Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Srdjan61

Члан
  • Број садржаја

    153
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Srdjan61 је реаговао/ла на Zoran Đurović у Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    Изазвао би Ђед грађански рат. И тиме би се показало његово право лице. Артемије је био мала беба, јер је он култ своје личности развио у монашком кругу, а Лохи у много ширем. Уз то, Лохи има Ломија иза леђа, а Артемије није имао Државу иза себе.  
  2. Свиђа ми се
    Srdjan61 је реаговао/ла на Έξαποστειλάριον у Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    I jos bih dodao sto zaboravih
     
    Ne znam kako je u RKC, ali znam kako je u nadbiskupiji u BGDu. Sto se tice svih liturgickih pitanja, odredjuju o. Benedikt (vrsni liturgicar) i o. Ivan koji je na doktorskim. Nadbiskup se uopste ne uplice u ta pitanja, nego to prepusta strucnijima od sebe. Tako da bi dobar model bio, da mozda u eparhiji bude po jedan liturgicar koji bi se pitao o bogosluzbenom zivotu, dok bi episkop mogao da vrsi svoju sluzbu neometano. Mada kod nas je to malo teze, jer hirotonija daje znanje iz svih oblasti teologije, arhitekture, medicine i nuklearne fizike.
  3. Волим
    Srdjan61 је реаговао/ла на Zoran Đurović у Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    Да, рекао је: Не може два фладика да буде у Риму!  - Ја бих се забринуо кад би он имао позитивно мишљење о мени.
  4. Волим
    Srdjan61 је реаговао/ла на HOA+ у Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    Поп Зоран у овом интервјуу је отворио неколико тема, свака треба чланак за себе.
    Мислим да није довољно обрађена тема антивучићевског става неких владика, јер новинар није питао како треба.
    Прво мора се рећи да ти набројани епископи немају никакав политички став нити идеју до које би им стало јер су редом хедонисти и самољубиви. За политичку идеју требају жртве, визија, став и идеал. Њихов антивучићевски став је последица прецењене и глупе идеје да би без Вучића лакше или комотно, скинули и детронизовали Патријарха и лакше проводили терор једнопартијског мишљења над остатком Цркве. 
    Како другачије објаснити чињеницу да нпр Владика Григорије ни једном речју не критикује Меркелову, него у њој види хришћанске врлине, или да данас није нашао да каже за сходно да је Мило будала и бена и кретен, као што је частио Тому Николића? Погрешно је мислити да он нешто воли Мила па га штеди, а не воли Вучића па га куди. Не и не, једино је идеја о Вучићу као заштитнику Патријарха једина идеја водиља. Њему је Вучић средство, а не последица неке идеје. Напротив, од Григорија нико никад није чуо неку идеју, а која није била флоскула Гледајмо се у очи и слично. Јел Грегори икад био на Косову? Јел Максим пре свега овога икад био на Косову?
    Исто вреди и за Максима. Сад видим његов интервју у најави о томе како је Србија ауторитарна и како то нико не види,  сем њега генијалца, а његов Председник (Максим је и амерички држављанин) наредио убиство другог човека неком ракетом са жилетима која меље месо, и практично започео рат који ће имати хиљаде жртава. Максиму то није тема за разговор нити део његовог интересовања. Није никад ни један чланак у својој скрибоманији написао на тему проблема Америчке цркве или проблема Срба у Америци. Зато смо могли да читамо његово мишљење о малим Кинескињама. Човек је тотално аполитичан, и то се види из авиона, зато је коментарисање политичке сцене у Србији лажно и лицемерно. Са друге стране Амфилоије и Атанасије горе од политике, и они се искрено баве тиме. Друга је ствар да ли се с тим слажемо или не. Међутим, Максим и Добријевић свим силама се убише да се покажу лојални свом Председнику Трампу и не само да не критикују његову политику о Косову, него ни чак остале идеје које има. Ето Максим је фанарски амбасадор у СПЦ, да ли је икад рекао ишта о Трамповој политици према глобалном загревању? Истовремено, на дневној бази имамо њихове идеје о томе како Вучић не ваља (к'о што и не ваља).  Но, кад видим да је Максим против Вучића, одмах помислим да је Вучић генијалац и исихаста и пример православца.
    Исто тако и Амфилохије, неки дан држи интервју крај ћивота светог Петра, 30 минута гледа у земљу, као дете које лаже, и закључак интервјуа је да ето Мило није толико лош, мало је проблем што је некрштен, али заправо за тренутни проблем су криви Тито (рикнуо прије 40 година) и пролетери редом већ умрли. Није стигао да каже да је и Вучић крив али то су рекли они око њега.
    Укратко, мета су Патријарх и Синод и чињеница да се налазе физички у Београду, па ова екипа на њих не може силом. Да је Синод у Јагодини онда Палма не би ништа ваљао, био би издајник и манијак, а Вучића не би ни спомињали.
    Због свега тога погрешно је мислити да СПЦ има неки провучић или антивучић став, заправо све је само последица игре престола.
  5. Хахаха
    Srdjan61 got a reaction from Zoran Đurović in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    Падре, ако није превише индискретно ... јел ово можда значи да је фладика против да пређете с парохијом под омофор СПЦ. Прије пар година сам чуо од једног његовог свештеника ( тад нисам ни знао ко сте ) за његово врло негативно мишљење о вама ( “ко је овде владика .. 😊). Он ми се чини јако осветољубив ( a i permaloso sto bi rekli zabari ) тако да ..... опрез. 
  6. Свиђа ми се
    Srdjan61 got a reaction from Миле Бајшев in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    Падре, ако није превише индискретно ... јел ово можда значи да је фладика против да пређете с парохијом под омофор СПЦ. Прије пар година сам чуо од једног његовог свештеника ( тад нисам ни знао ко сте ) за његово врло негативно мишљење о вама ( “ко је овде владика .. 😊). Он ми се чини јако осветољубив ( a i permaloso sto bi rekli zabari ) тако да ..... опрез. 
  7. Волим
    Srdjan61 је реаговао/ла на Стаљиново унуче у Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ   
    blagoslov za rođene hemafrodite a ne šibnute u glavi što seku čune il od roše prave ćune,e jeste manipulatori vi eurpeder..pejci pardon,
  8. Волим
    Srdjan61 је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Зоран Ђуровић: Откуд Сандо у херцеговачком клану?   
    Нико не напада Атанасијеву светост, он је "похвала православља" живи примјер да свети грјеше и то дебело, окружио се полтронима који се користе Црквом, а прије свега и више од свега њиме.
    Сви скупа укључујући и "његову светост" Атанасија немајући аргумената осим лажи и клевета, повукли су се из дијалога и постали аутистична група унутар које чланови једни друге чешу по ушима.
     Синоћ ми један колега прича: како се Порфирије одрекао српства и како је Иринеј анатемисао неког лика без везе, а када сам за даље питао онда није можда то тако...
    Људи имају благослов да клевећу и лажу, а уцјењени си су, ако то не раде изгубиће послове.
    Од мене и моје супруге свештеници окрећу главу...
    Што се тиче Тасине теологије, аферим, али што се тиче насљедника ко су они: газде кафана и привредници, људи са лажним или сумљим магистратурама и докторатима...да не пишем даље има код Давида.
    Па по чему су то његови наследници, имају ли икакву идеју. По томе што су на крилима његове славе направили оно што су желели, ненаставивиши дјело свога Оца.
    И сад га вуку кроз блато да лажно свједочи о њима, што овај свети човјек чини, било кроз похвале, било кроз прећуткивање.
    Ко има имало појима ако тражи духа Атанасијевог наће га код: Зорана Јеласавчича и Давида Перовића.
    Код Максима и Григориа не, нека ми неко наведе један једини примјер...
    Мислим лик је пепо фуцу и запитао се о метафизици свера.
  9. Свиђа ми се
    Srdjan61 got a reaction from Екскалибур in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    Мислим на овог са снимка што ружи Бачког и патријарха, не на тебе брате.
  10. Свиђа ми се
    Srdjan61 got a reaction from farisejski.bukvojed in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    Овога треба под хитно ресетовати у статус Милана Васиљевића. За пример.Ако то не ураде обиће нам се о главу. Несмирен човек. Јапајаовац што би рек’о Матија.
  11. Свиђа ми се
    Srdjan61 got a reaction from Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    Мислим на овог са снимка што ружи Бачког и патријарха, не на тебе брате.
  12. Свиђа ми се
    Srdjan61 got a reaction from Ромејац in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    Овога треба под хитно ресетовати у статус Милана Васиљевића. За пример.Ако то не ураде обиће нам се о главу. Несмирен човек. Јапајаовац што би рек’о Матија.
  13. Радостан
    Srdjan61 got a reaction from Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    Овога треба под хитно ресетовати у статус Милана Васиљевића. За пример.Ако то не ураде обиће нам се о главу. Несмирен човек. Јапајаовац што би рек’о Матија.
  14. Свиђа ми се
    Srdjan61 је реаговао/ла на Неко тамо у Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    "Храбри" Максимови и Гришини дечки у сукњицама и са снимачима испод столова, пуштају селективно само делиће делова расправе са ПБФ-а. У  лоше изведеном гебелсовском подухвату објављивања само појединих делова са расправе на ПБФ-у, осеће се та, тако им мила и драга, само спољађња и само декларативна истинољубивост, али и суштински аматеризам да било шта изведу како ваља. Док "храбри" Максимови и Гришини дечки селектују информације преко гебелсовски исецканих снимака, каравани одлука на ПБФ-у пролазе. Имају ли још који снимак, весели дечки.  Слободно нека пуштају. Биће им лакше да прегрме фијаско њихових газда на ПБФ-у. Па, па.  
     
     
  15. Свиђа ми се
    Srdjan61 је реаговао/ла на ekdikos_apomahis у Raskol se zahuktava   
    Него шта су? Сви канони који му се стављају на терет говоре (2. канон помјесног антиохијског сабора, 10. и 11. Апостолско правило) говоре о аутоматском прекиду општења. Никакв суд (тј. 6. канон Другог васељенског сабора), него баш да се одлучи.
    Сем тога, признавање Малетића и његове секте није само канонски преступ, него задире и у учење Цркве.
    Сем тога беспотребно изврћеш ствари. Не иде наша Црква у раскол. Него Вартоломеј.
    Апропо посјете, ако си обратио пажњу код Пилиповића он говори о посјети два бугарска митрополита на освештању темеља храма Св. Саве, тамо стоји да они нису служили (као ни руски архиереји, који су да не буде забуне били у пуном општењу са патријархом). Није да је ово нешто битно, само велим да нигдје не пише да је Стефан саслуживао патријарху Гаврилу).
    Сад баш ништа добро за Иринеја, па немој тако строго... јесте да сте ви колеге по понтификалном звању... ал много си строг, што јес' јес'.
    Него, први нама треба, али то је Primus inter pares. Сем тога, чак и да нам треба sine paribus, Вратоломије је апсолутно неспосбан. Успио је да упропаст сабор који је спреман 50 година. Треба му 20 година да направи спомен црквицу у Њујорку, иако је добио силу пара...
    Ти стално говориш зашто треба да прекидамо општење... ајде реци нам која нам је вајда од општења са човјеком неспособним да одржи своја обећања, који је у рукама стране двије стране владе, који по Јадрану плови са Мустафом Церићем, а никад му није пало напамет да у истој тој Босни има 5 своје сабраће у Христу?
     
  16. Свиђа ми се
    Srdjan61 got a reaction from Србољуб+ in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    грешка, биће и мушко и женско али нема сексања јер нема потребе за продужење врсте. К'о пред пад адамов.
  17. Збуњен
    Srdjan61 got a reaction from Стаљиново унуче in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    грешка, биће и мушко и женско али нема сексања јер нема потребе за продужење врсте. К'о пред пад адамов.
  18. Свиђа ми се
    Srdjan61 got a reaction from Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    грешка, биће и мушко и женско али нема сексања јер нема потребе за продужење врсте. К'о пред пад адамов.
  19. Свиђа ми се
    Srdjan61 got a reaction from Аристарх in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    грешка, биће и мушко и женско али нема сексања јер нема потребе за продужење врсте. К'о пред пад адамов.
  20. Свиђа ми се
    Srdjan61 got a reaction from Стаљиново унуче in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    Мени је ово са архиепископством иста прича као и она о светитељству ловћенског тајновидца ( свака част Његошу али није заслужио да га гурају тамо где ни он сам није хтио да буде ), тако да сад унутар васцијеле ПЦ само га црногорска митрополија слави упркос противљењу Сабора.
  21. Волим
    Srdjan61 got a reaction from Рисбо in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    Мени је ово са архиепископством иста прича као и она о светитељству ловћенског тајновидца ( свака част Његошу али није заслужио да га гурају тамо где ни он сам није хтио да буде ), тако да сад унутар васцијеле ПЦ само га црногорска митрополија слави упркос противљењу Сабора.
  22. Свиђа ми се
    Srdjan61 got a reaction from feeble in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    Мени је ово са архиепископством иста прича као и она о светитељству ловћенског тајновидца ( свака част Његошу али није заслужио да га гурају тамо где ни он сам није хтио да буде ), тако да сад унутар васцијеле ПЦ само га црногорска митрополија слави упркос противљењу Сабора.
  23. Свиђа ми се
    Srdjan61 got a reaction from Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    Мени је ово са архиепископством иста прича као и она о светитељству ловћенског тајновидца ( свака част Његошу али није заслужио да га гурају тамо где ни он сам није хтио да буде ), тако да сад унутар васцијеле ПЦ само га црногорска митрополија слави упркос противљењу Сабора.
  24. Свиђа ми се
    Srdjan61 got a reaction from Екскалибур in Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски   
    Мени је ово са архиепископством иста прича као и она о светитељству ловћенског тајновидца ( свака част Његошу али није заслужио да га гурају тамо где ни он сам није хтио да буде ), тако да сад унутар васцијеле ПЦ само га црногорска митрополија слави упркос противљењу Сабора.
  25. Свиђа ми се
    Srdjan61 је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: Свети Григорије Богослов у анегдоти светог Јеронима Стридонског   
    Зоран Ђуровић: Свети Григорије Богослов у анегдоти светог Јеронима Стридонског
     
     
    Приложио бих латински текст и превод једног одломка из писма св. Јеронима, и после дао кратак коментар на овај занимљиви и интригантни текст. Реч је о LII писму и параграфу 8. Критичко издање целог писма, које је по сачуваним манускриптима (више од 300) било једно од најчитанијих писама Далматинца, приредио је аустријски филолог Isidor Hilberg и налази се у CSEL 54, 413–441. Исто, али са малим разликама: PL 22, 527-540. Писмо је настало половином 393, и упућено је младом јеромонаху Непотијану у Алтинуму, провинција Венеција-Истра.  

     
     
    Ad Nepotianum, Ep. LII, 8.
    Непотијану, писмо 52, 8
    8 (1) dicente te in ecclesia non clamor populi sed gemitus suscitetur; lacrimae auditorum laudes tuae sint. sermo presbyteri scripturarum lectione conditus sit. nolo te declamatorem esse et rabulam garrulumque sed mysteriorum peritum et sacramentorum dei tui eruditissimum. verba volvere et celeritate dicendi apud inperitum vulgus admirationem sui facere indoctorum hominum est. adtrita frons interpretatur saepe quod nescit et cum aliis suaserit sibi quoque usurpat scientiam. (2) praeceptor quondam meus Gregorius Nazanzenus rogatus a me ut exponeret quid sibi vellet in Luca sabbatum δευτερόπρωτον, id est ‘secundoprimum’, eleganter lusit: “docebo te”, inquiens, “super hac re in ecclesia, in qua omni mihi populo adclamante cogeris invitus scire quod nescis aut certe si solus tacueris, solus ab omnibus stultitiae condemnaberis”. nihil tam facile quam vilem plebiculam et indoctam contionem linguae volubilitate decipere, quae quidquid non intellegit plus miratur. (3) Marcus Tullius, ad quem pulcherrimum illud elogium est: “Demosthenes tibi praeripuit ne esses primus orator, tu illi, ne solus”, in oratione pro Quinto Gallio quid de favore vulgi et de inperitis contionatoribus loquatur, adtende: “his autem ludis—loquor enim quae sum ipse nuper expertus—unus quidam poeta dominatur, homo perlitteratus, cuius sunt illa convivia poetarum ac philosophorum, cum facit Euripiden et Menandrum inter se et alio loco Socraten atque Epicurum disserentes, quorum aetates non annis sed saeculis scimus fuisse disiunctas. atque his quantos plausus et clamores movet! multos enim condiscipulos habet in theatro qui simul litteras non didicerunt”.
    8 (1) Када проповедаш у цркви, гледај да не побуђујеш аплаузе, већ покајнички јецај у људима; нека ти сузе твојих слушалаца буду похвале. Требало би да проповед презвитера буде зачињена његовим читањем Светог Писма. Не желим да будеш рецитатор, галамџија-шарлатан или испразни говорник, него стручњак у тајнама и потпуно научен сакраментима свога Бога. Сипање речи и брзина говора како би стекли дивљење неискусне руље карактеристично је за неуке људе. Безобразник често објашњава оно што не зна, а пошто увери друге, сам за себе узурпира знање. (2) Када сам питао мог бившег учитеља, Григорија из Назијанза, да ми објасни шта у Луке значи субота, δευτερόπρωτον, то јест другопрва (Лк 6, 1), елегантно је доскочио одговарајући: „То ћу те научити у цркви; тамо ћеш, када ми цео народ буде аплаудирао, бити присиљен против своје воље да знаш оно што не знаш, или ћеш, без сваке сумње, ако будеш само ти ћутао, само ти од свих бити оптужени за глупост“. Нема ничег лакшег, него окретним језиком преварити прост народ и неуку скупину – која, ономе што не разуме, још више му се диви. (3) Пази шта је Марко Тулио – коме је одата најдивнија почаст: „Демостен је теби ускратио да не будеш први оратор; а ти њему да не буде једини“ – рекао у  својој одбрани Квинта Галија говорећи о благонаклоности мноштва и о неуким демагозима: „Овим наиме играма – говорим о ономе чему сам и сам недавно био присутан – извесни песник, изузетно образован човек, који је аутор драме о банкетима између песника и философа, доминирао је када је ставио Еврипида и Менандра да разговарају међусобно и на другом месту – Сократа и Епикура, раздвојеним, као што знамо, временом када су живели не годинама, већ вековима. И колико великих аплауза и повика изазива овим делом! То је зато што он има много студената у позоришту који, као и он, нису се учили књизи”.
     
     
    Схолија
    - У цркви (in ecclesia) се ваља разумети храм у коме је проповедао Непотијан, не Црква у општем смислу.
    - Именица clamor означава одушевљено клицање, аплауз, буку, кричање... Аплаузи и повици у старој Цркви су били нормална ствар: Августин, serm. 19,4; 163B.5; tract. in Ioh. 3, 21; serm. 96, 4; Златоусти, hom. 1 in Ioh. (PG 59, 37). Знамо пак да су Јероним (comm. in Hiez. 34,1–31), као и Златоусти (hom. 30 in Act. PG 60, 225) били алергични на аплаузе ако је реторика требало да буде у првом плану а не једноставна апостолска реч. Знамо такође да је Јероним био окренут аскези и један је од првих промотера монашке аскезе, не само на речи него и на делу. Није место да говорим зашто је морао да побегне на Исток. Карактер му ни најмање није био сладак, језик често отрован, а успевао је да се одмах посвађа и са добронамерним људима, чега је најкламорознији (кад смо већ у латинском...) пример св. Августин. Тек касније је Јероним схватио да га овај није провоцирао и мир је нађен. Међутим, са Оригеновом доктрином и Руфином никад се није помирио, иако је наставио да поштује Оригеновог ученика (чији је и сам био ученик једно време) Дидима Слепог. Ми смо у епохи када се почиње гојити ткз. „мучеништво савести“. Немамо више мучеништво у крви, скоро да је нестало. Зато одлазак у пустињу. На прагу смо настајања и исповедања помисли, које ће се касније спојити са исповешћу и створити тежак проблем који и данас опстаје у Цркви. Јеронимов „мотивациони говорник“ треба да побуди осећај мизерије у људима и да ови плачу; данас имамо супротно – да побуди осећај радости и вољености без обзира на све. И једно и друго су крајности. Царски, средњи, пут – како је то лако рећи и звучи паметно – требало би да буде истинско хришћанство (и ово може да буде демагошка реч) живљено у нашој историји и у палости.
    - Бити експерт у mysteria и sacramenta је предуслов за бити говорник у Цркви. Хрвати ово преводе као отајства и тајне, код нас се разлика изгубила, јер је у питању иста реалност, односно синоними. Срби преводе са „Свете Тајне“. Експерт и учен у тајнама се сигурно не односи на оно што бисмо данас назвали литургичарем (окрени се лево, сада десно, 2 корака, укрсти руке овако, онако, прсте у овом положају, сада воздухом лелујај овако итд.). По свој прилици се односи на оригеновско учење да је Писмо оваплоћени Логос. И вели да из њега треба проповедати. Но, то не искључује тајну свршавања евхаристије практично. Јер је и сама проповед била део исте. Препирка да ли се ради о сакраменту као таквом или стручном образовању за неко ауторитативно тумачење Писама ми се чини плодом наших модерних назора. Опет, тај ко је свршавао евхаристију био је и проповедник. Тај принцип се довео у питање са Оригеном (тек после је постао презвитер), али се – надам се здравом разуму – решење нашло и са св. Јефремом који је на Западу постао Доктор Цркве, иако ђакон. У православном свету је писац од ауторитета. Имамо и мноштво простог света који је у календару и поштују се њихова мишљења.
    - Рецитатори, шарлатани, галамџије, испразни говорници су за презир. Судски процес у римско доба је био живописан. Адвокат није морао ни да познаје право, него да буде „мотивациони говорник“. Као и данас што у common law имамо адвоката који треба да убеди пороту. Ваља нам познавати менталитет тадашњег друштва, адвокат није неко ко добро познаје законе, али могао је бити адвокатом добар оратор. Тако се законом, којим је цар Јулијан прогласио максималан број правника одређен за град Рим и карактеристике које је сам адвокат требало да има, није постављала као обавеза познавања закона! Између осталог, не треба заборавити да готово све до скоро трећег века правних школа није постојало.
    - Дођосмо и до анегдоте о Назијанзину. Неко написа у преподобном духу: „Јер да Свети Григорије користи реч фразу 'испашћеш будала', у то никако не можемо поверовати, пошто је употребу те речи Господ забранио. Такође, да се закључити да Свети Григорије говори духом гордости античких филозофа, а не хришћанског смирења. Он не само да жели да нешто пошто-пото докаже, већ и да себе уздигне изнад опонента и да га посрами и понизи пред другима“.

    Ја пак нисам преподобан, него научник. У самом старту Јероним чини један отклон у односу на Григорија називајући га бившим, некадашњим учитељем. Прилог quondam овде има функцију придева, тако да се не треба превести са некад, једном приликом итд. сам питао учитеља, него некадашњи учитељ. Како је Григорије некадашњи учитељ Јероним га ставља у групу ових оратора који траже аплаузе. Верујем да је сасвим изгубио и суптилну иронију и истинитост у Григоријевом исказу – Назијанзин му одговара вешто, елегантно (eleganter). Григорије не спада у оне који су тежили аплаузима и похвалама ради њих самих, него истине ради која се скривала у лепој речи. Прекоравајући антиохијце рећи ће: „Они не траже свештенике него реторе!“ (οὐ γὰρ ζητοῦσιν ἱερεῖς, ἀλλὰ ῥήτορας, orat. 42, 24).
    Јеронимово питање о δευτερόπρωτον суботи ме не интересује овде, јер је компликовано, немамо отачког консензуса, а највероватније је (намерна?) грешка преписивача, јер je у најважнијим кодексима немамо (Синајски, Ватикански, Паришки) и она је hapax legomenon у НЗ.
    Григорије користи реч будала, и Јерониму сигурно није лако да је понови. Сам Исус брани да се некоме каже будало, а опет употребљава тај израз. То нам сведочи Писмо. Наиме, Мт 5, 22: „Ако ли ко рече брату своме: Рака! биће крив синедриону; а ко рече: Будало! биће крив паклу огњеноме (ὃς δ’ ἂν εἴπῃ Μωρέ, ἔνοχος ἔσται εἰς τὴν γέενναν τοῦ πυρός). Опет, Мт 32, 17: „Будале и слепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује?“ (μωροὶ καὶ τυφλοί). Матејев израз за будалу је морос, μωρός.
    Ово је од почетка стварало проблем преводиоцима. Јер како Исус може некоме да каже, не говори другоме будало, а сам назива људе будалама? Весели преводиоци су се досетили да исту именицу, морос – будала, преводе различито! Тако у нашем званичном преводу имамо: Безумници и слијепци!, што је очигледно погрешан и тенденционалан превод, јер Синод је направио неки „средњи“ превод да се обичан народ не би збуњивао. И то је разумљиво за време од пре 3 деценије. Једва је ко читао Писмо. Но, нису они једини, како рекох, јер и у Вулгати имамо исти механизам, превођење једне речи на 2 различита начина, иако нема никакве потребе за посезањем за синонимима. Тако Мт 5, 22: „qui autem dixerit: Fatue, reus erit gehennae ignis“. Напротив, у Мт 32, 17: „Stulti et caeci!“. А о истој ствари се ради, јер придев fatuus значи глуп, смешан, будаласт, док stultus значи то исто. Јероним ће прибећи овој другој варијанти stultus, кад га је Григорије нагрдио, али се и у његовом случају види да је гледао да ублажи речено, па вели: solus ab omnibus stultitiae condemnaberis: оптужен за глупост. То је отприлике као кад на српском кажемо: рекао ми је да причам глупости, а не да сам глуп. Но, ни Господ Исус а ни Оци нису избегавали да кажу другоме да је глуп.
    Да ли имамо неку недоследност? Не бих рекао. Јер као што имамо заповест: Не убиј, нико неће осудити онога ко убије у самоодбрани или да заштити ближње. А у тој заштити му се неће урачунати као самоубиство ако и погине за некога кога је штитио иако у безнадежној ситуацији. Тако и назвати некога будалом је условљено оним другим. То може бити разликовано и са тиме ко ти је брат, јер иако су фарисеји de iure били Исусова браћа, он de facto, пориче и крвну везу ако се на делу разликује са другима. Тако Мт 12, 48-50: „Ко је мати моја, и ко су браћа моја? И пруживши руку своју на ученике своје, рече: Ево мати моја и браћа моја. Јер ко изврши вољу Оца мојега који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати“.
    Шта би било то што бежи св. Јерониму и сличнима? То је нит која води још од Платон, од његовог кратког дела Ион, које је Григорије свакако читао. Тамо: Завист против рапсода изазива њихов сјај у одевању, и што продиру у дух Хомера, а не да га само празно понављају (530bc). Да си образован, могао би говорити и о др. песницима (532c), али о Хомеру говориш по божијем надахнућу (533d). Муза најпре једног надахне, па се то ланчано пренесе, јер сви добри епски песници певају, не умешношћу, него у заносу надахнути (533e). Ни лирски песници не певају у светлости разума, него се предају хармонији и ритму, па их обузима бахански занос (534a). Песници певају само једну врсту песама, и не могу друге, јер то чине по надахнућу, а не по разуму. Бог им је одузео размишљање, па се њима служи као својим устима (534cd). Песници су тумачи богова (534е). Рапсод када глуми у заносу непосредно доживљава приповедане догађаје (535бц), и исте осећаје преноси на публику (535e). Бог све вуче како хоће: први је песник, па рапсод, па народ (536a).
    У мало реченица је све речено. Богослов је могао да интегрише у себе дух паганске мисли, док се Јероним са тиме хрвао, па је сањао једном да га Христос походи и пита: Чији си ти ученик? Мој или Цицеронов? У светлу ове агоније и другачије формације свести ваља разумети овај сукоб.
    Код Григорија је реч мистерија и она је изговорена у оквиру круга који би требало да се њоме уједини, повеже. Нешто слично имамо и у Јеронима који тражи побуђивање осећања у слушалаца, али је донекле спољашње јер је експерт у тајнама стручњак за написано. Његова логика не може да прихвати бесмислено, као на пример другопрва субота, а Григорије му каже да ће знати и то што не зна у оквиру ове мистерије која обухвата и реч и аплаузе и повике одобравања. Латинском духу објективног испитивања ствари Григорије је вешто заскочио, мада је Јероним остао разочаран. Руфин ће рећи да је он хтео да се само хвали познанствима са чувеним особама са Истока, али се ја не бих  одважио да то и потпишем. Јероним једноставно није могао да разуме ову другу културу, која, иако се тицала исте ствари, имала је другачију визуру. Наравно да никоме не може пасти на памет да Јероним није бесконачно много добра урадио на приближавању ових светова. Зато је vir trilinguis с правом у хору светаца.

    View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...