Jump to content

damsoyu

Члан
  • Број садржаја

    27
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    damsoyu је реаговао/ла на sanja84 у Objasnjenje molitve za pokojne na liturgiji? za oce i bracu nasu-a sestre i majke?   
    Da nije to ono...imam sina jedinca..dobro i tri cerke, ali to je nebitno.
  2. Волим
    damsoyu је реаговао/ла на Вукашин у Икуменизам   
  3. Волим
    damsoyu је реаговао/ла на Јелена011 у Отац Зоран Ђуровић о екуменизму - поново   
    Avo, ja bi to vako rekla - ima pravoslavca koji misle da su pravoslavci, a veci su katolici od katolika, dok ima katolika koji se katolicima zovu a vecma su pravoslavci od rodjenog pravoslavca.
     
  4. Волим
    damsoyu је реаговао/ла на Paradoksologija у Отац Зоран Ђуровић о екуменизму - поново   
    Na drugoj temi se pojavila pomisao da se ne treba toliko baviti apstraktnim temama poput odnosa sa katolicima, već misli usmeriti na one koji su nam fizički blizu, odnosno 'naše'.
    I priznajem da me je to istovremeno zbunilo i pogodilo.
    I sad, kad ih već pominjem, mogu da kažem i zašto. Imam izuzetno bliske i 'moje' koji su katolici.
    Majka mi je bila katolkinja, i njen otac, i cela ta strana familije. Pokušali su da je ubede da primi pravoslavno miropomazanje i 'pređe' u pravoslavlje, ali je odbila, iako je volela odlazak baš u pravoslavne hramove.
    I bitnije od krvnih veza za ovu temu je da mi je katolik i jedan od najboljih prijatelja, koji u mom životu vrši funkciju neformalnog duhovnika već 15 godina, i koji mi je pokazao da je moguće biti pesnik, i misliti svojom glavom, i čitati Šekspira, romantizam i modernizam, i itekako biti hrišćanin, onda kada su neki drugi u mojoj okolini tu pravili neke ograde i ultimatume. 
    Meni je tu retko ko apstraktan.
  5. Волим
    damsoyu got a reaction from Milica Bajic in konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    U pravu si da treba prvo svoju glavu da razbistrim,zbog porodične situacije moja vjera je poprimala raznovrsne oblike.
     Pravoslavna rodbinska strana su vise "nacionalni pravoslavci" koji slave slave a u Boga slabije vjeruju, zapravo prvi pravi pojam Boga dobio sam sa ove katoličke strane .
    I kroz odrastanje PC je za mene bilo nesto nacionalno,isao sam na liturgije o praznicima porodicno,vise kao neki "lokalni plemenski obicaj" , a sa katolicke strane to je bilo mnogo ozbiljnije, univerzalno,price o Bogu, Filmovi o Isusu,Mojsiju, snimljeni na zapadu..pojam nečeg "opšteg i svjetskog".Pri tome su svi počev od familije,škole,okoline, niko nikada nije mislio ni govorio o katolicima nešto loše u vjerskom smislu,a pogotovo dovodio u sumnju njihovo spasenje.Niko nije ni upućen u pojedina tumačenja da papa treba da vlada svom Crkvom, bukvalno smatrali smo ga svi kao "patrijarha zapada",rodbina moja i pravoslavna i katolicka.Skoro da smo vjerovali da postoji i zapravo Evharistijsko jedinstvo,i da je raskol 1054 ustvari samo pdojela teritorija,kao npr sada Makedosnka Crkva itd.
    Tako da sam ja kasno tek krajem 20-tih godina poceo da shvatam pojedine dogmatske probleme kad su poceli da se isticu u pojedinim medijima doduse vise u politickom kontekstu.Tako da sam mozda teoloski nepismeniji ali vjerujem da smo mi porodicno bili na neki način projava jedinstva Crkve.
  6. Волим
    damsoyu got a reaction from Milica Bajic in konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    Jednom skorije sam bio u prilici, pošto starina ima običaj da kaže "krst je krst" ,aludirajići na PC i KC, kad je to rekao pa me je pitao "jeli tako" znajući da ja ponešto čitam o tome, odgovorio sam mu "ima nekih razlika ali to za običan narod ne dolazi do izražaja"(imajući u vidu ranije dogmatsko ispitivanje o papi itd) i "Koliko je kome dato tako će mu se i suditi"... Posle sam razmišljao možda da li sam pogrešio u odgovoru,da li sam trebao da budem "stroži", ali imajući u vidu njihovo razumijevanje i življenje vjere ,da bih ih samo omeo , i na trenutak dok sam se premišljao sjetio sam se riječi popa komšije i odustao sam od "strogoće".
    Da li se na mene mogu primjeniti riječi da sam odgovoran što nisam dovoljno dobro objasnio?Da li treba da se za to pokajem ili sam dobro postupio.Hvala svima na veoma lijepim odgovorima
  7. Волим
    damsoyu got a reaction from Milica Bajic in konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    Dugo proučavam teološka pitanja PC i RKC,najviše iz ličnog "interesa" (inače sam iz "mešovitog" braka).
    Ovo pitanje potiče iz moje lične situacije jer je u pitanju jedna veoma bliska starija osoba od mojih predaka,krštena kao katolik.
    Pitanje se može posmatrati kao opšti slučaj pitanja "Da li se obični katolici spasavaju".Stim što sam emotivno uključen u ovo pitanje.
    Pre 10tak godina pitao sam pravoslavnog sveštenika za ,da li je potrebno da se upiše u PC da bi imala spasenje..Pop je rekao da nema potrebe da prelaze u PC, da se svako spasava kroz "svoju" Crkvu.Inače taj meni blizak predak stanuje pored popove kuće,pa su imali i izvjesne komšijske odnose.
    Kako sam teološki napredovao mene je mučilo to osjećanje i pogađalo me ta podjela crkava i stalno sam od raznih ljudi,običnih ili teologa slušao "pretnje" da katolici se neće spasiti..i to me je sve lično pogađalo zbog meni bliskih osoba s kojima sam odrastao.
    Proučavajući forum i teologiju shvatio sam da PC nema jedinstvenog stava o katolicima.
    Pitanje za vas ovde je, da li je moguće da npr. dotični pop s kojim sam ja razgovarao,je na izvjestan način procijenio "pravovjernost" tih mojih srodnika tj njihovu mogućnost da iako formalno upisani u "raskolu", da je njihova živa vjera sačuvana od bitnijih zabluda, da im srce nije u raskolu,što zbog života u mješovitoj sredini (Bosna), porodičnih veza, poimanja Hriscanstva,redovno su na slavama kod komsija,rodbine..ponekad i na liturgiji,dok je katolicki hram bio neobnovljen isli su u pravoslavni,itd..
    Tj da na neki način za njih je put spasenj izvjesniji dok su tu gdje jesu, nego da prelaze u PC.I ne samo izvjesniji, nego ništa manje moguć nego za nekoga ko je u PC.(Jer pretpostavljam da je on zaključio da je manje moguć , da bi bio dužan da savjetuje da ih upoznam sa PC,da ih približavam i "nagovaram", jer zapravo najviše pogađa moju dušu ,koji sam kršten u PC i naslušao sam se priča o jedinosiinitosti, nego njih,koji cijeli život žive zapravo u jedinstvu).Jer slušajući određene teologe PC mislkio sam da je moj zadatak da ih ja "prekrstim" u PC, međutim uvijek se sjetim odgovora tog lokalnog popa pre 10 godina,dakle moje bi bilo da poštujem tu njegovu odluku ako hoću da budem dosledan.
    Da dodam još Par godina kasnije,Upoznavsi neke teološke pojmove jednom sam vršio "inspekciju" njihove vjere, i dobio sam sledeće odgovore: 
    Papa je poglavar u katoličkoj crkvi, ne za sve Hrišćane (primat) tj pravoslavci ne moraju da priznaju papu za poglavara, papa nije nepogresiv, u visokom kleru cesto je bilo zlocinaca,bilo bi dobro da popovi mogu da se žene,Stepinac mi nije svetac...i još poneke stvari..naravno za filioque  i te dubinske stvari nikad nisu ni čuli a kamoli da o tome nešto vjeruju.Jedno da kažem narodno katoličanstvo,po mom mišljenju koje ima korijen u Bosni  još dok su franjevci sami birali sebi vođr pod Turcima..
  8. Волим
    damsoyu got a reaction from Lady Godiva in konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    Evo da napisem.Upokojila mi se baba u martu.Bila sahrana i na sahrani katolicki pop citao opelo,a pravoslavni pop komsija pored njega u sluzbenoj mantiji drzao svijecu upaljenu..Katolicki pop rekao "sada pratite nas u molitvi svako na svoj nacin kako je naucio" misleci pritom sto je puno (istocno)pravoslavaca bilo tu.I tako ide opelo a ljudi se mole i krste kako je ko  naucio...Dva popa zajedno u odijelu i puno vjernika krstenih u kc i spc zajedno se molili.Jest da je sahrana ali bolju scenu sahrane nisam mogao zamisliti.
  9. Свиђа ми се
    damsoyu је реаговао/ла на Zayron у konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    To je jednostavno, ne spašavaju se samo ti koji svjesno to neće, nepokajani grješnici i okorjeli militantni bogorušitelji i bogomrzitelji! Oni kojima je "životni program" ateizam, bogoborstvo, antiteizam, satanizam, pljuvanje po svemu svetom, dobrom i Božijem itd. Koji nisu iz neke prolazne zablude, sumnje, nagovora drugih i okoline, pogrešnog vaspitanja i komunističke ideološke indoktrinacije, trauma iz djetinjstva, proživljenih životnih ili ratnih utrapa, muka, logora i sl. takvi već iz svjesnog ličnog uvjerenja i svoje sopstvene zloće takvi! Koji nemaju smilovanja ni prema sebi samome i svojoj duši. Koji hoće da Boga nema, da ga vrijedjaju, ponižavaju i poriču svjesno, za takve ni Bog nema razumjevanja i opravdanja, ne može ga izmisliti ni da hoće! A Bog će istražiti svačije srce i bubrege!
  10. Не свиђа ми се
    damsoyu је реаговао/ла на kordun у konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    u zena po mozga radi, znaci pola od te polovice je sokacko, dje ces goru situaciju
  11. Свиђа ми се
    damsoyu је реаговао/ла на Tavita у konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    A i dobila je ime po ranohrišćankoj mučenici sv. Kilikiji - Cecilija.
  12. Волим
    damsoyu got a reaction from Tavita in konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    Tavita baba ti je  kao mucenik.Zalosno je  sto su je provocirali i napadali.
  13. Волим
    damsoyu got a reaction from Tavita in konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    Evo da napisem.Upokojila mi se baba u martu.Bila sahrana i na sahrani katolicki pop citao opelo,a pravoslavni pop komsija pored njega u sluzbenoj mantiji drzao svijecu upaljenu..Katolicki pop rekao "sada pratite nas u molitvi svako na svoj nacin kako je naucio" misleci pritom sto je puno (istocno)pravoslavaca bilo tu.I tako ide opelo a ljudi se mole i krste kako je ko  naucio...Dva popa zajedno u odijelu i puno vjernika krstenih u kc i spc zajedno se molili.Jest da je sahrana ali bolju scenu sahrane nisam mogao zamisliti.
  14. Свиђа ми се
    damsoyu је реаговао/ла на Zoran Đurović у Отац Зоран Ђуровић о екуменизму - поново   
    Најпобожнији у Христу Господу, оче Саво!
    Лепо је што хвалиш Калиста, јер заиста то и заслужујеш, и примећујеш да зилоти не ревнују по памети, али не примећујеш да Калист и моја несмиреност причамо исту причу, док ти и даље, како се мени чини, зилотишеш. Јер Калист прихвата све католичке сакраменте као валидне, како се и вели у Споразуму из Баламанда: "Обе стране признају да је оно што је Христос поверио Својој Цркви исповедање апостолске вере, учествовање у истим тајнама, првенствено у јединственом Свештенству којега савршава јединствена жртва Христова, апостолско прејемство Епископа није могуће да се сматра поседом само једне од наших Цркава. У овим оквирима очигледно је да се сваки вид поновног крштења искључује" (13). 
    Е, то Калист исповеда, као и ја! Исто мислимо и о Равени, на основу које се признаје и на васељенском нивоу првенство једног, а то је увек био Папа. Чини ми се да ти "квасац артемитски" још не даје да дођеш на ове православне позиције, али када дођеш на њих, онда да поучиш Васијана, Ивана, Боксита и многе друге који те сада следе, само се надам да ћеш за њих остати ауторитет, а да не кажу сутра као анатемисани Максим: Сава је био скроз православан, али је онда одједанпут полудео .
    Некако није лепо да се износи Калист као пример православног сведочења, а онда ти исти не прихваташ његово православно сведочење! Калист и ја нисмо прозелити. Не позивамо католике у ПЦ, јер признајемо њихове сакраменте. Једну психотерапеуткињу из Париза нисам могао да спречим да постане православна ("обратила" се преко мене), али сам јој запретио вечним огњем ако би помислила да се крсти!  Само исповест, ништа друго и на причешће. Нисам узео да је спречим, јер није преверила него се само пробудила у Источној цркви; њој овај модел више прија - не верујем да би се ико од мојих пријатеља католика бунио, као да сам украо неку душу. То само ограничене памети неко може да помисли, али и тамо има ревнитеља... 
    Велики поздрав из Вечног Града!
     
     
     
  15. Волим
    damsoyu got a reaction from kopitar in Да ли бисте желели прекид раскола Цркве Истока и Запада?   
    Ima i tumačenje (kojem sam skloniji nego gornjem zaključku)prema kome dok su u raskolu PC i RKC, ni jedna od njih nije prava Crkva,jer ne priznaju drugi vidljivi dio kao pravu Crkvu, ali i jedna i druga vode do nevidljive prave Crkve.Prevedeno na gornji dijagram, Žuta boja ne postoji, postoji samo treća slika-narandžasta.Naći ću link pa ću editovati ovaj post.
    PS.Po profesiji sam matematičar, a teolog amater,tako da mi ne zamjerite na matematičkim opisima.
  16. Волим
    damsoyu је реаговао/ла на Volim_Sina_Bozjeg у konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ
    Питање: Када говоримо о питању идентитета свакако је занимљив, прије пар година сам прочитао један назор на дубину разлика...један од католичких теолога је рекао овако, од прилике овако, слободно ћу интерпретирати: ,,Нису толико дубоке догматске разлике колико су дубоки наши назори на величину тих разлика. То јест, ми сами једни, други предимензионирамо и католици и православни те разлике, догматске нусу толикe.’’ Врло паметно казано...
    Одговор: ...И ово што сте сада, мало пре рекли за догматске разлике, ја се усуђујем да кажем да је потребно бити веома образован теолог да би могао неко да разуме онда и објасни у чему су те догматске разлике. Дакле, оне су заиста веома суптилне и понекад те разлике су само последица различитог приступа, различитог тумачења једне те исте тајне.
     
  17. Волим
    damsoyu је реаговао/ла на Volim_Sina_Bozjeg у konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    ОТАЦ АЛЕКСАНДАР ШМЕМАН
    Знам да има много православних који тврде и проповедају да православни могу и морају да живе на Западу без икакве „везе“ са западном културом и у ставу потпуног одбацивања те културе, да живе на Западу као да Запад, уствари, и не постоји, јер је он потпуно „труо, јеретичан и неизлечиво болестан“. Да би се то постигло, треба створити вештачка острва грчке, руске или било које друге православне културе, треба затворити сав врата и све прозоре, и онда живе...ти у убеђењу да се припада „светом остатку“. Оно што ти „супер–Православци“, наравно, не знају јесте да такав њихов став одражава, управо, њихову потпуну капитулацију пред истим тим Западом кога се гнушају: да су у својој идеологији „супер–православности“ претворили Православље у оно што оно никада није било, у секту , која је по дефиницији негирање католичког призвања Цркве.
  18. Свиђа ми се
    damsoyu је реаговао/ла на Bokisd у konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    Mislim, da ako govorimo o 100% spasenju, ono je samo tamo, gde je prava i istinita crkva. Zbog toga u kanonima postoji ucenje koje odreduje granicu izmedju prave crkve i jeresi i raskola i parasinagoga.
    Sad, pravoslavni veruju da je njihova crkva jedina prava u kojoj se verni spasavaju, dok, naravno, rimokatolici isto tako veruju za svoju crkvu.
    Ako gledamo strogo po veri i akriviji, spasenje je samo u crkvi. Ali, ako gledamo po domostroju i milosti Bozijoj spasenje moze postojati i van , fizickog i vidljivog prebivanja u crkvi. Mislim, da  su to neki neistrazivi putevi Bozije milosti prema ljudima, ali, i tada nekako bi trebalo da budu ispunjenji neki odredjeni uslovi, , da bi takvom coveku i verniku bila data' nada na spasenje.
    Recimo, vec si naveo jedan takav slucaj. Rkc. pop veruje u nepogresivost i primat pape, u filioque ( i druga pogresna ucenja ), dok obican verni narod ne veruje u sve te' stvari, zivi i veruje po prostoj i nepatvorenoj Jevandjeljskoj veri u Isusa Hrista i Njegovu crkvu, zivi pobozno po  savesti i dobrom i pravednom srcu,..... takav vernik , mislim, da ima veliku nadu na spasenje. 
    Recimo, drugi slucaj. Ono, sto apostol kaze, da ako jedan vernik ( muskarac ili zena ) , zivi u braku sa drugim nevernim, takav brak da se ne razdvaja, jer, kaze apostol,.....Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?....
    Jer, mnogi svetitelji su govorili, da covek, koji je fizicki van prave crkve, moze duhom i umom, da bude sjedinjenjen sa pravom crkvom,....kroz cistu savest , pravedna dela, poboznom zivotu i dobrom i vernom srcu koje voli Boga i ljude.
    Recimo, ima jedna interesantna prica ( vise kao anegdota ). Radnja se desava sredinom 20. veka, neki protestanski misionari putuju avionom Africkim nepreglednim prostranstvima propovedajuci ljudima Hrista. Nad nekom nedodjijom, desava se havarija, avion prinudno slece u neku divljinu,  koju nastanjuje pleme kanibala. Misionari su u bezizlaznoj situaciji, strasna smrt im se sprema, oni, ustaju na molitvu Bogu, zapocinju komunikaciju i razgovor sa vodjama plemena, situacija se polako smiruje i krece na bolje i polako vremenom sklapaju prijateljstvo sa domorocima i na kraju kao plod njihovih molitava i propovedi, ovo divlje i neprijateljsko pleme prihavata veru u Hrista.
    Postavlja se jedno logicno pitanje ? Da li bi neko vise voleo da padne u ruke 'gladnim' kanibalima (  ) ili mozda, tim istima koji su poverovali u protestanskog Hrista ? 
  19. Волим
    damsoyu је реаговао/ла на Milan Nikolic у konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    Običnim ljudima koji nisu odgovorni kao sveštenici, Bog sudi po savesti kao svakome drugome, pa čak i inovernom. Zato se ljudi koji ''etnički'' ili kanonski pripadaju nekoj Crkvi, a nisu u sferi teoloških razmatranja, niti im je život posvećen teologiji, ne treba brinuti da će ih Bog osuditi ako slučajno njihovi sveštenici kao Crkva imaju nepravilna učenja.
    Zato ti razmisli da li uopšte treba da opterećuješ svoje srodnike o tom problemu među Crkvama, koji se zasniva na teologiji. Po mom iskustvu, samo su retki izuzetci kada nekome treba dati uputstvo kako da se po sopstvenoj želji pridruži drugoj verskoj zajednici.
    Neko ko se raši na takav prelazak iz Rimske Crkve u Pravoslavnu Crkvu, treba da priđe određenom pravoslavnom svešteniku sa molbom za priključenje Crkvi, koje se obavlja ili miropomazanjem ili pravoslavnim krštenjem, što znači da se pređašnje krštenje može smatrati validnim, samo je na sveštenstvu kako će o tome odlučiti.
  20. Свиђа ми се
    damsoyu got a reaction from Жика in konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    Je li to zvanicno ucenje PC ili samo tvoje licno misljenje
  21. Волим
    damsoyu got a reaction from Жика in konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    U pravu si da treba prvo svoju glavu da razbistrim,zbog porodične situacije moja vjera je poprimala raznovrsne oblike.
     Pravoslavna rodbinska strana su vise "nacionalni pravoslavci" koji slave slave a u Boga slabije vjeruju, zapravo prvi pravi pojam Boga dobio sam sa ove katoličke strane .
    I kroz odrastanje PC je za mene bilo nesto nacionalno,isao sam na liturgije o praznicima porodicno,vise kao neki "lokalni plemenski obicaj" , a sa katolicke strane to je bilo mnogo ozbiljnije, univerzalno,price o Bogu, Filmovi o Isusu,Mojsiju, snimljeni na zapadu..pojam nečeg "opšteg i svjetskog".Pri tome su svi počev od familije,škole,okoline, niko nikada nije mislio ni govorio o katolicima nešto loše u vjerskom smislu,a pogotovo dovodio u sumnju njihovo spasenje.Niko nije ni upućen u pojedina tumačenja da papa treba da vlada svom Crkvom, bukvalno smatrali smo ga svi kao "patrijarha zapada",rodbina moja i pravoslavna i katolicka.Skoro da smo vjerovali da postoji i zapravo Evharistijsko jedinstvo,i da je raskol 1054 ustvari samo pdojela teritorija,kao npr sada Makedosnka Crkva itd.
    Tako da sam ja kasno tek krajem 20-tih godina poceo da shvatam pojedine dogmatske probleme kad su poceli da se isticu u pojedinim medijima doduse vise u politickom kontekstu.Tako da sam mozda teoloski nepismeniji ali vjerujem da smo mi porodicno bili na neki način projava jedinstva Crkve.
  22. Оплаках :))
    damsoyu got a reaction from Zoran Đurović in konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    Znaci moji su osudjeni na propast?
  23. Волим
    damsoyu got a reaction from Grizzly Adams in konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    Dugo proučavam teološka pitanja PC i RKC,najviše iz ličnog "interesa" (inače sam iz "mešovitog" braka).
    Ovo pitanje potiče iz moje lične situacije jer je u pitanju jedna veoma bliska starija osoba od mojih predaka,krštena kao katolik.
    Pitanje se može posmatrati kao opšti slučaj pitanja "Da li se obični katolici spasavaju".Stim što sam emotivno uključen u ovo pitanje.
    Pre 10tak godina pitao sam pravoslavnog sveštenika za ,da li je potrebno da se upiše u PC da bi imala spasenje..Pop je rekao da nema potrebe da prelaze u PC, da se svako spasava kroz "svoju" Crkvu.Inače taj meni blizak predak stanuje pored popove kuće,pa su imali i izvjesne komšijske odnose.
    Kako sam teološki napredovao mene je mučilo to osjećanje i pogađalo me ta podjela crkava i stalno sam od raznih ljudi,običnih ili teologa slušao "pretnje" da katolici se neće spasiti..i to me je sve lično pogađalo zbog meni bliskih osoba s kojima sam odrastao.
    Proučavajući forum i teologiju shvatio sam da PC nema jedinstvenog stava o katolicima.
    Pitanje za vas ovde je, da li je moguće da npr. dotični pop s kojim sam ja razgovarao,je na izvjestan način procijenio "pravovjernost" tih mojih srodnika tj njihovu mogućnost da iako formalno upisani u "raskolu", da je njihova živa vjera sačuvana od bitnijih zabluda, da im srce nije u raskolu,što zbog života u mješovitoj sredini (Bosna), porodičnih veza, poimanja Hriscanstva,redovno su na slavama kod komsija,rodbine..ponekad i na liturgiji,dok je katolicki hram bio neobnovljen isli su u pravoslavni,itd..
    Tj da na neki način za njih je put spasenj izvjesniji dok su tu gdje jesu, nego da prelaze u PC.I ne samo izvjesniji, nego ništa manje moguć nego za nekoga ko je u PC.(Jer pretpostavljam da je on zaključio da je manje moguć , da bi bio dužan da savjetuje da ih upoznam sa PC,da ih približavam i "nagovaram", jer zapravo najviše pogađa moju dušu ,koji sam kršten u PC i naslušao sam se priča o jedinosiinitosti, nego njih,koji cijeli život žive zapravo u jedinstvu).Jer slušajući određene teologe PC mislkio sam da je moj zadatak da ih ja "prekrstim" u PC, međutim uvijek se sjetim odgovora tog lokalnog popa pre 10 godina,dakle moje bi bilo da poštujem tu njegovu odluku ako hoću da budem dosledan.
    Da dodam još Par godina kasnije,Upoznavsi neke teološke pojmove jednom sam vršio "inspekciju" njihove vjere, i dobio sam sledeće odgovore: 
    Papa je poglavar u katoličkoj crkvi, ne za sve Hrišćane (primat) tj pravoslavci ne moraju da priznaju papu za poglavara, papa nije nepogresiv, u visokom kleru cesto je bilo zlocinaca,bilo bi dobro da popovi mogu da se žene,Stepinac mi nije svetac...i još poneke stvari..naravno za filioque  i te dubinske stvari nikad nisu ni čuli a kamoli da o tome nešto vjeruju.Jedno da kažem narodno katoličanstvo,po mom mišljenju koje ima korijen u Bosni  još dok su franjevci sami birali sebi vođr pod Turcima..
  24. Волим
    damsoyu got a reaction from Paradoksologija in konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    U pravu si da treba prvo svoju glavu da razbistrim,zbog porodične situacije moja vjera je poprimala raznovrsne oblike.
     Pravoslavna rodbinska strana su vise "nacionalni pravoslavci" koji slave slave a u Boga slabije vjeruju, zapravo prvi pravi pojam Boga dobio sam sa ove katoličke strane .
    I kroz odrastanje PC je za mene bilo nesto nacionalno,isao sam na liturgije o praznicima porodicno,vise kao neki "lokalni plemenski obicaj" , a sa katolicke strane to je bilo mnogo ozbiljnije, univerzalno,price o Bogu, Filmovi o Isusu,Mojsiju, snimljeni na zapadu..pojam nečeg "opšteg i svjetskog".Pri tome su svi počev od familije,škole,okoline, niko nikada nije mislio ni govorio o katolicima nešto loše u vjerskom smislu,a pogotovo dovodio u sumnju njihovo spasenje.Niko nije ni upućen u pojedina tumačenja da papa treba da vlada svom Crkvom, bukvalno smatrali smo ga svi kao "patrijarha zapada",rodbina moja i pravoslavna i katolicka.Skoro da smo vjerovali da postoji i zapravo Evharistijsko jedinstvo,i da je raskol 1054 ustvari samo pdojela teritorija,kao npr sada Makedosnka Crkva itd.
    Tako da sam ja kasno tek krajem 20-tih godina poceo da shvatam pojedine dogmatske probleme kad su poceli da se isticu u pojedinim medijima doduse vise u politickom kontekstu.Tako da sam mozda teoloski nepismeniji ali vjerujem da smo mi porodicno bili na neki način projava jedinstva Crkve.
  25. Волим
    damsoyu got a reaction from Paradoksologija in konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC   
    Jednom skorije sam bio u prilici, pošto starina ima običaj da kaže "krst je krst" ,aludirajići na PC i KC, kad je to rekao pa me je pitao "jeli tako" znajući da ja ponešto čitam o tome, odgovorio sam mu "ima nekih razlika ali to za običan narod ne dolazi do izražaja"(imajući u vidu ranije dogmatsko ispitivanje o papi itd) i "Koliko je kome dato tako će mu se i suditi"... Posle sam razmišljao možda da li sam pogrešio u odgovoru,da li sam trebao da budem "stroži", ali imajući u vidu njihovo razumijevanje i življenje vjere ,da bih ih samo omeo , i na trenutak dok sam se premišljao sjetio sam se riječi popa komšije i odustao sam od "strogoće".
    Da li se na mene mogu primjeniti riječi da sam odgovoran što nisam dovoljno dobro objasnio?Da li treba da se za to pokajem ili sam dobro postupio.Hvala svima na veoma lijepim odgovorima
×
×
  • Креирај ново...