Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Aleks D.

Члан
  • Број садржаја

    8
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Aleks D. је реаговао/ла на Марина Савковић у Некада познате личности, сада монаси   
    Индонежанска принцеза искушеница у Жичи!
    У манастиру код Краљева и племкиња из Џакарте која жели да се замонаши. Не примамо жене старије од 35 година, али искушеница Јелисавета је имала препоруке којима смо веровали. Под окриље православља довела и супруга.
    Сваки камен има причу. Најновија је стигла с једног индонежанског острва. Одатле је понела своју прошлост и краљевско порекло искушеница Јелисавета и шапуће их међу зидинама древног српског манастира, у сталној молитви са сестринством светиње. Било је необично када је стигла. А било би необично и да прекрши манастирска правила и личну животну причу простре пред наше читаоце. Зато нам о њој говори монахиња Нектарија.
     
    - Њен супруг потиче из краљевске породице - започиње причу монахиња Нектарија. - Њих двоје су се нашли негде између Јаве и Балија и неко време живели у Џакарти. У једном тренутку пожелели су да промене веру и определили су се за православље. То њихово опредељење пратила су и велика одрицања. Породице су им поручиле да више нису део краљевске лозе и оспорили су им право на сваку имовину.
     
    Мајка искушенице Јелисавете била је католикиња. Удајом, жена у Индонезији прихвата веру свог супруга. Али у њеном случају није било тако. Јелисавета је прва примила православље, па је под његово окриље довела и супруга. Православље у Индонезију доносе Руси. Они отварају верске центре, мисионаре.
    - Буквално су изгубили све и наставили да живе од мисионарског рада - прича нам Нектарија. - Њен супруг је преводио књиге на један од индонежанских дијалеката. Брзо се упокојио, а наша сестра искушеница је одлучила да се замонаши. И тако је дошла у нашу кућу.
    Када јој је умро муж, искушеница Јелисавета намеравала је најпре да оде у Аустралију. Али није добила визу. Жарко је желела да живи монашким животом. Поднела је захтев за Русију, Белорусију и Србију и чекала с које ће адресе најпре да стигне одговор.
    - Први су одговорили Срби - каже монахиња Нектарија. - А како је доспела овде? Распитивала се о значају наших манастира и сви су јој предложили да дође у Жичу. Ово је велики манастир и искушенацама које долазе из света и које не говоре српски је лакше да се снађу и уклопе.
     
    Монахиње су биле изненађене када је искушеница Јелисавета закуцала на манастирска врата и рекла: "Ево, ја сам дошла."
    - Нашли смо се у чуду - објашњава сестра Нектарија. - Не можете у кућу да пустите свакога, посебно што не примамо жене старије од 35 година. Искушеница Јелисавета је, ипак, имала препоруке којима смо веровали и примили смо је иако има више од 60 година.
    Тешко јој полази за руком да научи српски језик, мада већ неке наше речи зна. Са сестринством разговара на енглеском.
    - Индонежани су народ са израженом културом у опхођењу, говору, понашању. Учтиви су. И то смо сазнали посматрајући Јелисавету и разговарајући са њом. Она никад не каже дебео, него мање мршав. Никад не каже низак, већ мање висок. Замислите да је она са таквом учтивошћу препуштена суровости савременог живота. Срећа да је у манастиру. У нашој, као у својој кући. Вредна је, ради све што и ми. Причала нам је да јој у земљи из које је дошла, није било лако да опстане у православној вери. Не само због тога што је породица потпуно обесправила и њу и њеног мужа, већ и због исламског екстремизма. Тако, једног Божића умало главом нису платили своју приврженост православљу. Њена животна прича је као из житија светих.
     
    Најбројнији женски манастир живи живу цркву. У њој у раду и молитви свакодневно четрдесетак монахиња кући своју кућу. Своје домаћинство. И свака има своја задужења. Док су једне у иконописачкој радионици, друге везу црквене одежде. Неке брину о воћњаку и порти, а неке су у кухињи, трпезарији, сувенирници или манастирској апотеци.
    - Игуманија Јелена је сликала иконе, можда најбоље од свих - каже монахиња Нектарија. - Свакодневне обавезе су је удаљиле од сликарства. Сликали смо иконе за друге цркве, али ове године радимо само за наше. Планирале смо да завршимо све иконостасе. Овде ће бити велика литургија у октобру поводом прославе осам векова самосталности Српске православне цркве. Украшавамо храм и вежбамо појање за тај дан. Појање је веома важно.
     
    У манастиру нема телевизора. Нема ни радија. Интернет није доступан свима, већ само монахињама које се баве администрацијом.
    - Медији лако растроје човека - објашњава монахиња Нектарија. - Пуни су негативних информација и то смета унутрашњем животу. Отац Тадеј је говорио: Какве су ти мисли, такав ти је живот. Ко је у контакту са спољашњим светом мора да зна како тај свет функционише. Али сестра која слика или везе не мора тиме да се бави. Углавном читамо духовну литературу и историјске књиге.
    Монахиње у Жичи живе као велика породица.
     
    - Игуманија Јелена се према нама понаша као да нам је мајка - прича нам Нектарија. - Међу нама има лекара, стоматолога, економиста, правника, агронома... Овде не долазе разочарани, већ особе које верују у Бога и којима је благодет коју осете незаменљива. Многи људи не знају да овде долазе остварене личности, а не они који имају проблеме и траже духовни мир. Многе девојке, које желе да упознају манастирски живот, изненада се када наиђу на заједницу каква би требало да буде ван ових зидина. Заједницу пуну поштовања, искреног пријатељства и саосећања.
     
    ДОЧЕКУЈУ СТРАНЕ ГОСТЕ
    ЖИЧА је све привлачнија дестинација на туристичкој мапи страних, али и домаћих туриста. Древну светињу најчешће посећују Руси и Грци. Монахиње спремно дочекују стране госте, посебно се води рачуна да правила понашања буду доступна и на светским језицима. Образоване монахиње говоре више страних језика и гостима на њиховим језицима представљају историју и знамења манастира.

    Извор: http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:791900-Indonezanska-princeza-iskusenica-u-Zici
  2. Волим
    Aleks D. је реаговао/ла на Марина Савковић у Некада познате личности, сада монаси   
    Прошлог лета, када сам посетила један од манастира Српске Свете горе (Овчарско-кабларска клисура), чијег имена се сада не сећам, пошто сам тада обишла све манастире, па су ми се помешали њихови називи, разговарала сам са игуманом. Између осталог, веома поучног, испричао је и нешто о себи.
    Наиме, рекао је да је био веома успешан архитекта, да је путовао и живео свугде по свету, упознао и дружио се са неким светски познатим личностима (поменуо је Анђелину Џоли, Б. Пита, Џ. Клунија), био је веома имућан... Додао је и то да у том манастиру има њих четворица монаха који су факултетски образовани. Рекао је да нам то све прича из разлога што народ мисли како се за монаштво одлучују само јако сиромашни људи и/или они који немају никакву школу, нити другу перспективу у животу, па у монаштву виде сигуран кров над главом и хлеб у тањиру. Нагласио је да то, наравно, није истина.
     
    Нека ова тема буде место на којем ћемо писати о монасима за које знамо да су пре ступања у монаштво били познате или на било који начин успешне личности.
     
    П.С. Име поменутог манастира и игумана ћу додати накнадно када то сазнам, а сазнаћу, па нека овај мој увод буде први пример.
  3. Свиђа ми се
    Aleks D. got a reaction from Аристарх in Раскиди - грех или слобода избора?   
    Ja mislim da prekid (razvod) nije greh ako se samo jedna strana trudi da brak opstane. Postoje granice, od požrtvovanosti do mazohizma. Drugo je ako je jedan partner bolestan, naravno da bi bio greh napustiti ga...ali ako je potpuno zdrav i sposoban, a ne želi da uloži ni delić sebe a naprotiv, ugrožava zdravlje svog partnera, smatram da nije greh otići (ukoliko smo dali sve najbolje od sebe da veza opstane). 
    Ako je ovo već neko rekao, izvinjavam se  . Nisam pročitala sve odgovore, ali sam imala potrebu da napišem komentar. 
  4. Волим
    Aleks D. got a reaction from Sapientia in Раскиди - грех или слобода избора?   
    Ja mislim da prekid (razvod) nije greh ako se samo jedna strana trudi da brak opstane. Postoje granice, od požrtvovanosti do mazohizma. Drugo je ako je jedan partner bolestan, naravno da bi bio greh napustiti ga...ali ako je potpuno zdrav i sposoban, a ne želi da uloži ni delić sebe a naprotiv, ugrožava zdravlje svog partnera, smatram da nije greh otići (ukoliko smo dali sve najbolje od sebe da veza opstane). 
    Ako je ovo već neko rekao, izvinjavam se  . Nisam pročitala sve odgovore, ali sam imala potrebu da napišem komentar. 
  5. Волим
    Aleks D. got a reaction from ronin in Раскиди - грех или слобода избора?   
    Ja mislim da prekid (razvod) nije greh ako se samo jedna strana trudi da brak opstane. Postoje granice, od požrtvovanosti do mazohizma. Drugo je ako je jedan partner bolestan, naravno da bi bio greh napustiti ga...ali ako je potpuno zdrav i sposoban, a ne želi da uloži ni delić sebe a naprotiv, ugrožava zdravlje svog partnera, smatram da nije greh otići (ukoliko smo dali sve najbolje od sebe da veza opstane). 
    Ako je ovo već neko rekao, izvinjavam se  . Nisam pročitala sve odgovore, ali sam imala potrebu da napišem komentar. 
  6. Волим
    Aleks D. got a reaction from Сања Т. in Раскиди - грех или слобода избора?   
    Ja mislim da prekid (razvod) nije greh ako se samo jedna strana trudi da brak opstane. Postoje granice, od požrtvovanosti do mazohizma. Drugo je ako je jedan partner bolestan, naravno da bi bio greh napustiti ga...ali ako je potpuno zdrav i sposoban, a ne želi da uloži ni delić sebe a naprotiv, ugrožava zdravlje svog partnera, smatram da nije greh otići (ukoliko smo dali sve najbolje od sebe da veza opstane). 
    Ako je ovo već neko rekao, izvinjavam se  . Nisam pročitala sve odgovore, ali sam imala potrebu da napišem komentar. 
  7. Волим
    Aleks D. got a reaction from Татјана H in Раскиди - грех или слобода избора?   
    Ja mislim da prekid (razvod) nije greh ako se samo jedna strana trudi da brak opstane. Postoje granice, od požrtvovanosti do mazohizma. Drugo je ako je jedan partner bolestan, naravno da bi bio greh napustiti ga...ali ako je potpuno zdrav i sposoban, a ne želi da uloži ni delić sebe a naprotiv, ugrožava zdravlje svog partnera, smatram da nije greh otići (ukoliko smo dali sve najbolje od sebe da veza opstane). 
    Ako je ovo već neko rekao, izvinjavam se  . Nisam pročitala sve odgovore, ali sam imala potrebu da napišem komentar. 
  8. Волим
    Aleks D. got a reaction from Milica Bajic in Раскиди - грех или слобода избора?   
    Ja mislim da prekid (razvod) nije greh ako se samo jedna strana trudi da brak opstane. Postoje granice, od požrtvovanosti do mazohizma. Drugo je ako je jedan partner bolestan, naravno da bi bio greh napustiti ga...ali ako je potpuno zdrav i sposoban, a ne želi da uloži ni delić sebe a naprotiv, ugrožava zdravlje svog partnera, smatram da nije greh otići (ukoliko smo dali sve najbolje od sebe da veza opstane). 
    Ako je ovo već neko rekao, izvinjavam se  . Nisam pročitala sve odgovore, ali sam imala potrebu da napišem komentar. 
  9. Волим
    Aleks D. got a reaction from stevan911 in Раскиди - грех или слобода избора?   
    Ja mislim da prekid (razvod) nije greh ako se samo jedna strana trudi da brak opstane. Postoje granice, od požrtvovanosti do mazohizma. Drugo je ako je jedan partner bolestan, naravno da bi bio greh napustiti ga...ali ako je potpuno zdrav i sposoban, a ne želi da uloži ni delić sebe a naprotiv, ugrožava zdravlje svog partnera, smatram da nije greh otići (ukoliko smo dali sve najbolje od sebe da veza opstane). 
    Ako je ovo već neko rekao, izvinjavam se  . Nisam pročitala sve odgovore, ali sam imala potrebu da napišem komentar. 
  10. Волим
    Aleks D. је реаговао/ла на Гром у Рад на себи у нас Хришћана (размишљања на тему)   
    Ево још нешто што би могло да баци мало светлости у ком би правцу требало да иде рад на себи
         
      МОРАЛНОСТ КАО ИЗВОР ЖИВОТА
    У последње време све више се људи окреће другим религијама  тражећи у њима везу са Богом, несвесни да заправо беже од морала на коме три монотеистичке религије инсистирају. У јудаизму и исламу морал је дат у облику закона који се мора вршити, док у хришћанству човек је слободан од закона али се од њега тражи да из љубави према ближњима испуњава морал. Хришћанство у закону препознаје лице љубави и разуме да морални закон,десет Божјих заповести, заправо осликава љубав према ближњем. Јер без морала, љубав према ближњем је само једна превара у коју себе човек доводи чинећи добра дела из своје личне користи.
    Лагао бих да кажем да се у другим религијама не помиње морал и љубав према ближњем, али се услед недостатка заповести та ствар лако превиђа, па су оне сладуњаве онима који гину.
    Три Божанска лица би смо могли да представимо и као; Законодавац(Отац), оног коме се суди(Сина) и судског извршитеља(Св. Дух). Будући да смо по образу Божјем створени то ми у себи можемо препознати та три лица, савест у којој је разум је наш законодавац, наш ум је онај коме се суди а дух који нам је од Бога дат је извршилац правде над сва три лица, јер су три лица заправо три личности једног Божанског Бића.
    Судски процес у нашем бићу је свакодневна ствар и увек траје, али се правда не извршава одмах, већ се даје време да се човек покаје и промени своје понашање, како би се избегла евентуална казна, јер она погађа цело биће. Јер и савест и дух страдају када је правда неповољна по биће коме припадају, не страда само ум који је главни кривац што је кренуло наопако.
    Будући да изван Бога не постоји ништа и све што постоји је у самом Богу, то је он свој ум поделио на безброј других бића и у свом је уму створио свет у коме ће сва та бића да живе. Да би овај свет и сва бића у њему складно  функционисао мора да се поштује закон љубави. Што не желиш себи не чини другоме. Ми не желимо да неко краде наше, да нас лажу, да нам отимају, да нам се чини сила и да на туку,да будемо преварени.... Све оно што ми не желимо себи ушло је у морал, да се не чини ни другима. Јер Бог је суд поставио да би свет функционисао по систему друштва где сви појединци треба да брину о друштву у целини. Кажњава себе онај ко ремети друштвени живот а награђује онај ко га унапређује. Гледајући своје тело ми видимо да је оно уређено као једно велико друштво у коме има разних ћелија,бактерија, и другиг организама који чине да друштво (наше тело) складно функционише. Када са намножи превише бактерија тело реагује па шаље војску(бела крвна зрнца)да среди ствар. Бактерјијама се то чини као неправда јер оне су само следиле свој природни инстикт за размножавањем. Немају разум да схвате да угрожавају цело друштво.Када се угојимо цело друштво пати јер мора да носи вишак килограма, цело друштво ради и запиње зато што се биће у целини не уздржава од хране. Цело друштво мора да запиње и да ради јер је биће коме припадају курварског духа па му треба пара за курвање, коцку,дрогу,алкохол,нови мобилни од петсто евра и ко зна шта све још не треба бићу курварског духа. Онда ум таквог бића почиње да смишља како на лакши начин да обезбеди новац за своје курварске потребе а то се одражава на морал целокупног његовог бића јер и најмања ћелија има свој ум,који је подложан кварењу. Ћелије таквог бића и саме почињу да краду и узимају од других ћелија да би имале више  за себе. Ево погледајмо ћелије рака: нормалне ћелије између себе граде протеинске цевчице кроз које резмењују храну помажући једна другу. Док ћелије рака, немају способност да изграде такве везе између себе.
    Да се вратимо на суд.  Ми свакодневно судимо о стварима и догађајима у нашем животу; ово је лепо, оно ружно, ово добро,лоше итд. У зависности од тога како смо пресудили у нама ће се појавити нека осећања. Та осећања су реакција пороте на суд. Јер као што је Божји ум подељен на безброј бића тако је и наш ум подељен на много малих умова,то су бића нашег ума. Када су бића нашег ума задовољна ни то осећамо као радост а када нису онда као тугу, страх, мржњу...Дакле бића нашег ума чине пороту која реагује на одлуке суда.Знамо и сами да стално судимо гледајући телевизију о догађајима у свету, осећања која производимо осећа Син Божји чијег смо ума део.Па ако су осећања лепа он осећа да се његова душа радује.
    Научници су открили да осећања изазивају да ћелије мозга производе одређена једињења, као и да лоша осећања терају ћелије да луче материје штетне по здравље нашег тела, а да лепа осећања чине да се луче  материје корисне за здравље нашег тела. Исто тако научници су открили да наша лоша осећања утичу и мењају нашу ДНК, као и да утичу на повећану производњу слобогних радикала коју ударају у ДНК спиралу ломећи при том делове исте. Срећа да је Благи Бог на све мислио па постоје протеини који док спавамо, и не производимо лоша осећања, оправљају ДНК ланац, иначе би смо брзо отпевали.
    Занимљиво је да има људи који не иду на суд. Кад неко у свом срцу одлучи да га више не занима дали је нешто добро или лоше, већ да ђе он да чини онако како је њему мило. Тада је такав човек као када неко не дође на суд, па нема ни пресуде, нема ни реакције пороте и таквом човеку све иде у напредак, Барем њему тако изгледа гледајући материјални план. Али деца таквога на свом суду плаћају данак док се кроз Христа не отму од оптужбама  које су им од родитеља остале.
    Језик којим говори дух су наша осећања, она су градивни материјал од кога нам дух уређује живот. Тадеј Витовнички је говорио: какве су ти мисли такав ти је живот. Јер лепе мисли доносе лепа осећања а лоше мисли које су последица лошег суда доносе лоша осећања.Наш живот,наше здравље,судбину... све одређују наша осећања која су последица нашег суда. А наш суд је последица нашег морала. Зато је и она пословица: чини добро и добру се надај.
    Зато је морал извор живота. Јер морални закон је слика љубави. Љубав која нема свој облик у моралу добија своје лице и изглед, да је могу појмити они који је траже. Каква је чија љубав(морал)таквог му је облика и живот.
     
    Свети Грал је посуда из које је пио Исус Христос са ученицима за време тајне вечере. Суд са вином. Вино представља крв Христову,а то је Љубав.
    Када се Љубав нађе на Суду, тада је Порота пијана од радости. Зато када је наш суд исправан цело тело преплави осећај радости. А када је наш суд лош тада туга, гнев... прожимају тело. Онај чији су судови добри, стално пије крв Христову, свакодневно је с Христом за путиром.
    И тако сине мој, чувај се онога што је преко овога, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу. Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести његове држи, јер то је све човеку. Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.
    Књига Проповедникова глава 12 стих 12,13 и 14
  11. Волим
    Aleks D. је реаговао/ла на Милан Ракић у Сигурност и ''сигурност''   
    Један од идеала модерног човека без икакве дилеме је - сигурност. Сигуран посао, сигурна плата, сигурно стамбено питање. Удобан живот, избегавање сваког проблема, непријатности, туге, свакако спадају под идеал сигурности, који је наметнут човеку данашњице као нешто чему треба тежити. Човек се тако труди да из свог живота избаци било какву неизвесност коју носи сутрашњица, јер му је наметнут страх од таквог осећаја. Против тога он се бори на једини начин који му је познат - стицањем! Сигуран посао, рачун у банци, стан, аутомобил... Све је ово потребно модерном човеку како би се осећао - сигурним!
    Доћи до те ''сигурности'' није ни мало лако. Потребно је много жртвовања и уступака да би се стигло до сигурног посла. Немало пута је потребно прихватити ''правила игре'', мало и газити преко других, замаскирати морална начела. Јер ипак, за највише морално начело постављена је - сигурност. Томе вреди жртвовати и достојанство, пријатељство, част. Од најситнијих до најкрупнијих ситуација, такви људи не називају се нечаснима или преварантима, јер они су успели да се ''снађу''. Ипак, какву год позицију или плату стекли, и даље нисте сигурни! Потребно је одржати то место, а ''правила игре'' вам говоре да у пословном свету нема ближњих, има само конкурената. Морате бити стално на опрезу, што, наравно, доводи до болести савременог друштва - стреса, параноје, депресије. Ипак, ради идеала ''сигурности'' и то вреди претрпети.
    Савремени човек често не схвата да у трци за сигурношћу - губи свој живот! Он се заиста бори, пати, жртвује, али је његов циљ увек недостижан. Парадокс који он не види јесте да тражи сигурност у пролазним стварима. Колко год била висока позиција на послу - увек може остати без ње, колико год новца имао на рачуну - увек може да нестане и изгуби вредност, колико год био богат - увек ће му бити потребно ''још мало'' како би коначно био задовољан, колико год велико имање имао - увек га и најобичнија олуја може уништити.
    Постављајући ''сигурност'' за свој идеал, од оних најутицајнијих и најбогатијих, до оних најсиромашнијих, људи себе осуђују на несрећу. Горка истина је да се ни у једном моменту неће осетити сигурним. Ипак, он ту сигурност увек види у неком другом. Кад би стекао као он, кад би био на тој позицији, кад би имао такав посао...  И тако у недоглед. Зарад те сигурности склањамо се у страну ономе коме треба, попуштамо ономе ко чини неправду, затварамо очи на лоше ствари око нас. Зарад те сигурности не истражујемо оно што нам није неопходно, потврђујемо оно што не мислимо, потискујемо своју личност чинећи од себе силом нешто што нисмо. Зарад те сигурности гушимо своја осећања лажним осмесима и лажном љубазношћу.. А заправо једино што је потребно је запитати се - да ли заиста треба осетити сигурност?
    Бити ''сигуран'' значи - бежати од живота! ''Сигурност'' значи одуство проблема, искушења, опасности, непријатности, а управо нас оне чине живима. Модерна цивилизација управо то и жели. Безличне, неспремне, просечне људе, ушушкане у своје привиде сигурности. ''Удобно утупљене''! Бирати ''сигурност'' значи бирати лакши пут. Као у Хакслијевом ''Врлом Новом Свету'' у коме се сваки нелагодни осећај или узнемиреност лечи халуциногеним средством (''сома'') и тако се човек опет враћа у свету ''сигурност''. To што је код Хаксилја приказано као ''сома'', данас су заправо све оне ствари које чине ''сигурност'', а које одстрањују неизвесност, тугу, бол. Модерна цивилизација не жели храбре, већ послушне и уплашене људе. Зато је страх од губитка ''сигурности'' најбољи начин за контролу модерног човека.
    Овом ''вишем циљу'' заједно служе све, наизглед супротстављене стране, све идеологије, све политичке опције, економски и филозофски системи. Сви они заједно робују управо идеји да човеку донесу ''сигурност'', а његову личност потчине својим циљевима. Једино што се у потпуности супротставља овом идеалу ''сигурности'' је - Хришћанство!
    ''Сигурност'' је непријатељ сваког искреног Хришћанина. ''Не мислите да сам дошао да донесем мир, него мач'' (Мт 10, 34). Христос нам ни једном не обећава да ћемо током живота имати мир и сигурност. Он нам говори управо супротно, да ћемо бити прогоњени и мучени. Он нам јасно предочава да ја пут до Царства Небеског трновит, а не лаган и безбедан. Није то због тога што Бог жели да се мучимо, или из осветољубиве жеље да нам ''врати'' за издају из Едемског врта. Не! Господ зна да само кроз искушења наша вера долази до савршенства. Само након мука и патње, истински ћемо доживети Божију Благодат. Само у својим несрећама, из дубине срца ћемо завапити Богу. Само када нам је лице у облику Мунковог ''Крика'', имаћемо прилику да осетимо Божанску утеху.
    ''Знам дела твоја, да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих. Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба; а не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг.'' (Откр. 3,15-17) Тежити за ''сигурношћу'' значи управо бити - млак. Без животних падова, посртања, уздизања, победа и пораза - не може се живети хришћански. Хришћанин је призван да живи, а не да бежи од живота. Хришћанин не тежи сигурности, већ подвигу.
    Постоји само једна Сигурност у овом животу. То је она истинска Сигурност, која не може да се изгуби или потроши. То је Сигурност уз Христа! То је осећај сигурности када се удубимо у молитву и доживимо Божије присуство. Тада, када је Он уз нас, никаква спољашња околност не може да нас помути и узнемири. Потпуно смо предани осећају Његовог присуства и захвални што нас је узео под Своје окриље. Тада стичемо Сигурност за даљи живот. Она произилази из потпуног поверења у Господа, у његов план за наш живот и потпуно препуштање Његовој вољи. Једино таква Сигурност не доноси нам, већ односи из живота, сваку бригу, стрес, депресију, страх. Тада осећамо сигурност и за нaше ближње, јер знамо да је, путем наших молитви, Господ и уз њих. Тада нема страха и немоћи, јер знамо да је Господ уз оне за које се молимо као што је и са нама. Таква Сигурност не потиче од пролазног, већ од Вечности!

  12. Волим
    Aleks D. је реаговао/ла на Дијана. у Идентитет форумаша   
    Ja sam JA, tj. neponovljiva licnost, vezana ljubavlju sa mojim ljudima, po slobodnom izboru i s Bogom, trazeci ga i nalazim ga u milom liku Hrista i nazirem samo u Sv.Trojici. 'Moji ljudi' su ovde i 'tamo', to su cak i neki sveci Hristovi, ali prisutni su i ljubljeno-ljubeci. Ljubav je sveprostiruca i vjecna.
    Identitet daje ljubav. Volim djecu, volim ljude, vidim dobro u njima (mada mi ne promice borba dobra i zla), volim pomaganje ljudima, volim razmisljanje na smisleno-logosne teme (po svojim ogranicenim sposobnostima i znanju), i razgovor koji sluzi na uzrastanje intelektualno i moralno, dobru knjigu (narocito Dostojevskog, nekad mislim da je bas mene opisao u svojim mracnim likovima; ali i mnoge druge pisce), dobru muziku koja na culan nacin prikazuje svijetove ideja.(klasiku i nasu duhovnu muziku).
    Identitet daje i ono cemu tezimo i kako uzrastamo i nadrastamo puko trajanje, nize porive i preplavljujuci besmisao. Identitet daje i ono cemu sluzimo, tj. da li sluzimo dobru po slobodnoj volji ili robujemo zlu. Trazim  smisao patnje i tezim sluzenju Dobru... Voljela bih da mogu nesto da cinim sto bi mi dalo smisao i umnozavanje darova na korist drugima... Introverzija mi je u prirodi i nametnuta zivotnim okolnostima, ucim da se molim ako ne mogu nista da ucinim... Uglavnom trazim smisao, mora da ga ima, iako mi uporno izmice... Da mi nije dat dar vjere, mislim da bi mi ovaj svijet bio nepodnosljiv...
    Ne bih svoj identitet svodila na drustvene uloge, ove i one, niti na pripadnost grupama; iako, nakon ovog licnog odredjenja, moram priznati da se identifikujem sa grupom hriscana-pravoslavaca, Srba, majki, humanista...
  13. Свиђа ми се
    Aleks D. got a reaction from Milica Bajic in Monah Arsenije - verovati mu ili ne?   
    Otac Arsenije je odličan. On ima Blagoslov za svoja predavanja i treba da ima takvih monaha, on ima svoju misiju. Ima raznih monaha, od onih koji neće ni da se fotografišu a kamoli da imaju javni nastup..ali Otac Arsenije ima svoju misiju i zna šta radi i zašto. Meni su njegova predavanja pomogla, jer se lako razumeju. A to je, valjda i potrebno. 
  14. Свиђа ми се
    Aleks D. got a reaction from Alegzandar in Monah Arsenije - verovati mu ili ne?   
    Otac Arsenije je odličan. On ima Blagoslov za svoja predavanja i treba da ima takvih monaha, on ima svoju misiju. Ima raznih monaha, od onih koji neće ni da se fotografišu a kamoli da imaju javni nastup..ali Otac Arsenije ima svoju misiju i zna šta radi i zašto. Meni su njegova predavanja pomogla, jer se lako razumeju. A to je, valjda i potrebno. 
  15. Свиђа ми се
    Aleks D. got a reaction from micro in Monah Arsenije - verovati mu ili ne?   
    Otac Arsenije je odličan. On ima Blagoslov za svoja predavanja i treba da ima takvih monaha, on ima svoju misiju. Ima raznih monaha, od onih koji neće ni da se fotografišu a kamoli da imaju javni nastup..ali Otac Arsenije ima svoju misiju i zna šta radi i zašto. Meni su njegova predavanja pomogla, jer se lako razumeju. A to je, valjda i potrebno. 
  16. Свиђа ми се
    Aleks D. got a reaction from Toma in Monah Arsenije - verovati mu ili ne?   
    Otac Arsenije je odličan. On ima Blagoslov za svoja predavanja i treba da ima takvih monaha, on ima svoju misiju. Ima raznih monaha, od onih koji neće ni da se fotografišu a kamoli da imaju javni nastup..ali Otac Arsenije ima svoju misiju i zna šta radi i zašto. Meni su njegova predavanja pomogla, jer se lako razumeju. A to je, valjda i potrebno. 
  17. Свиђа ми се
    Aleks D. got a reaction from Лубеница in Како даље.Молим за савјет.   
    Лекови ти могу тренутно помоћи, али не могу трајно решити проблем. Чим си ти свестан таквих мисли, значи да можеш да се бориш са њима. Као прво, немој их примати и дозвољавати да се укорењују. Запосли се што више. Али много је боља ствар ако имаш неки манастир у близини и отиђи код монаха и испричај му све. Исповеди се и причести. Проћи ће, веруј ми. 
    Такве мисли се јављају када неко има недостатак самопоуздања и љубави према себи. Помисли на све добре особине које имаш, на своја добра дела која си улинио, слушај добру музику, певај, читај Оца Тадеја, Он много говори о терању лоших мисли и како да не дозволиш да се укорене. А у међувремену, пости, исповеди све и причести се што пре. Десиће се "чудо", нестаће све, видећеш. Још је већи грех равнодушност. Не смеш бити равнодушан према себи и другима. Љубав спашава, Вера и нада у боље сутра. Јер све ће проћи, млад си. Живот је пред тобом. Колико само радости има испред тебе....пробај да замислиш какве су ти жеље за будућност..сети се својих снова кад си био добро. Снови се остварују. Поготово у твојим годинама. 
     
  18. Свиђа ми се
    Aleks D. got a reaction from Natasa. in Како даље.Молим за савјет.   
    Слажем се. Не љутим се. Увек треба слушати лекаре и пити терапију. 
  19. Волим
    Aleks D. got a reaction from АлександраВ in Како даље.Молим за савјет.   
    Слажем се. Не љутим се. Увек треба слушати лекаре и пити терапију. 
  20. Волим
    Aleks D. је реаговао/ла на александар живаљев у Игуман Петар Драгојловић: 14 векова присуства Срба на тлу Македоније   
    Аутор: Игуман Петар (Драгојловић)

    Како разни фалсификатори историје говоре да су Срби у Македонију први пут дошли на то подручје са царем Душаном или да су Срби дођоши између два светска рата, износићемо разне доказе и документе које говоре о трајном присуству Срба у Македонији у последњих 14. векова.
    Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град „Сервиа“ на положају југозападно од Солуна. Овај град има своје име од својих српских оснивача (од раног 7-ог века) . У 10-ом веку исти град је споменут као „Србчиште“ у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре.
    Сервија (грч. Σέρβια [Sérvia]) или Србица, и данас је насељено место градског типа на северозападу Грчке, у периферији Западна Македонија, односно у округу Кожани. Након 2011. део је општине Сервија-Велвендо чије је уједно и административно седиште (до тада је припадало истоменој засебној општини Сервија). Насеље се налази на западним обронцима планине Камбунице, односно уз десну обалу реке Бистрице (највеће реке у Грчкој). Према подацима са пописа становништва из 2011. у насељу је живело 3.540 становника.
    Према подацима из летописа De administrando imperio византијског цара Константина Порфирогенита, насеље Сервију, односно Србицу основала су српска племена у раном VII веку, која су се на то подручје доселила северно од Дунава, из области Бојке (Беле Србије). Constantin Porphyrogenitos „De Administrando Imperio“ cap.32, pp.152 ed.Bonn
    НАСЛОВНА ФОТОГРАФИЈА: Садашњи град Сервија у близини Солуна
    ОСТАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ: НАСЛОВНА СТРАНА ДЕЛА И НОВАЦ КОНСТАНТИНА ПОРФИРОГЕНИТА
    Наставиће се...



    View full Странице
  21. Волим
    Aleks D. је реаговао/ла на Дијана. у zajednica   
    Mlada si za ovakvu izjavu. Ali uglavnom je istinita. Nikoga se ne voli nesebicnije i bezuslovnije nego dijete, tj. to uglavnom vazi za majku, otac nema tu nesvjesnu biolosku komponentu fizicke povezanosti. Zato je rekao vl.Nikolaj, majka je bice najslicnije Bogu.
    partnerska ljubav je rijetko bezuslovna, uglavnom volimo sebe u drugome, zadovoljenje svojih potreba.. kad posteno razmislimo.
    puno se prica o ljubavi, narocito medj hriscanima, malo je se zivi.
  22. Свиђа ми се
    Aleks D. је реаговао/ла на "Tamo daleko" у zajednica   
    tako je… 
    zato treba paziti na svoje srce… I blagodariti Bogu za sve sto nam se desava u vezi, a I generalno govoreci u medjuljudskim odnosima.
    Ne zaboraviti da "it takes two to tango" :-) nista ne forsirati vec s ljubavlju I htednuto ciniti sto je do nas...
  23. Свиђа ми се
    Aleks D. got a reaction from "Tamo daleko" in zajednica   
    Ja mislim da uglavnom pati, ako tolerancija nema granice, i to nesvesno. Kada osvesti da pati, postaje još teže. Mi bezuslovnu ljubav možemo dati samo našoj deci. Bezuslovnu ljubav možemo imati od naših roditelja. I od Boga. 
×
×
  • Create New...