Jump to content

Glas razuma

Члан
  • Број садржаја

    83
  • На ЖРУ од


Репутација активности

  1. Волим
    Glas razuma got a reaction from mali perica in Шта је то депресија?   
    Hristos je došao i poziva na borbu od početka:
    "Хоћеш ли да будеш здрав?"
    (...) "Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене."
    Рече му Исус: "Устани, узми одар свој и ходи." (Јован 5, 6-8)
    Ko se bori sa depresijom, s pomoću Božjom dobro je malo više pažnje obratiti na post, prije svega na neosuđivanje (jako važno).
    Iskorenjivati gordost, ponos (demonsko uporište).
    Psalmopojati lagano, slaviti Boga za sve... I biti smiren, strpljiv i ići korak po korak. Vreme trpljenja ne daje se bez razloga, nego kao škola poznanja sebe i opita duhovne stvarnosti, strasti i lukavosti demona. To je dragoceno vreme učenja kroz koje treba prolaziti aktivno i s blagodarnošću, koliko se mogne to imati na umu. Ne kao žrtva bolesti, nego aktivno, kao učenik i vojnik Hristov u školi života. Depresija nekoga dopadne kao deo poligona za obuku. Pa ako nekada mora da se padne, samo da se onda ne "leži" u mestu i ne samosažaleva.
    Ima gore dobrih linkova na sajt Imanade.org, npr. o. Georgij Maksimov dobro obrazlaže različite uzroke depresije (čamotinje).
    Hrist je pobedio i smrt, a kamo li neće tamo neku čamotinju. Slava Bogu 
  2. Волим
    Glas razuma got a reaction from mali perica in Шта је то депресија?   
    "Свет  захваћен депресијом је свет лишен радости и љубави. То је отуђени и усамљени свет, свет мржње, који је изгубио оријентире, свет у коме је изгубљена мера по вертикали и човек се развија само по хоризонтали постојања, у непрекидној и пустој различитости. То је свет коме немате ништа више да кажете. Свет лишен Бога, где радост често мешају са задовољством. Међутим, истинска радост је повезана са много дубљим механизмима, она је потпуно остваривање тебе као човека и тесно је повезана са напретком у духовном животу. Депресија се јавља онда када људи не схватају своју сврху, смисао свог постојања на овој земљи."
    Јеромонах Пантелејмон Шушња
    http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn--c1avg.xn--90a3ac/index.php/pravoslavna-porodica/1372-pantelejmon-susnja-kada-se-pojavljuje-depresija
  3. Свиђа ми се
    Glas razuma got a reaction from Богољуб 1 in Исусова молитва! Понављајмо до Есхатона   
    Го́споди Иису́се Христе́, Сы́не Бо́жий, поми́луй мя гре́шнаго.
  4. Свиђа ми се
    Glas razuma је реаговао/ла на vukkostic у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Naleteo sam slucajem tacno na Igumana u dvoristu, on je odmah rekao "ne".
    Verujem njegovom rasudjivanju jer Bog ga je postavio na to mesto.
  5. Не свиђа ми се
  6. Свиђа ми се
    Glas razuma је реаговао/ла на Danijela у Tajna ruske crkve na Tašmajdanu   
    Jedan od najpoznatijih parkova u centru Beograda svakako je Tašmajdan - onaj koji pripada čuvenoj Višnji Stoleta Jankovića i deci stradaloj u bombardovanju 1999. godine i klincima koji uče da plivaju na bazenu i onim starijim klincima koji uče da se ljube i onim mnogo starijim klincima koji šetaju unučiće. Tašmajdan pripada i svetomarkovskoj crkvi, ali na njemu se nalazi i naizgled mala, ali zapravo velika ruska svetinja.  
    U naletu belogardejske emigracije u Srbiju i u Beograd došli su mnogi ruski stručnjaci koji su i te kako uticali na naš razvoj. Nina Kirsanova donela je balet, ali došao je i doktor Aleksandar Ignjatovski koji je jedan od osnivača Medicinskog fakulteta. Stiglo je mnogo teologa, hirurga, pilota, profesora... i mnogo arhitekata. Nikolaj Krasnov svakako je najpoznatiji od njih, pamtimo ga kao čoveka koji je preobrazio Beograd.
    Valerij Staševski
    Međutim, za Tašmajdan i rusku svetinju na njemu odgovoran je Valerij Staševski. Imao je oko 40 godina kada je emigrirao u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i kao veliki stručnjak odmah je dobio posao u Ministarstvu građevinarstva. Njemu možemo da zahvalimo na Klubu ljubitelja veslanja na Adi Ciganliji, na Klubu činovnika Narodne banke na Topčideru, domu ruskih vojnih invalida na Voždovcu... U Istorijskom arhivu Beograda nalazi se više od hiljadu projekata ovog slavnog arhitekte.
    Godine 1924. po planovima Valerija Staševskog, izgrađen je hram Ruske pravoslavne crkve, zahvaljujući finansijskoj pomoći srpske države i porodice Karađorđević.


    Šta se nalazi u temelju crkve?
    U temelj crkve Svete Trojice belogardejci su položili grumen ruske zemlje kao najveću svetinju koju su poneli sa sobom u izgnanstvo. Ovim postupkom načinili su hram svojim domom i mestom u kojem će uvek nalaziti mir.
    Hram je osveštan 26. decembra 1924. godine, a tom obredu prisustvovao je i vođa belogardejskih emigranata general baron Vrangel. Pet godina kasnije, on je i sahranjen u ulazu u crkvu, a njegov grob u mermeru i danas se nalazi u ovom hramu.

    U hramu Svete Trojice nalazile su se i vojne zastave Napoleona i Turaka koje su bile ratni plen ruske vojske. Godine 1944. vraćene su u Rusiju.
     
    Predstavništvo moskovske patrijaršije, foto: Dnevno.rs / A. Lazić Crkva je 1946. godine dobila status predstavništva Ruske pravoslavne crkve u Beogradu i postala je deo stavropigijalnog dekanata ruskih parohija na teritoriji Jugoslavije. Međutim, 1954. godine rešenjem Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve dekanat je ukinut, a svi hramovi koji su bili u njemu prebačeni su u nadležnost Srpske pravoslavne crkve. Hram Svete Trojice 1957. godine posetio je patrijarh moskovski i sve Rusije Aleksej Prvi i u njemu je služio Božansku liturgiju.
    S obzirom na to da se nalazi u blizini zgrade Radio televizije Srbije, hram je pretrpeo ozbiljnu materijalnu štetu u bombardovanju 1999. i od sledeće godine je počelo renoviranje. Ono je završeno tek 2007. godine kada je mitropolit smolenjski i kalinjingradski Kiril osveštao renoviranu crkvu.
    Godine 2013. hram je posetio patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, prilikom obeležavanja 1700 godina Milanskog edikta.
     
    Crkva Svete Trojice, foto: Dnevno.rs / A. Lazić Sećanje na Romanove
    U crkvi Svete trojice nalazi se i šal carevića Alekseja Romanova koji su mu sestre isplele dok je još bio u majčinoj utrobi. Dečak je bio veoma vezan za šal koji je bio simbol sestrinske ljubavi i svih 13 godina svog života retko se odvajao od njega.
    Admiral Aleksandar Vasiljevič Kolčak, odan caru, nažalost je stigao kasno i nije uspeo da spasi porodicu Romanov užasnog stradanja. Njegovi ljudi su pronašli dečakov šal i admiral ga je odneo sestri cara Nikolaja, kneginji Kseniji, koja je izbegla u London.
    Na nepoznate načine šal je preko SAD došao do Australije i to u ruke dvorske dame Romanovih, Tamare Ventura-Laduške koja ga je poklonila beogradskom hramu Svete Trojice.
    Danas se deo šala Svetog Mučenika Carevića Alekseja čuva u staklu u crkvi kako bi vernici mogli da ga celivaju, a svakog 17. jula drži se i služba kojom se Romanovima odaje počast.

    http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/beograd-u-proslosti/108116/ruska-crkva-svete-trojice
  7. Свиђа ми се
    Glas razuma је реаговао/ла на Милан Ракић у Патријарх Кирил: Човечанству се ближи крај; све оно о чему је говорио апостол и јеванђелиста Јован   
    Патријарх московски и целе Русије Кирил изјавио је да је човечанство огрезло у грехе због чега је све ближи крај света.
    Патријарх московски и целе Русије је данас у својој рођенданској беседи упутио својеврсно упозорење...
    Како је рекао, сви они који воле своју домовину морају да се уједине јер човечанство улази у критични период развоја, што се може приметити голим оком.

    „Само слеп човек не би приметио да нам се ближе претећи тренуци историје, о којима је говорио апостол и јеванђелиста Јован“, рекао је патријарх.
    У складу са хришћанском веронауком, додао је патријарх, крај света зависи од самих људи, с тим у вези потребно је да свако понаособ схвати одговорност за своју домовину и цело човечанство како би се зауставио суноврат модерне историје.
    Патријарх Кирил данас слави 71. рођендан. Рођен је 20. новембра 1946. године у Лењинграду, садашњем Санкт Петербургу. 
    Рођендан су му честитали бројни руски политичари и истакнуте личности, а председник Русије Владимир Путин уручио му је слику Успенске цркве у Кремљу.

     
    View full Странице
     
  8. Волим
    Glas razuma је реаговао/ла на Предраг М у Свештеномученик Григорије Никољски проглашен за светог   
    У Кубанској митрополији Руске Цркве у недељу је прибројан Сабору светих свештеномученик Григорије Никољски; светковаће се заједно са Новомученицима и исповедницима Руске Цркве. Одлуку је донео Свети Синод Руске Цркве на седници 4. априла 2019. Чин канонизације је обавио митрополит екатеринодарски и кубански Исидор у манастиру Марије Магдалине у селу Роговскаја, 70 км северно од Краснодара. На богослужењу је певао хор тамошње богословске школе у присуству великог броја верника.
    Владика је у проповеди рекао да прослављење међу светима свештеника Григорија Никољског има посебан значај за Кубан. Име овог подвижника, које је било заборављено у време прогона Цркве, сада ће се свенародно прослављати у тој козачкој области и служиће као узор како се може остваривати Христово учење и у данашње време. 
     
    Свети Григорије је рођен 1850.г. и рукоположен је за ђакона и свештеника  1883. године. Служио је на више места у Астраханској епархији, залажући се посебно у локалном мисионарском друштву. Често је посећивао манастир ради молитве, а од 1915. г. до свог престављења провео је у испосници Свете Марије Магдалине и био је на челу женског одељења кубанског васпитног завода. Старао се и за рањене војнике у манастирској болници. Био је ревностан пастир, учитељ и градитељ цркви.
    Кубан су освојили бољшевици у лето 1918. године. Убијали су свештенике и 27. јуна ушли су у манастир и утамничили оца Григорија који је управо био завршио Литургију. Тукли су га много, и када је покушавао да се прекрсти, ударили би га по рукама, а онда погубили хицом из револвера кроз уста.
    Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)
    http://www.spc.rs/sr/sveshtenomuchenik_gligorije_nikoljski_proglashen_za_svetog 




  9. Волим
    Glas razuma је реаговао/ла на АлександраВ у Син немачког грофа вратио Тихвинску икону Мајке Божије   
    Велики духовни догађај одржан је 6. августа у Спасо-Бородинском манастиру, када је свечано поздрављена чудотворна икона Тиквинске мајке Богородице, која је враћена након што је држана више од 75 година у Немачкој.

    Током четрдесетих година, икона се налазила у олтару манастирске цркве Св. Филарета. Монахиње су сачувале икону након затварања и уништења манастира, да би затим, у октобру 1941. године, икона пала у руке једног немачког официра који ју је однео у Немачку.

    Икона је држана 77 година у кући грофа Џорџа Кастела, у северној Баварској. Након смрти родитеља, гроф Волфганг Кастел је одлучио да врати Тихвинску икону у манастир Спасо-Бородино.

    Након што је Еп. Роман прочитао молитву, икона је свечано пребачена у манастирску цркву св. Владимира.


    Следећег дана је после Божанске литургије епископ Роман даривао грофа Волфганга и његову жену копијом иконе Тихвинске у име сестринства манастира, уз захвалне речи.
    Извор
  10. Свиђа ми се
    Glas razuma је реаговао/ла на Милан Ракић у Kako su islanđani jedini na svetu rešili problem pušenja, alkohola i droga kod tinejdžera?   
    U poslednjih 20 godina na Islandu je drastično smanjeno konzumiranje alkohola, droga i pušenja. 20 godina ranije, Island je bio jedna od najproblematičnijih država u Evropi po ovim pitanjima, pre uvođenja sistemskih mera brige o mladima.

    Procenat petnaestogodišnjaka i šesnaestogodišnjaka sa Islanda koji su prethodni mesec bili pijani 1998. g. je bio 42%, a 2016. g. taj procenat je iznosio samo 5%. Procenat mladih koji su u istom periodu koristili marihuanu je opao sa 17% na 7%. U slučaju pušenja, u istom periodu konzumiranje cigareta je opalo je sa 23% na samo 3%.
    Manje ili veće korišćenje alkohola, droga i pušenja je u vezi sa našim odnosom prema stresu – kako se nosimo sa stresnim situacijama
    Američki profesor psihologije Harvey Milkman je početkom devedesetih godina u svojoj doktorskoj disertaciji na osnovu istraživanja došao do zaključka da zavisnici od heroina i amfetamina koriste ove supstace da bi na različite načine pokušali da se izbore sa stresom. Načini borbe sa stresom kod mladih praktično predstavljaju „ulaznicu“ u različite vrste zavisnosti, uključujući i zavisnost od pušenja, droga i alkohola. U poslednje vreme mladi postaju zavisni od kompjutera, interneta, mobilnih telefona…
    Nakon objavljivanja pomenute doktorske disertacije, profesora Milkmana je angažovao Nacionalni institut za bolesti zavisnosti od droga u SAD, da kao jedan od istraživača pomogne u sistemskom rešavanju problema zavisnosti dobijanjem odgovora na sledeća pitanja:
    Zašto mladi počinju sa upotrebom droga? Zašto nastavljaju da da ih koriste? Kada mladi dolaze do stadijuma da postaju zavisni od droga? Kada prestaju da koriste droge? Kada se ponovo vraćaju drogama? Rezultati ovog istraživanja doveli su do državnog granta od preko milion $US u 1992. g., finasiranjem projekta „Samo-otkrivanje“, koji je za osnovu imao potencijalno rešenje problema zavisnosti:
    Istraživanje je pokazalo da razlozi za nastavak korišćenja supstanci koje vode u zavisnost imaju veze sa hemijskim promenama u mozgu koji generišu ove supstance. Zavisnost se razvija upravo željom za ponavljam tih promena u mozgu. Ideja za projekat „Samo-otkrivanje“ je bila – kako prirodnim putem da mladi proizvedu pozitivne promene u mozgu (bez korišćenja stimulansa), i kako oko ove ideje stvoriti društveni pokret. Kreirani program lečenja je bio namenjen mladima koji ispoljavaju različite vrste zavisnosti.
    Aktivnost po izboru (ne dosada) i učenje veština življenja – donose promene u životu
    Mladima koji su pristupali programu nije rečeno da se radi o vrsti lečenja od zavisnosti, već je predstavljen kao program edukacije gde mladi mogu da nauče ono što ih interesuje – muzika, ples. umetnost… Ideja je bila da se različitim vrstama aktivnosti kod mladih produkuju pozitivne promene hemije u mozgu, kao zdrava alternativa stimulisanim promenama koje podstiču zavisnost.
    Paraleleno sa ovim programom edukacije, mladi su išli na treninge iz oblasti usvajanja pozitivnih životnih veština, sa fokusom na unapređenje načina razmišljanja mladih o sebi i svom životu, kao i o načinima unapređenja odnosa sa drugim osobama.
    1991. g. na osnovu rezultata svog istraživanja profesor Milkman je bio pozvan na Island da podeli svoja saznanja i ideje iz ove oblasti. U gradu Tindar je bio angažovan kao konsultant u centru za lečenje zavisnosti adolescenata, sa idejom da pomogne u kreiranju programa koji će omogućiti deci da rade nešto drugo, u odnosu na aktivnosti koje ih dovode i zadržavaju u zavisnosti od droga.
    Kako zaustaviti decu da puše, da piju i da se drogiraju?
    Inga Dóra Sigfúsdóttir, istraživač sa Univerziteta na Islandu je saznala za aktivnosti profesora Milkmana, i započela je revoluciju na Islandu postavljanjem ključnog pitanja: Kako zaustaviti decu da puše, da piju i da se drogiraju?
    Na osnovu njene inicijative, 1992., 1995. i 1997. g. urađena su istraživanja odnosa mladih (14-16 godina) prema alkoholu, drogama i pušenjem – što je pokazalo prethodno pomenute tadašnje alarmantne podatke o ponašanju tinejdžera, ali je pokazalo i još nekoliko faktora koji razdvajaju decu koja su postala zavisna od onih koja nisu:
    Učešće u organizovanim aktivnostima, naročito sportskim – 3 do 4 puta nedeljno. Ukupno vreme provedeno s roditeljima. Osećaj učenika da se o njima vodi računa u školama. Ne ostajanje van kuće u kasnim večernjim satima. U to vreme i na Islandu i u SAD bilo je aktuelnih programa edukacije iz oblasti sprečavanja bolesti zavisnosti za mlade, ali se ispostavilo da ti programi nemaju efekta. Inga i profesor Milkman su hteli da pokušaju da pokrenu program, ali sa drugačijim pristupom…
    Gradonačelnik Rejkjavika se zainteresovao za ceo projekat, i lobiranjem je doprineo kreiranju Nacionalnog plana za poboljšanje života mladih, pod nazivom „Omladina na Islandu“. Nacionalni plan je kreiran na osnovu podataka iz pomenutog istraživanja i rezultata rada profesora Milkmana.
    Kako je Island uspeo sistemski da poboljša život omladine u poslednjih 20 godina? Fokus na rešavanje pravih, ne sporednih pitanja
    Nakon donošenja nacionalnog plana krenulo se u njegovu implementaciju. Karakteristike ovog plana su sledeće:
    Nacionalni plan nije vodila Država, već je upravljanje programima prosleđeno gradovima i naseljima (decentralizacija upravljanja). Veoma brzo su promenjeni određeni Zakoni. Postalo je nelegalno kupovati cigarete ispod 18 godina, i alkohol ispod 20 godina. Zakonom je zabranjen boravak dece između 13 i 16 godina napolju zimi do 22:00 sata i leti posle ponoći. Veza između roditelja i škola je zakonski osnažena kreiranjem organizacija roditelja u svakoj školi. Država je značajno povećala finasiranje različtih vrsta rekreativnih aktivnosti, sa ciljem kreiranja organizovanog pristupa pozitivnim aktivnostima dece, umesto ulaska u različite vrste zavisnosti. Ova finansiranja uključuju i pomoć siromašnima koji dobijaju posebna sredstva za finasiranje aktivnosti dece. Nacionalna organizacija roditelja „Kuća i škola“ decentralizovano vodi brigu o samim roditeljima dece – kreiranjem i sprovođenjem edukativnih programa za roditelje, i potpisivanjem različitih vrsta ugovora sa roditeljima koji imaju za cilj osnaživanje veze između roditelja i dece. Fokus ovih programa jeste osnaživanje autoriteta roditelja kod dece.
    Kao rezultat ovog programa, u periodu od 1997. g. i 2012. godine, u uzrastu dece od 15 i 16 godina procenat dece koja često ili skoro uvek provode vikende sa roditeljima se duplirao – sa 23% 1997. na 46% 2012. g. Procenat dece iz ove starosne grupe koja provode svoje vreme na sportskim aktivnostima bar 4 puta nedeljno se povećao sa 24% 1997. na 42% 2012. g.
    Ovaj primer uvođenja sistemske prevencije u obrazovanje mladih pokazije da kada se smisleno povećaju faktori zaštite mladih (uz efikasnu edukaciju roditelja), faktori rizika povećanja bolesti zavisnosti kod mladih se smanjuju.
    Napomena: Kreirano na osnovu teksta „Iceland knows how to stop teen substance abuse but the rest of the world isn’t listening„. Dodatno pročitati „Iceland Succeeds at Reversing Teenage Substance Abuse The U.S. Should Follow Suit„.

  11. Свиђа ми се
    Glas razuma је реаговао/ла на Paradoksologija у Jedan dan u životu socijalne radnice u centru grada   
    Jedan dan u životu socijalne radnice u centru grada
     
  12. Волим
    Glas razuma је реаговао/ла на Danijela у Na ručku sa najsiromašnijima u Beogradu   
    Jovana Netković   Mar 2 2017, 10:03am Postoje ljudi koji su čak i na ulici, ali ne ostvaruju pravo da se hrane u narodnim kuhinjama.
    Tog dana je u Crkvenoj narodnoj kuhinji Verskog dobrotvornog starateljstva bilo tri kanistera za posluženje od oko 250 obroka, boranije, juneće čorbe i pasulja. Nešto od hrane se dobija donacijama, a nešto kupuje crkva. Dok ćaskam sa jednim od onih koji ručaju i hvale boraniju, saznajem da ga zovu Rus, jer je iz neke od bivših sovjetskih zemalja.
    - Nemoj da me slikaš, ne mogu da dobijem papire, ovde sam već dve godine, pa uskoro moram da napustim Srbiju – kaže mi Rus na jako dobrom srpskom. Priča mi kako ovde dolazi skoro svaki dan, i da mu je to nekad jedini obrok.
    Crkvena narodna kuhinja obezbeđuje obroke za najugroženije, često baš za one koji ne mogu da dođu do državnih narodnih kuhinja. Dnevno spreme i do 2.000 obroka, od čega se deo posluži onima koji su došli da jedu, a deo se podeli onima koji su došli da ponesu za sebe ili članove porodice.
    - Ljudi koji dolaze u ovu kuhinju uglavnom su oni koji ne mogu da ostvare pravo u državnim kuhinjama, ili nemaju taj limit, ili nisu nigde prijavljeni, uvek postoji neka prucedura koja komplikuje, vrlo je teško doći tamo. Od njih, sigurno je preko 150 ljudi koji su na ulici i dolaze ovde da jedu – kažu mi volonteri narodne kuhinje VDS-a.
    Dok god imaju hranu, ne smeju da odbiju da podele, za razliku od državnih. Ko ovde dođe ima pravo na jedan obrok, oni koji dolaze da nose dođu sa kanticom da uzmu 3,4 obroka, uglavnom za celu porodicu. 
    Naš razgovor prekida drugi čovek koji isto ne želi da se slika, ali brine se za Rusa da ne zakasni na neko „javljanje".
    - Ja ovde često dolazim, šta ću, moram. Nemam stalan posao, samo kad naiđe nešto, neki fizički poslovi, preko prijatelja i zadruga. Razveden sam i imam dve velike ćerke koje studiraju. Plaćam stan privatno, dnevno mi treba oko 1000 dinara – kaže on. Kada sam ga pitala da li se nekada hranio u državnim narodnim kuhinjama, kaže da ni ne zna da one postoje.
    Pre par dana naše Fejsbuk i Tviter i njuz fidove zapljusnuo je talas šerovanja vesti da smo četvrta najsiromašnija zemlja Evrope. Portal „HowAfrica" objavio je spisak zemalja u kojima se gore živi nego u Africi, a ispred nas u Evropi su Bosna i Hercegovina, Albanija i Makedonija. Kada se približi kraj meseca, a plata je na izmaku, mi, privilegovani što platu uopšte imamo, često se olako frljamo izrazom "siromašni smo". Ipak, nivo siromaštva je verovatno najlakše izmeriti sposobnošću da priuštiš obrok. Kada to nije slučaj, hraniš se u narodnoj kuhinji. U tu kategoriju spada jedan milion i 300 hiljada Srba koji, prema portalu  HowAfrika, živi u siromaštvu ili jedva spajaju kraj s krajem.
    Iako postoji oko pedeset punktova narodne kuhinje u Beogradu, u kojima se hrani preko 12.000 građana, bilo je teško saznati gde se oni nalaze. Postoji zvanična lista uslova o tome ko može da se hrani u ovim kuhinjama. Ipak, veliki je broj onih koji se nalaze na nekoj granici i koji, na primer, ne mogu da ostvare socijalnu pomoć, pa samim tim ni pravo na korišćenje narodne kuhinje. To što spadaju u kategoriju siromašnih i teško im je da se snađu za obrok za taj dan, ne pomaže pred birokratijom.
    Rus i njegov prijatelj odlaze, a na njihovo mesto dolaze Marko i Nevenka, bračni par. Oni su najstariji ovde i, kažu, najviše se vole. Imaju 77 i 85 godina, pobegli su iz Bosne '92. godine, gde im je ostala kuća.
    - Skoro svaki dan dolazimo. Imamo penziju, 200 i 180 evra, ali sin živi sa nama i ne radi – kaže Nevenka.
    Stan plaćaju oko sto evra, koliko daju i za račune. Marko je šećeraš, prima insulin, skoro ne vidi uopšte, ali kaže da iako je teže voleti se u siromaštvu, već 36 godina se vole.
    - Kako se snalazimo – kao i ostali. Skoro svaki dan dolazimo ovde. Hrana kao kod kuće – nekad bolja, nekad lošija. Kad sam došla radila sam, čistila po kućama, on je iznosio šut, ugalj, sve, samo dok smo mogli – kaže Nevenka.
    Mile, 44 godine, kaže da ne dolazi stalno ovde, već ponekad ide kod rodbine i prijatelja da bi dobio obrok. 
    - Radio sam u državnoj firmi, pa je to propalo, i od tad privatno kad nešto naiđe – građevinu i moleraj. Imam stan od majke, gde živim sa bratom, koji ima epilepsiju i lupus, ne prima nikakvu pomoć, a sramota ga je ovde da dođe da jede. Nekad se desi da rodbina pomogne malo, koliko i oni imaju – kaže on.
    Nemati dovoljno ni za sopstveni obrok ne može biti lagodan osećaj. Kao da to nije dovoljno, gradska vlast je prošle godine uspela da nenajavljeno i privremeno ukine državne narodne kuhinje, zbog raspisivanja tendera za obavljanje ovog posla (što ga sa 2,78 miliona evra čini veoma unosnim biznisom). Tog meseca, korisnicima je podeljeno 5.040 dinara, odnosno 168 dinara po obroku. I ne samo to – javno su objavljeni spiskovi sa imenima onih koji primaju tu pomoć, čime je prekršen Zakon o zaštiti podataka. 
    Sa druge strane, najoptimističnija osoba koju ovde upoznajem je Stana. Samohrana majka. Ima 49 godina. Kaže da je nezaposlena i da je ovaj jedan obrok spasava, pa redovno dolazi.
    - Ima ovde ljudi koji spavaju na ulici i taj obrok im je sve. Ima ih dosta koji su mnogo stari, nemaju nikog, ne mogu ni kašiku da uhvate, da ne dolaze ovde, ne znam šta bi radili. Viđam ovde i glumce neke, sve je uhvatila kriza – i elitu i obične ljude. Meni je ova hrana dobra, raznovrsna je. Kad si siromašan, tebi je skupo i kada imaš malo para da spremiš hranu – skupe su namirnice, skupa je struja dok se to spremi, zato me ovo spašava – kaže Stana.
    Sinu daje novac da jede van kuće jer, kaže, mnogo uči pa je zbog škole je komplikovano da dolazi ovde. Jedno vreme je primala socijalnu pomoć, pa je radila, sada je na birou. Prima penziju od muža, pa tako ima neka primanja. Ponekad radi privatno, čisti po kućama, a za garedrobu se snalazi u Crvenom krstu.
    Pored mene se smešta čovek koji se teško kreće, pomoću štake. Đorđe je operisao oba kuka i ima probleme sa kičmom. Kaže da slabo uzima lekove, jer mu ne pomažu, nego popije po jednu rakiju dnevno.
    - Ovde dolazim često, već godinu dana. Putujem iz Barajeva da bih jeo. Imam neka mala primanja, invalidsku penziju, a skoro sam dobio negu i pomoć, jer skoro uopšte ne vidim, pa sve ukupno 24.000 dinara. Sam živim, mnogo troškova imam, računi mi izađu preko 14.000 dinara – kaže Đorđe.
    Sa rodbinom nije blizak, pa mu niko ne pomaže, a ćerka mu je umrla kad je imala 20 godina. Kaže da kod njega u kraju ima narodna kuhinja, ali mu nisu dali da jede jer „ne ispunjava uslove".
    U ovoj trpezariji je jako tiho. Čuje se udarac kašika o tanjire. Pognuti nad njima, gledaju da što pre završe obrok. Dok prolaze pord stola da sipaju repete, volonteri kažu da neke ljude prepoznaju, a da su većina novih. Neki od ljudi sa kojima sam sedela tokom ručka su raspoloženi za priču. Oni koji nisu, upućuju me na razgovor sa "intelektualcima", za koje kažu da ih ima u velikom broju. Jedan od njih me pita da li mogu da mu pomognem, bar da kažem tamo kome treba kako on živi. Miris boranije me polako guši, jer znam da nemam šta da mu kažem.
    Jedan od onih koji se snalaze i ekonomišu sa malim primanjima je i Dragan koji ima 43 godine.
    - Skoro svaki dan dolazim već dva meseca, primam socijalnu pomoć. I nemam mnogo troškove, jer već tri godine ne grejem, socijalu primam 7.800 i zaradim malo na pijaci, pa sa tih 10.000 nekako preguram – kaže on.
    Kuća u kojoj živi je neuslovna, ali kaže da ima male troškove, pošto to otkupljuje smeštaj koji njegova majka koristila od firme, pa plaća 500 dinara mesečno. Sve što mu treba kupi na buvljaku, nađe, nekad nešto i u seknd hend šopu.
    Mnogi od onih sa kojima sam razgovarala lakše su prihvatali činjenicu da su primorani da se hrane u narodnoj kuhinji, jer tu dolazi "i neka fina gospoda", kako su mi rekli. Skoro svi su mi rekli da nemaju taj jedan kuvani obrok, da ne znaju kako bi se snašli. Postoji čitava jedna kategorija ljudi koja ne može da ostvari prava, zbog raznih birokratskih zavrzlama, ali imati više od 8.000 na raspolaganju (koliko je otprilike socijalna pomoć) sigurno nije znak da možemo sebi da obezbedimo obrok svakog dana.
     
    https://www.vice.com/rs/article/na-rucku-sa-najsiromasnijima-u-beogradu
  13. Не свиђа ми се
    Glas razuma је реаговао/ла на Логос у СЛОМИЛИ КРСТ И БАЦИЛИ У ПОТОК: Нови напад Албанаца на српске светиње у Црној Гори   
    Како су „Новости“ сазнале, ужасне претње и ружне речи на рачун српскиих светиња, свештенства и бверника изрекао је службеник Комуналне полиције у Општини Гусиње Бујар Хасанђекај.
     
    Нови атак Албанаца у Црној Гори на српске светиње. Овога пута у Мартиновићима недалеко од Гусиња, где се противе обнови цркве Светог Василија Острошког Чудотворца, оскрнавили су крст са до сада обновљених темеља!

    - Скинули су га, сломили и бацили у поток у ноћи између понедељка и уторка, када су верници приметили шта се десило - каже за „Новости“ свештених Бојан Радуновић, парох Горњополимски и андријевички, који је цео случај одмах пријавио полицији, која је извршила увиђај...
    - Албанци на све начине покушавају да нас спрече да обновимо древну светињу, коју су својевремено палили и рушили, али, неће успети у томе. Служили смо литургију на дан Светог Василија Острошког, и зачудо, све је прошло у најбољем реду. Свима је то било сумњиво, јер, није било уобичајених покушаја ометања и добацивања. Али, ето, они су урадили оно што је обећавао један службеник Општине Гусиње, који је претио да ће запалити цркву ако буде обновљена. За сада пролази све то некажњено, али, докле, видећемо - каже отац Бојан, који очекује одлучну реакцију државе, који би требало да се обрачуна са људима који шире верску и националну мржњу.
    - Позивам на мир и суздржаност наше комшије Албанце, али на наше вернике и све православце којима тешко падају провокације којима смо изложени. Православље је вера мира, љубави и праштања, али очекујемо и од грађана других вера да се тако понашају и да не покушавају никоме да ускрате слободу вероисповести, као што ни ми то не чинимо - каже свештеник Радуновић.
     
    Како су „Новости“ сазнале, ужасне претње и ружне речи на рачун српских светиња, свештенства и бверника изрекао је службеник Комуналне полиције у Општини Гусиње Бујар Хасанђекај.

    Миг Албанцима из Мартиновића и Гусиња да крену на јуриш на ову светињу, пре неколико дана дао је бившпи премијер Албаније Сали Бериша, који је устврдио да „представници СПЦ и екстремистичке групе провоцирају мештане и обнаваљају цркву“, позивајући државу Црну Гору да интервенише...

    Очигледно, порука Берише схваћена је у Мартиновићима...
     
    Извор: Новости

    View full Странице
  14. Свиђа ми се
    Glas razuma је реаговао/ла на Bokisd у Хришћанска фразеологија   
    Pa, sustina je neophodna, .... ali, bez forme, kako da izrazimo sustinu koja se tesko moze videti ?
    Mislim, da ako neko preterano istice formu na racun sustine, ... nije forma kriva () sto je neko koristeci preterano formu zaboravio na sustinu....
    To je kao kod posta, ... ako mislimo samo na telesnu stranu posta (forma) a prenebregnemo sustinu posta koja je da trebamo 'postiti' i od mrznje i svadje i pijancenja,.... onda smo samo formu ispunili i postali smo kao neki pravoslavni vegetarijanci...
  15. Свиђа ми се
    Glas razuma got a reaction from Ведран* in Raskol se zahuktava   
    Čitam pomalo... Nekada prezahtevno za moj nivo (ne)poznavanja svih nijansi Crkvenoga života i historije. Naročito na nivou nekih pomesnih Crkava. Ali, koliko vidim model koji je protojerej Andrej (Tkačov) dao u tekstu: О стању ствари у Украјини (http://www.pravoslavie.ru/srpska/118242.htm), pokriva većinu pojava, odnosa i likova ovoga dramatičnoga dela historije Crkve, iz kojega će ona izići osnažena.
  16. Радостан
    Glas razuma got a reaction from Milica Bajic in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    A takav je starac Pajsije. Treba se moliti njemu, a prijateljicu pozvati baš slučajno na musaku od patlidžana i malo pričati o starcu Pajsiju 
  17. Свиђа ми се
    Glas razuma је реаговао/ла на "Tamo daleko" у Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    https://www.youtube.com/watch?v=NlMzaCRiEEw&feature=share
    Nadam se da je prigodan ovaj kratak ali ohrabrujuci video jer govori o hriscanskoj radosti, svedocenju vere
  18. Волим
    Glas razuma got a reaction from Aleksandra_A in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    A takav je starac Pajsije. Treba se moliti njemu, a prijateljicu pozvati baš slučajno na musaku od patlidžana i malo pričati o starcu Pajsiju 
  19. Свиђа ми се
    Glas razuma got a reaction from Рапсоди in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    A takav je starac Pajsije. Treba se moliti njemu, a prijateljicu pozvati baš slučajno na musaku od patlidžana i malo pričati o starcu Pajsiju 
  20. Волим
    Glas razuma got a reaction from Aleksandra_A in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    Kažeš lepo prijateljici, kad bude pričala o seminaru, da je opisao starac Pajsije (pogreših gore nenamerno) Svetogorac i kako uzgajaju i prodaju sumnjivi "patlidžan" na seminaraima, ali da ona to još ne zna pa neka čita tu knjigu od starca Pajsija: Čuvajte dušu. Da može postavljati pitanja na seminaru o uzgoju i prodaji patlidžana.
    "A jel' to opet ideš po patlidžan?", malo bih se našalio koji put prijateljski, dajući usput do znanja da ne podržavam njenu zabludu.
    https://svetosavlje.org/cuvajte-dusu/111/?pismo=lat
  21. Свиђа ми се
    Glas razuma got a reaction from "Tamo daleko" in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    A takav je starac Pajsije. Treba se moliti njemu, a prijateljicu pozvati baš slučajno na musaku od patlidžana i malo pričati o starcu Pajsiju 
  22. Волим
    Glas razuma got a reaction from Milica Bajic in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    Evo kako. Kažu im prevaranti i "healeri" za rog ili rep od đavola da ne brinu, jer: "To je patlidžan!"
    Širi kontekst, starac Pajsija o jeftinim darovima prelašćenih čudotvoraca, u knjizi: Čuvajte dušu! https://svetosavlje.org/cuvajte-dusu/111/?pismo=lat
     
  23. Волим
    Glas razuma got a reaction from Milica Bajic in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    Kažeš lepo prijateljici, kad bude pričala o seminaru, da je opisao starac Pajsije (pogreših gore nenamerno) Svetogorac i kako uzgajaju i prodaju sumnjivi "patlidžan" na seminaraima, ali da ona to još ne zna pa neka čita tu knjigu od starca Pajsija: Čuvajte dušu. Da može postavljati pitanja na seminaru o uzgoju i prodaji patlidžana.
    "A jel' to opet ideš po patlidžan?", malo bih se našalio koji put prijateljski, dajući usput do znanja da ne podržavam njenu zabludu.
    https://svetosavlje.org/cuvajte-dusu/111/?pismo=lat
  24. Волим
    Glas razuma got a reaction from Aleksandra_A in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    Evo kako. Kažu im prevaranti i "healeri" za rog ili rep od đavola da ne brinu, jer: "To je patlidžan!"
    Širi kontekst, starac Pajsija o jeftinim darovima prelašćenih čudotvoraca, u knjizi: Čuvajte dušu! https://svetosavlje.org/cuvajte-dusu/111/?pismo=lat
     
  25. Свиђа ми се
    Glas razuma got a reaction from "Tamo daleko" in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    Evo kako. Kažu im prevaranti i "healeri" za rog ili rep od đavola da ne brinu, jer: "To je patlidžan!"
    Širi kontekst, starac Pajsija o jeftinim darovima prelašćenih čudotvoraca, u knjizi: Čuvajte dušu! https://svetosavlje.org/cuvajte-dusu/111/?pismo=lat
     

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...