Jump to content

Вукашин Ковачевић

Члан
  • Content Count

    724
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    2

Reputation Activity

  1. Свиђа ми се
    Вукашин Ковачевић got a reaction from Поуке.орг инфо in Вршњачко насиље! Ваша мишљења и искуства   
    " Најважније је да су деца процесуирана кроз систем како закон налаже, обављени су разговори са психологом, педагогом, разредном старешином, родитељима деце"

    Не знам, ако се добро сећам, онима који су тукли у мојој школи најмање је било битно шта мисли закон, психолог, педагог, разредни старешина... Они су тражили валидацију најпре једни од других, па онда од девочица, па ширег круга вршњака, и морали су да одиграју своје улоге бахатих насилника да не би пали у очима свих. Проблем је, мислим, што та улога уопште није срамотна међу децом, напротив.
  2. Свиђа ми се
    Вукашин Ковачевић reacted to Дијана. in Правда за сву нашу дјецу   
    Ето, ја чиним тај глас саосјећања...
     
    Ево како омладина реагује:
    PRAVDA ZA DAVIDA. May 27, 2018 12:30pm Priznajem, ovdje javno i pred svima da sam uvijek bila među prvima, ako ne prva, kad je trebalo zagovarati ljubav, mir, saosjecajnost, razumijevanje, toleranciju i vjeru da će dobro pobijediti zlo, ako covjek svim srcem vjeruje u to, na ovaj ili onaj način. Ali sada, poslije mnogih procitanih priča i pregledanih videa, došlo je vrijeme da ovaj sanjar lupi šakom od sto i umjesto sapata za ljubav, zaurlice punim plućima i glasom iz dijafragme i zapita sve one sto još sjede po ćoškovima, gledaju iz prikrajka, grickajuci nokte, dokle mislite da vas nosi bujica rijeke, sačinjene od fekalija, dokle cete upadati u vrtlog, prije sto ne zamahnete rukama i isplivate na površinu, da biste udahnuli vazduh?! 
    Mozda će se naći koji pametnjakovic da dobaci pitanje, zbog čega ja, bas ja urlicem, kad nisam tu i to me se ne dotiče, ali prije nego sto mu se upali ta lampica u glavi, evo mog odgovora. Istina, bilo bi mi najlakše da pritisnem na "Obrisi" komandu na mom kompjuteru ili mobilnom i da čitav taj namuceni, mračni svijet nestane iz moje stvarnosti. Da se vratim svojoj svakidasnjici i svim onim stvarima, sto me cine sretnom. Da nastavim sa hobijima, knjigama, planiranjem godišnjeg, sređivanjem kuće i vrta u slobodno vrijeme i da živim svoj život. Nešto sto bi trebalo da bude normalno za sve nas, ali na tim prostorima je samo misaona imenica onih sto su još uvijek drcni, pa se usude da maštaju.
    Jeste, najlakse bi mi bilo pritisnuti na tu "Obrisi" komandu, ali ja to neću,ja to ne mogu učiniti. U stvari, ja ODBIJAM to da učinim, jer doći će dan, kad ću i ja ležati na svojoj samrtnoj postelji i kad će mi se moj cijeli život prikazivati pred ocima poput snimljene vrpce i doći će na red i taj trenutak i ta spoznaja da je bilo vrijeme, kad sam mogla dati svoj doprinos da olaksam patnju i podržim borbu ljudi za bolje sutra, a ja nisam ništa učinila iz svoje vlastite sebičnosti i kukavičluka. I ne želim, tamo, na toj samrtnoj postelji da plačem zbog propuštene prilike pruzanja ruke nekom ko je bio u nevolji. Ne želim da moram priznati sama sebi kako sam okrenula glavu na drugu stranu, dok su se drugi borili za pravdu i bolje sutra za svoju djecu.Ne želim isto tako da do tog trenutka, gledam svoj odraz u ogledalu, koji mi govori:" Kukavico!" E, zbog toga urlicem iz sveg glasa, sada, u ovom pismu. 
    Do kada ćete dozvoliti da vam kojekakvi čobani rezu živo meso sa tijela i od njega prave pohovane šnicle za svoju svakodnevnu gozbu? Zar, ljudi moji, nije bilo dovoljno blejanja u zadnjih dvadeset i kusur godina?! Zar ćete stvarno, stajati sa strane i dopustiti da vam djecu pumpaju narkoticima i sebi pune džepove, dok Vi jedva imate za osnovno? Zar ćete dopustiti da vam ubijaju djecu i prolaze nekaznjeno? Zar ćete mirno stajati bez ikakve reakcije kad vidite svakodnevna maltretiranja druge duše, vašeg sugrađana, samo zato sto želi bolji život? 
    Sta Vam još treba da se probudite? Imate dijete-legendu, koje vam je zvijezda vodilja za bolje sutra. Jer velika je stvar imati karakter, biti pošten i suprostaviti se mračnim silama u društvu, koje funkcioniše. Legendarno je imati karakter, biti pošten i suprostaviti se mračnim silama u mraku svoje stvarnosti. A to je David učinio! Koliko vam još anđela na nebu treba da se trgnete iz svoje pasivnosti? Imate covjeka, tu pred sobom, sa Isusovom beskonacnom ljubavlju i potrebom da zaštiti sve potlacene. Imate čovjeka sa snagom Mosesa, koji pokreće planine i otvara okeane. Šta Vam još treba da se usudite i Vi stati uz njega, za bolje sutra vaše djece, za pravdu, za normalan život? Jer, ljudi moji, sad je kucnuo trenutak budjenja! Zar ne čujete taj sat sto odbrojava? Zar ne vidite patnju oko sebe? Zar ignorisete jauk, sto odzvanja citavom državom na brdovitom Balkanu? Državom, koja je nekad bila ponosna...
    Nude Vam se zvijezde, na vedrom nebu i jedino sto trebate učiniti je diguti stisnutu šaku u vazduh i jednoglasno izgovoriti " Pravda za svu našu djecu! Dosta je tlacenja!" glasom jedne duše u stotine hiljada tijela. Glasom, od kojeg zemlja podrhtava i zlo uzmice! 
    Jer, ako niste željni zvijezda, ne zasluzujete ništa bolje nego da vas crna rupa u sebe uvuče . A mi ćemo pobjediti! Pravda za Davida, Dzenana i svu djecu!
  3. Свиђа ми се
    Вукашин Ковачевић reacted to Дијана. in Правда за сву нашу дјецу   
    Вишедеценијско незадовољство БХ грађана корумпираним властима, еруптивно је и масовно избило у феномену "Правда за Давида". Један огорчени и ојађени отац, који је данима узалуд тражио несталог сина, након што је пронађено његов изубијано мртво тијело, и након преседана јавног наступа полиције са прејудицирањем и квалификовањем случаја и патолога који је очигледно послужио као потпора полицијске приче, покренуо је групу људи на протесте. Група је расла и расла да би се дошло до свакодневног митинга стотина људи, а на главном митингу је било 10.000 људи. Споменута прес конференција полиције је послужила да се два дана након проналаска тијела јавности саопшти да је у питању била "задесна смрт" (а на тијелу су ужасне заживотне повреде, по свједочењу патолога на истој тој пресици), те да је младић, без суда и суђења, без елаборације узрока и начина смрти (два дана након открића леша!) био облаћен као ситни лопов, кавгаџија и наркоман, који је након што се кобне ноћи потукао, појео бурек, стигао да опљачка кућу, напије се и надрогира и падне у рјечицу која је канализациони одвод и притом се удави. По њима, то се десило исте ноћи, а тијело је нађено 6 дана касније. Људи можда не би ни обратили пажњу, толико смо огуглали на неправду, безакоње, корупцију, злочине и убиства, да није ове срамне пресице и ужасног њеног цинизма. Фотографије Давидовог мртвог изубијаног тијела су узнемирујуће, кад су се коначно појавиле, јер отац до поновљене обдукције од стране стручњака са ВМА није ни добио фотографије уз налаз прве обдукције. Људи су масовно стали у подршку оцу. Сва три БХ народа су стала уз оца, солидаришући се у родитељској емпатији и грађанској огорчености. Правда за Давида проширила се у Правду за Давида и Џенана, потом у Правду за сву нашу дјецу. Нажалост, задњих година има бар десетак неразјашњених де факто убистава и сумњивих погибија младића у Сарајеву и Бањој Луци, која нису истражена, а која упућују на терор криминалних кругова над становништвом, што је горе, омладином, што заиста указује на пропуст ако не и нешто горе државних служби: полиције и правосуђа. Не рачунајући политичка убиства која се дешавају од краја рата наовамо. Случај Давидовог убиства нема никаквог епилога, 2 и по мјесеца након проналаска тијела и срамног преседана МУП-а. Никакви налази, а све им је било јасно прије него што је тужилац стигао да заприми предмет. Огорчење  људи је разумљиво, када она служба која треба да штити закон, поредак, сигурност, мир, служи да заташкава и очигледно прикрива и штити неког, идући тако далеко да лажира крађу, истовремено гарантујући алиби онима с којима се младић потукао и онима који су наводно опљачкани, када тужилаштво кад се напокон огласи не каже ништа друго ни ништа ново, одбијајући да бар оквалификује случај у истрази као убиство, огорчење и сумње расту геометријском прогресијом, и постају јавна ствар. Све више случајева сумњивих смрти израња тражећи расвјетљење и могуће да ће се показати уплетеност органа полиције и других државних органа нажалост, у убиствима и заташкавању убистава у организованом криминалу сплетене нарко мреже и проституције. Све је јавно забиљежено и доступно на Јутјубу: прес конференција полиције и патолога 26.03., први спонтани релативно малобројни скуп на сад већ обнародовано именованом Давидовом тргу (Тргу Крајине у БЛ) 27.03., сахрана на којој је био предсједник Додик, гдје је отац рекао да све зна и да ће убице и саучеснике привести правди, велики митинг 21.04., итд, ванредна сједница Народне скупштине и анкетног одбора НС. Кога занима може доста тога видјети и чути на ФБ групи Правда за Давида која окупља преко 300.000 људи, припадника сва три БХ народа. Давид је као шеснаестогодишњак прорекао своју судбину, дијете које је из радозналости пробало марихуану, у потресној пјесми "Клинац у гету", а потпуно иста је прича, само што младић није дотучен, ова, већ заборављена и без пажње јавности  http://151.80.35.113/3906784/narkodileri-u-mupu-srpske - Битан је детаљ око Давидове личности који може појаснити мотиве злочина над њим - то да је учествовао у протестима кад је заташкано ко је стварни кривац за погибију младића у БЛ, Николе Ђуровића, (тј.тадашњи министар полиције), а изгледа да се неопрезно замјерио опасним људима кад је испланирано и монструозно мучен и уморен.
    Акциона/ протестна група је порасла у покрет и придобила многе интелектуалце и спрема озбиљне планове за многе иницијативе, све до увођења нових закона. Многи новинари и аналитичари и понеки опозициони политичари, коментарисали су случај и потоњи феномен дешавања народа. Власт тј.сам Додик су на почетку декларативно подржали оца, да би после почели притисци и оптужбе да је овај спонтани протест некакво рушење државе и власти и обојена револуција. У несретном БХ тамном вилајету, јавно критиковање и позивање на одговорност појединаца и служби се једначи са ударом на институције. Гнојни чиреви народног незадовољства су попуцали и сво огорчење јавашлуком, криминалом, цинизмом испреплетености власти и криминала, бесрамним богаћењем, сиромаштвом народа, стално гурканих у националистичке торове зарад одржавања властитих позиција на власти (''гладни смо на три језика'', а да не бисмо размишљали о томе како криминалци и властодршци подједнако лијепо сарађују, нас ево већ скоро 30 година филују тупавим националистичким страхом и мржњом једних од других, јер ништа друго немају да понуде гладном и обесправљеном народу). И ту нема идеолошких ни националних одредница, сви БХ политичари поратних година су као клонирани и држе се устаљене приче која сигурно пролази. Узроци и мотиви овог народног покрета су много шири и много дубљи од подршке против неправде у једном појединачном или више сличних случајева. Од ратом смо напаћени, гладни, преко обесправљени смо, понижени и на крају безбједносно угрожени аномијом, патологизацијом и криминализацијом друштва, до тога да смо ужаснути поимањем значења појма 'полицијска мафија', и све то тако болно осјећајући на нашој кожи, нашој добробити, нашем животу и смрти. Тако се и сам феномен отргао предвиђању и контроли свих оних који су учествовали организационо и савјетодавно. Да ли је отац изманипулисан престаје да буде битно, оно што је битно, то је да је незадовољство и воља народа стварно и масовно. Неко може дошапнути шта да се ради, којим методама и техникама, али нико не може покренути масе ако оне нису већ дубоко спремне на то.
    Навешћу неколико вриједних пажње чланака, које нису писали популарни РС блогери Васковић и Радовановић, познати као критичари власти и полиције и разоткривачи многих мутних радњи, криминала и злочина,(који су као и адвокат Томић, од власти окарактерисани као страни плаћеници, а које власти овај гони а они неуморно критикују и подривају). Ззаобишла сам их јер пишу жестоко и острашћено, али су ту написи реномираних јавних аналитичара у РС и других слободних новинара, не упечатљиво антирежимских, који су се непретенциозно, небомбастично, већ рационално, добронамјерно и непристрасно позабавили овим феноменом:
    https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1598608
    https://www.glasbanjaluke.net/2018/06/11/dodik-trazi-izlaznu-strategiju-za-proteste-upotreba-sile-bi-mu-nastetila/
    http://impulsportal.net/index.php/impuls-teme/impuls-istrazuje/13985-miljan-kovac-pravda-za-davida-uzdrmala-temelje-korumpiranog-sistema
     
  4. Свиђа ми се
    Вукашин Ковачевић reacted to Danijela in Крштење у Атлантском океану   
    Недалеко од града Маспаломас на острву Гран Канарија, с благословом надлежног архијереја, епископа западноевропског Луке, српски свештеник служио прву литургију и обавио крштење.  
    Отац Марко Дабић с верницима на литургији и крштењу (Фото Епархија западноевропска) http://www.politika.rs/scc/clanak/405235/Krstenje-u-Atlantskom-okeanu Гран Канарија, друго по насељености међу Канарским острвима, окупано сунцем и окружено водама Атлантског океана, више од 3.500 километара удаљено од Србије... На југу овог острва, где стотине хиљада туриста бирају да проведу одмор, недалеко од живописног града Маспаломас, српски свештеник недавно је служио прву литургију и обавио крштење. Међу стенама и таласима. С благословом надлежног архијереја, епископа западноевропског Луке, свештеник Марко Дабић, који иначе служи у цркви у Мадриду, обавио је богослужење и погружењем у воде Атлантског океана крстио Павла – Владимира, младића рођеног пред почетак рата у Сарајеву, који данас живи и ради на Канарским острвима.
    Последњих десет година ова епархија Српске православне цркве посветила је више пажње да на Канарским острвима организује црквени живот. Како нам је објашњено из седишта Епархије западноевропске, на шпанским острвима не постоје парохије у уобичајеном смислу те речи, већ према могућностима организују што је могуће редовнија богослужења, за сада на три од седам острва.
    „Све је почело на острву Лансароте, захваљујући Браниславу и Катарини, брачном пару који раде у угоститељству и који су у својој кући с благословом епископа Луке пре око десет година направили капелу. У прво време, време отац Жоан Гарсија, Каталонац, архијерејски намесник за Шпанију и Португалију, долазио је да служи на Божић и Васкрс. Не много после тога организована су богослужења на северу острва Тенерифе, у главном граду Санта Круз, где смо изнајмљени локал преуредили у простор за богослужење. Од марта 2017. године преселили смо се у други изнајмљени локал у градићу Пуерто де ла Круз, такође на северу острва. Од тада су се стекли услови, пре свега финансијски, да двапут месечно наши свештеници служе. То су отац Марко Дабић и јеромонах Микел Ортега с Мајорке”, кажу у Епархији западноевропској.
    Вешт рукодеља, отац Микел израдио је иконостас за цркву на Тенерифима, где два пута месечно литургију служи и руски свештеник Василије. То је, иначе, уобичајено, будући да и свештеници СПЦ по потреби служе литургију на југу Тенерифа у цркви коју Руси изнајмљују од католика. На Гран Канарији свештеници српске цркве служе заједно с Румунима, који такође користе католичку цркву за своја богослужења, али, како истичу у Епархији западноевропској, сан им је да на сваком од острва имају своју црквицу.
    Тиме би више места за молитву добили Срби исељеници који живе на Канарским острвима. Према проценама Епархије западноевропске на свих седам острва њих има најмање 500, мада се спомиње и двоструко више. То је тешко утврдити јер је већина Срба на Канарским острвима на привременом раду, па се њихов број стално мења. Готово сви, како нам је објашњено, раде у угоститељству и туризму, али има и уметника, понеки професор, лекар, спортиста, као и оних који су завршили свој радни век у некој од земаља западне Европе, па су одлучили да пензионерске дане проводе на Канарским острвима.
    Занимљиво је да се о њиховом духовном животу брину свештеници Шпанци. Отац Марко Дабић, који је обавио крштење у водама Атлантика, једини је свештеник Србин у Шпанији и Португалији. Сви остали клирици, истичу у Епархији западноевропској, дванаест свештеника и два ђакона, рођени су Шпанци, односно Каталонци, Баскијци, Галијци... Прошле године у септембру шпанским клирицима СПЦ придружио се и први Португалац, ђакон Пауло Брандао, који је рукоположен у Лисабону, о чему је „Политика” већ писала.
    Напори да се организује црквени живот на Канарским острвима предузимају се пре свега због исељеника српског порекла, али и свих других заинтересованих за православље и православно културно наслеђе, истичу у Епархији западноевропској. И архијерејски намесник за Шпанију и Португалију Жоан Гарсија, на сајту Српске православне цркве у Шпанији, навео је да је састав њихових парохија мултиетнички, вишејезички и мултикултуралан. Ту су Срби, Руси, Украјинци, Румуни, Грци, Грузини, Етиопљани, Французи, Енглези и домаће становништво. „А сви они, пре свега православни, по речима Светог Павла: ‛Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.”
    http://www.politika.rs/scc/clanak/405235/Krstenje-u-Atlantskom-okeanu
  5. Хахаха
    Вукашин Ковачевић reacted to GeniusAtWork in Blokade puteva po Srbiji   
    А сад мало вести Студија Б:
     
     
  6. Тужан
    Вукашин Ковачевић reacted to Поуке.орг инфо in Вршњачко насиље! Ваша мишљења и искуства   
    Мајка: У школи прете детету да ће га ИЗБОСТИ НОЖЕМ, разредна саветује да не иде на часове
    Ученику шестог разреда ОШ „23. октобар“ у Сремским Карловцима група вршњака из одељења претила да „ће га сутра, ако дође у школу, избости ножем“.

    То за ИнфоНет Војводина тврди С. Б. Н, мајка 12-годишњег дечака коме прете, а који додају да вршњачко насиље над њиховим дететом траје две године, од почетка петог разреда. Напомињу да је тога било и у нижим разредима, али да је „учитељица некако увек успевала да исконтролише проблематичну децу и ситуације”. У петом разреду је, каже мајка, ситуација потпуно ескалирала.
    „После безброј претњи, увреда, малтретирања које је трпео, последњи у низу је више него алармантан. Дошао је кући из школе плачући и рекао нам да су му тројица дечака рекли да ће га сутра (13.6.) избости ножем“, каже видно потресена мајка дечака. Мајка затим каже и да јој је разредна старешина саветовала да је најбоље да се дечак у среду, ипак, не појави на часовима.
    „Рекла ми је да ме саветује као мајка мајка и да мисли да је можда најбоље да не дође у школу, јер је ситуација сада постала веома озбиљна, те да је група ученика који малтретирају њеног сина сада много бројнија”, каже С. Б. Н.
    Директор ОШ „23. октобар“ Горан Маравић потврдио је за Инфонет Војводина да проблем постоји и да га школа решава. Напомиње да могу да реагују у оквирима која им Закон прописује, те да се овим проблемом бави школски Тим за борбу против насиља. На питање да ли га забрињавају малолетничке претње ножем другом малолетнику одговара да су “то више биле дечије размирице у жару борбе”.
    “Морамо да испитамо шта каже и једна, и друга, и трећа страна. Те претње ножем сматрам да су више изговорене у жару дечије борбе, када деца и псују и свашта говоре једни другима. Најважније је да су деца процесуирана кроз систем како закон налаже, обављени су разговори са психологом, педагогом, разредном старешином, родитељима деце”, каже за Инфонет Војводина директор школе.
    Дванаестогоишњи дечак, чији родитељи тврде да му дете малтретирају већ две године, каже да није задовољна оним што је школа до сада учинила. „За ове две године вршњачко насиље је константно. Говоре му да је педер, псују га, говоре му да му је мама тужибаба, кад год одем у школу да покушам да решим овај проблем, јер се плашим да ће ескалирати И да би могло да се деси нешто много озбиљније И трагичније. Моја је дужност да заштитим своје дете, да бар покушам све оно што је у мојој моћи, као родитеља“, каже мајка С. Б. Н.
    Један од последњих у низу инцидената, каже мајка ученика, догодио се прошле недеље, када су њеном сину демолирали бицикл у школском дворишту.
    Б92
  7. Свиђа ми се
  8. Свиђа ми се
  9. Свиђа ми се
    Вукашин Ковачевић reacted to Брада in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Храм Свих Светих, Мамајев Курган, Волгоград


  10. Свиђа ми се
  11. Свиђа ми се
  12. Радостан
    Вукашин Ковачевић got a reaction from "Tamo daleko" in Упознајмо се - представимо се   
    Помоз Бог, добри моји људи

    Ја сам Вукашин из Сремске Митровице, 34 године стар, и први пут сам на неком форуму уопште, али читао сам овде неке теме и одлучио да је ово место за мене. Бавим се свиме и свачим али превасходно живим од пчеларства. Овде сам да научим нешто од теолога, а пре свега да бих се упознао и повезивао са верујућим људима, па да вас кад се обзнани антихрист, сакријем све код мене дубоко у шуму у твђаву од пчела, са које ћемо катапултирати ројеве на демоне и спасавати залутале Мирољубове сведоке :)

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...