Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Талични Том

Члан
  • Број садржаја

    232
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Талични Том

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан 02/15/1978

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Има једна стара српска изрека која каже: ”Благо оном ко рано полуди, цео му живот прође у весељу!”. А нова српска изрека каже: ”Тешко оном ко касно полуди, траг му његов нечовјештвом смрди!”. Не знам зашто ме ова нова српска изрека асоцира на истамбулског папу?! Баш чудно...
  2. У Битољу, Скопљу, Куманову, Прилепу, Тетову, Струги, Велесу, Штипу, Кратову, Виници...
  3. У Барта и Браунбека верују само они ”Македонци” који од тога имају некакву корист - било политичку, било финансијску. Обичан народ уме да препозна ко им шта мисли и смера. Свесни су Македонци да у било каквом дилу са истамбулским папом не могу да буду у равноправном положају. На нашу жалост, један добар део њихове јерархије и политичара игра како им други свирају. Исто као и у Украјини. Обични људи би колико сутра потписали да се проблем са нама Србима реши, без уплитања са стране. Али, ко још пита обичне људе за било шта?!
  4. У сусретима са обичним, верујућим, Македонцима, нисам могао да се отмем утиску како је то један прост, побожан и миран народ. Имају једну посебну топлину, слични су нама по много чему, и заиста морамо бити обазриви, мудри и љубвеобилни према њима и њиховој потреби да имају своју самосталну Цркву. На ветрометини су, то и они сами виде. Драги су им и Свети владика Никола, и Преподобни Ава Јустин Ћелијски. О патријарху Павлу говоре са посебном топлином, а немају лоше мишљење и о садашњем српском патријарху.
  5. У праву си, драги брате НОА+. Један део македонског клира је помало горд, али има и међу њима разумних људи који знају како је раскол настао и како се може превазићи. Тим људима није страно ни да принесу покајање, мада је ово што си ти навео, најреалнија и тренутно најбоља и најлепша варијанта: ”Обе стране изражавају дубоко жаљење...”.
  6. Слажем се са тобом, драги брате Владане. Превазилажењу раскола и мора да претходи покајање, јер се тиме граде чврсти темељи нове грађевине. На примеру Украјине видимо шта се дешава када се Томос издаје офрље и зарад некаквих геополитичких играрија. Све бива ”чврсто” и ”лепо” у почетку, али након извесног времена испоставља се да је то била само још једна кула у песку, која се са мало јачим ветром (Филарет) руши и нестаје.
  7. За ”македонску патријаршију”, то јест аутокефалију МПЦ, залагао се и блаженопочивши Патријарх српски Павле. Ваљда ти ниси паметнији од њега. И за решавање македонског раскола залажу се сви нормални људи, како у Србији тако и у Македонији. Само што један део македонских бугарофила (већина њих су уз то и србомрсци) жели да се то питање реши тако да МПЦ буде северни огранак Бугарске Цркве, то јест они би да побугаре и оне Македонце који нипошто не желе да буду (још мање се осећају) - Бугари. Када у ту кашу додаш и истамбулског папу, онда ти не треба посебна мудрост да схватиш ко шта, и за чије интересе ради?!
  8. Свакако да би у преговорима све било усаглашено. Чак и питање ставропигијалних манастира. Сасвим сигурно би и ми и Македонци организовали подворја (СПЦ у Скопљу, Куманову, Битољу...; МПЦ у Београду, Панчеву...), а не би мањкало ни кадрова који би били стално запослени у тим подворјима. Ја, лично, познајем најмање тројицу клирика у ПОА-и који би радо служили у подворју СПЦ у Скопљу. Као што знам да би у храму (подворју) који би формално припадао СПЦ, и где би се служило на црквенословеснком и српском, на службама били заједно и Македонци и Срби. Ако би то дога дошло, ако би се раскол превазишао и уредио на најбољи могући начин, била би то велика (духовна) победа за обе стране. На жалост, као што можемо видети из свега приложеног, много је мутивода којима није стало да се раскол реши мирним путем, кроз директне преговоре између СПЦ и МПЦ, већ би појединци да на нашој грбачи (грбачи Срба и Македонаца) лове у мутном. Дај Боже да ти мутоловци остану у муљу, где и исконски припадају.
  9. Значи, ти си заиста једна тешка бедевија. Где си видео да човек (НОА+) говори о давању дела Епархије врањске? Лепо је човек објаснио да им се уступи манастир Прохор Пчињски као ставропигијални, јер је значајан за један део македонске историје. То нипошто не би умањило значај те светиње у српским (и ширим православним) оквирима. Напротив, можда би му (манастиру) након тога само још више порасла ”популарност”. Да си информисан, као што ниси, знао би да се и данас многи Македонци венчавају у њему. Рецимо, када дође до склапања брака између неког од чланова ПОА-е са верником/верницом из расколничке МПЦ Прохор Пчињски му дође као неутрални терен за црквено венчање. Обично венчање обави неко од манастирских јеромонаха (или свештеник Врањске епархије), а неретко неко од свештеника из ПОА-е (понекад и неко од владика). Људима из Македоније, а који су чланови тзв. МПЦ, тешко је да се венчавају у приватним становима и кућама, али прихватају да тај чин (Свету Тајну Венчања) обаве у том манастиру. Тако да је тај манастир спона између наше СПЦ и тзв. МПЦ. Један такав гест добре воље (у некој будућности претварање Прохора Пчињског у манастир ставропигијалног карактера, под окриљем МПЦ) само би побољшао преговоре и код обичног народа наишао на одобравање и радост. А Срби у околини Врања и Пчиње Македонце сматрају за своје и заболе их за црквене поделе. А доласком неких нових монаха Македонаца, уз постојеће Србе, била би то велика духовна радост и корист за многе. Нарочито ако би томе претходило превазилажење вишедеценијског раскола, коме се не радују само идиоти попут фанарских мегаломана и бугарско-грчких шовиниста. Уосталом, и ми у Москви имамо једну врсту ”ставропигијалне” цркве (тзв. подворје СПЦ у Москви) у којој је настојатељ епископ моравички г. Антоније. А Руска ”ставропигијална” Црква (подворје РПЦ) се налази у Београду, иза храма Светог Марка. Али, толико ниси глуп и необавештен па да ти ови детаљи нису већ познати. Само се мало правиш блесав... И ко је спомињао ”патријаршију”? Највише што би Македонци добили, ако би обновили преговоре са СПЦ, је аутономија која би врло брзо завршила аутокефалијом, али не у рангу Патријаршије, већ као и до сада - Архиепископије. И, као таква, аутокефална Архиепископија, МПЦ би имала знатно више (=неупоредиво више) права, која Украјинци-Томосовци под вартоломејом немају, а што ће бити образац и за МПЦ, уколико од фанара затраже и добију ”аутокефалију”... И, зашто је проблем ако би ми лобирали за Скопље у свету? Па то би била наша света дужност, јер у том Скопљу још увек обичан народ највише воли и цени Србе, иако се ти и теби слични шовинисти са том чињеницом спрдате. На вама својствен (=подмукао) начин. Баш, онако, ђаволски. ПС: Да не буде забуне, јер се ти - као и ђаво уосталом - хваташ за ситнице. Свакако да правно гледано постоји извесна разлика између ставропигије и подворја, али би у овом конкретном случају, о коме говори брат НОА+, било које решење (или ставропигија или подворје, или нешто треће) било свима на духовну радост и утеху. Ту би само изгубили, понављам, ви шовинисти и овај самозвани васељенско-космички ”првојер(есијер)арх из Истамбула. Да му не спомињем име. Мрско ми је. ПСС: Само будала може да верује у добронамерно уплитање васељенске патријаршије и њеног поглавара у преговоре између СПЦ и МПЦ. Ти колико год да си бедевија, ниси бедевија у рангу Николетине Бурсаћа, да у то (по)верујеш. Ти често на појединим темама у почетку желиш да глумиш француску собарицу, док се не испостави да си све само ниси наиван ко француска собарица. Само си мало више софистициран и препреден...
  10. Извини што упадам овако непозван у дискусију, али морам да те питам: имаш ли ти потребно познавање, созерцавање, молитву, чисто срце и непристрасност да би могла да говориш о целокупном опусу рада Иринеја Бачког?
  11. Ајд’ сад ти то о правној и канонској брозовштини лепо испричај и објасни п. вартоломеју. Имаш конкретан пример где он каубојски спроводи у дело ту брозовштину коју спомињеш. Па, после, кад му све то будеш лепо објаснио (где је и како погрешио у Украјини) онда се врати овде да распредаш нашироко и надугачко о канонима и њиховој употреби у пракси.
  12. Када будеш схватио да је оно што је урадио бивши владика Рашко-призренски Артемије мање лицемерно од онога што је учинио и још увек чини патријарх вартоломеј, можда ће ти тада бити јасно да у његовом (вартоломејовом) случају де јуре изопштење и није толико битно. Јер, шта је него каубојштина најгоре врсте када неко неканонски упадне на територију једне помесне Православне Цркве (УПЦ МП), направи небивали хаос и притом са најлицемернијим осмехом позива остале помесне Православне Цркве да његову каубојштину аминују и понашају као да се у Украјини ништа посебно није десило. Самим тим што је у Украјини урадио вартоломеј је сам себе изопштио из заједнице са остатком Православне Цркве. В. Артемије у односу на вартоломеја је ”мала маца”, иако је и он (додуше несвесно) био оруђе у рукама истих оних за које вартоломеј ради свесно. Све остале твоје канонско-језичке заврзламе о начелној заједници и неначелном изопштењу можеш да окачиш мачку о реп, као један тамо епископ. А и не мораш, ако нећеш. То је твој проблем.
  13. Ово је праволинијско гледање на изузетно озбиљну ствар, која је кудикамо озбиљнија од ”случаја Артемије”. Ако изузмемо минорне појединце из Русије (и Грчке) који су га подржали, владика Артемије је са собом у раскол повео мали део наше помесне Цркве. Значи, раскол је настао и решаван је у оквирима једне помесне Православне Цркве, која се са тим расколом (на жалост) још увек није изборила, чак и поред свих казни и забрана. Замисли колико је већа одговорност вартоломејева, који је с предумишљајем урадио то што је урадио у Украјини?! Да ли му је неко у позадини ставио свилем гајтан око врата или није, то је сасвим споредно?! Главно је да је он пристао да буде нечије оруђе, у (геополитичкој) игри која је давно почела, а од јануара 2019. године у ту игру увучена је и Православна Црква. Своју гордост и самовољу директно је ставио у службу НАТО пакта. То само слепци неће да виде. А само то што се ставио у службу НАТО пакта довољно је да се он већ сада де факто изопшти из Цркве, а де јуре када се за то стекну услови. То де јуре ћемо, по свој прилици, морати да сачекамо, јер исти ти који су га увукли у ”игру престола” из сенке спречавају да се вартоломеј изопшти из Цркве и де јуре, иако му многи архијереји, свештеници и лаици већ сада (де факто) на разне начине покушавају да кажу како је претерао, да се мало више заиграо и да за њих он више нити је ауторитет, нити је неко са ким може да се буде у заједници.
  14. Ниси у праву. Знам макар једног епископа који је све само није то што си ти написао.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...