Jump to content

Талични Том

Члан
  • Број садржаја

    350
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Талични Том

  • Рођендан 02/15/1978

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

Талични Том's Achievements

Интересује се

Интересује се (5/9)

1k

Форумска репутација

  1. Драга Сања, довољно сам израстао и порастао да могу да разлучим како ствари функционишу, и у Србији и у белом свету. Имам и довољно година, не недостаје ми ни животно искуство, а не може да ме наљути ни када ми тепаш (Томо) к’о малом детету, још мање када напишеш за мој коментар (моје мишљење) да је фуј(илити: дно дна). Просто, зато што површно гледаш на неке ствари. Поздрав од Томе за тебе.
  2. Драга сестро Лидија, ако си пратила дискусију пажљиво могла си да прочиташ излагање Александра Милојкова. Код његове ћерке (и код многих других њених колега студената) није проблем у незнању, него у иживљавању једне особе која из ко зна ког ралога ради то што ради. Када један студент (Милојкова ћерка) зна готово наизуст целу књигу да преприча на испиту код нормалног професора то би значило једну од највиших оцена. Код дотичне особе то само ствара додатну мржњу, па онда крену додатна питања, па крене мрцварење само да би се нашао разлог да се студент обори. Да не улазимо у дубљу анализу зашто та професорка то ради, који су јој мотиви, али може да се деси да јој у руке (на испиту) допадне нека крхка рањива особа, која долази из провинције, са нагомиалним теретом у души, са породичним проблемима и ко зна чим. И баш такво једно иживљавање, а које се понавља вишеструко, моиже да буде она кап која је прелила чашу па да у новинама, у црној хроници, прочитамо наслов како је једна млада особа трагично завршила свој живот. Свако од нас има једну тачку на којој пуца, питање је само где се налази та тачка. У том контексту можеш да сагледаш мој предлог Александру Милојкову. Ако би он преко својих веза интервенисао да се та професорка обузда, да јој се скрене пажња да престане да ради то што ради, било би то једно велико и богоугодно дело. Јер, овде се не ради о нечијем незнању (незнању студената) веч о нечијем иживљавању (дотичне професорке). Значи, не да помогне ћерки да положи испит јер не зна, већ да јој се омогући да нормално полаже тај испит. Како каже Његош: ”Ал’ тирјанству стати ногом заврат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!”
  3. Драга сестро, размисли добро пре него што напишеш једну тако тешку реч! Ово ти заиста говорим добронамерно. Много веће ”фуј” је иживљавање дотичне професорке од овог мог предлога. Јер, у Србији то је понекад једини начин да се исправи нека неправда. Да неко ко има утицаја (па и неко из Цркве) крајње благо и добронамерно потегне своје везе и и тиме исправи очигледну неправду. Замисли кроз шта пролази брат Александар и цела породица Мијалков. А највише пати дете које због неке тамо исфрустриране жене губи вољу за учењем, да не кажем за животом, итд. Толико од мене.
  4. Драги брате Александре, надам се да нећу бити погрешно схваћен, али мислим да уз мало ангажовања твој/ваш/ћеркин проблем можете решити. Прво, распитај се да ли је та професорка крштена, па ако јесте замоли свештенике и јеромонахе (монахе и монахиње, браћу и сестре на овом Форуму) које познајеш да је спомињу у молитвама и на Проскомидији. Да јој се срце смекша и да буде боља према студентима (и према себи самој). Ко зна кроз шта је она у животу пролазила, па сада лечи те своје животне фрустрације на деци. Друго, ниси од јуче у Цркви. У Београду (Новом Саду, Загребу...) постоји макар један владика који добро стоји са неким битним људима у Министарству просвете. Пожалиш се њему, испричаш у чему је проблем, замолиш владику да интервенише и мало погура ствар, и у наредном испитном року све буде како треба. Треће нема. То јест, вероватно има, али и ова два предлога су, по мом мишљењу, више него довољна. Поздрав!
  5. Немој, молим те, да ми учитаваш нешто што није истина. Ја на људе не гледам инфериорно. Напротив! Покушавам да се према свима односим са дужним поштовањем. Можда, некада погрешим, али нисам једини који то ради. Таквих има чак и у администрацији сајта.
  6. И, да не заборавим: јесте ли на овом форуму гадљиви када се каже да су астрологија (израда наталних карти, итд) и бела магија у православљу дозвољене?
  7. Овде многи нису толерантни ни на Светоотачко предање, а да не буду на нешто друго. Тако да уживај. За твоју информацију ово су све само нису католичке моралистичке глупости.
  8. Како не капираш да разговараш са човеком који је окусио многе животне сокове, па и тај. Зато мени о. Зоран не може да продаје ово што је Вама успео да прода. Ни на психијатрији нећете наћи да се душевни болесници лече тако што им се каже да онанишу. Итд.
  9. Лепо и ја тебе питам. Уз то могу и да додам: и јеси ли се и покајао за грех празнословља?
  10. Јеси ли ти исповедио грех празнословља?
  11. На жалост, никако не можете да будете у праву, по питању Светог Јакова Постника. Јер како можете грех гордости да лечите такође гордошћу (мастурбацијом)?. Да поновим: Свети Јаков Постник би и са и без мастурбације пао у грехе у које је пао. Када је Свети Антоније Велики почео да размишља о судовима Божијим, и постављао себи нека непотребна питања, Бог му се јавио и рекао: ”Антоније, пази на себе; јер су то судови Божији и није ти од користи да их разумеш”. Тако и Ви не разумете да су греси у које је Преподобни пао са девојком, затим њено убиство и бацање тела у реку део судова Божијих, које је тешко разумети ако нам читав ум наш и срце није богословствујући. Није поента код Преп. Јакова Постника била у тим гресима. Ђаво га је чекао да се спотакне на једном много већем и опаснијем по душу греху. Ђаво је чекао да Преп. Јаков након тога што је учинио то што је учинио падне у грех очајања (и пао је) који би га неминовно одвео до греха самоубиства (греха хуле на Духа Светог). Е, то је било то на шта је ђаво рачунао, када му је наместио замку у коју је он пао. Да је Преп. Јаков Вас послушао, да је мастурбирао, то би му се и десило. Уместо да се у очајању покајао, он би се у очајању само раскајао и завршио би као Јуда. Зар Вама треба да причам да Јудин највећи грех није био у издајству, већ у томе да је у својој умишљеној гордости помислио како му Господ не би опростио грех издаје?! Да је, којим случајем био мало паметнији, сачекао би да са Крста чује речи Господње: ”Оче, опрости им јер не знају шта раде”. Свети Петар се одрекао Бога, али се горко заплакавши покајао. Зато је касније и био то што је био. Јуда се само раскајао и завршио је како је завршио. Сваки грех, па и грех мастурбације је истовремено и издаја Бога и одрицање од Бога. На нама је да одлучимо хоћемо ли се само раскајати, или пак, покајати за грехе којима (свесно или несвесно) издајемо и одричемо се од Бога.
  12. Нисам чуо за тај случај. Баш бих волео да овде поставите аудио запис, ако је то могуће! А, све и да је то истина, то никако не може да важи као генерални принцип, већ више као изузетак од правила. О. Јустин није био будала, то смо закључили. Јиш мање је терао људе да свесно иду у грех. Тако, када будете поставили аудио или видео записа овога што је, како тврдите, о. Јустин урадио, тек након одслушаног моћи ћу да Вам изнесем своје мишљење о томе.
  13. Оче Зоране, како не схватате да ви нисте правило вјери, још мање сте образац кротости?! Има на милион православних свештеника, владика, духовника који не деле Ваше ставове гледе сексуалности. И сами сте имали тему о погрешивости Светитеља, а себе градите непогрешивим. Да није то мало много? Значи, и о. Јустин није делио Ваше мишљење да је мастурбација нешто што се препоручује Хришћанима (и другим људима, уопште)?
  14. Драги брате, да не испадне да те игноришем и да сам побегао са бојног поља, потрудићу се да одговорим када сам већ ”прозван”. Онанија (мастурбација, рукоблуд) је грех, у то буди сигуран, јер је човек створен да живи у заједници. Баш због тога што је човек ”биће заједнице” самосталним ”тандрљањем” (мастурбацијом) чини грех према заједници, те не стоји да када мастурбира ”сам је у греху”. Шта је онанија (мастурбација)? То је једна врста телесног и страсног самозадовољства (самозадовољавања). Када рукоблудничи човек заједници говори да је довољан сам себи, да му заједница (телесно сједињење са женом) није уопште потребна да би задовољио своје страсти. А то је, онда, једна врста себичности и гордости. Исто тако је ђаво отпао од заједнице са Богом. Умислио је да му Бог није потребан, да је он сличан Богу (чак и већи од Бога), те је себе и остатак демона који су му следили (када их је позвао да га следе у свом гордом паду) искључио из заједнице са Богом. Простије речено, у тренутку када је урадио то што је урадио ђаво се самозадовољавао (на њему својствен начин је онанисао, рукоблудничио), то јест на себи својствен начин исказао је себичност, као што и сваки човек који рукоблудничи исказује себичност када се самозадовољава. Не мисли на друге. Ово једнако важи и за неожењене и за ожењене мушкарце, па и за наше сестре у Христу које такође пате од те страсти. Многи се овде позивају на Јустина Дечанског и Савиначког када говоре о сексуалности, а да се никада нису запитали какав је његов став гледе онаније?! Ево шта о томе каже покојни др владета Јеротић, у својој књизи ”Духовни разговори”: Из ових редова - и из свега осталог што се може прочитати код Владете Јеротића - може се закључити да отац Јустин Дечански и Савиначки није био никакав ”поремећени сексуални манијак-црноризац”, већ један монах, како сведочи Јеротић: ”који поседује велико и драгоцено животно и духовно искуство. Убеђени православац, без трунке фанатизма иили ксенофобичности - напротив, широко отворен према искуству и традицији римокатолика и протестантске хришћанске вероисповести, ступајући у отворен и слободан дијалог са представницима свих вероисповести који су посећивали манастир Дечане - само са завршеном богословском школом, отац Јустин, целом својом појавом, заступа целосну правослану теологију”. Да би се боље схватило зашто је отац Јустин је имао један исправан став према људској сексуалности, мора се знати да о. Јустин Савиначки потиче из бројне босанске породице, у којој се знао ред и поредак. Даље, мора се такође знати да је преко 30 година о. Јустин ”службовао” на Косову и Метохији, у осињем гнезду какав је крај око Дечана, где и данас живе (а и тада су живели) ратоборни и по Србе често незгодни Арбанаси. У условима када су албанске жене рађале по неколико деце, често и више од десет, а Српкиње се задовољавале са знатно мањим потомством, нормално је било да ће се о. Јустин бавити и тим делом наше духовности. Није он био нимало мутав, што се да закључити из приложене психолошке анализе о. Јустина коју је сачинио др Владета Јеротић. Знао је он да албанске жене нису смеле да абортирају, док су се послератне Српкиње временом истицале у том до Неба вапијућем греху, па је стога учио све оне који су му долазили у посету по духовни савет да је нормална сексуалност здрава и пожељна. Није му требала висока интелигенција да би схватио да ако ствари наставе да се одвијају у правцу у коме су се одвијале у његово време, у блиској или даљој будућности десиће се (што се и десило) да Албанци буду знатно бројнији на Космету, што ће, кад-тад, неминовно да усложи, погорша, можда и онемогући суживот Срба и Албанаца на том простору. Просто, и он је - иако није мрзео Албанце и иако им је читао молитве за здравље кад год су то тражили од њега (а таквих је било много) - знао да њима човек не може да верује, и да ће они (Арбанаси) неминовно у будућности пожелети Космет само за себе. Што се, напослетку, и десило, јер су се разни греси у Срба множили и множили, никако се нису смањивали. Када знамо све ове информације, лакше ће нам бити да схватимо зашто се о. Јустин толико бавио људском сексуалношћу, на један сасвим природан начин, али није никада оправдавао нити један грех. Најмање је оправдавао онанију (рукоблуд). Да скратим: нико овде није будала да не зна да је потребно да се мушкарцу дигне кита да би оплодио жену, а да притом и жени успут треба нешто да се дигне, а то нешто није свакако - притисак. Јер, ако се жени данашњице дигне притисак, онда неће ништа вредети ни најјача страствена жеља у мушкарца да је умилостиви не би ли телесно била са њим. Биће добро ако у тим тренуцима избегне женину варјачу, и још понешто. Наравоученије: исто онако како је отац Јустин говорио да: ”Љубав све лечи. Тамо где има љубави у породици све цвета, где је нема све вене”... и нама који мислимо да је онанија грех, јасно је да је већини жена потребан мушкарац који је воли, који је према њој нежан, физички крепак и здрав мушкарац да би и оне у присутву таквог мушкарца, исто тако, биле физички и духовно задовољене. Грех онаније (ако се понавља) од мушкарца ствара нездравог и некрепког појединца, који ни на једном пољу не може да задовољи жену. Па чак ни на том телесном. Да ли ти је сада, драги брате по оружју, јасније зашто се грех онаније никако (ни у шаљивој форми) не може препоручити хришћанима/хришћанкама као лек за излечење било које духовне, па ни телесне болести. Чак ни у случају да се ради о телесној (=сексуалној) фрустрацији?!
  15. Није спорно да морам да се лечим. Имам пуно тога што морам да исправљам. И, за Вашу информацију, имам опитног архипопа који ме усмерава и лечи. Само, питам се добронамерно, имате ли Ви кога да Вас духовно усмерава и лечи?
×
×
  • Креирај ново...