Jump to content

ризница богословља

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Број садржаја

    5380
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    4

Последњи трофеј

ризница богословља је имао/ла садржај са највише реакција!

7 Пратиоца

О ризница богословља

  • Ранг
    Ризница литургијског богословља и живота
  • Рођендан 07/01/2016

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Contact Methods

  • Website URL
    http://branislavilic.blogspot.rs

Скорашњи посетиоци профила

3196 посетилаца
  1. У недељу пред Малу Госпојину, Преосвећена господа Епископи далматински Никодим и крушевачки Давид служили су свету архијерејску Литургију у манастиру Драговићу. Након читања светог Јеванђеља Владика Давид обратио се присутним верницима кратком беседом и честитао им предстојећи празник који је храмовна слава древног манастира. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  2. ризница богословља

    Архијерејска Литургија у манастиру Драговићу

    У недељу пред Малу Госпојину, Преосвећена господа Епископи далматински Никодим и крушевачки Давид служили су свету архијерејску Литургију у манастиру Драговићу. Након читања светог Јеванђеља Владика Давид обратио се присутним верницима кратком беседом и честитао им предстојећи празник који је храмовна слава древног манастира. Извор: Српска Православна Црква
  3. Епископ Иринеј: ,,На нама је да се Господу молимо, Господу који је две хиљаде година Духом Светим Цркву водио и чувао, да то чини и убудуће све до Другог доласка Христовог”. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Храм Света Три Јерарха ˗ у којем се молитве приносе Живом и Истинитом Богу већ триста година, Алмашки крај и цео Нови Сад, 19. септембра 2018. године, били су домаћини прославе Патрона Епархије бачке. На дан празновања Чуда светог Архангела Михаила у граду Хони (Колоси), у Малој Азији, свету архијерејску Литургију је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, уз саслужење Преосвештене господе епископâ: банатског Никанора, врањског Пахомија, зворничко-тузланског Фотија, осечкопољског и барањског Херувима, умировљеног канадског Георгија, умировљеног милешевског Филарета, умировљеног нишког Јована, ремезијанског Стефана, бачког Иринеја и мохачког Исихија, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве. После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Митрополит Порфирије, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Када вера постане наш живот, она се претвара у бескрајно поверење у Бога и свецело препуштање себе Њему. Прослављајући Чудо у Хони, ми видимо колико је неопходна вера у нашем животу, да би читав наш живот постао чудо и да би наше очи духовне биле чисте и освећене, како бисмо могли да проникнемо иза онога што се голим оком види иза свега и у свему, да бисмо видели силу Божју која чини чуда у нама и око нас. Вера да би била жива и јака, потребно је да је непрестано подгревамо, загревамо, умножавамо, увећавамо својом молитвом коју обављамо у храму Божјем, на светој Литургији, али и у осами, изнутра у срцу свом, али и више од тога, да читав живот наш постане молитва, и постајући молитва постане једно богослужење, на којем се пројављује управо Онај за Којим чезнемо, Који је Спасење наше, навео је Митрополит Порфирије. По завршетку Евхаристијског славља, присутнима се обратио и владика Иринеј, поздравивши архијереје, захваливши им на доласку и учешћу у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој. Поред Патрона Епархије бачке, данас имамо и друге празнике и јубилеје. Триста година је навршено од изградње првог алмашког Храма Света Три Јерарха, који је био мањи, од трошног материјала, али на овом истом месту, то је велики датум и догађај. Ми смо Богу благодарни и светим Јерарсима за њихово молитвено покровитељство у нашем животу, посебно у животу парохијâ при Алмашком храму. Такође, спојили смо и сећање на стоту годишњицу од присаједињења Бачке, Барање, Баната Краљевини Србији. Овај догађај је значајан и за живот Цркве, и за живот народа, и за државну ипостас у овим крајевима северно од Саве и Дунава, казао је Епископ бачки на сабрању у Новом Саду. Владика Иринеј је додао и да време у којем живимо није једноставно. Дух неслоге и раздора почео је да делује и у нашој Православној Цркви широм света. На нама је да се Господу молимо, Господу Који је две хиљаде година Духом Светим Цркву водио и чувао, да то чини и убудуће све до Другог доласка Христовог. На нама је да се трудимо да будемо што више хришћани и људи вере, поручио је Епископ бачки г. Иринеј. Овом дивном празничном пригодом, Епископ врањски г. Пахомије даривао је Епархији бачкој и владици Иринеју икону Светих мученика сурдуличких, као и део моштију ових угодника Божјих, који су 2017. године прибројани диптиху Светих. Литургији су присуствовали г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Владимир Стојковић, члан Градског већа, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе са Црквама и верским заједницама, г. Душан Миладиновић, директор Јавног предузећа Урбанизам, г. Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, г. Радивоје Стојковић, директор Новосадске гимназије Јован Јовановић Змај, г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске, као и делегација Команде прве бригаде Војске Србије. Данашњу молитвену радост одржану у Новом Саду увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, под управом јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. Од 1971. године, предвођени Епископом бачким, верни народ наше Епархије прославља свога заступника пред Богом – светог Архангела Михаила. Први мештани Алмашког краја, дошли су из села Алмаша 1717. године и населили тадашњи Петроварадински шанац, данашњи Нови Сад. Прву цркву на овом месту саградили су Срби 1718. године, међутим, храм није био дугог века будући да је био изграђен од трошног материјала. Саграђена је нова црква од непечене цигле и дасака, а освећена 1733. године. Од чвршћег материјала је саграђена тек 1797. године, и у том истом облику стоји и данас. Драгоценост Алмашке цркве је Предићева икона Богородица са Христом, дар Арсе и Анке Пајевић. Ова икона од 1905. године стоји у Богородичинм трону, јер је чудотворна икона Пресвете Богородице која је ту стајала, нестала, у страхотама Мађарске буне, 1849. године. Слава Алмашког храма је празник Света Три Јерарха - Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти. Извор: Епархија бачка View full Странице
  4. Храм Света Три Јерарха ˗ у којем се молитве приносе Живом и Истинитом Богу већ триста година, Алмашки крај и цео Нови Сад, 19. септембра 2018. године, били су домаћини прославе Патрона Епархије бачке. На дан празновања Чуда светог Архангела Михаила у граду Хони (Колоси), у Малој Азији, свету архијерејску Литургију је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, уз саслужење Преосвештене господе епископâ: банатског Никанора, врањског Пахомија, зворничко-тузланског Фотија, осечкопољског и барањског Херувима, умировљеног канадског Георгија, умировљеног милешевског Филарета, умировљеног нишког Јована, ремезијанског Стефана, бачког Иринеја и мохачког Исихија, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве. После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Митрополит Порфирије, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Када вера постане наш живот, она се претвара у бескрајно поверење у Бога и свецело препуштање себе Њему. Прослављајући Чудо у Хони, ми видимо колико је неопходна вера у нашем животу, да би читав наш живот постао чудо и да би наше очи духовне биле чисте и освећене, како бисмо могли да проникнемо иза онога што се голим оком види иза свега и у свему, да бисмо видели силу Божју која чини чуда у нама и око нас. Вера да би била жива и јака, потребно је да је непрестано подгревамо, загревамо, умножавамо, увећавамо својом молитвом коју обављамо у храму Божјем, на светој Литургији, али и у осами, изнутра у срцу свом, али и више од тога, да читав живот наш постане молитва, и постајући молитва постане једно богослужење, на којем се пројављује управо Онај за Којим чезнемо, Који је Спасење наше, навео је Митрополит Порфирије. По завршетку Евхаристијског славља, присутнима се обратио и владика Иринеј, поздравивши архијереје, захваливши им на доласку и учешћу у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој. Поред Патрона Епархије бачке, данас имамо и друге празнике и јубилеје. Триста година је навршено од изградње првог алмашког Храма Света Три Јерарха, који је био мањи, од трошног материјала, али на овом истом месту, то је велики датум и догађај. Ми смо Богу благодарни и светим Јерарсима за њихово молитвено покровитељство у нашем животу, посебно у животу парохијâ при Алмашком храму. Такође, спојили смо и сећање на стоту годишњицу од присаједињења Бачке, Барање, Баната Краљевини Србији. Овај догађај је значајан и за живот Цркве, и за живот народа, и за државну ипостас у овим крајевима северно од Саве и Дунава, казао је Епископ бачки на сабрању у Новом Саду. Владика Иринеј је додао и да време у којем живимо није једноставно. Дух неслоге и раздора почео је да делује и у нашој Православној Цркви широм света. На нама је да се Господу молимо, Господу Који је две хиљаде година Духом Светим Цркву водио и чувао, да то чини и убудуће све до Другог доласка Христовог. На нама је да се трудимо да будемо што више хришћани и људи вере, поручио је Епископ бачки г. Иринеј. Овом дивном празничном пригодом, Епископ врањски г. Пахомије даривао је Епархији бачкој и владици Иринеју икону Светих мученика сурдуличких, као и део моштију ових угодника Божјих, који су 2017. године прибројани диптиху Светих. Литургији су присуствовали г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Владимир Стојковић, члан Градског већа, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе са Црквама и верским заједницама, г. Душан Миладиновић, директор Јавног предузећа Урбанизам, г. Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, г. Радивоје Стојковић, директор Новосадске гимназије Јован Јовановић Змај, г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске, као и делегација Команде прве бригаде Војске Србије. Данашњу молитвену радост одржану у Новом Саду увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, под управом јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. Од 1971. године, предвођени Епископом бачким, верни народ наше Епархије прославља свога заступника пред Богом – светог Архангела Михаила. Први мештани Алмашког краја, дошли су из села Алмаша 1717. године и населили тадашњи Петроварадински шанац, данашњи Нови Сад. Прву цркву на овом месту саградили су Срби 1718. године, међутим, храм није био дугог века будући да је био изграђен од трошног материјала. Саграђена је нова црква од непечене цигле и дасака, а освећена 1733. године. Од чвршћег материјала је саграђена тек 1797. године, и у том истом облику стоји и данас. Драгоценост Алмашке цркве је Предићева икона Богородица са Христом, дар Арсе и Анке Пајевић. Ова икона од 1905. године стоји у Богородичинм трону, јер је чудотворна икона Пресвете Богородице која је ту стајала, нестала, у страхотама Мађарске буне, 1849. године. Слава Алмашког храма је празник Света Три Јерарха - Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти. Извор: Епархија бачка
  5. Хиротонија и устоличење изабраног Епископа захумско-херцеговачког и приморског архимандрита Димитрија (Рађеновића) обавиће се у недељу, 23. септембра 2018. године, у храму Светог Преображења Господњег у Требињу са почетком у 9 часова. Свету Литургију са чином хиротоније служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење више епископа. У суботу, 22. септембра 2018. године у 19 часова, служиће се свечано вечерње богослужење са чином наречења. Изабрани Епископ Димитрије, световно име Саво, рођен je 12. новембра 1976. године у Цетињу. Детињство је провео на Светом Стефану, општина Будва, где живи његова породица. Основну и средњу школу је завршио у Будви, а војни рок служио је у Сомбору и Ужицу 1995/1996. године. У манастир Тврдош долази 2002. године, а 2003. године је замонашен добивши име Димитрије, по Светом великомученику Димитрију. У чин јерођакона рукоположен је 2004. године на Божанственој Литургији у храму Рођења Светог Јована Крститеља и Претече Господњег на Оровцу, Требиње. У чин јеромонаха рукоположен је 2005. године, на Богојављење, у храму Светог Преображења Господњег у Требињу. Дипломирао је на Богословском факултету Светог Василија Острошког и Тврдошког у Фочи, 2012. године. Као тврдошки јеромонах именован је за настојатеља манастира Дужи 2015. године. Свети Архијерејски Сабор, на седници од 9. маја 2018. године, изабрао је јеромонаха Димитрија (Рађеновића), настојатеља манастира Дужи, за Епископа Епархије захумско-херцеговачке и приморске. На предлог тадашњег Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија, а одлуком Светог Архијерејског Синода, одликован је чином архимандрита, 21. маја 2018. године. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  6. Изабрани Епископ Димитрије, световно име Саво, рођен je 12. новембра 1976. године у Цетињу. Детињство је провео на Светом Стефану, општина Будва, где живи његова породица. Основну и средњу школу је завршио у Будви, а војни рок служио је у Сомбору и Ужицу 1995/1996. године. У манастир Тврдош долази 2002. године, а 2003. године је замонашен добивши име Димитрије, по Светом великомученику Димитрију. У чин јерођакона рукоположен је 2004. године на Божанственој Литургији у храму Рођења Светог Јована Крститеља и Претече Господњег на Оровцу, Требиње. У чин јеромонаха рукоположен је 2005. године, на Богојављење, у храму Светог Преображења Господњег у Требињу. Дипломирао је на Богословском факултету Светог Василија Острошког и Тврдошког у Фочи, 2012. године. Као тврдошки јеромонах именован је за настојатеља манастира Дужи 2015. године. Свети Архијерејски Сабор, на седници од 9. маја 2018. године, изабрао је јеромонаха Димитрија (Рађеновића), настојатеља манастира Дужи, за Епископа Епархије захумско-херцеговачке и приморске. На предлог тадашњег Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија, а одлуком Светог Архијерејског Синода, одликован је чином архимандрита, 21. маја 2018. године. Извор: Српска Православна Црква
  7. У част погинулих ратника на Мачковом камену и 100-годишњице завршетка Великог рата, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј освештаће 20. септембра 2018. године са почетком у 8,30 часова спомен храм Светог Стефана Високог на Јагодњи. View full Странице
  8. Амбасадор Скат је захвалио Његовој Светости за пријем током којег је вођен разговор о актуелним изазовима по међуверски мир и суживот у земљи и региону. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је уваженом госту на посети и указаном поштовању, пожелевши му свако добро од Господа. Пријему је присуствовао ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква
  9. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 19. септембра 2018. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Кајла Ската, амбасадора Сједињених Америчких Држава у Републици Србији. Амбасадор Скат је захвалио Његовој Светости за пријем током којег је вођен разговор о актуелним изазовима по међуверски мир и суживот у земљи и региону. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је уваженом госту на посети и указаном поштовању, пожелевши му свако добро од Господа. Пријему је присуствовао ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  10. Историчар Раковић је захвалио Његовој Светости на пријему током којег је вођен разговор о многобројним темама из живота српског народа у земљи и региону. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је др Раковићу на посети и његовим научним напорима за развој историје српског народа. Пријему је присуствовао ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква
  11. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 19. септембра 2018. године у Патријаршији српској у Београду историчара др Александра Раковића, вишег научног сарадника на Институту за новију историју Србије. Историчар Раковић је захвалио Његовој Светости на пријему током којег је вођен разговор о многобројним темама из живота српског народа у земљи и региону. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је др Раковићу на посети и његовим научним напорима за развој историје српског народа. Пријему је присуствовао ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  12. У септембру текуће године се навршава година дана архипастирског свештенослужења, управљања и поучавања Цркве у Епископији зворничко-тузланској од стране Епископа Фотија. У ових годину дана Епископ Фотије је предводио евхаристијска Сабрања у бројним храмовима наше Епископије и са презвитерима, ђаконима и народом Господњим образовао Цркву и пројављивао Царство, чија икона она јесте. У својим бесједама је изграђивао Цркву обзнањући побједу над непостојањем у Васкрсењу њеног Господа, позивајући нас да узмемо учешће у том тријумфу кроз благодарење у Литургији Цркве и борби против сопственог самољубља у подвигу као изразу љубави. Бесједе Епископа Фотија Животопис Епископа Фотија Интервјуи Епископа Фотија Архијерејска служења Епископа Фотија У првој години свог руковођења Црквом у нашој Епископији, Епископ Фотије је основао Издавачку кућу "Синај" и Добротољубиво удружење Богородице Тројеручице. Њихово оснивање знаковито указује на етос нашег Епископа и приоритете његовог дјелања. Познато је да тешко може бити ријечи о плодотворној мисији Цркве без писане ријечи. Уосталом, не учи ли нас томе библијска повијест, јер се израз искуства општења Бога и човјека преносио на папир. Свети Јован Златоусти нас учи да је настајање светописамских списа посљедица гријехопада, будући да је престало непосредно сусретање Господа и човјека, а какво нас очекује у Вијеку који долази. Међутим, у ишчекивању Царства писана ријеч је неопходна, тако да нам је наша издавачка кућа подарила неколико изузетних наслова, од којих треба издвојити дјела "Георгије Флоровски: руски интелектуалац и православни богослов" писца Ендруа Блејна, "Историјски, догматски и канонски значај Цариградског сабора (879/880.)" аутора Филипа Зимариса и "Дај ми срце своје" из пера Игуманије Матроне (Брдар). Треба нагласити да је ова издавачка дјелатност (само) наставак бразде коју је Епископ Фотије почео да оре у Епархији далматинској. Када је ријеч о Добротољубивом удружењу Богородице Тројеручице, наша Епископија је у лику Епископа Фотија одлучила да слиједи једини етос којим Црква јесте Црква: етос у којем је патња другог моја патња и у којем није изводљиво окренути лице од страдајућег брата, а остати у загрљају Господњем. Такође, не смије се пренебрегнути да је улога Епископа Фотија у увођењу богословља Цркве у средњошколски систем образовања вјероватно одлучујућа, али темељније оцјене ваља оставити за неки потоњи јубилеј. Епископ Фотије је учинио велика прегнућа у овом кратком периоду свога управљања нашом Епископијом ка обећаном Новом Небу и Новој Земљи. Вјерујемо да су још већа постигнућа пред њим и нама. Али, чини се да је најзначајније дјело осмијех оних који излазе из његове резиденције након разговора са њим, јер није лако (по)вјеровати у Господа, ако га не сусретнемо у лицу човјека. Долгоденствуј, Преосвећени Владико, на многаја љета! Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице
  13. У првој години свог руковођења Црквом у нашој Епископији, Епископ Фотије је основао Издавачку кућу "Синај" и Добротољубиво удружење Богородице Тројеручице. Њихово оснивање знаковито указује на етос нашег Епископа и приоритете његовог дјелања. Познато је да тешко може бити ријечи о плодотворној мисији Цркве без писане ријечи. Уосталом, не учи ли нас томе библијска повијест, јер се израз искуства општења Бога и човјека преносио на папир. Свети Јован Златоусти нас учи да је настајање светописамских списа посљедица гријехопада, будући да је престало непосредно сусретање Господа и човјека, а какво нас очекује у Вијеку који долази. Међутим, у ишчекивању Царства писана ријеч је неопходна, тако да нам је наша издавачка кућа подарила неколико изузетних наслова, од којих треба издвојити дјела "Георгије Флоровски: руски интелектуалац и православни богослов" писца Ендруа Блејна, "Историјски, догматски и канонски значај Цариградског сабора (879/880.)" аутора Филипа Зимариса и "Дај ми срце своје" из пера Игуманије Матроне (Брдар). Треба нагласити да је ова издавачка дјелатност (само) наставак бразде коју је Епископ Фотије почео да оре у Епархији далматинској. Када је ријеч о Добротољубивом удружењу Богородице Тројеручице, наша Епископија је у лику Епископа Фотија одлучила да слиједи једини етос којим Црква јесте Црква: етос у којем је патња другог моја патња и у којем није изводљиво окренути лице од страдајућег брата, а остати у загрљају Господњем. Такође, не смије се пренебрегнути да је улога Епископа Фотија у увођењу богословља Цркве у средњошколски систем образовања вјероватно одлучујућа, али темељније оцјене ваља оставити за неки потоњи јубилеј. Епископ Фотије је учинио велика прегнућа у овом кратком периоду свога управљања нашом Епископијом ка обећаном Новом Небу и Новој Земљи. Вјерујемо да су још већа постигнућа пред њим и нама. Али, чини се да је најзначајније дјело осмијех оних који излазе из његове резиденције након разговора са њим, јер није лако (по)вјеровати у Господа, ако га не сусретнемо у лицу човјека. Долгоденствуј, Преосвећени Владико, на многаја љета! Извор: Епархија зворничко-тузланска
  14. Навршило се 149 година од почетка наставе у Цетињској Богословији – првој средњој школи у нововјековној Црној Гори. Прије 149 година, 19. септембра 1869. године почела је настава у Богословији на Цетињу, док су свечано отварање и благослов рада извршени дан раније – 18. септембра. Звучни запис разговора ,,Нека нам је свима са срећом ова годишњица прве средње школе у нововјековној Црној Гори“, овом честитком је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор обновљене Богословије Светог Петра Цетињског почео интервјуу који је овим дивним поводом дао за Радио ,,Светигора“. Отац Гојко подсјећа на предисторију овог догађаја када су, још у вријеме Светог Петра Цетињског и Његошево вријеме, постојала настојања и планови да се отвори школа која би образовала будуће свештенике. Иако историја не може баш да обради у којој мјери и каква је била та школа, при Цетињском манастиру је ипак постојало неко основно образовање, које је давало кандидате за свештеничку службу, гдје су се кандидати учили црквеном читању и појању у некој најкраћој мјери. Такву школу је похађао и сам Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац прије свог одласка у Херцег Нови. Касније је Његош основао основне школе, али се увијек осјећала потреба за једном вишом школом од основне. ,,Још 1863.године, заједно са херцеговачким архимандритом Нићифором (Дучићем), књаз Никола је основао привремену Богословију, која је радила само једну годину због недостатка финансијских средстава, али су сачувана нека документа везана за тај период њеног рада. Оснивању Богословије 1869. претходио је пут књаза Николе у Русију гдје је добио значајну материјалну помоћ од руског Двора за оснивање Цетињске богословије и ,,Ђевојачког института“ на Цетињу. Пракса, која и до данас постоји у руским црквеним школама налаже да се оснива посебна школа за будуће свештенике, а да у близини буду и регентске школе (школе за диригентице). Њихова основна намјена је да се у близини Светиње васпитавају и будући свештеници и дјевојке по свим црквеним и интернатским правилима, како би сјутра свештеник, из те школе која је у близини, могао себи да изабере попадију и да са њом формира црквени брак“, истиче отац Гојко. Подсјећа да је ова школа једно вријеме радила као Богословија, па као богословско-учитељска школа, која је имала неке системске везе и са цетињском гимназијом, која је основана двадесетак година после тога и тако је дочекала почетак Првог свјетског рата, када је њен рад и престао. Свој рад је поново 1921. године обновила и то први пут под именом Богословија Светог Петра Цетињског на предлог Митрополита Митрофана Бана, који се трудио да се школа обнови и да се врати у Биљарду, гдје је и прије била. Од 1921. до 1943. Богословија је радила у Биљарди. 1943. прекинула је свој рад јер су комунистичке власти забраниле њену обнову после 1945. Од тада до 1992. године нисмо имали Богословију на Цетињу, осим што је шездесетих-седамдесетих година радила монашка школа у манастиру Острог, која је била неки најкраћи могући систем по којем су обучавани монаси и будући свештенослужитељи за будућу службу“, каже отац Гојко, говорећи о историјату ове црквено-просветне установе. Отац Гојко каже да је 1991. године када се десетак људи, међу којима и Митрополит Данило (Дајковић), окупило да прослави 50. годишњицу матуре, Митрополит Амфилохије (који је тада већ био на трону Митрополита црногоско-приморских), инспирисан том годишњицом и сусретом, а на њихов предлог, упутио Светом Синоду предлог да се Богословија на Цетињу обнови, што се и догодило 1992. године. ,,Цетињска Богословија је свој рад обновила као једна од богословија Српске православне цркве, каква је била и она из 1921. године. То је средња, петогодишња школа са интернатом. По нужди, рад школе је смјештен у згради Црквеног суда, који се налази иза Владиног дома на Цетињу, јер је Биљарда претворена у музеј и у њој није било могуће радити. Ова школа ради од 1992. године и изњедрила је преко двадесет генерација, или нешто око 400 свршених богословаца. Они су данас свештеници, професори, двојица ђака су архијереји, а још четворица професора су архијереји Српске православне цркве на све четири стране свијета. Један је бивши професор, Владика Кирило, у Аргентини, а други ђак Владика Силуан, у Аустралији“, подсјећа отац Гојко на значај овог духовног расадника. Ректор Богословије каже да се у школи ради у условима који и нису баш примјерени. ,,Школа је смјештена у црквеном суду а интернат је на другом крају града. Имамо једну монтажну кућу у којој се налази трпезарија Богословије. Иако то и нису баш најбољи услови, све то има и својих позитивних страна. Управо тако размјештена школа чини да цио овај град буде као један школски интернат, јер су ђаци, просто, принуђени да сваког дана шетају градом, нису затворени у четири зида као што је случај у другим школама ове врсте. Имамо тринаест професора и петнаест помоћних радника. Оно што ову школу чини успјешном и до сада квалитетном је чињеница да се читав њен живот одвија око ћивота Светог Петра Цетињског, велике светиње Цетињског манастира, манастирских богослужења. Немамо потребу, као неке градске богословије, да импровизујемо богослужбени живот, већ живо учествујемо у богослужењима, не само Цетињског манастира него и цијеле Митрополије“, каже отац Гојко Перовић. Ове године у Цетињску Богословију уписано је десет ученика у први разред. У свим богословијама наше Цркве смањен је број ђака првака у односу, на примјер, на случај кад је Цетињска Богословија обновила свој рад 1992. и уписала седамдесет ђака и када је било година да броји и до 140 ученика. ,,Сада имамо укупно 50 ученика, што је са педагошке стране чак и добро, с обзиром на овакав интернатски живот и на друге обавезе које ђак има. Тако се и ми професори више можемо посветити својим ђацима. Све ово ће бити и ствар неких других системских рјешења; да ли ће се богословије укључивати у школски систем државе у којој су и на који начин. Можда ће Богословија почети да пружа и неко шире образовање, као што је и био случај ове школе када је била богословско-учитељска школа из које су излазили, осим свештеника, и будући правници, историчари, наставници…Све у свему, спремни смо на све опције, пред нама је будућност. Имамо обучен професорски кадар и за неке друге планове и програме“, каже отац Гојко Перовић. Иако је ово прва средња школа у Црној Гори, Цетињска Богословија нема подршку државе. ,,Нама не треба толико финансијска помоћ државе, мада наравно да би нам користила, колико је држави потребно да се понаша принципијелно. Ако помаже другу вјерску школу, школу Исламске заједнице, медресу у Тузима, онда би, на нивоу принципа, било логично да помаже и рад најстарије школе у Црној Гори. Молимо се Богу да се и те неке основне ствари посложе како треба“,закључује Ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић у интервјуу који је дао Радију ,,Светигора“ поводом 149. годишњице почетка наставе у Богословији. Слободанка Грдинић Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Светигора View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×