Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Талични Том

Члан
  • Број садржаја

    132
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Талични Том got a reaction from arhangeli in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    Заиста немам времена да се прегањам са Вама, па ћу Вам одговорити најкраће могуће. 
    Као прво: ништа в. Максим по питању Украјине није дао на Сабору. Писао је покајно писмо (представку) гледе његових претходно изречених ставова о српској аутокефалији. Шта нам то говори? Да в. Максим и даље у украјинском расколу држи страну Васељенском Патријарху. Да ја износим неистине, у ових неколико недеља након САСабора, прочитао бих нешто од в. Максима на ту тему да је он написао и ревидирао своје ставове. Не, он је и даље (додуше прикривено) на страни Васељенског Патријарха, то јест сврстао се на страну НАТО пакта. Чак се и у свом дневнику из Кине морао да осврне на то, као и увек подмукло. И то само духовно слеп и карактерно подао човек не може а да не види. Све остало је замајавање.
    Као друго: Ви мислите да не треба да поново било шта пише о Украјини. Ја мислим супротно. А овим што сте написали, и Ви се офирате по питању Украјине. До страдања наше православне браће у Украјини стало Вам је к’о до лањског снега. Више Вам је стало да читате ”богословске бозе” Вашег миљеника, па макар се оне односиле и на сасвим небитну причу о Кинезима. Поновићу: питање Украјине и наш став по том горућем питању је (за сваког од нас понаособ) вододелница, иза које се види ”ко је вјера, а ко невјера”. 
    Као треће: Ваш миљеник се према о. Зорану понео нечасно, што је о. Зоран лепо објаснио више пута и изнео читав случај на увид јавности. И не само он, него и остали чланови Комисије који су крајње нехајно и лепршаво прогурали једног кандидата, спрдајући се том приликом са о. Зораном (да не дуљим о томе). Само то је довољно да дискредитује сваки даљи богословски (писани, мисаони, усмени и ини) учинак Вашег врлог и милог в. Максима. Све и да свима Вама својим писањем отвори не само треће око, него и четврту димензију, то што се у једном тренутку понео нечасно (=подло) говори о њему више него сви његови текстови. А није смео то себи да дозволи!
    Као четврто: И, да, заиста Господ чини чуда ако се покајемо. А да се в. Максим покајао за то што је био неправедан према о. Зорану, да му је искрено и братски рекао: ”Опрости, оче и брате!”, могли бисмо и надаље да критички полемишемо о вредностима богословских текстова в. Максима. Овако, још једном, све пада у воду. Што би рекао чувени Марко Миљанов: ”Радије сам погинути главом, но образом”. 
    Као пето: након ових речи М. Миљанова, сами закључите ко у читавој причи има а ко нема образ, ко се радује животу а ко у животу чини лоша дела! И које су теме завршене, а које су још увек недовршене... А Ви и даље останите у тој Вашој рупи, у којој би да сместите све остале који не мисле као Ви.
    Толико од мене. Во вјеки вјеков!
  2. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from arhangeli in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    ”Ко о чему, баба о уштипцима!”, то би у најкраћем била суштина овог текста, в. Максима! Чак и у ”дневнику из Кине” он не може а да се не дотакне ”саслуживања” свештеника из ”различитих помесних православних Цркава”, и да притом остане помало тајновит и недоречен (=ћутолог), као да је то шта се дешавало у Кини за време његовог боравка у истој важно не знам коме, и не знам колико. Без овог малог екскурса (=одступања, дигресије), намерно уметнутог, текст би и могао да прође као питко штиво, и ништа више од тога. Овако, поново на делу видимо једног епископа који се у свакој прилици ”тобоже” брине за то да постоји ”јединство у саслуживању”, а да притом све време жмури на оба ока и (још увек) брани онога који се, својим личним и сулудим амбицијама да буде изнад свих у Православљу, својски труди да исто то ”јединство у саслуживању” затре у корену. Када напишем брани, мислим на то да и даље (након САСабора) нема ниједног текста в. Максима на и даље актуелно-болну тему ”украјинског раскола” у којем се он ограђује од своје раније апологије Васељенског Патријарха и осталих верних му сатрапа (=архијереја и иних у В. Патријаршији који га подржавају), чиме (ћутањем о томе) ex silentio даје јасан одговор - шта и даље мисли о улози Васељенске Патријаршије у замршеној геополитичкој игри између НАТО пакта и Русије. И, на концу, на чијој је страни у тој игри, наш драги в. Максим!
    Ни хиљаду овако питких текстова в. Максима не могу да сперу сву прљавштину коју је он својим фанарофилизмом кад му време није увео у јавни дискурс. И што је најцрње, тај свој фанарофилизам хоће да наметне као систем вредности. Додуше, не провидно и фанатично, већ завијено у обланде благословених богословско-филосовских висина.
    Поређење в. Максима са Авом Јустином Ћелијским је, најблаже речено - непримерено. Довољно је само да се човек запита: како би се данас, да је којим случајем жив, понашао Ава Јустин према свом колеги богослову - епископу Максиму?! Да ли би му тетошио (=снисходио), или би му громко одговорио да припази шта прича и шта чини?! Нека се свако од нас запита: да су којим случајем живи Ава Јустин и Св. владика Николај, на чијој би страни били у сукобу између Другог и Трећег Рима? Да ли би Ава Јустин и в. Николај попут в. Максима у увијеној форми писали о ”крсту Васељенског Патријарха који је тешко разумети” или би, напротив, громко, гласно и богословски утемељено, тачку по тачку, разбијали у парампарчад непримерени, дрски и сулуди упад Васељенског Патријарха на канонску територију једне помесне православне Цркве!? Одговор на ова питања уједно је и одговор свим апологетама в. Максима - заљубљеним у сваку његову мисао, сваку његову реч и свако његово дело - да ли се треба одушевљавати оваквим небитним текстовима в. Максима без да се критички осврнемо на његове и те како битне (и још увек не јасно и гласно ревидиране) ставове по питању Украјине, српске аутокефалије, фанарофилизма... 
    Не заборавите: став о црквеном питању у Украјини је вододелница за сваког од нас! По томе какав нам је став о ”украјинском расколу” знаће се ко смо, шта смо и какви смо! А  писање о томе шта нам говори физиономија кинеских лица, очију и обрва је млаћење празне сламе, кад јој време није...
  3. Волим
    Талични Том got a reaction from TSCHeTSCHen in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    ”Ко о чему, баба о уштипцима!”, то би у најкраћем била суштина овог текста, в. Максима! Чак и у ”дневнику из Кине” он не може а да се не дотакне ”саслуживања” свештеника из ”различитих помесних православних Цркава”, и да притом остане помало тајновит и недоречен (=ћутолог), као да је то шта се дешавало у Кини за време његовог боравка у истој важно не знам коме, и не знам колико. Без овог малог екскурса (=одступања, дигресије), намерно уметнутог, текст би и могао да прође као питко штиво, и ништа више од тога. Овако, поново на делу видимо једног епископа који се у свакој прилици ”тобоже” брине за то да постоји ”јединство у саслуживању”, а да притом све време жмури на оба ока и (још увек) брани онога који се, својим личним и сулудим амбицијама да буде изнад свих у Православљу, својски труди да исто то ”јединство у саслуживању” затре у корену. Када напишем брани, мислим на то да и даље (након САСабора) нема ниједног текста в. Максима на и даље актуелно-болну тему ”украјинског раскола” у којем се он ограђује од своје раније апологије Васељенског Патријарха и осталих верних му сатрапа (=архијереја и иних у В. Патријаршији који га подржавају), чиме (ћутањем о томе) ex silentio даје јасан одговор - шта и даље мисли о улози Васељенске Патријаршије у замршеној геополитичкој игри између НАТО пакта и Русије. И, на концу, на чијој је страни у тој игри, наш драги в. Максим!
    Ни хиљаду овако питких текстова в. Максима не могу да сперу сву прљавштину коју је он својим фанарофилизмом кад му време није увео у јавни дискурс. И што је најцрње, тај свој фанарофилизам хоће да наметне као систем вредности. Додуше, не провидно и фанатично, већ завијено у обланде благословених богословско-филосовских висина.
    Поређење в. Максима са Авом Јустином Ћелијским је, најблаже речено - непримерено. Довољно је само да се човек запита: како би се данас, да је којим случајем жив, понашао Ава Јустин према свом колеги богослову - епископу Максиму?! Да ли би му тетошио (=снисходио), или би му громко одговорио да припази шта прича и шта чини?! Нека се свако од нас запита: да су којим случајем живи Ава Јустин и Св. владика Николај, на чијој би страни били у сукобу између Другог и Трећег Рима? Да ли би Ава Јустин и в. Николај попут в. Максима у увијеној форми писали о ”крсту Васељенског Патријарха који је тешко разумети” или би, напротив, громко, гласно и богословски утемељено, тачку по тачку, разбијали у парампарчад непримерени, дрски и сулуди упад Васељенског Патријарха на канонску територију једне помесне православне Цркве!? Одговор на ова питања уједно је и одговор свим апологетама в. Максима - заљубљеним у сваку његову мисао, сваку његову реч и свако његово дело - да ли се треба одушевљавати оваквим небитним текстовима в. Максима без да се критички осврнемо на његове и те како битне (и још увек не јасно и гласно ревидиране) ставове по питању Украјине, српске аутокефалије, фанарофилизма... 
    Не заборавите: став о црквеном питању у Украјини је вододелница за сваког од нас! По томе какав нам је став о ”украјинском расколу” знаће се ко смо, шта смо и какви смо! А  писање о томе шта нам говори физиономија кинеских лица, очију и обрва је млаћење празне сламе, кад јој време није...
  4. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Просечан србенда in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    ”Ко о чему, баба о уштипцима!”, то би у најкраћем била суштина овог текста, в. Максима! Чак и у ”дневнику из Кине” он не може а да се не дотакне ”саслуживања” свештеника из ”различитих помесних православних Цркава”, и да притом остане помало тајновит и недоречен (=ћутолог), као да је то шта се дешавало у Кини за време његовог боравка у истој важно не знам коме, и не знам колико. Без овог малог екскурса (=одступања, дигресије), намерно уметнутог, текст би и могао да прође као питко штиво, и ништа више од тога. Овако, поново на делу видимо једног епископа који се у свакој прилици ”тобоже” брине за то да постоји ”јединство у саслуживању”, а да притом све време жмури на оба ока и (још увек) брани онога који се, својим личним и сулудим амбицијама да буде изнад свих у Православљу, својски труди да исто то ”јединство у саслуживању” затре у корену. Када напишем брани, мислим на то да и даље (након САСабора) нема ниједног текста в. Максима на и даље актуелно-болну тему ”украјинског раскола” у којем се он ограђује од своје раније апологије Васељенског Патријарха и осталих верних му сатрапа (=архијереја и иних у В. Патријаршији који га подржавају), чиме (ћутањем о томе) ex silentio даје јасан одговор - шта и даље мисли о улози Васељенске Патријаршије у замршеној геополитичкој игри између НАТО пакта и Русије. И, на концу, на чијој је страни у тој игри, наш драги в. Максим!
    Ни хиљаду овако питких текстова в. Максима не могу да сперу сву прљавштину коју је он својим фанарофилизмом кад му време није увео у јавни дискурс. И што је најцрње, тај свој фанарофилизам хоће да наметне као систем вредности. Додуше, не провидно и фанатично, већ завијено у обланде благословених богословско-филосовских висина.
    Поређење в. Максима са Авом Јустином Ћелијским је, најблаже речено - непримерено. Довољно је само да се човек запита: како би се данас, да је којим случајем жив, понашао Ава Јустин према свом колеги богослову - епископу Максиму?! Да ли би му тетошио (=снисходио), или би му громко одговорио да припази шта прича и шта чини?! Нека се свако од нас запита: да су којим случајем живи Ава Јустин и Св. владика Николај, на чијој би страни били у сукобу између Другог и Трећег Рима? Да ли би Ава Јустин и в. Николај попут в. Максима у увијеној форми писали о ”крсту Васељенског Патријарха који је тешко разумети” или би, напротив, громко, гласно и богословски утемељено, тачку по тачку, разбијали у парампарчад непримерени, дрски и сулуди упад Васељенског Патријарха на канонску територију једне помесне православне Цркве!? Одговор на ова питања уједно је и одговор свим апологетама в. Максима - заљубљеним у сваку његову мисао, сваку његову реч и свако његово дело - да ли се треба одушевљавати оваквим небитним текстовима в. Максима без да се критички осврнемо на његове и те како битне (и још увек не јасно и гласно ревидиране) ставове по питању Украјине, српске аутокефалије, фанарофилизма... 
    Не заборавите: став о црквеном питању у Украјини је вододелница за сваког од нас! По томе какав нам је став о ”украјинском расколу” знаће се ко смо, шта смо и какви смо! А  писање о томе шта нам говори физиономија кинеских лица, очију и обрва је млаћење празне сламе, кад јој време није...
  5. Волим
    Талични Том got a reaction from Vladan :::. in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    Заиста немам времена да се прегањам са Вама, па ћу Вам одговорити најкраће могуће. 
    Као прво: ништа в. Максим по питању Украјине није дао на Сабору. Писао је покајно писмо (представку) гледе његових претходно изречених ставова о српској аутокефалији. Шта нам то говори? Да в. Максим и даље у украјинском расколу држи страну Васељенском Патријарху. Да ја износим неистине, у ових неколико недеља након САСабора, прочитао бих нешто од в. Максима на ту тему да је он написао и ревидирао своје ставове. Не, он је и даље (додуше прикривено) на страни Васељенског Патријарха, то јест сврстао се на страну НАТО пакта. Чак се и у свом дневнику из Кине морао да осврне на то, као и увек подмукло. И то само духовно слеп и карактерно подао човек не може а да не види. Све остало је замајавање.
    Као друго: Ви мислите да не треба да поново било шта пише о Украјини. Ја мислим супротно. А овим што сте написали, и Ви се офирате по питању Украјине. До страдања наше православне браће у Украјини стало Вам је к’о до лањског снега. Више Вам је стало да читате ”богословске бозе” Вашег миљеника, па макар се оне односиле и на сасвим небитну причу о Кинезима. Поновићу: питање Украјине и наш став по том горућем питању је (за сваког од нас понаособ) вододелница, иза које се види ”ко је вјера, а ко невјера”. 
    Као треће: Ваш миљеник се према о. Зорану понео нечасно, што је о. Зоран лепо објаснио више пута и изнео читав случај на увид јавности. И не само он, него и остали чланови Комисије који су крајње нехајно и лепршаво прогурали једног кандидата, спрдајући се том приликом са о. Зораном (да не дуљим о томе). Само то је довољно да дискредитује сваки даљи богословски (писани, мисаони, усмени и ини) учинак Вашег врлог и милог в. Максима. Све и да свима Вама својим писањем отвори не само треће око, него и четврту димензију, то што се у једном тренутку понео нечасно (=подло) говори о њему више него сви његови текстови. А није смео то себи да дозволи!
    Као четврто: И, да, заиста Господ чини чуда ако се покајемо. А да се в. Максим покајао за то што је био неправедан према о. Зорану, да му је искрено и братски рекао: ”Опрости, оче и брате!”, могли бисмо и надаље да критички полемишемо о вредностима богословских текстова в. Максима. Овако, још једном, све пада у воду. Што би рекао чувени Марко Миљанов: ”Радије сам погинути главом, но образом”. 
    Као пето: након ових речи М. Миљанова, сами закључите ко у читавој причи има а ко нема образ, ко се радује животу а ко у животу чини лоша дела! И које су теме завршене, а које су још увек недовршене... А Ви и даље останите у тој Вашој рупи, у којој би да сместите све остале који не мисле као Ви.
    Толико од мене. Во вјеки вјеков!
  6. Хахаха
    Талични Том got a reaction from Vladan :::. in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    Драги о. Зоране, заиста немам пуно времена да се оглашавам, али ово нисам могао да прећутим. Просто је смешно да се једном скромном тексту посвећује оволика пажња. Некако ми се чини да љубитељи в. Максима заиста имају једну чудну потребу да им се отвори треће око, јер са ова два не могу да примете оно што је суштина дискусије, суштина реченог, написаног, насликаног... Ко зна, можда у неком наредном ”дневнику са Тибета” доживе и то чудо везано за треће око? До тада, тамбуре у руке па правац Требиње. Тамо отварају треће око најбезболније. Само нек се јаве Психули. Она/они је/су мајстор/и за ту врсту ”духовне медицине”. Тачније речено, они (тамбураши из Требиња) су српска верзија Молдера и Скали.
    ПС: ако се, којим случајем, Лулаби и Панарет, запитају одакле ми ово за ”треће око” и Психулу (Молдера и Скали), само нек се врате на чувену темо о в. Максиму и све ће им бити јасно. Јер, само се ”трећим оком” могло закључити да сам ја Владан, Пера, Мика, Лаза... Никако другачије.
  7. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Vladan :::. in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    ”Ко о чему, баба о уштипцима!”, то би у најкраћем била суштина овог текста, в. Максима! Чак и у ”дневнику из Кине” он не може а да се не дотакне ”саслуживања” свештеника из ”различитих помесних православних Цркава”, и да притом остане помало тајновит и недоречен (=ћутолог), као да је то шта се дешавало у Кини за време његовог боравка у истој важно не знам коме, и не знам колико. Без овог малог екскурса (=одступања, дигресије), намерно уметнутог, текст би и могао да прође као питко штиво, и ништа више од тога. Овако, поново на делу видимо једног епископа који се у свакој прилици ”тобоже” брине за то да постоји ”јединство у саслуживању”, а да притом све време жмури на оба ока и (још увек) брани онога који се, својим личним и сулудим амбицијама да буде изнад свих у Православљу, својски труди да исто то ”јединство у саслуживању” затре у корену. Када напишем брани, мислим на то да и даље (након САСабора) нема ниједног текста в. Максима на и даље актуелно-болну тему ”украјинског раскола” у којем се он ограђује од своје раније апологије Васељенског Патријарха и осталих верних му сатрапа (=архијереја и иних у В. Патријаршији који га подржавају), чиме (ћутањем о томе) ex silentio даје јасан одговор - шта и даље мисли о улози Васељенске Патријаршије у замршеној геополитичкој игри између НАТО пакта и Русије. И, на концу, на чијој је страни у тој игри, наш драги в. Максим!
    Ни хиљаду овако питких текстова в. Максима не могу да сперу сву прљавштину коју је он својим фанарофилизмом кад му време није увео у јавни дискурс. И што је најцрње, тај свој фанарофилизам хоће да наметне као систем вредности. Додуше, не провидно и фанатично, већ завијено у обланде благословених богословско-филосовских висина.
    Поређење в. Максима са Авом Јустином Ћелијским је, најблаже речено - непримерено. Довољно је само да се човек запита: како би се данас, да је којим случајем жив, понашао Ава Јустин према свом колеги богослову - епископу Максиму?! Да ли би му тетошио (=снисходио), или би му громко одговорио да припази шта прича и шта чини?! Нека се свако од нас запита: да су којим случајем живи Ава Јустин и Св. владика Николај, на чијој би страни били у сукобу између Другог и Трећег Рима? Да ли би Ава Јустин и в. Николај попут в. Максима у увијеној форми писали о ”крсту Васељенског Патријарха који је тешко разумети” или би, напротив, громко, гласно и богословски утемељено, тачку по тачку, разбијали у парампарчад непримерени, дрски и сулуди упад Васељенског Патријарха на канонску територију једне помесне православне Цркве!? Одговор на ова питања уједно је и одговор свим апологетама в. Максима - заљубљеним у сваку његову мисао, сваку његову реч и свако његово дело - да ли се треба одушевљавати оваквим небитним текстовима в. Максима без да се критички осврнемо на његове и те како битне (и још увек не јасно и гласно ревидиране) ставове по питању Украјине, српске аутокефалије, фанарофилизма... 
    Не заборавите: став о црквеном питању у Украјини је вододелница за сваког од нас! По томе какав нам је став о ”украјинском расколу” знаће се ко смо, шта смо и какви смо! А  писање о томе шта нам говори физиономија кинеских лица, очију и обрва је млаћење празне сламе, кад јој време није...
  8. Волим
    Талични Том got a reaction from Жика in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    Заиста немам времена да се прегањам са Вама, па ћу Вам одговорити најкраће могуће. 
    Као прво: ништа в. Максим по питању Украјине није дао на Сабору. Писао је покајно писмо (представку) гледе његових претходно изречених ставова о српској аутокефалији. Шта нам то говори? Да в. Максим и даље у украјинском расколу држи страну Васељенском Патријарху. Да ја износим неистине, у ових неколико недеља након САСабора, прочитао бих нешто од в. Максима на ту тему да је он написао и ревидирао своје ставове. Не, он је и даље (додуше прикривено) на страни Васељенског Патријарха, то јест сврстао се на страну НАТО пакта. Чак се и у свом дневнику из Кине морао да осврне на то, као и увек подмукло. И то само духовно слеп и карактерно подао човек не може а да не види. Све остало је замајавање.
    Као друго: Ви мислите да не треба да поново било шта пише о Украјини. Ја мислим супротно. А овим што сте написали, и Ви се офирате по питању Украјине. До страдања наше православне браће у Украјини стало Вам је к’о до лањског снега. Више Вам је стало да читате ”богословске бозе” Вашег миљеника, па макар се оне односиле и на сасвим небитну причу о Кинезима. Поновићу: питање Украјине и наш став по том горућем питању је (за сваког од нас понаособ) вододелница, иза које се види ”ко је вјера, а ко невјера”. 
    Као треће: Ваш миљеник се према о. Зорану понео нечасно, што је о. Зоран лепо објаснио више пута и изнео читав случај на увид јавности. И не само он, него и остали чланови Комисије који су крајње нехајно и лепршаво прогурали једног кандидата, спрдајући се том приликом са о. Зораном (да не дуљим о томе). Само то је довољно да дискредитује сваки даљи богословски (писани, мисаони, усмени и ини) учинак Вашег врлог и милог в. Максима. Све и да свима Вама својим писањем отвори не само треће око, него и четврту димензију, то што се у једном тренутку понео нечасно (=подло) говори о њему више него сви његови текстови. А није смео то себи да дозволи!
    Као четврто: И, да, заиста Господ чини чуда ако се покајемо. А да се в. Максим покајао за то што је био неправедан према о. Зорану, да му је искрено и братски рекао: ”Опрости, оче и брате!”, могли бисмо и надаље да критички полемишемо о вредностима богословских текстова в. Максима. Овако, још једном, све пада у воду. Што би рекао чувени Марко Миљанов: ”Радије сам погинути главом, но образом”. 
    Као пето: након ових речи М. Миљанова, сами закључите ко у читавој причи има а ко нема образ, ко се радује животу а ко у животу чини лоша дела! И које су теме завршене, а које су још увек недовршене... А Ви и даље останите у тој Вашој рупи, у којој би да сместите све остале који не мисле као Ви.
    Толико од мене. Во вјеки вјеков!
  9. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Milan Nikolic in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    ”Ко о чему, баба о уштипцима!”, то би у најкраћем била суштина овог текста, в. Максима! Чак и у ”дневнику из Кине” он не може а да се не дотакне ”саслуживања” свештеника из ”различитих помесних православних Цркава”, и да притом остане помало тајновит и недоречен (=ћутолог), као да је то шта се дешавало у Кини за време његовог боравка у истој важно не знам коме, и не знам колико. Без овог малог екскурса (=одступања, дигресије), намерно уметнутог, текст би и могао да прође као питко штиво, и ништа више од тога. Овако, поново на делу видимо једног епископа који се у свакој прилици ”тобоже” брине за то да постоји ”јединство у саслуживању”, а да притом све време жмури на оба ока и (још увек) брани онога који се, својим личним и сулудим амбицијама да буде изнад свих у Православљу, својски труди да исто то ”јединство у саслуживању” затре у корену. Када напишем брани, мислим на то да и даље (након САСабора) нема ниједног текста в. Максима на и даље актуелно-болну тему ”украјинског раскола” у којем се он ограђује од своје раније апологије Васељенског Патријарха и осталих верних му сатрапа (=архијереја и иних у В. Патријаршији који га подржавају), чиме (ћутањем о томе) ex silentio даје јасан одговор - шта и даље мисли о улози Васељенске Патријаршије у замршеној геополитичкој игри између НАТО пакта и Русије. И, на концу, на чијој је страни у тој игри, наш драги в. Максим!
    Ни хиљаду овако питких текстова в. Максима не могу да сперу сву прљавштину коју је он својим фанарофилизмом кад му време није увео у јавни дискурс. И што је најцрње, тај свој фанарофилизам хоће да наметне као систем вредности. Додуше, не провидно и фанатично, већ завијено у обланде благословених богословско-филосовских висина.
    Поређење в. Максима са Авом Јустином Ћелијским је, најблаже речено - непримерено. Довољно је само да се човек запита: како би се данас, да је којим случајем жив, понашао Ава Јустин према свом колеги богослову - епископу Максиму?! Да ли би му тетошио (=снисходио), или би му громко одговорио да припази шта прича и шта чини?! Нека се свако од нас запита: да су којим случајем живи Ава Јустин и Св. владика Николај, на чијој би страни били у сукобу између Другог и Трећег Рима? Да ли би Ава Јустин и в. Николај попут в. Максима у увијеној форми писали о ”крсту Васељенског Патријарха који је тешко разумети” или би, напротив, громко, гласно и богословски утемељено, тачку по тачку, разбијали у парампарчад непримерени, дрски и сулуди упад Васељенског Патријарха на канонску територију једне помесне православне Цркве!? Одговор на ова питања уједно је и одговор свим апологетама в. Максима - заљубљеним у сваку његову мисао, сваку његову реч и свако његово дело - да ли се треба одушевљавати оваквим небитним текстовима в. Максима без да се критички осврнемо на његове и те како битне (и још увек не јасно и гласно ревидиране) ставове по питању Украјине, српске аутокефалије, фанарофилизма... 
    Не заборавите: став о црквеном питању у Украјини је вододелница за сваког од нас! По томе какав нам је став о ”украјинском расколу” знаће се ко смо, шта смо и какви смо! А  писање о томе шта нам говори физиономија кинеских лица, очију и обрва је млаћење празне сламе, кад јој време није...
  10. Волим
    Талични Том got a reaction from farisejski.bukvojed in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    Заиста немам времена да се прегањам са Вама, па ћу Вам одговорити најкраће могуће. 
    Као прво: ништа в. Максим по питању Украјине није дао на Сабору. Писао је покајно писмо (представку) гледе његових претходно изречених ставова о српској аутокефалији. Шта нам то говори? Да в. Максим и даље у украјинском расколу држи страну Васељенском Патријарху. Да ја износим неистине, у ових неколико недеља након САСабора, прочитао бих нешто од в. Максима на ту тему да је он написао и ревидирао своје ставове. Не, он је и даље (додуше прикривено) на страни Васељенског Патријарха, то јест сврстао се на страну НАТО пакта. Чак се и у свом дневнику из Кине морао да осврне на то, као и увек подмукло. И то само духовно слеп и карактерно подао човек не може а да не види. Све остало је замајавање.
    Као друго: Ви мислите да не треба да поново било шта пише о Украјини. Ја мислим супротно. А овим што сте написали, и Ви се офирате по питању Украјине. До страдања наше православне браће у Украјини стало Вам је к’о до лањског снега. Више Вам је стало да читате ”богословске бозе” Вашег миљеника, па макар се оне односиле и на сасвим небитну причу о Кинезима. Поновићу: питање Украјине и наш став по том горућем питању је (за сваког од нас понаособ) вододелница, иза које се види ”ко је вјера, а ко невјера”. 
    Као треће: Ваш миљеник се према о. Зорану понео нечасно, што је о. Зоран лепо објаснио више пута и изнео читав случај на увид јавности. И не само он, него и остали чланови Комисије који су крајње нехајно и лепршаво прогурали једног кандидата, спрдајући се том приликом са о. Зораном (да не дуљим о томе). Само то је довољно да дискредитује сваки даљи богословски (писани, мисаони, усмени и ини) учинак Вашег врлог и милог в. Максима. Све и да свима Вама својим писањем отвори не само треће око, него и четврту димензију, то што се у једном тренутку понео нечасно (=подло) говори о њему више него сви његови текстови. А није смео то себи да дозволи!
    Као четврто: И, да, заиста Господ чини чуда ако се покајемо. А да се в. Максим покајао за то што је био неправедан према о. Зорану, да му је искрено и братски рекао: ”Опрости, оче и брате!”, могли бисмо и надаље да критички полемишемо о вредностима богословских текстова в. Максима. Овако, још једном, све пада у воду. Што би рекао чувени Марко Миљанов: ”Радије сам погинути главом, но образом”. 
    Као пето: након ових речи М. Миљанова, сами закључите ко у читавој причи има а ко нема образ, ко се радује животу а ко у животу чини лоша дела! И које су теме завршене, а које су још увек недовршене... А Ви и даље останите у тој Вашој рупи, у којој би да сместите све остале који не мисле као Ви.
    Толико од мене. Во вјеки вјеков!
  11. Волим
    Талични Том got a reaction from Zoran Đurović in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    Заиста немам времена да се прегањам са Вама, па ћу Вам одговорити најкраће могуће. 
    Као прво: ништа в. Максим по питању Украјине није дао на Сабору. Писао је покајно писмо (представку) гледе његових претходно изречених ставова о српској аутокефалији. Шта нам то говори? Да в. Максим и даље у украјинском расколу држи страну Васељенском Патријарху. Да ја износим неистине, у ових неколико недеља након САСабора, прочитао бих нешто од в. Максима на ту тему да је он написао и ревидирао своје ставове. Не, он је и даље (додуше прикривено) на страни Васељенског Патријарха, то јест сврстао се на страну НАТО пакта. Чак се и у свом дневнику из Кине морао да осврне на то, као и увек подмукло. И то само духовно слеп и карактерно подао човек не може а да не види. Све остало је замајавање.
    Као друго: Ви мислите да не треба да поново било шта пише о Украјини. Ја мислим супротно. А овим што сте написали, и Ви се офирате по питању Украјине. До страдања наше православне браће у Украјини стало Вам је к’о до лањског снега. Више Вам је стало да читате ”богословске бозе” Вашег миљеника, па макар се оне односиле и на сасвим небитну причу о Кинезима. Поновићу: питање Украјине и наш став по том горућем питању је (за сваког од нас понаособ) вододелница, иза које се види ”ко је вјера, а ко невјера”. 
    Као треће: Ваш миљеник се према о. Зорану понео нечасно, што је о. Зоран лепо објаснио више пута и изнео читав случај на увид јавности. И не само он, него и остали чланови Комисије који су крајње нехајно и лепршаво прогурали једног кандидата, спрдајући се том приликом са о. Зораном (да не дуљим о томе). Само то је довољно да дискредитује сваки даљи богословски (писани, мисаони, усмени и ини) учинак Вашег врлог и милог в. Максима. Све и да свима Вама својим писањем отвори не само треће око, него и четврту димензију, то што се у једном тренутку понео нечасно (=подло) говори о њему више него сви његови текстови. А није смео то себи да дозволи!
    Као четврто: И, да, заиста Господ чини чуда ако се покајемо. А да се в. Максим покајао за то што је био неправедан према о. Зорану, да му је искрено и братски рекао: ”Опрости, оче и брате!”, могли бисмо и надаље да критички полемишемо о вредностима богословских текстова в. Максима. Овако, још једном, све пада у воду. Што би рекао чувени Марко Миљанов: ”Радије сам погинути главом, но образом”. 
    Као пето: након ових речи М. Миљанова, сами закључите ко у читавој причи има а ко нема образ, ко се радује животу а ко у животу чини лоша дела! И које су теме завршене, а које су још увек недовршене... А Ви и даље останите у тој Вашој рупи, у којој би да сместите све остале који не мисле као Ви.
    Толико од мене. Во вјеки вјеков!
  12. Волим
    Талични Том got a reaction from The Godfather in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    Драги о. Зоране, заиста немам пуно времена да се оглашавам, али ово нисам могао да прећутим. Просто је смешно да се једном скромном тексту посвећује оволика пажња. Некако ми се чини да љубитељи в. Максима заиста имају једну чудну потребу да им се отвори треће око, јер са ова два не могу да примете оно што је суштина дискусије, суштина реченог, написаног, насликаног... Ко зна, можда у неком наредном ”дневнику са Тибета” доживе и то чудо везано за треће око? До тада, тамбуре у руке па правац Требиње. Тамо отварају треће око најбезболније. Само нек се јаве Психули. Она/они је/су мајстор/и за ту врсту ”духовне медицине”. Тачније речено, они (тамбураши из Требиња) су српска верзија Молдера и Скали.
    ПС: ако се, којим случајем, Лулаби и Панарет, запитају одакле ми ово за ”треће око” и Психулу (Молдера и Скали), само нек се врате на чувену темо о в. Максиму и све ће им бити јасно. Јер, само се ”трећим оком” могло закључити да сам ја Владан, Пера, Мика, Лаза... Никако другачије.
  13. Оплаках :))
    Талични Том got a reaction from Zoran Đurović in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    Драги о. Зоране, заиста немам пуно времена да се оглашавам, али ово нисам могао да прећутим. Просто је смешно да се једном скромном тексту посвећује оволика пажња. Некако ми се чини да љубитељи в. Максима заиста имају једну чудну потребу да им се отвори треће око, јер са ова два не могу да примете оно што је суштина дискусије, суштина реченог, написаног, насликаног... Ко зна, можда у неком наредном ”дневнику са Тибета” доживе и то чудо везано за треће око? До тада, тамбуре у руке па правац Требиње. Тамо отварају треће око најбезболније. Само нек се јаве Психули. Она/они је/су мајстор/и за ту врсту ”духовне медицине”. Тачније речено, они (тамбураши из Требиња) су српска верзија Молдера и Скали.
    ПС: ако се, којим случајем, Лулаби и Панарет, запитају одакле ми ово за ”треће око” и Психулу (Молдера и Скали), само нек се врате на чувену темо о в. Максиму и све ће им бити јасно. Јер, само се ”трећим оком” могло закључити да сам ја Владан, Пера, Мика, Лаза... Никако другачије.
  14. Радостан
    Талични Том је реаговао/ла на Zoran Đurović у Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    Издоминирао си! 
    Нећемо у овоме веку дочекати такав текст!
    Ава Римски би казао: То је противприродни блуд!
    Загрмео је Ава Јустин кроз Аву Римског!
    Амен!
  15. Свиђа ми се
    Талични Том је реаговао/ла на Zoran Đurović у Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    Е, хвала ти на комплименту! Забринуо бих се за себе кад би неко видео сличности моје и Максине теологије.  Ја се бавим озбиљним теолошким проблемима, нисам бозаџија. Ове слободне љубави у заједници ме уопште не интересују. 
  16. Волим
    Талични Том got a reaction from farisejski.bukvojed in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    ”Ко о чему, баба о уштипцима!”, то би у најкраћем била суштина овог текста, в. Максима! Чак и у ”дневнику из Кине” он не може а да се не дотакне ”саслуживања” свештеника из ”различитих помесних православних Цркава”, и да притом остане помало тајновит и недоречен (=ћутолог), као да је то шта се дешавало у Кини за време његовог боравка у истој важно не знам коме, и не знам колико. Без овог малог екскурса (=одступања, дигресије), намерно уметнутог, текст би и могао да прође као питко штиво, и ништа више од тога. Овако, поново на делу видимо једног епископа који се у свакој прилици ”тобоже” брине за то да постоји ”јединство у саслуживању”, а да притом све време жмури на оба ока и (још увек) брани онога који се, својим личним и сулудим амбицијама да буде изнад свих у Православљу, својски труди да исто то ”јединство у саслуживању” затре у корену. Када напишем брани, мислим на то да и даље (након САСабора) нема ниједног текста в. Максима на и даље актуелно-болну тему ”украјинског раскола” у којем се он ограђује од своје раније апологије Васељенског Патријарха и осталих верних му сатрапа (=архијереја и иних у В. Патријаршији који га подржавају), чиме (ћутањем о томе) ex silentio даје јасан одговор - шта и даље мисли о улози Васељенске Патријаршије у замршеној геополитичкој игри између НАТО пакта и Русије. И, на концу, на чијој је страни у тој игри, наш драги в. Максим!
    Ни хиљаду овако питких текстова в. Максима не могу да сперу сву прљавштину коју је он својим фанарофилизмом кад му време није увео у јавни дискурс. И што је најцрње, тај свој фанарофилизам хоће да наметне као систем вредности. Додуше, не провидно и фанатично, већ завијено у обланде благословених богословско-филосовских висина.
    Поређење в. Максима са Авом Јустином Ћелијским је, најблаже речено - непримерено. Довољно је само да се човек запита: како би се данас, да је којим случајем жив, понашао Ава Јустин према свом колеги богослову - епископу Максиму?! Да ли би му тетошио (=снисходио), или би му громко одговорио да припази шта прича и шта чини?! Нека се свако од нас запита: да су којим случајем живи Ава Јустин и Св. владика Николај, на чијој би страни били у сукобу између Другог и Трећег Рима? Да ли би Ава Јустин и в. Николај попут в. Максима у увијеној форми писали о ”крсту Васељенског Патријарха који је тешко разумети” или би, напротив, громко, гласно и богословски утемељено, тачку по тачку, разбијали у парампарчад непримерени, дрски и сулуди упад Васељенског Патријарха на канонску територију једне помесне православне Цркве!? Одговор на ова питања уједно је и одговор свим апологетама в. Максима - заљубљеним у сваку његову мисао, сваку његову реч и свако његово дело - да ли се треба одушевљавати оваквим небитним текстовима в. Максима без да се критички осврнемо на његове и те како битне (и још увек не јасно и гласно ревидиране) ставове по питању Украјине, српске аутокефалије, фанарофилизма... 
    Не заборавите: став о црквеном питању у Украјини је вододелница за сваког од нас! По томе какав нам је став о ”украјинском расколу” знаће се ко смо, шта смо и какви смо! А  писање о томе шта нам говори физиономија кинеских лица, очију и обрва је млаћење празне сламе, кад јој време није...
  17. Волим
    Талични Том got a reaction from Zoran Đurović in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    ”Ко о чему, баба о уштипцима!”, то би у најкраћем била суштина овог текста, в. Максима! Чак и у ”дневнику из Кине” он не може а да се не дотакне ”саслуживања” свештеника из ”различитих помесних православних Цркава”, и да притом остане помало тајновит и недоречен (=ћутолог), као да је то шта се дешавало у Кини за време његовог боравка у истој важно не знам коме, и не знам колико. Без овог малог екскурса (=одступања, дигресије), намерно уметнутог, текст би и могао да прође као питко штиво, и ништа више од тога. Овако, поново на делу видимо једног епископа који се у свакој прилици ”тобоже” брине за то да постоји ”јединство у саслуживању”, а да притом све време жмури на оба ока и (још увек) брани онога који се, својим личним и сулудим амбицијама да буде изнад свих у Православљу, својски труди да исто то ”јединство у саслуживању” затре у корену. Када напишем брани, мислим на то да и даље (након САСабора) нема ниједног текста в. Максима на и даље актуелно-болну тему ”украјинског раскола” у којем се он ограђује од своје раније апологије Васељенског Патријарха и осталих верних му сатрапа (=архијереја и иних у В. Патријаршији који га подржавају), чиме (ћутањем о томе) ex silentio даје јасан одговор - шта и даље мисли о улози Васељенске Патријаршије у замршеној геополитичкој игри између НАТО пакта и Русије. И, на концу, на чијој је страни у тој игри, наш драги в. Максим!
    Ни хиљаду овако питких текстова в. Максима не могу да сперу сву прљавштину коју је он својим фанарофилизмом кад му време није увео у јавни дискурс. И што је најцрње, тај свој фанарофилизам хоће да наметне као систем вредности. Додуше, не провидно и фанатично, већ завијено у обланде благословених богословско-филосовских висина.
    Поређење в. Максима са Авом Јустином Ћелијским је, најблаже речено - непримерено. Довољно је само да се човек запита: како би се данас, да је којим случајем жив, понашао Ава Јустин према свом колеги богослову - епископу Максиму?! Да ли би му тетошио (=снисходио), или би му громко одговорио да припази шта прича и шта чини?! Нека се свако од нас запита: да су којим случајем живи Ава Јустин и Св. владика Николај, на чијој би страни били у сукобу између Другог и Трећег Рима? Да ли би Ава Јустин и в. Николај попут в. Максима у увијеној форми писали о ”крсту Васељенског Патријарха који је тешко разумети” или би, напротив, громко, гласно и богословски утемељено, тачку по тачку, разбијали у парампарчад непримерени, дрски и сулуди упад Васељенског Патријарха на канонску територију једне помесне православне Цркве!? Одговор на ова питања уједно је и одговор свим апологетама в. Максима - заљубљеним у сваку његову мисао, сваку његову реч и свако његово дело - да ли се треба одушевљавати оваквим небитним текстовима в. Максима без да се критички осврнемо на његове и те како битне (и још увек не јасно и гласно ревидиране) ставове по питању Украјине, српске аутокефалије, фанарофилизма... 
    Не заборавите: став о црквеном питању у Украјини је вододелница за сваког од нас! По томе какав нам је став о ”украјинском расколу” знаће се ко смо, шта смо и какви смо! А  писање о томе шта нам говори физиономија кинеских лица, очију и обрва је млаћење празне сламе, кад јој време није...
  18. Волим
    Талични Том got a reaction from The Godfather in Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)   
    ”Ко о чему, баба о уштипцима!”, то би у најкраћем била суштина овог текста, в. Максима! Чак и у ”дневнику из Кине” он не може а да се не дотакне ”саслуживања” свештеника из ”различитих помесних православних Цркава”, и да притом остане помало тајновит и недоречен (=ћутолог), као да је то шта се дешавало у Кини за време његовог боравка у истој важно не знам коме, и не знам колико. Без овог малог екскурса (=одступања, дигресије), намерно уметнутог, текст би и могао да прође као питко штиво, и ништа више од тога. Овако, поново на делу видимо једног епископа који се у свакој прилици ”тобоже” брине за то да постоји ”јединство у саслуживању”, а да притом све време жмури на оба ока и (још увек) брани онога који се, својим личним и сулудим амбицијама да буде изнад свих у Православљу, својски труди да исто то ”јединство у саслуживању” затре у корену. Када напишем брани, мислим на то да и даље (након САСабора) нема ниједног текста в. Максима на и даље актуелно-болну тему ”украјинског раскола” у којем се он ограђује од своје раније апологије Васељенског Патријарха и осталих верних му сатрапа (=архијереја и иних у В. Патријаршији који га подржавају), чиме (ћутањем о томе) ex silentio даје јасан одговор - шта и даље мисли о улози Васељенске Патријаршије у замршеној геополитичкој игри између НАТО пакта и Русије. И, на концу, на чијој је страни у тој игри, наш драги в. Максим!
    Ни хиљаду овако питких текстова в. Максима не могу да сперу сву прљавштину коју је он својим фанарофилизмом кад му време није увео у јавни дискурс. И што је најцрње, тај свој фанарофилизам хоће да наметне као систем вредности. Додуше, не провидно и фанатично, већ завијено у обланде благословених богословско-филосовских висина.
    Поређење в. Максима са Авом Јустином Ћелијским је, најблаже речено - непримерено. Довољно је само да се човек запита: како би се данас, да је којим случајем жив, понашао Ава Јустин према свом колеги богослову - епископу Максиму?! Да ли би му тетошио (=снисходио), или би му громко одговорио да припази шта прича и шта чини?! Нека се свако од нас запита: да су којим случајем живи Ава Јустин и Св. владика Николај, на чијој би страни били у сукобу између Другог и Трећег Рима? Да ли би Ава Јустин и в. Николај попут в. Максима у увијеној форми писали о ”крсту Васељенског Патријарха који је тешко разумети” или би, напротив, громко, гласно и богословски утемељено, тачку по тачку, разбијали у парампарчад непримерени, дрски и сулуди упад Васељенског Патријарха на канонску територију једне помесне православне Цркве!? Одговор на ова питања уједно је и одговор свим апологетама в. Максима - заљубљеним у сваку његову мисао, сваку његову реч и свако његово дело - да ли се треба одушевљавати оваквим небитним текстовима в. Максима без да се критички осврнемо на његове и те како битне (и још увек не јасно и гласно ревидиране) ставове по питању Украјине, српске аутокефалије, фанарофилизма... 
    Не заборавите: став о црквеном питању у Украјини је вододелница за сваког од нас! По томе какав нам је став о ”украјинском расколу” знаће се ко смо, шта смо и какви смо! А  писање о томе шта нам говори физиономија кинеских лица, очију и обрва је млаћење празне сламе, кад јој време није...
  19. Волим
    Талични Том got a reaction from AnaLaz in Документарни филм "Ратне приче са Паштрика"   
    Вечна им слава и милост у Господу!
  20. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Bokisd in Документарни филм "Ратне приче са Паштрика"   
    Вечна им слава и милост у Господу!
  21. Оплаках :))
    Талични Том got a reaction from Благовесник in Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Да те не држим више у неизвесности. Ако си некада гледао Квискотеку биће ти све јасно. Ја сам о. Зоран Ђуровић, а Талични Том је мој алтер его. Нешто попут Супермена и Кларк Кента, само у горој варијанти по требињске тамбураше... 
  22. Свиђа ми се
    Талични Том got a reaction from Предраг М in Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    @Александар Милојков Значи почело је са благословеном тачком, наставило се благословеном запетом (захваљујући брату Ведрану), па смо после увели и благословену висину и благословену наиву, да би, коначно, дошли до - благословене представке! Мало ли је! Поновићу:
    Ти можеш да тумачиш како хоћеш, стоји да се в. Максим покајао за своју двосмисленост те је стога морао (наложено му је) да пише представку Сабору. А, ако би звучало као што ти кажеш: ”извините, ако сам звучао двосмислено”, то би заиста било погубно по в. Максима. То би значило да је он представку написао офрље (и јесте, нигде нема покајања због апологије п. Вартоломеја) и да након појашњавања сопствених ставова он од истих и даље не одступа. Макар у оном делу који се односи на црквену кризу у Украјини, коју је изазвао његов вољени ”крстоносац” (sic!) п. Вартоломеј.
    А шта рећи тек за ово?!
    Куртоазно, у случају в. Максиме је све само није отмено, фино, витешко опхођење. Више му се своди на хладно, формално, опхођење према другима. Далеко је то од братског извињења. Више личи Кко кад Мурињо сретне некод од тренера пре утакмице, а са којим није у добрим односима, те му куртоазно пружи руку у знак поздрава... Немој, бре, брате Александре, више да браниш в. Максима. И њега је почела да боли твоја одбрана (апологија његових ставова).  
  23. Оплаках :))
    Талични Том got a reaction from Леон Професионалац in Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Да те не држим више у неизвесности. Ако си некада гледао Квискотеку биће ти све јасно. Ја сам о. Зоран Ђуровић, а Талични Том је мој алтер его. Нешто попут Супермена и Кларк Кента, само у горој варијанти по требињске тамбураше... 
  24. Волим
    Талични Том got a reaction from Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    @Александар Милојков Значи почело је са благословеном тачком, наставило се благословеном запетом (захваљујући брату Ведрану), па смо после увели и благословену висину и благословену наиву, да би, коначно, дошли до - благословене представке! Мало ли је! Поновићу:
    Ти можеш да тумачиш како хоћеш, стоји да се в. Максим покајао за своју двосмисленост те је стога морао (наложено му је) да пише представку Сабору. А, ако би звучало као што ти кажеш: ”извините, ако сам звучао двосмислено”, то би заиста било погубно по в. Максима. То би значило да је он представку написао офрље (и јесте, нигде нема покајања због апологије п. Вартоломеја) и да након појашњавања сопствених ставова он од истих и даље не одступа. Макар у оном делу који се односи на црквену кризу у Украјини, коју је изазвао његов вољени ”крстоносац” (sic!) п. Вартоломеј.
    А шта рећи тек за ово?!
    Куртоазно, у случају в. Максиме је све само није отмено, фино, витешко опхођење. Више му се своди на хладно, формално, опхођење према другима. Далеко је то од братског извињења. Више личи Кко кад Мурињо сретне некод од тренера пре утакмице, а са којим није у добрим односима, те му куртоазно пружи руку у знак поздрава... Немој, бре, брате Александре, више да браниш в. Максима. И њега је почела да боли твоја одбрана (апологија његових ставова).  
  25. Оплаках :))
    Талични Том got a reaction from Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Да те не држим више у неизвесности. Ако си некада гледао Квискотеку биће ти све јасно. Ја сам о. Зоран Ђуровић, а Талични Том је мој алтер его. Нешто попут Супермена и Кларк Кента, само у горој варијанти по требињске тамбураше... 
×
×
  • Create New...