреба за алкохолом нестаје потпуно, ( попијем и сад пиће, два понекад, али никад као пре. Немам потребу више за телевизијом, нема депресије, нема нервозе, нема никакве више потребе за лековима нити “лаким дрогама” Око месец дана након тога свега почиње борба, борба за победу, борба за Царство Небеско, борба траје и трајаће до краја овоземаљског живота. Препоручујем свима да оду код Светог Василија Острошког, ја сад идем кад год могу. Слава Богу и Хвала за све, и Светом Василију Острошком, слава му и милост.

Можда и треба да буде изборни, што би се рекло, свако има своју слободну вољу. А можда и грешим, можда овакве ствари баш треба да буду обавезне. Мени је рецимо у сваком случају битно да то увек има понуђено, па ће неки приступити, неки овако, неки онако, али понуђено је па изволите, добродошли сте увек.

Неопходна нам је веронаука сад више него икада, јер смо прегрмели "онај" период који нас је толико одвојио. Мада мислим да треба да се задржи овакво име генерално, јер ово катихизис, религиологија може буквално да препадне и родитеље, да не говорим о деци која чују овакве речи. Веронаука је онако све ту близу, певљиво, једном речју лепо.

Управо тако.

Могуће да је домен истекао, дешавају се такве ствари. Битније је дати гладнима, него домен плаћати реално С’ вером у Бога! За крст часни и слободу златну!

Ево на пример http://narodnekuhinjekim.com/ С’ вером у Бога! За крст часни и слободу златну!

Ма треба мало потражити. Има сигурно и код нас да се скупља помоћ у динарима рачун. Погледаћу по сајтовима СПЦ па ћу јавити ако нађем нешто. С’ вером у Бога! За крст часни и слободу златну!

sudo mount /run/media/korisnik/IME_USB -o remount,rw Ово се мени дешава, и ја овако радим, али трајно решење не знам С’ вером у Бога! За крст часни и слободу златну!

Ако неко користи Федору или хоће исту да испроба, препоручујем Федору 29 изашла скоро, сваке похвале. Користим овај систем већ 9 година, ово је међу убедљиво најбољим верзијама. https://getfedora.org/

Ја уопште не разумем ово што радите [emoji1] Има ли ико овде ко је за то да се скупимо негде да се видимо УЖИВО. Попијемо пиће поразговарамо... Или сви само чекате као запете пушке на тастатури... Ја сам вољан платити 20 пића за људе који хоће да изађу напоље и да се упознају уживо. С’ вером у Бога! За крст часни и слободу златну!

Јел могуће да оде тема у заборав [emoji1] С’ вером у Бога! За крст часни и слободу златну!

Пробај dpkg -i ime_fajla.deb Са вером у Бога За крст часни и слободу златну!

Минт не користим на жалост. Али што се пасворда тиче пробај следеће: Отвориш терминал Укуцаш sudo su Пасворд твој обичан Ако се улогује, куцај su - Тад си рут налог и можеш да мењаш и инсталираш шта хоћеш. Са вером у Бога За крст часни и слободу златну!

Гладни смо само неба Хлеба небеског Земља нема све што нам треба Сити смо пролазног Sent from my iPhone using Pouke.org

Ма да, па Ред Хет је одавно направио софтверску виртуелизацију, што је буквално клауд уствари. Само што ценим да ИБМ неће то користити за крајње обичне кориснике, већ као и до сад за велике играче. Фирме, компаније... Ускоро неће бити више, дај ми офис да инстал где ми је крек, јел имаш лиценцу... Него улогујеш се лепо и ту ти је све на вебу. Са вером у Бога За крст часни и слободу златну!