Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Gorožup

Члан
  • Број садржаја

    5
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Gorožup је реаговао/ла на Срндаћ у Game of Thrones - нова хит серија! (опаки спојлери, улазите на сопствену одговорност!)   
    До сада нисам нешто одушевљен, нити задовољан овом сезоном.
    Битку за Зимоврел, прије свега, тако су спектакуларно зас***и само тупавом "стратегијом" бранилаца и разним нелогичностима да имам исти осјећај као након разочаравајућег љубавног односа:"То је...то?".
    Но хајд сад то, него.... Узели су двије године да спреме посљедњу сезону. Као, треба им времена да смисле дијелове који још ни у књигама нису написани. И за дупло дуже вријеме добијемо дупло мању сезону са тако лијеним писањем приче пуне клишеа да је то криминално. Џејми Ланистер спава са Бријеном ( то никако нисмо могли претпоставити да ће се десити... ) па је онда напусти да се бори за Серсеи ( због тога, како је навео:"И ја сам зао човјек", након што је прешао толики пут од златокосог плејбоја до часног човјека са одличном причом о моралним дилемама и личним вриједностима. Логично, нема шта ); Џон просто моооора свима да каже да је син Регара и Лијене због тога што "Санса и Арја су ми породица" ( иди болан, од фамилије се тајне највише и чувају да ти крв не би пили  ) и онда због тога ће доћи до (не)очекиваног сукоба између њега и Денерис ( а који се може веома лако избјећи браком између њих двоје и постизањем персоналне уније Жељезног пријестола и Сјевера. Али јок, Сјеверњацима је фуј да се жене са теткама - док у стварности би се то урадило без минуте премишљања у оваквој ситуацији ); Санса и Денерис се мрзе из разлога што Санса ето тек тако мисли да Денерис није подобна да буде краљица а да се уопште не нуди објашњење за такав њен став ( руку на срце, разговор Вариса и Тириона на крају четврте епизоде добро објаснио тај дио, али само из угла њих двојице с обзиром на историју какву су имали са Денерис ); Денерис изгуби другог змаја тек тако, од флоте коју није могла видјети ИЗ ВАЗДУХА ( змај мора да је прије умро од срамоте и стида, а не од стријела ); Серсеи не испали баражу стријела и шкорпиона посред Денерис која је стајала тик испред њених зидова јер... појма немам; браниоци Зимоврела су изгубили "пола војске" ( док се током саме битке види како су мртваци буквално преплавили Зимоврел и побили 90% људи ) и још к томе на састанку на почетку четврте епизоде успут спомињу како још имају Дотракије (???); битка са Јуроновом флотом је поготово нереалистична јер а) шкорпионове стријеле не могу онако буквално кидати бродове и б) не могу онако брзо испаљивати онолики број стријела са онолишним бројем бродова; и тако даље и тако даље и тако даље.
    А тек што видјех како су оскрнавили Јурона Грејџоја... Умјесто мрачног чаробњака-гусара са валиријским артефактима добисмо обичног џибера који би да "јаше краљицу" и мало жари и пали.
    Остаје ми нада да ће нешто направити са Тирионовом дилемом, јер он очигледно види да Денерис полако постаје све тврдоглавија и бјеснија и да Џон полако постаје све привлачнији као кандидат за краља. Једна јако добра ствар коју су успјели провући кроз разговор Денерис и Џона је реченица када му она каже како није битно шта он ( Џон ) жели, јер ће сви вршити притисак да он поступи како већина жели и прогласи се за краља, Сјевера или Вестероса свеједно. Показује се како је Денерис веома сазрела када је у питању власт и како је Џон и даље ту мутав. Тириону предстоји озбиљна дилема управо због тога - изабрати вољеног и добронамјерног али наивног и не тако способног владара, или изабрати способног могућег сујетног тиранина који ипак зна како се влада?
    У мом срцу, само један човјек је способан да заиста влада читавим континентом:

    "И тако говораше, 
    и тако говораше
    тај господар Кастамира,
    али сада кише падају
    преко његовог двора
    и нема никога
    да их чује..."
  2. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у (ВИДЕО) Junak sa Košara- Nećete Verovati   
  3. Свиђа ми се
    Gorožup је реаговао/ла на Милан Ракић у Разговори о политици и разним друштвеним актуелностима   
    <цитат>
    Paradom snaga i sredstava obeležiti Dan sećanja na žrtve agresije i razaranja naše zemlje isto je kao da komemoraciju ili parastos završite vatrometom! 
    Šta je poruka?
    Zašto to nisu predvideli za Dan Vojske Srbije, 23. aprila, tada bi imalo smisla?
    Nešto nije u redu sa nama?!
    <крај цитата>
  4. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    "Ако некога одредиш да поје,а он погреши глас,и ти му кажеш:"Поново си погрешно отпевао тропар",сваки пут кад буде кренуо да поје,сећаће се тога,и говориће:"Треба да пазим да не отпевам погрешно".И поново ће га отпевати како не треба.Ко ће бити крив? Онај који је начинио примедбу.Никада и никоме не треба да наглашавамо његову слабост,његов проблем.Никада не треба да га подсећамо на његов недостатак,на његов грех.Користимо само похвале,али љубазне похвале,а не наивне.Јер,човек се никада не исправља грдњом ао ни примедбама.Требало би да човек буде веома свет да би могао да прихвати да буде исправљен грдњом,твојим саветом или твојом примедбом.А да је толико свет,не би имао ту ману због које је потребно да му придикујеш.Пошто је већ има,једино што је потребно јесте твоје крајње поштовање,да би он икада могао да се смири и исправи,видећи твој сопствени мир,кротост,смирење,љубав,дуготрпељивост,благост,милостивост,умилност...Само онај о има ове врлине може да исправи неог другог.
    Дакле,хајде да не грдимо друге и да их не подсећамо на њихове недостатке.То захтева и наша достојанственост,наша љубазност и наше најосновније братољубље.
    Старац Емилијан Симонопетритски
  5. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    "Многи су прешли праг Цркве, али само споља;
    изнутра се још увек уздају у себе и у друге људе.
    Међутим, Господ очекује да се срцем као деца привежемо за Њега. Тек тада ће се све у животу променити."

    Старац Јован Крестјанкин
  6. Хахаха
    Gorožup је реаговао/ла на Vladan :::. у Миљан Танић: Који календар? Чији календар?   
    ал не би могли никако да се избију јер би се битке заказивале у различите датуме...  
  7. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на Милан Ракић у Миљан Танић: Који календар? Чији календар?   
    Овај текст нема претензије на то да буде научни. Једино на шта претендује јесте да се унесе мало јасноће и истине у једно непотребно замршено питање пуно погрешног и напросто лажног мишљења.

    Наиме, међ српским народом је уврежено мишљење да су православни новокалендарци на грегоријанском календару, који је зло, јер је „папин“ календар. Оно што ти Срби међутим не знају јесте чињеница да су православни новокалендарци на српском календару, Миланковићевом (овде нећемо улазити у историју настанка истог, причу о Трпковићу итд). Зашто се то не зна је заправо већа мистерија од било какве мистерије која се може пришити причи о календару уопште.
    Довољно би било погледати Википедију, Православну википедију, књигу Реформа Јулијанског календара самог Милутина Миланковића (мада он пише о догађајима у Цариграду и у књизи Кроз васиону и векове), све доступно на дохват једног клика, и видети истину. Не постоји нити један једини страни извор који каже о новом календару Православне Цркве ишта друго осим да је то реформисани јулијански календар који је направио српски научник Милутин Миланковић. Једина Православна Црква која је на грегоријанском календару јесте Финска. Зашто је то тако – немам појма.
    Треба напоменути и да је већина Православних Цркава на Миланковићевом календару. Додуше, по броју верника могу обе стране да се такмиче, но није то поента.
    Постоји неколико поенти.
    Једна од њих је да календар није верско питање. Ни национално. Код нас се од истог међутим управо прави то – верско и национално питање. Трт мрт, живот или смрт. НЕЋЕМО ПАПИН КАЛЕНДАР! Притом – нећемо папин календар, али хоћемо многобожачки Јулијев. Такође, уопште немамо проблем да тај исти папин календар користимо у свакодневном животу. Ту је грегоријански скроз ОК. Једино није у црквеном животу ОК. И шта нам то управо сведочи? Што се мене тиче, да нисмо никакви хришћани. Зашто? Јер одвајамо „обични“ живот од „црквеног“. Уместо да нам то буде једно те исто. Ја сам најискреније збуњен тиме. Чак се и у документима СПЦ користе датуми по грегоријанском календару. То једно.
    Друго, антагонизам према Римокатоличкој цркви. Комплетан однос према било чему што има иоле призвук католицизма градимо у односу на однос са Хрватима, посебно у светлу Другог светског рата. Иако обожавамо онако колективно Ирце. Најкатоличанскије католике на планети.
    Треће, славимо по старом, а датуме изражавамо по новом календару. Тако нам је Божић 7. јануара, а Св. Никола 19. децембра итд. Имао сам једном експеримент – разговарао сам с неким човеком који вели како ће он, ако Црква пређе на нови календар, Св. Николу и даље славити 19. децембра. Кажем ја њему, али Св. Никола је свакако 6. децембра. Каже он: „Да, али то је по старом!“ Ја кажем: „Па по којем календару славимо?“ Каже он: „Па по старом.“ Велим ја: „Па ето, по старом је 6. децембра, сад сте рекли…“ Али он не разуме. Као што већина не разуме. Из неког разлога већина људи као да мисли да су католици и новокалендарци померили датуме, а не ми. И то некако важи и за људе који су активни у Цркви, певају за певницом, знају да морају да рачунају минус тринаест дана када траже тропаре и кондаке за дати дан… И зато имамо појаву да на телевизији рецимо пише „Божић 2018“, иако сада славимо Божић 2017, будући да је сутра по календару по којем Црква слави 25. децембар 2017.*
    Четврто – упорност лажне информације. Иако сви извори кажу да је на Сабору у Цариграду прихваћен Миланковићев календар, ауторитети код нас – међу њима предњаче епископ Атанасије и проф. Раша Поповић – тврде да Миланковићев календар тада није прихваћен и да су новокалендарци прешли на грегоријански календар. Без икаквих извора да поткрепе такве тврдње. А и без смисла – зашто би напрасно прешли на календар који уопште није био опција? Ја не могу да не мислим да иза таквог покрета лажних информација постоје неке зле намере – раздор у Цркви, међу народом… нешто. Не знам. Притом у горе поменутој и линкованој књизи Милутина Миланковића имамо и документа са Сабора у Цариграду, а и са Сабора Српске Цркве. Јер, посебно је сумануто што је СПЦ предложила календар који су сви прихватили, а онда га сама није применила. Додуше, то ми је и некако типично српски. А то онда као да производи некакав антагонизам према нашим новокалендарцима, па их скроз занемарујемо, осим ако неко од њих гостује у нашој Цркви. Тако добијемо ситуацију да се 24. децембра наши људи, укључујући црквене великодостојнике,  утркују ко ће први честитати Божић браћи католицима, а Грка и иних новокалендараца ко се сети… Хеј, Грка од којих смо примили Православље, теологију, све… Али ето.
    Пето – јулијански ће каснити све више. За стотињак година (или тако нешто), јулијански календар ће каснити за 14, уместо досадашњих 13 дана, те ће Божић бити 8. јануара. Веома ми је жао што нећу бити жив да видим хаос који ће настати тада у Цркви ако до тада не пређемо на Миланковића. Некоме одговара да маса буде заглупљена, али најкасније тада ће им се обити о главу.
    Шесто – „Али календари се ионако преклапају, свеједно је!“ Ово је реченица на коју нажалост сувише често наилазим међу православним теолозима. Да, Миланковић и грегоријански календар се тренутно поклапају. То „тренутно“ траје додуше тридесетак хиљада година, али у контексту времена, то раздобље не представља ништа. Поента потребе за инсистирањем на чињеници да православни новокалендарци не само да нису на „папином“ календару (који, као што рекох, никоме не смета у „свакодневном“ животу), него на СРПСКОМ календару, јесте да се народ лакше навикне на идеју промене календара. Јер ако СПЦ не пређе напокон на календар који је сама предложила, мораће да се сучи с новим расколом када дође време да се Божић слави 8. јануара. А то – ваљда – не желимо. А уколико би се тада наставило славити 7. јануара, односно ако се не би испоштовало кашњење календара, него би се произвољно остало на тринаест дана разлике, онда би питање календара постало апсурдно по себи. Зато је врло, врло битно народу усадити у главу идеју да не прелазимо на „папин“ него на српски календар. Срећом па постоје и сајтови попут овог, којима је такође циљ да просвете оне који желе да буду просвећени.
    На послетку, волео бих да сам живео у време када је држава прешла на грегоријански календар да доживим реакцију људи што се датуми празника померају и што се одједном Божић слави у јануару. Питам се да ли је и тада било побуне или је све ишло глатко. Но, неке ствари ће ипак остати мистерија.
    * текст је, на ауторовом блогу "Дописи из Дизниленда", објављен 6. јануара 2018. године. (прим. прир.)
  8. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    † ,,Не говори ми: Толико дана сам постио нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког - благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног - своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње’’. †
    Свети Јован Златоусти
  9. Тужан
    Gorožup је реаговао/ла на Милан Ракић у Dan kada počinje Zima... Zima počinje onoga dana kada piloti postanu “vlasništvom” nabeđenih gazda, a ne Države!   
    “ИН МЕМОРИАМ: МИЛАН МИЋИЋ ТАЛИЈАН, БОГДАН ДЕКИЋ, ЧЕДОМИР ИЛИЈЕВСКИ, 21.12.2002.-21.12.2018. ДАНАС СЕ НАВРШАВА 16 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ МОЈИХ КОЛЕГА!     ХЕЛИКОПТЕРСКИ УДЕС У ВРЧИНУ   - Чедо! Куцни горивомере! Видиш да су се залепили на нулу! - прекиде интерфонску тишину пилот Милан Мићић Талијан.   Летач-механичар Чедо Илијевски изврши наредбу. Куцну прстима по инструментима за показивање количине горива. Казаљке остадоше приковане на нулу.   - Показују да нема горива! Немогуће! Опет лажу, мајку му! - рече Илијевски.   - Сипао сам шест канти по двадесет и пет литара! А било је у резервоарима око четирсто литара! - настави летач-механичар.   - У ваздуху смо укупно четердесет минута! - јави се копилот Богдан Декић.   - Близу смо Бубањ Потока! По џи-пи-есу још тринесет кило-метара! - Значи, Деки, треба нам још 50 литара! Чедијев, ниси ваљда на кашичицу сипао! - нашали се Талијан окрећући се према летачу-механичару. Затим баци поглед кроз ветробран. Закаснили су, помисли у себи. Ухватио их је мрак. Било је то против свих правила. Није волео да крши правила летења. Хеликоптер Ми-2 није био опремљен за ноћно летење... Мисли навреше...   У овом „најамничком послу“, често је морао гутати кнедле и прелазити преко неких поступака којима су други били склони. Нажалост ти “други“ су се питали. Били су власници хеликоптера. Њихово једино мерило био је новац. То је често било важније и од безбедности летења. Они о томе нису водили рачуна. Морао је слушати ироничне примедбе својих путника и послодаваца. Примедбе на рачун стручности и храбрости.   Они су њему причали о стручности! А тек о храбрости!   Јавише се слике из казамата у сплитској Лори. Четири месеца усташке тортуре. Надљудских напора да се преживи. Па опет није поклекао. Летови у ЈНА. Много критичних ситуација али срећом без последица. По ко зна који пут сети се 23. априла 1992.године. Хеликоптерска деблокада касарне у Чапљини. Осам „његових“ хеликоптера је спасило 170 војника.   Он уместо у „осмици“, у усташком логору.   И то баш тада. Жалио је годинама због тога. Судбина или шта ли је? Волео је да лети. Морао је због тога и да трпи. Пензија војног пилота није могла покрити трошкове пристојног живота у Београду. Трпео је за неку „цркавицу“ која је често била понижавајућа. Супруга Слађана није радила. Син Душан је био још школарац. Професија пилота била је у доброј мери деградирана. Главни допринос томе дао је велики одлив овог кадра из војске. Преверемене пензије   Демократски изум за смањење војске ради додворавања Западу. Мала је била понуда летачког посла на овим просторима, а велика потражња. Многи, као и он, нису могли без летења. Адреналинска овисност била је велика. То су многи послодавци знали и бесрамно су то користили при плаћању.   И вечерас су остали непланирано дуже у Свилајнцу. Опет туђом кривицом.   Оријентацију су им олакшавале осветљене змијолике траке ауто-пута Београд-Ниш. По његовом прорачуну требало је само да „прескоче“ брдашце код Врчина и испред њих ће се указати ауто-пијаца Бубањ Поток. Ту им је одредиште. Из размишљања га тргну прасак елисе у ваздуху. Био му је познат тај звук. Мотори стадоше. Висиномери су показивали висину двеста метара.   Хитро спусти ручицу „колектива“ надоле до упора и одвоји моторе од ротора. Одврну корекцију на „колективној палици“ и све то пропрати давањем леве ноге. Овим радњама и поступцима преведе хеликоптер у ауторотацију. Циљ му је био да управљајући брзином понирања контролише лет, тј. понирање. Радио је ово успешно више пута током обуке у летачкој каријери. Једино га је забрињавало што је мрак, и што немају видљив контакт са земљом. Хеликоптер је губио висину. Понирао је али под контролом.   Надао се да неће закачити жице далековода или не дај боже неку шуму. Богдан укључи рефелектор. Сину светлост. Али ко за инат, били су баш изнад шуме. Понирали су право на њу. Дизањем „колективне палице“ и давањем ноге промени број обртаја ротора и нападни угао елисе.   Овим маневром покуша „превући“ летилицу што даље изнад шуме. Крајичком ока угледа Чеду како напушта седиште. По удару хладног ваздуха осети отварање бочних врата. Чедо ће искочити, помисли. У том тренутку хеликоптер се затресе. Нагну се на Декићеву страну. И тада поче... Ударају гране. Ударају са свих страна.   Надјачава их ломљавина стакла, метала и дрвета. И траје читаву вечност... И чу се један крик. А затим још један... ...И смртна тишина обузе све!   Љутомир Рундић Ljutomir Rundić Romanijski Из књиге "ДОСАЊАНО НЕБО" други део”   Zima počinje onoga dana kada piloti postanu “vlasništvom” nabeđenih gazda, a ne Države!   Kada njihove nove Gazde, u svom osionom besu, zaslepljeni novcem i slavom, pilote počinju tretirati jednostavno kao šofere, kočijaše, a letenje, visokorizičnu veštinu-profesiju izmeste iz sfere Pravila i Propisa, i prepuste je slučajnosti. A slučajnost, k’o slučajnost, poigrava se malo dok jednoga dana ne pokaže svojom krvavom šapom da u LETENJU NEMA SLUČAJNOSTI!!!   “Minić je pilotirao helikopterom 'gazela SA-341', vlasništvo 'Proizvodnje Mile Dragić'. Rano ujutro je poleteo iz Zrenjanina, a na Svetom Stefanu je primio tri putnika Van der Kruiza de Vazijera, Vitenberga i njihovog prevodioca Veru Cvijetić-Boazje. Po sletanju na Žabljak, Cvijetićeva je svoje mesto ustupila Kujundžiću da bi strancima pokazao okolinu jer su pokazali interesovanje za investiranje. Na oko dva i po kilometra od planinskog doma u Sušici, letilica se srušila u kanjon istoimene reke, dubok oko 800 metara. Uzrok pada letilice je to što je donjim skijama zakačila žice dalekovoda.   Na mesto nesreće odmah su stigle spasilačke ekipe. Zbog nepristupačnosti terena, nisu mogle da helikopterom dođu do olupine letilice oko koje su bila tela pilota i putnika. Spasioci, da bi izvukli tela poginulih, spuštali su se pešice niz vrlet do olupine. Posle nekoliko sati spasioci su izvukli tela stradalih, koja su prebačena u Podgoricu, gde ih je identifikovala Vera Cvijetić-Boazje, koja je rodom iz Kotora a stalno nastanjena u Briselu.” (BLIC 28.09.2005.)   Tako se, jednoga jutra, mamuran od slave i neznanja, kao Gazda probudio i Bratislav Gašić. I Država-gazda pretvorila se u Gazdu-državu!   Slava svim žrtvama Zime.  
  10. Волим
  11. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
  12. Зачуђен
    Gorožup је реаговао/ла на Милан Ракић у Јеванђеље по Шешељу (ВИДЕО)   
    На тзв. Срећној телевизији, вјеројатно у некаквом "ријалитију", учесницима се обратила и особа из наслова објашњавајући им тријадологију. Само је недостајало на концу да рече да се "оригинал Библије налази у Ватикану и да ми не знамо шта заправо у њему пише". 
     
  13. Радостан
    Gorožup је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    Господе, моја душа је даноноћно обузета Тобом и не престаје да Те тражи. Дух Твој ме вуче да Те тражим, а сећање на Тебе весели мој ум. Душа Те је моја заволела и радује се што си Ти мој Бог и Господ, и до суза тугује за Тобом. Иако је овај свет леп, ипак ме ништа земаљско не привлачи и душа жели само Господа. Душа која је познала Бога не може се ничим другим задовољити на земљи, него непрестано тежи Господу и виче као мало дете које је изгубило мајку:
    „Тугује душа моја за тобом и са сузама те тражим“.
    Свети Силуан Атонски
  14. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на Данче* у Православна порука, мисао дана....   
    1.Сви ми видимо кад неко греши,али не видимо како се каје!
     
     
    2.Нема ниједног богослужења које Црква не почиње са речима:БЛАГОСЛОВЕН БОГ НАШ! Нити има иједног које Она не завршује речима:СЛАВА ТЕБИ,ХРИСТЕ БОЖЕ,НАДЕЖДО НАША,СЛАВА ТЕБИ! А Црква то чини зато да би се у души верних дубоко урезала мисао, и песма и молитва беспрекидне благодарности Богу.
     
     
    3.Oд свих речи најтежа је: "Опрости". Али управо она отвара рајска врата.

    -Монах Симон Атонски
  15. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    Анђела Божијег замишљај у виду човекове душе, тј. анђео је као твоја душа. Због тога се анђли и јављају у људском обличју, будући да имају природу која је слична људској души - али безгрешну, свету и узвишенију.
     
    св Јован Кронштатски
  16. Радостан
    Gorožup је реаговао/ла на Иван ♪♫ у Православна порука, мисао дана....   
  17. Волим
    Gorožup got a reaction from Milica Bajic in Православна порука, мисао дана....   
    Posle razgovora sam se često kajao a posle ćutanja - nikada!
    Sv.Arsenije Veliki

    (ova misao/pouka stoji iza mene na zidu na poslu, jer ljudi/kolege vole često da praznoslove tj.ogovaraju ali slabo se ko "primio" na nju, i ne primećujubje nakon nekog vremena)

    Послато са SM-A310F користећи Pouke.org мобилну апликацију


  18. Хахаха
    Gorožup је реаговао/ла на GeniusAtWork у Како помоћи нашем народу на Косову и Метохији?   
    Е то је већ друго. Ако нас само они бомбардују, то је онда за*банција. Ја се уплашио да им се не придруже Луксембург, Исланд и ЦГ. То би онда већ било мало озбиљније... 
  19. Хахаха
    Gorožup је реаговао/ла на Marko Šoć у MANASTIR SVETOG ARHANGELA MIHAILA - MIHOLJSKA PREVLAKA   
    Sve je to lijepo samo ste zaboravili na nas Crnogorce i 4 crnogorske dinastije i svetu sabornu i apostolsku pravoslavnu autokefalnu crkvu Crnogorsku koja je puškom oteta sa svim svojim svetinjama pa i manastirom i crkvom na Prevlaci!
    Crnojevići su Crnogorska dinastija kao i Vojislavljevići Balšići i Petrovići.
    Nemanje su bili okupatori Crne Gore i Crnogoraca! Katolici preobraćeni. Jedina crkva koja je bila slobodna je Crnogorska!
    555.te godine je napravljena prva svetinja na Prevlaci ,nakon toga su je svi svojatali redom. A ona je Crnogorska i ostaće za vjek vjekova.
    Svaki Pravoslavni Hrišćanin dobra srca je dobro došao !
    Sve dolazi na svoje.
  20. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на Биљана, два у Православна духовна музика   
  21. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на Биљана, два у ТУЧА НА БОГОСЛОВИЈИ: Мушкарци се секли флашама, један задобио тешке повреде   
    А ја обичан верник
    Кад сам биле дета, сузе су ми текле кад почне Херувимска, 
    Кад сам почела да учим слова у школи, баба ми дала Свето писмо, да учим из њега.
    Тешко је бити обичан верник, само сам то хтела да поделим са вама свима
    Праштајте
  22. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на Милан Ракић у Izvinite a ko kida glave i ruke ovim kipovima...   
  23. Свиђа ми се
    Gorožup је реаговао/ла на Рапсоди у Патријарх Павле добија споменик у Београду   
    Да су дали Воји Билбији да одради (нећу рећи посао) ....онда би то било достојно нашег  патријарха Павла.  
  24. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на obi-wan у Izvinite a ko kida glave i ruke ovim kipovima...   
    Nego, dobro je samo da nije sova... ptice im jako lose idu...
  25. Волим
    Gorožup је реаговао/ла на Рапсоди у Izvinite a ko kida glave i ruke ovim kipovima...   
×
×
  • Create New...